Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

»Zastave elektro« zapravo očekuje patriotsko žrtvovanje za svetlu kapitalističku budućnost:»Umesto da zasuču rukave i ubede Južnokorejce da su došli na pravo mesto svih 284zaposlenih je odlučilo da napusti firmu i uzme otpremnine!«U stvarnosti, 20. aprila 118 radnika »Zastave elektro«, mahom žena, pozvano je na rad ujužnokorejsku korporaciju, koja je u Slovačkoj ozloglašena po kršenju zakonom garantovanihprava zaposlenih. Tamošnja inspekcija rada nedavno je utvrdila da su radnici u »Jurinim«pogonima u Lednickim Rovnama izloženi raznim vidovima maltretiranja (uključujući ifizičko kažnjavanje ako ne rade dovoljno dobro), o čemu izveštava slovačka novinskaagencija TASR, a prenosi dnevni list Pravda od 10. marta ove godine.Još uvek je neizvesno koliko će se radnica i radnika »Zastave elektro« odazvati na »Jurinu«ponudu. Vrlo mali broj, najverovatnije. Delom i zbog vesti iz Slovačke, koje su zazvučaleuverljivo kada se pročulo da niko od predvodnika borbe za »Zastavu elektro«, uključujući imog favorita iz lanjskih radničkih previranja, šmekera nad šmekerima Slobodana Gajića izTrske kod Rače kragujevačke, nije prošao test za doba »Jure«.Dok su nasilje mahnitih navijača i desničara ili, recimo, mučenje životinja, u javnostiproblematizovani manje-više onoliko koliko bez sumnje zaslužuju da budu, s druge strane seubistvom uglavnom ne smatra smrt radnika »Šinvoza« Radislava Stojanova na protestu uDomu sindikata januara 2008. godine, niti se kao nasilje osuđuje to što vlast ignorišečinjenicu da je više od sto radnika »Trudbenik gradnje« provelo zimu na ulici tražeći da sepoštuju zakon i ugovor. Najgore, ekspertskim mišljenjem, a ne govorom mržnje smatra seizjava ekonomiste Zorana Popova da su aktuelni problemi u »Zastavi elektro« prouzrokovanitime što »su naši radnici uvođenjem samoupravljanja naviknuti da mogu lepo da žive, a damalo rade. Tada su nastale čuvene socijalističke floskule Ne može mene gazda toliko malo daplati, koliko ja malo mogu da radim ili Radio ne radio, svira mi radio (...) Srbi beže od poslaako radno mesto ne podrazumeva slobodan vikend, fiksno radno vreme, sindikat, regres idruge povlastice« (Press od 15. aprila, tekst »Iz firme pobegli svi radnici!« V. Nedeljkovića,psihotičnog nadnaslova »Press istražuje da li se Srbi plaše posla?«). Duhovna pustinja uideologiji i praksi ultranacionalista ne samo da je uporediva sa provincijalizmom našihneoliberalnih jezuita, koji zaposlenje shvataju kao istorijsku kaznu za život u socijalizmu (pa stim u skladu osnovna radnička prava zakonom zaštićena u razvijenim demokratijama nazivaju»povlasticama«), već prosto bode oči da se radi o dve strane istog novčića. Da li će taj novčićostati srpska valuta, što u ovom trenutku apsolutno jeste, ili ćemo skovati novi, i šta ćemo zanjega moći da kupimo, pitanja su za nas koji u mržnju ne verujemo.Na jednom od sastanaka koje Republika nakon izlaska svakog broja održava s predstavnicimaradničkih i akcionarskih grupa okupljenih oko Koordinacionog odbora radničkih protesta ipokreta Ravnopravnost (odnosno zrenjaninskog odbora Ljajićeve SDP), Zdravko Deurić ježivo govorio o pojedinim aspektima borbe radnika i akcionara »Jugoremedije« koji su, akodozvolite, nešto manje načelni od onih koje Republika u svojim tekstovima nastoji daafirmiše. Prenoseći svoja iskustva radnicima koji se danas bore na ulici, Deurić je zaključio dauspeh ne zavisi samo od doslednosti načelima, već i od toga koliko smo dorasli aktuelnomdruštvenom i političkom kontekstu, ovakvom kakav je, i koliko smo voljni da u njegovimokvirima svakodnevno tražimo rešenja koja će doprineti ostvarenju naših načela.Rečju, da živimo.(http://www.republika.co.rs/476-477/10.html).156