Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

Karakter ne/poverenja u sindikate (1)Da li nepoverenje u određenu organizaciju/instituciju podrazumeva negativan odnos premanjima ili je tek dimenzija (možda i centralna) negativnog odnosa? Ili je to tek neka vrstaskepticizma.Da li je reputacija isto što i poverenje; da li je reputacija isto što i kredibilitet – ili jenešto više; čini mi se nesumnjivim da je reputacija nešto više od poverenja, isto kao što je ikredibilitet nešto više od poverenja. Možda se to da obrazložiti time što je poverenje višezasićeno afektivnim sadržajima, za razliku od kredibiliteta i reputacije koji, barem u principu,treba da sadrže više kognitivnih stavova.Istraživanja ukazuju na veliki broj onih koji nemaju ni poverenje ni nepoverenje usindikate, a imaju dovoljno predispozicija da se o njima izjasne - oni ili ne mogu da se odlučeili nemaju dovoljno interesa za izjašnjavanjem. Skloni smo da ovaj tip odnosa premasindikatima sa stanovišta ne/poverenja, imenujemo kao skepticizam, odnosno kao skeptičniodnos prema sindikatima. Naravno, ovu kategoriju sindikalno skeptičnih radnika razlikujemood onih koji nisu odgovorili na pitanje („BO – bez odgovora“). Ima, pak, dilema okosvrstavanja onih koji su odgovorili sa „ne znam“.Doduše, postoje autori koji skepticizam upotrebljavaju kao deminutiv za nepoverenje(na primer, u sintagmi „evroskepticizam“u kojoj se skepticizam zamenjuje odbacivanjeobjekta ili negativni odnos prema objektu!). No, vrednovanje koje proističe iz „logike“sintagme Ko nije sa nama taj je protiv nas! – nema nekih ozbiljnijih dometa, barem urezonovanju koje pretenduje na naučni status.Karakter ne/poverenja u sindikate (2)Višedimenzionalno shvatanje poverenja između ljudi uključuje sledeće dimenzije: (a)dobronamernost, (b) pouzdanost, (c) kompetentnost, (d) iskrenost i (e) otvorenost. Uverenismo da su procene zastupljenost ili tek „osećaj“ manje ili veće zastupljenosti ovih dimenzija udatoj organizaciji, osnova uspostaljanja efektivnih (i emocionalnih) odnosa ljudi prema datojorganizaciji. Dakle, osnova afektivnog odnosa javnosti (i delova javnosti) prema sindikatimazavisi od ocene ili utiska o tome da li je, i ako jeste koliko je, dati sindikat (ili sindikatiuopšte) dobronameran, pouzdan, kompetentan, iskren i otvoren.Međutim, za kognitivno utemeljenje poverenja u sindikate odlučujuću ulogu imaju dveprocene. Prvo, procena delotvornosti sindikalne akcije, procene efektivnosti sindikata,procene ukupnih rezultata njihovog rada; i drugo, procena mogućnosti sindikata da bude17