Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

- prikupljanja novca, pre svega velikog broja malih priloga za kampanju,- segmentiranje pristalica iz uverenja putem blogova i intetrnet foruma , kao i u- funkciji informativnog resursa za prikupljanje (već „sažvakanih”) informacija zamedijske poslenike i političke analitičare i konsultante i drugu „obaveštenu publiku”.Sindikati svakako žele da u drugoj, odlučujućoj fazi tranzicije, odnosno procesurestruktuiranja i (delimične) privatizacije infrastrukturalnog i javnog sektora privrede irealizovanju strategije izlaska iz krize i razvoja i zapošljavanja, imaju ravnopravnu poziciju istatus. Da bi ga i ostvarili oni prvo moraju postići puni međusobni dijalog i akcionukoordinaciju a zatim formirati, kroz javne kampanje i zastupanje, i interesne koalicijesa penzionerima, poljoprivrednicima i samozaposlenima, profesionalnim udruženjima,studentskim organizacijama i drugim asocijacijama civilnog društva. Pregovaračke,dijaloške taktike, pristupi i strategije moraju biti kombinovani i nadopunjavani saspremnošću da se primene i umećem uspešnog organizovanja peticija, inicijativa,štrajkova, protesta i javnih demonstracija, realizuju i konfliktne strategije delovanja.Iskustvo pokazuje da poslodavci, pa i resorna ministarstva kao predstavnici države i vlade kaoposlodavca, pristaju na ozbiljan razgovor i dogovor tek pod pretnjom organizovanjemštrajkova i protesta sindikata.7. Pitanje šesto:Ima li dijalog sa poslodavcima ikakvog smislaU Srbiji je, 2001. godine, formiran Socijalno-ekonomski savet kao institucionalni okvir zatripartitno pregovaranje. Tako je, bar posredno, prihvaćen model pluralnog, „društvenog“neokorporativizma kojim se stvara mreža institucija za formalan, konsultativni proces idijalog. No, on je, pre svega zbog tendencije vlade da ga pretvori u telo naknadne verifikacijeveć donetih rešenja ali i nerešenih pitanja reprezentativnosti i ravnopravnog statusa učesnikaostao, sve do početka 2005. godine, tek institucionalni kroki. Bez realnog uporišta upostojanju tripartitnih organa i na nivou lokalnih zajednica, bez učešća socijalnih partnera uradu parlamentarnih odbora i sa iskustvom tek povremenog, pretnjom štrajkom pretežnoiznuđenog vođenja „granskog socijalnog dijaloga“ sa resornim ministarstvima institucionalnidijalog je lišen realnih šansi i efekata. Nakon donošenja Zakona o Socijalno ekonomskimsavetima, kao i Zakona o mirnom rešavanju konflikata (2004) i formiranja, pored SES-a iSaveta za zapošljavanje ništa se u ovom pogledu nije bitnije promenilo.143