Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd
Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd
Istovremeno, na drugoj strani, bezuslovna podrška sindikata političkim partijama ikoalicijama, posebno u uslovima oštre političke polarizacije, praktično onemogućujeostvarenje ni minimuma neophodne međusindikalne saradnje i vodi slabljenju pregovaračkemoći sindikata i zaposlenih. Nekritičko vezivanje za pojedinu političku opciju nosi i čestoprevelik i nepotreban rizik od unošenja dodatnih linija političkih podela (nacionalnih, verskih)u redove članstva, što dalje vodi fragmentaciji i slabljenju sindikata. Povratno, sve slabiji,podeljeniji i malobrojniji sindikati gube na podršci i ostvaruju sve minorniji politički uticaj(Stojiljković, 2006: 392-395).Jedno od od mogućih objašnjenja za slab uticaj zaposlenih i sindikata na politiku ležiu oceni da je u Srbiji još uvek na sceni svojevrsni politički maskenbal u kome stranački lideritvrde jedno a rade drugo u skladu sa konstatacijom bugarskog sociologa Ivana Krasteva da naBalkanu sve stranke i koalicije u vreme izbora uđu u strasnu ljubavnu vezu sa biračima anakon njih u brak sa međunarodnim finansijskim organizacijama.Suočene sa većinom biračkog tela koje čine siromašni i nedovoljno uposleni, strankeu manifestima frekventno pominju vrednosti solidarnosti, socijalne pravde i socijalnogdijaloga i odgovorne države. Na drugoj strani, u praktičkoj politici kroz veze sa tajkunima ifinansijerima i raspodelu političkog plena deluju kao strojevi za eksploataciju vlasti ifederacije interesnih grupa i lobija. Proces i efekti privatizacije, vođena poreska politika, slaboantimonopolsko zakonodavstvo i gotovo endemski raširena korupcija i trgovina uticajem,dovoljno su dobri argumenti za ovu tezu.Predlog: Nužno je precizirati i ukrupniti sindikalnu ponudu, uz strateški zajednički dogovor, koji bisadržao sledeća četiri elementa:(1) Imajući u vidu da, bar od oktobra 2000, ne postoje nepremostive programske razlike izmeđusindikata, njihovu zajedničku pregovaračku platformu i, istovremeno, kriterije za odabir političkihpartnera mogla bi činiti, inače široko prihvaćena, ustavna opredeljenja za Srbiju kao građansku,evropsku, socijalno odgovornu, pravnu i demokratsku državu i društvo.(2) Reč je o opredeljenju da se unutar demokratskog političkog dizajna, aktivnog civilnog društva idinamične tržišne privrede, ostvaruju puna pravna i politička jednakost, nacionalna i rodnaravnopravnost, socijalna pravda i solidarnost. Prethodno, država bi morala antikoruptivnimzakonodavstvom i praksom redukovati, gotovo endemski raširenu političku korupciju i kriminal.(3) Dalje programsko preciziranje i, istovremeno sužavanje kruga potencijalnih partnera, podrazumevai efektivno zalaganje za ekološki i socijalno održiv razvoj, aktivnu politiku zapošljavanja i smanjenjasiromaštva, održivu socijalnu politiku, pre svega održiv obrazovni, zdravstveni i penzioni sistem.(4) Naravno, opredeljenje da se izbalansirano radno i socijalno zakonodavstvo donose unutarbipartitnog i tripartitnog socijalnog dijaloga, uz uvažavanje ključne uloge sindikata i priznavanje pravana participaciju zaposlenih, kolektivno pregovaranje i štrajk, predstavlja takođe neku vrstu najužeg inajkonkretnijeg, četvrtog kvalifikacionog testa za ulazak u među potencijalne političke i socijalnepartnera sindikata.148
9. Završna dilema: Kako preživeti tranzicionu dramuU uslovima aktuelne krize planetarnih razmera Srbija mora napustiti dosadašnji modelrazvoja zasnovan na pregrejanoj tražnji i uvozu, prenaduvanoj i javnoj i privatnoj potrošnji iposledično stvorenim, spoljnim i unutrašnjim deficitima i neravnotežama. Sledeći razvojnulogiku i strategiju EU za narednu deceniju Evropa 2020, novi model razvoja bi se, sasvimsuprotno, bazirao na štednji, ulaganjima, proizvodnji i povećanju izvoza. Ključni, finalni ciljstrategije bi trebalo da bude uvećanje zaposlenosti i blagostanja stanovništva.Prelazak na novi razvojni model ne ide, međutim, bez , bar kratkoročnih odricanja,gubitaka i redistribucije u kojoj neko dobija ako neko drugi gubi.Poslednje decenije su prepune primera situacija u kojima se pred izazovima odustajalood ključnih promena sklapanjem razvojno neproduktivnog socijalnog braka iz računa kojimsu moćni štitili privilegije, a grupe sa dna socijalne piramide se zadovoljavale mrvicama sastola.Čini se da to više neće biti moguće, bar ne u dosadašnjoj meri. Vreme bala podmaskama prolazi i nakon decenijske dominacije nacionalnih komada sa pevanjem ipucanjem i socijalnog populizma u stranačkoj politici će morati da u prvi plan dođusuštinska pitanja razvoja i razvojnih strategija. Konačno, na pomolu je novo političkoprerazvrstavanje.Poruka je jasna, u Srbiji nakon dugogodišnje recesije više nije prihvatljivamogućnost privrednog rasta koji ne bi bio praćen istovremenim rastom zaposlenosti istandarda. Na drugoj strani, rasta nema bez obimnijeg akumuliranja, kao i uvećanekonkurentnosti i produktivnosti rada. To, po pravilu, ide uz privatizaciju i dalje restruktuiranjei oslobađanje od viškova zaposlenih. Postići i jedno i drugo u krajnje suženom manevarskomprostoru nije ni malo lak zadatak. Uspešna evropska praksa sklapanja socijalnih paktovaizmeđu vlada i socijalnih partnera pokazuje da rešenje treba tražiti u skladnom povezivanjurasta dinamične, otvorene, ali normativno regulisane i lišene monopola , tržišne privrede saulaganjem u humani kapital – u stvaranje obučene i fleksibilne radne snage koju ondakarakteriše spremnost na rizik i visoka uposlenost.Sklapanje paktova aktere usmerava ka uzajamnoj odgovornosti i lišava ihsuviška nerealnih očekivanja i obećanja. Dogovoreni makroekonomski pokazatelji razvojčine predvidljivim i omogućuju kontrolu i merenje učinaka svakog od učesnika u socijalnom ipolitičkom dijalogu.Odgovornost i samoograničavanje na trusnom socijalnom i političkom tlu Srbije,lišenom značajnije demokratske tradicije, međutim, nikada nisu bili previše rašireni manir i149
- Page 98 and 99: kombinacije i kalkulacije, a sve na
- Page 100 and 101: Zar da se posle svega vrate među o
- Page 102 and 103: mesečno zarađuje oko 1.500 evra.
- Page 104 and 105: da to neće biti dovoljno čitano/g
- Page 106 and 107: Zaključak, koji se iz ovog može i
- Page 108 and 109: Dobar primer koliko je jaka služba
- Page 110 and 111: i čitalaca, između ostalog i o te
- Page 112 and 113: Do danas ih je umrlo trinaestoro. N
- Page 114 and 115: Dušan TorbicaSubotica - Kako sindi
- Page 116 and 117: Informisanje na ovaj način je pož
- Page 118 and 119: - Svi zakoni iz oblasti obrazovanja
- Page 120 and 121: organizacijama na nivou preduzeća,
- Page 122 and 123: Informisanje putem oglasne tableNa
- Page 124 and 125: administriranju“ mnogi koji bi i
- Page 126 and 127: manipulacije. Iza tih manipulacija
- Page 128 and 129: odlučuju da li će te interese tem
- Page 130 and 131: političkom tržištu gde se susre
- Page 132 and 133: znanja i o zakonodavnom postupku, k
- Page 134 and 135: konstantno oko dve petine svih gra
- Page 136 and 137: ukupnog disciplinujućeg delovanja
- Page 138 and 139: 5. Pitanje četvrto:Kakve su šanse
- Page 140 and 141: PDP je odigralo, unutar kampanje
- Page 142 and 143: Neravnopravni tretman i medijska iz
- Page 144 and 145: Ključne odluke, poput usvajanja bu
- Page 146 and 147: demohrišćanske stranke; (2) pozic
- Page 150 and 151: praksa. Da do toga zaista dođe, si
- Page 152 and 153: nemoralno, da se kosi s njegovom po
- Page 154 and 155: Veljković: Neko ih je prevarioPove
- Page 156 and 157: »Zastave elektro« zapravo očekuj
- Page 158 and 159: (t3) Mediji i frekvencije tekstova
- Page 160 and 161: (t9) Sindikat metalaca SrbijeNovine
- Page 162 and 163: (t16) Novine i broj tekstova o “o
- Page 164 and 165: (t22) Radnici i novine u kojima su
- Page 166 and 167: (t28) Socioekonomski indikatori i n
- Page 168 and 169: (t38) Žanr tekstova o UGS Nezavisn
- Page 170 and 171: „Nema bliskosti sa vlašću, nego
- Page 172 and 173: predsednika DS-a da se ta stranka o
- Page 174 and 175: Problem je taj što svi regionalni
- Page 176 and 177: objašnjava da sindikalnog organizo
- Page 178 and 179: - Priznata nam je reprezentativnost
- Page 180 and 181: - Naša radnička klasa je ista kao
- Page 182 and 183: smotru radničkog sporta, prema tvr
- Page 184 and 185: ez ikakvih inicijativa odozdo, ili
- Page 186 and 187: ima truli pakt s poslodavcima, pa s
- Page 188 and 189: Sindikalni flert pred izbore“Svak
- Page 190 and 191: pravima. Pokazalo se da klasični o
- Page 192 and 193: Asocijacija slobodnih i nezavisnih
- Page 194 and 195: P r i l o z i (4)Metodološke napom
9. Završna dilema: Kako preživeti tranzicionu dramuU uslovima aktuelne krize planetarnih razmera Srbija mora napustiti dosadašnji modelrazvoja zasnovan na pregrejanoj tražnji i uvozu, prenaduvanoj i javnoj i privatnoj potrošnji iposledično stvorenim, spoljnim i unutrašnjim deficitima i neravnotežama. Sledeći razvojnulogiku i strategiju EU za narednu deceniju Evropa 2020, novi model razvoja bi se, sasvimsuprotno, bazirao na štednji, ulaganjima, proizvodnji i povećanju izvoza. Ključni, finalni ciljstrategije bi trebalo da bude uvećanje zaposlenosti i blagostanja stanovništva.Prelazak na novi razvojni model ne ide, međutim, bez , bar kratkoročnih odricanja,gubitaka i redistribucije u kojoj neko dobija ako neko drugi gubi.Poslednje decenije su prepune primera situacija u kojima se pred izazovima odustajalood ključnih promena sklapanjem razvojno neproduktivnog socijalnog braka iz računa kojimsu moćni štitili privilegije, a grupe sa dna socijalne piramide se zadovoljavale mrvicama sastola.Čini se da to više neće biti moguće, bar ne u dosadašnjoj meri. Vreme bala podmaskama prolazi i nakon decenijske dominacije nacionalnih komada sa pevanjem ipucanjem i socijalnog populizma u stranačkoj politici će morati da u prvi plan dođusuštinska pitanja razvoja i razvojnih strategija. Konačno, na pomolu je novo političkoprerazvrstavanje.Poruka je jasna, u Srbiji nakon dugogodišnje recesije više nije prihvatljivamogućnost privrednog rasta koji ne bi bio praćen istovremenim rastom zaposlenosti istandarda. Na drugoj strani, rasta nema bez obimnijeg akumuliranja, kao i uvećanekonkurentnosti i produktivnosti rada. To, po pravilu, ide uz privatizaciju i dalje restruktuiranjei oslobađanje od viškova zaposlenih. Postići i jedno i drugo u krajnje suženom manevarskomprostoru nije ni malo lak zadatak. Uspešna evropska praksa sklapanja socijalnih paktovaizmeđu vlada i socijalnih partnera pokazuje da rešenje treba tražiti u skladnom povezivanjurasta dinamične, otvorene, ali normativno regulisane i lišene monopola , tržišne privrede saulaganjem u humani kapital – u stvaranje obučene i fleksibilne radne snage koju ondakarakteriše spremnost na rizik i visoka uposlenost.Sklapanje paktova aktere usmerava ka uzajamnoj odgovornosti i lišava ihsuviška nerealnih očekivanja i obećanja. Dogovoreni makroekonomski pokazatelji razvojčine predvidljivim i omogućuju kontrolu i merenje učinaka svakog od učesnika u socijalnom ipolitičkom dijalogu.Odgovornost i samoograničavanje na trusnom socijalnom i političkom tlu Srbije,lišenom značajnije demokratske tradicije, međutim, nikada nisu bili previše rašireni manir i149
Change language