Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

demohrišćanske stranke; (2) pozicija transmisije,odnosno delovanje sindikata pod okriljem ipatronažom neke stranke poput pozicije sindikata u zemljama real-socijalizma. ili pak (3)mogućnost formiranja sopstvenog političkog krila ili stranke, sa čuvenim istorijskimprimerom formiranja Laburističke stranke od strane britanskih trejd juniona ili aktuelnom,daleko manje uspešnom, praksom borbe različitih frakcija, za političko nasleđe sindikataSolidarnost u Poljskoj.Izborno-političkom modelu u širem smislu pripadaju i „prelazni modeli“: a)postojanje, poput prakse sindikata u Austriji i Grčkoj, političkih, stranačkih frakcija unutarjedinstvenog sindikata, preko kojih sindikati, srazmerno snazi frakcija, sarađuju sa određenimstrankama, kao i, u slučaju krajnje nestabilne i razmrvljene partijske scene, b) modelotvorene, jednokratne podrške pojedinim strankama i koalicijama, uslovljen prihvatanjemsindikalnih zahteva.Primera radi, sindikati Grčke (Generalna konfederacija rada Grčke i Sindkat javnihslužbi - GSEE i ADEDY) imaju frakcije koje podržavaju različite partije - PAME -komunističku partiju, SYN evrokomuniste, PASHE socijaliste i DAKE demokrate. Popravilu, na unutarsindikalnim izborima se u rukovodstva sindikata biraju predstavnici onihfrakcija koje ulaze u koalicione vlade. Takvom kombinatorikom se očekuje ostvarivanjevećeg uticaja na donosioce odluka.Drugi, daleko komotniji i manje rzičan, model –institucionalne, interesno-političkereprezentacije čine: (1) različito razvijena praksa uključivanja predstavnika sindikata u radodbora i radnih tela parlamenta i vlade i vladinih agencija, kao i (2) stvaranje posebnih tela zavođenje tripartitnog i multipartitnog socijalnog dijaloga (na lokalnoj, nacionalnoj iregionalnoj ravni) sa pretežno konsultativnim i savetodavnim funkcijama i ovlašćenjima, kojesvoju inspiraciju nalazi u još 1919-te godine formiranoj, tripartitnoj strukturi MOR-a.Radi se zapravo o nastojanju da se, kroz direktnu komunikaciju sa institucijamavlasti, politički nadgradi i ojača pregovaračka strategija sindikata.Političko lobiranje i uticajOrijentacija na formalne kanale i komunikaciju sindikate je držala izvan prakse razvijanjalobiranja i stvaranje političkih mreža – „zajednica praktične politike“ koje, poredsindikalnih lidera i lobista čine i vladini funkcioneri i visoki administratori, ključniposlanici, sindikatima naklonjeni eksperti i vodeći novinari (Hejvud, 2004: 523-530).Širi socijalno-politički koalicioni aranžmani, uz očuvanu autonomiju aktera, pre svegasindikata, zaista su način da se politički podrži i osnaži socijalni dijalog. Rečju, realan146