Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

organizacijama? Šta iz sindikalnog miljea privlači medije? Abreakcija na događaj ili posebnaničim posebnim motivisana akcija predstavljanja? Dakle, i ovde je u pitanju razlikovanjestihijnog rada i planskog i sistematskog rada na informisanju o sindikatima.Imaju li sindikati potrebe za javnošću?Jedna serija startnih pitanja prilikom konceptualizacije ovog istraživanja, glasila je: Imaju lisindikati potrebu da budu predstavljani u medijima? Imaju li mediji potrebu da pišu osindikatima? Imaju li mediji potrebu da grade javnost na sindikalne teme? Imaju li sindikatipotrebu za javnošću? Ta pitanja su bila u funkciji projektovanja istraživanja, bez posebnogusmeravanja na davanja potpunih istraživačkih odgovora na svako od tih pitanja.U razgovorima sa sindikalnim aktivistima, na naše pitanje: Ima li vaš sindikat potrebuza javnošću, sagovornici su najčešće reagovali kao na neku uvredu. Njihov najčešći odgovorbio je da se potreba za javnošću podrazumeva. Međutim, pokazalo se da sindikati imajuambivalentan odnos prema javnosti, nekada im je neophodna, a u nekim situacijama, ponjihovim procenama, javnost može i da šteti sindikatima. – Naš je zaključak da je generalniodnos sindikata prema javnosti isti kao i odnos radnika prema sindikatima. Naime, javnost jepotrebna sindikatima kada im“dogori do noktiju“, isto kao što su radnicima potrebni sindikati,kada im „dogori do noktiju“. O tome svedoči Republika – glasilo građanskogsamooslobođenja i njen angažman u slučajevima Jugoremedije, Šinvoza, BEK-a i drugihpreduzeća i pokušaja radnika da odbrane svoje fabrike (svoje akcije).8 U ovom kontekstu je zanimljivo pitanje rada sindikata u medijskim kućama. Evo dva mišljenja o ovom pitanju:„U većini privatnih medija u Srbiji ne postoji sindikalno organizovanje zaposlenih, a poslodavci samona osnovu ugovora o radu odlučuju koga će da otpuste i kako će i koliko da plaćaju zaposlene /.../ sindikalnoorganizovanje postoji uglavnom u glasilima u čijem vlasništvu država ima udeo, a funkcionišu u okviru granskihsindikata neke od većih organizacija /.../ Rajko Simić, predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u grafičkoj,izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji Srbije, kaže za Danas da u oko 65 odsto medija u Srbijipostoji sindikalno organizovanje, ali da je ono mnogo manje zastupljeno u privatnim, ali i elektronskimmedijima. On dodaje da oni funkcionišu uglavnom u okviru dve sindikalne organizacije, a da je veoma mali brojnezavisnih sindikata. /.../ Na pitanje zašto medijski radnici ne organizuju proteste i štrajkove kao zaposleni udrugim oblastima, on ističe da je „medijska sfera vrlo podeljena i kontrolisana“, ali i da se zaposleni plaše da bito moglo da ima pogubne posledice. (B. Cvejić, Privatni mediji bez sindikata, Danas, 16.3.2011).„U Srbiji nema granskog kolektivnog ugovora, nema ni dijaloga između poslodavačkih i sindikalnihorganizacija jer ga opstruišu ugledna novinarska imena raspoređena u šest „relevantnih“ udruženja i asocijacija./.../ U medijima čiji su čelnici decenijski deklarativni borci za slobodu profesije - nema sindikata, iz čega sledizaključak da je kolegama toliko dobro da jedini u Srbiji ne koriste zakonsko pravo na sindikalno organizovanje iangažovanje. Istina je, međutim, da je strah od otkaza glavni razlog nepostojanja sindikata u privatnimmedijima.“ (Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije – Politika, 12.7.2011).15