Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

nemoralno, da se kosi s njegovom poslovnom praksom i životnom filozofijom, dok radnicinavode svoju školu mišljenja: „Šta je tu problem, ako se može?”U ovom tranzicionom blefu karta je u rukama radnika. Otpremnine će ionako platiti država,uz već postignuti dogovor da vlada takođe finansira nove vlasnike sa po 4.500 evra za svakogradnika. Prema prvim najavama, „Jura” će zadržati 200 radnika, a do kraja godine uposliti još800. Na birou rada u Rači, varoši sa oko 4.000 stanovnika, trenutno je više od 1000nezaposlenih, mada se poslednjih dana u ovu opštinu prijavilo još oko 450 novih stanovnikaiz okolnih gradova, kako bi eventualno ušli u „Juru”. Međutim, stari „šljakeri” igraju na jošjednu kartu, njihovu višegodišnju praksa u auto-industriji.Tomislav Veljković, sindikalni tribun iz Rače, sa imidžom lokalnog Leh Valense, koji jevodio jednogodišnji bunt radnika, podseća da je šef konzorcijuma prethodnih vlasnika bioRanko Dejanović, suprug predsednice srpskog parlamenta Slavice Đukić-Dejanović, i da jeupravo to razlog zbog kojeg vlasti u Beogradu, zarad očuvanja koalicionog mira, pristaju nakompromis. Naime, upravo je vođenje „Zastave elektro” u tom periodu bilo u najmanju rukusporno i izazvalo je ogromno nezadovoljstvo radnika, što je i primoralo Dejanovića daseptembra prošle godine vrati svoje akcije državi.Komiteti umesto sindikataSindikalac Slobodan Gajić je vodio oštar dijalog sa Lukasom Džangvu Namom.– Gospodin Vam mi je rekao: „Neću dozvoliti sindikate u fabrici, ko ih osnuje, dobiće otkaz”.Ja sam mu odgovorio: „Morate da poštujete zakone ove zemlje”. On je onda rekao: „Možeteosnovati komitete”, a ja mu odgovorio: „Komiteta smo se nagledali”.Tada je na mesto v. d. tehničkog direktora, po odluci radnika i ministarstva za ekonomiju,došao Dejan Stojanović, bivši generalni direktor iz doba društvene svojine. Dejanovića suotpustili jer se nije slagao sa poslovnom politikom novog vlasnika.– Ova fabrika je pravila kablove i instalaciju za sve što se kotrljalo u SFRJ, od zastave doFAP-a. Pred prvu privatizaciju, krajem 2005. godine, bili smo najbolji isporučilac elektroopremeu grupaciji „Kandi”, za programe bele tehnike. Kada smo radili sa američkukompaniju „Delfi”, proizvodili smo kablove za „Porše”. Zato, što se tiče znanja i sposobnostiradnika, oni nemaju čega da se plaše. Za razliku od konzorcijuma koji je kupio firmu za 27,7miliona dinara, što znači za džabe, vlasnici iz Južne Koreje su platili tri miliona evra i misleda ulože još osam. Kada je gospodin Nam gledao fabriku, lično je otvorio svaku kutiju zaosigurače. Zato mislim da je ovde reč o razlici u mentalitetu. I poslovnom i životnom – kažeStojanović, koji je prisustvovao većini razgovora sa radnicima.Stvarno je stvar u mentalitetu. Mašinski inženjer Branko Avramović u pustoj hali ne može daveruje u jeretičku rečenicu koju je izgovorio menadžer iz Južne Koreje: „Radićeš i subotom”.V. Nedeljković, Press istražuje – da li se Srbi plaše posla?Objavljeno u Pressu od 15. aprila 2010.Svih 284 radnika preduzeća „Zastava elektro", koje je pre nekoliko dana preuzelajužnokorejska „Jura korporejšen", odlučila su da dobrovoljno napuste firmu uz otpremnine od300 evra po godini radnog staža!Vest zvuči neverovatno s obzirom na to da su ovi radnici godinu dana štrajkovali zahtevajućiod države da im pomogne da pokrenu proizvodnju i žive od svoga rada. Slična stvar senedavno desila i u kragujevačkom FAS-u, odakle je „pobeglo" više od 50 zaposlenih. U Unijiposlodavaca odavno upozoravaju da na srpskim gradilištima moraju da angažuju radnike iz152