Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

Ključne odluke, poput usvajanja budžeta, razvojnih politika ili strategije privatizacije irestruktuiranja velikih sistema, se ili ne razmatraju ili se tek, manje-više formalno, „provuku”kroz SES, na putu od Vlade ka parlamentu.Posledično, socijalni dijalog, iako ocenjen kao potreban, čak nužan po mišljenjuvećine zaposlenih, pretvara se u praznu institucionalnu ljušturu unutar koje vlada kupujevreme i radi po svome, eksploatišući sukobe između i unutar sindikata i poslodavaca(Stojiljković, 2008: 318).Osnovni problem u odnosima socijalnih partnera, pored njihove organizacionestrukture nedovoljno razvijene i prilagođene potrebi paralelnog vođenja bipartitnog itripartitnog socijalnog dijaloga na više ravni organizovanja, predstavlja asimetrija resursa,moći i organizovanja poslodavaca i sindikata. Naime, tamo gde ima „pravih“ privatnihposlodavaca – u malim i srednjim preduzećima, po pravilu, nema organizovanih sindikata. Iobratno, „sindikalne tvrđave“ - preduzeća i ustanove u kojima je još gotovo polovinazaposlenih u nekom od sindikata, čine javni sektor, kao i velika privatizovana preduzeća gdeje novi vlasnik zatekao ranije formirane sindikalne strukture. Sindikalno organizovanimzaposlenima poslodavac su najčešće država, lokalna samouprava ili predstavnici stranogkapitala. Na drugoj strani, u firmama čiji vlasnici su članovi poslodavačkih unija najčešće (ine slučajno) nema sindikata sa kojima bi se sklapali kolektivni ugovori.Strategiju znatnog broja poslodavaca pri tome odlikuje „anti sindikalni kriznimenadžment“. Poslodavci naime, disciplinovanjem zaposlenih i širenjem priče o njihovojlenjosti i nepreduzimljivosti, stvaraju pretpostavke za krajnje pooštravanje radnih normi iredukovanje efektivnih mogućnosti za organizovanje i otpor ili pak direktnim pritiscima,uslovljavanjem, premeštanjem i otežavanjem uslova rada nastoje da iznude ustupkezaposlenih.Poslodavci, pre svega oni najveći su se prethodno,nakon početnog uspešno položenogispita legalizacije i davanja priloga novim, reformskim vlastima, opredelili za direktne,neformalne ali strateške dogovore i kontakte sa vrhovima vlasti i ključnih parlamentarnih, presvega vladajućih stranaka. Iz orbite se ispadalo samo u slučaju pokazivanja sopstvenihpreteranih direktnih političkih ambicija (Karić). Formalni kontakti unutar tripartitnihinstitucija ostavljani su drugom ešalonu unutar poslodavačkih struktura.Na jednoj strani je izuzetno moćan klub “Privrednik”, odnosno formirana interesnalobi grupa Preporod, sa potencijalnim političkim aspiracijama - okrenuti političkom lobiranjui kontaktima iza scene. Na drugoj strni, Unija poslodavaca Srbije (UPS) koja, bez prethodnetradicije, iskustva i infrastrukture za okupljanje (malih) preduzetnika, sa nedovoljno jasnom144