Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

slikom o razlikama između poslovnog, profesionalnog organizovanja unutar privrednihkomora i uloge pregovarača sa sindikatima (i Vladom), nastoji da definiše dovoljno atraktivnuponudu i na funkcionalan način, na teritorijalnoj i granskoj osnovi, okupi poslodavce.U celini gledano, može se zaključiti da samo ozbiljno i odgovorno uvažavanjepozicije i realnih interesa partnera i njihovo strpljivo i argumentovano usaglašavanje moževoditi uspostavljanju poverenja i formulisanju zajedničkih interesa. Do stanja socijalnekohezije može se doći samo napredovanjem ka kompromisu kroz otvoren i ravnopravnidijalog. Učesnici i pregovarači – vlada i socijalni partneri, su pri tom u velikoj meri i lišenijednog od ključnih resursa – poverenja građana. Još gore stoji sa poverenjem u skupštinu,stranke i vlasnike preduzeća.Suština promena sadrži se u razumevanju prirode socijalnog dijaloga kao putada se, u dobroj volji i poverenju, kroz razmenu argumenata i konsenzusom dođe doprihvatljivih, ka razvoju okrenutih, produktivnih rešenja. U objektivno krajnjesuženom manevarskom prostoru to, pored dobre volje, zahteva i visok nivo znanja,odgovornosti i veština i umeća pregovaranja i regulisanja konflikata. Odsustvosposobnosti i i skrenih namera da se u pregovaračkom procesu prvo traga za zajedničkim,strateškim opredeljenjima, na kojima se tek mogu graditi kompromisne formule i rešenja,direktno vodi rastu sukoba i uzajamnog nepoverenja. - Srbija i njeni građani danas, međutim,nemaju vremena i razumevanja za ponavljanje već viđenih scenarija.Predlog: Sindikati bi morali formulisati jedinstvenu pregovaračku ponudu poslodavcima oko tačkimeđusobno komplementarnih interesa, razumevanja i podrške zahtevima, poput onih vezanih zapodršku sindikata zahtevima poslodavaca vezanim za poreske olakšice i kreditnu podršku onima kojiulažu i zapošljavaju, ali i sami plaćaju poreze u zemlji, a ne na različitim nivoima sklapati „parcijalnedilove“, čija je česta svrha marginalizovanje drugih sindikata. Zauzvrat, poslodavačke unije sa kojimasindikati pregovaraju bi se morale jasno distancirati od poslodavaca sa „crne liste“ odnosno onih kojisu u javnosti prepoznati „kao baroni Minhauzeni privatizacije i prvaci namernog guranja firmi ustečajeve“, odnosno onih koje su i pravosudni organi identifikovali kao nosioce mobinga i trafikinga.8. Pitanje sedmo:Kako do realnog uticaja na polje politikeKada je o samim instrumentima ostvarivanja političkog uticaja reč, prvu, tradicionalnu –izborno-političku stratešku opciju uticaja na politiku čine tri osnovna i različiti prelaznimodeli uspostavljanja odnosa sindikata sa političkim partijama. Sindikatima na raspolaganjustoje: (1) različiti obrasci uspostavljanja ravnopravne, kroz postojanje posebnih organa ioblika koordinacije u većoj ili manjoj meri institucionalizovane, ugovorne saradnje sapolitičkom strankom-koalicijom – karakteristični za moderne socijaldemokratske ali i145