Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

P r i l o z i (3)Izbor tekstova o sindikatima i radničkim temamaŽana Bulajić, Vruća jesen, mlaki sindikalciNIN, 9.9.2010..Slika prva: stotine hiljada ljudi danima je u blokadi držalo celu Atinu , na protestima sindikatazbog zamrzavanja plata u javnom sektoru. Slika druga: sindikalni protest u centru Beograda,organizovan zbog sve teže ekonomske situacije u kojoj se radnici nalaze okupio je za 1. majjedva nekoliko stotina ljudi, dok ih se mnogo više odlučilo za proslavu praznika rada, uzroštilj, na beogradskom izletištu Košutnjak.Radnici u Srbiji su „digli ruke od sindikata“. Da bi se izborili za svoja prava, plate,neisplaćene doprinose sami se organizuju, blokiraju pruge i ulice, prete i samospaljuju se.Poverenje radnika u sindikate opada iz godine u godinu.Većinu radnika koji nisu u sindikatima, ali i skoro petinu članova sindikata ne zanima ni šta teorganizacije rade. Poverenje u lidere sindikata još je manje u odnosu na same organizacije.Čak polovina zaposlenih nema nikakav stav o socijalnom dijalogu ni deset godina poslenjegovog uspostavljanja jer jednostavno nisu obavešteni o tome. Druga polovina smatra da nikod poslodavaca ni Vlade ne postoji društvena volja da u tome učestvuju i da samo kupujuvreme i manevarski prostor.Darko Marinković, profesor industrijskih odnosa na Megatrend univerzitetu, objašnjava zaNIN da u Srbiji postoji neprijateljsko okruženje za sindikate. Politika dominira u svimoblastima ljudskog života i upravlja ljudskim sudbinama .„Poverenje radnika u sindikate svake godine je sve manje. Oni nemaju ni društveni ugled niuticaj. Recimo, jedan od poslednjih primera su prosvetni radnici koji prvo najave štrajk, pa sepredomisle. Ne možete najaviti štrajk pa odustati dan uoči njegovog početka. Očigledno je dasindikati prete praznom puškom. Naravno, kada govorimo o korupciji u društvu neizbežno jeda govorimo o korupciji u sindikatima“, navodi Marinković.Kada je Zoran Bulatović, predsednik Udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru pregodinu dana sebi odsekao prst kako bi vlast ozbiljno shvatila namere njega i njegovih kolegaiz Tekstilnog kombinata „Raška“, javnost je bila šokirana potezom očajnog radnika. Godinudana kasnije, problem još nije rešen, a firma je pred trećom licitacijom. Bulatović i njegovekolege borbu za svoja prava vode sami. Ne veruju sindikatima, a on za NIN objašnjava da jebar polovina sindikata izdala radnike i da se više bore za svoje privilegije .„Niko ne gleda kako je radnicima i ne bori se za njegova prava. U sindikatima samo gledajuda se domognu što više upravnih odbora. Kada radnici to vide normalno je da više nemajupoverenja u sindikat“, kaže Bulatović, čovek sa četiri prsta.Većinsko je mišljenje radnika da je „sindikalnim vođama često mnogo važnije kako da dobijusitne privilegije, povlašćen položaj kod predstavnika Vlade i poslodavaca nego da se bore zaradničke interese“.Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnog sindikata Srbije, najvećeg sindikata kod nas kojiokuplja više od pola miliona radnika, tvrdi da su „radnici izmanipulisani jer se u javnostistvara pogrešna slika o pregovorima sa poslodavcima i vladom, kao i o članstvu sindikalnihvođa u upravnim odborima“. Orbović, pak, za NIN navodi da nije, kako mu se u javnostispočitava, član nekoliko upravnih odbora i podseća da se nalazi samo u Socijalnoekonomskomsavetu u kojem dobija nadoknadu od 29.000, ali da to „nije privilegija već neštošto je zakonski regulisano“!?169