Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

„Nema bliskosti sa vlašću, nego se to poistovećuje sa prisustvom ljudi iz vlasti i nas naodređenim događajima i pregovorima. Svrha našeg postojanja je da pregovaramo sa državomi poslodavcima, ali to ne znači da smo im bliski. Stvara se fama u javnosti sa tim pričama i utakvom ambijentu radnici gube poverenje u sindikate“, brani se Orbović.„Ako su sindikati izgubili kredibilitet i sindikalne vođe, takođe, ne veruju radnicima, to jest,zameraju im što strahuju od sindikalnog organizovanja“, ocenjuje za NIN Zoran Stojiljkovićsa Fakulteta političkih nauka, inače funkcioner Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.On još kaže: „Radnici reaguju tek kad imaju problem u sopstvenoj kući, kada su i samisuočeni sa gubitkom posla. Nema visokog stepena solidarnosti, a ni svesti da se brani interesdrugog. Ljudi nisu spremni da se angažuju preterano u sindikatu i učestvuju u sindikalnimaktivnostima. Postoji zbunjena, egzistencijalno ugrožena potencijalna sindikalna bazazaposlenih koji imaju strah od svega, pa i od sindikalnog organizovanja. Mada, tačno je,radnici su i zatečeni nemoći sindikata“, smatra Stojiljković.Sindikalne vođe svesne su da i sindikati moraju da učine nešto kako bi promenili ovakosumornu sliku o svom radu i uticaju. Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih inezavisnih sindikata Srbije, kaže za NIN da i sindikati moraju da priznaju da i sami nisudovoljno uradili na ostvarenju određenih ciljeva.„Da biste pokrenuli radnike mora da se radi mnogo više, da se ide po terenu, a ne da se sedi ucentrali. Tačno je i to da pojedini ljudi u sindikatima imaju određene koristi i privilegije , apolitičari vrše uticaj na njih. Kod nas su sindikati i pogrešno organizovani. Nigde u Evropinema fabričkih sindikata kao kod nas, a tu je mogućnost potkupljivanja najveća“, kaže za NINRanka Savić predsednica ASNS.Čak i kada sindikati učine nešto dobro, to ubrzo bude potpuno obezvređeno.„U Srbiji ne funkcioniše pravna država. Sudski sporovi traju godinama. Dobili smo više od 95odsto radnih sporova na sudu, ali njihov smisao se gubi i to je problem pravosuđa. Zakon oradnim sporovima propisuje da oni ne smeju da traju duže od šest meseci a oni trajugodinama“, kaže Orbović.Kako međutim organizovati ozbiljne proteste kada ne postoji jedinstvo među samimsindikatima?Analitičari objašnjavaju da za međusobne sukobe sindikata isključivu krivicu snose njihovarukovodstva, a ne država. Umesto minimuma saglasnosti i zajedničkih aktivnosti često sedešava da sindikati rade jedni protiv drugih.„Uzajamne odbojnosti na sindikalnoj sceni nasleđene su iz devedesetih godina . Svakaopoziciona sindikalna formacija je cepana po šavovima kada neki interes ili sujeta nisu bilizadovoljeni. Verujem da će teška ekonomska situacija naterati sindikate da rade zajedno ikoordiniraju svoje aktivnosti“, smatra Stojiljković.Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju mogao bi da bude prvi korak ka približavanjusindikata. Sporazum koji je potpisalo pet sindikalnih organizacija predviđa proteste ugradovima širom Srbije.Za razliku od prethodnih godina kada su najavljivali „vruću“ sindikalnu jesen , ovoga putasindikalci ne daju nikakva obećanja. Mogu li sindikati dobiti podršku radnika i na ulicamanaterati vlast da preispita sporne odredbe ovog zakona?Radnici, međutim, najavljuju da će i bez pomoći sindikata, sami od jeseni, na ulici početiborbu za egzistenciju.„Samo u Novom Pazaru je više od 25.000 nezaposlenih, a većina tih ljudi starija je od 50godina i oni nemaju nikakvu perspektivu. Ljudi jednostavno ne mogu da žive od jednokratnepomoći od pet hiljada dinara i izaći će na ulice“, poručuje Zoran Bulatović.Sindikalne vođe tvrde da su voljne da svoje mesto ustupe mlađim ljudima. Nove proteste kojei radnici i sindikati najavljuju već od sredine septembra možda će predvoditi neka nova lica .Možda će tek tada radnička kolona biti brojnija i duža.170