Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

Istovremeno, na drugoj strani, bezuslovna podrška sindikata političkim partijama ikoalicijama, posebno u uslovima oštre političke polarizacije, praktično onemogućujeostvarenje ni minimuma neophodne međusindikalne saradnje i vodi slabljenju pregovaračkemoći sindikata i zaposlenih. Nekritičko vezivanje za pojedinu političku opciju nosi i čestoprevelik i nepotreban rizik od unošenja dodatnih linija političkih podela (nacionalnih, verskih)u redove članstva, što dalje vodi fragmentaciji i slabljenju sindikata. Povratno, sve slabiji,podeljeniji i malobrojniji sindikati gube na podršci i ostvaruju sve minorniji politički uticaj(Stojiljković, 2006: 392-395).Jedno od od mogućih objašnjenja za slab uticaj zaposlenih i sindikata na politiku ležiu oceni da je u Srbiji još uvek na sceni svojevrsni politički maskenbal u kome stranački lideritvrde jedno a rade drugo u skladu sa konstatacijom bugarskog sociologa Ivana Krasteva da naBalkanu sve stranke i koalicije u vreme izbora uđu u strasnu ljubavnu vezu sa biračima anakon njih u brak sa međunarodnim finansijskim organizacijama.Suočene sa većinom biračkog tela koje čine siromašni i nedovoljno uposleni, strankeu manifestima frekventno pominju vrednosti solidarnosti, socijalne pravde i socijalnogdijaloga i odgovorne države. Na drugoj strani, u praktičkoj politici kroz veze sa tajkunima ifinansijerima i raspodelu političkog plena deluju kao strojevi za eksploataciju vlasti ifederacije interesnih grupa i lobija. Proces i efekti privatizacije, vođena poreska politika, slaboantimonopolsko zakonodavstvo i gotovo endemski raširena korupcija i trgovina uticajem,dovoljno su dobri argumenti za ovu tezu.Predlog: Nužno je precizirati i ukrupniti sindikalnu ponudu, uz strateški zajednički dogovor, koji bisadržao sledeća četiri elementa:(1) Imajući u vidu da, bar od oktobra 2000, ne postoje nepremostive programske razlike izmeđusindikata, njihovu zajedničku pregovaračku platformu i, istovremeno, kriterije za odabir političkihpartnera mogla bi činiti, inače široko prihvaćena, ustavna opredeljenja za Srbiju kao građansku,evropsku, socijalno odgovornu, pravnu i demokratsku državu i društvo.(2) Reč je o opredeljenju da se unutar demokratskog političkog dizajna, aktivnog civilnog društva idinamične tržišne privrede, ostvaruju puna pravna i politička jednakost, nacionalna i rodnaravnopravnost, socijalna pravda i solidarnost. Prethodno, država bi morala antikoruptivnimzakonodavstvom i praksom redukovati, gotovo endemski raširenu političku korupciju i kriminal.(3) Dalje programsko preciziranje i, istovremeno sužavanje kruga potencijalnih partnera, podrazumevai efektivno zalaganje za ekološki i socijalno održiv razvoj, aktivnu politiku zapošljavanja i smanjenjasiromaštva, održivu socijalnu politiku, pre svega održiv obrazovni, zdravstveni i penzioni sistem.(4) Naravno, opredeljenje da se izbalansirano radno i socijalno zakonodavstvo donose unutarbipartitnog i tripartitnog socijalnog dijaloga, uz uvažavanje ključne uloge sindikata i priznavanje pravana participaciju zaposlenih, kolektivno pregovaranje i štrajk, predstavlja takođe neku vrstu najužeg inajkonkretnijeg, četvrtog kvalifikacionog testa za ulazak u među potencijalne političke i socijalnepartnera sindikata.148