Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

Aktivno, nestranačko uključivanje u rad političkih aktera i institucija poput Vladinog tima zasmanjenje siromaštva i socijalnu koheziju ili Kancelarije za evropske integracije, kao i praksa javnogslušanja parlamentarnih odbora imaju, takođe, ne mali značaj.Mediji i sindikatiU modernim društvima važi pravilo da događaj koji nije postao vest u mas-medijima, se inije dogodio. Mediji mogu uvećati, ili umanjiti značaj, čak prećutati neka dešavanja. Nadrugoj strani, oni mogu iskonstruisati i nešto što se ili uopšte nije desilo, ili je imalo sasvimdrugačiju sadržinu.U medijskom društvu ili „medijalizovanoj politici“, komunikacija je postala premijakoja obezbeđuje moć ili strateška igra koja (u velikoj meri) odlučuje o uspehu ili neuspehupojedinaca, organizacija, društvenih grupa i čitavog društva (Sarcinelli, 2011: 69).Prezasićenost medijske scene, njena praktična nesavladivost i rezultirajućasinkopirana pažnja potencijalne političke klijentele vodi u ogorčenu borbu za prisustvo umedijima i za naklonost publike, odnosno vodi u medijalizaciju politike.Mediji pri tome ne prezentuju samo stvarnost, realnost, već je definišu i konstruišu.„Konstrukcionistički“ pristup u analizi efekata medija ističe da mediji stvaraju„informacione konstrukcione blokove“ koji strukturiraju poglede na svet, pa time odlučujućeutiču na to kako ljudi razumeju svet koji prevazilazi njihov neposredni životni prostor.U tome se prepoznaje i tzv. narkotička disfunkcija masovnih medija pod kontrolomdržave, ali i krupnih medijskih mogula koji, bombardujući publiku selekcionisanimsadržajima, stvaraju utisak lažne sigurnosti, kao i monopolizirajuća funkcija koja se sastojiu strukturisanju prikaza stvarnosti u kojem građanin nema mogućnosti da sagleda i procenialternative.Mediji zapravo, na osnovu svoje funkcije selekcije i filtriranja događaja imaju moćtematizovanjanja I naglašavanja značaja – agenda setting. Na drugoj strani, agendabuilding predstavlja nastojanje aktera politike da u javnost, pre svega medije, plasiraju zanjih najvažnije, kao i najpovoljnije teme .Moglo bi se zaključiti da mediji, na jednoj strani, predstavljaju za javnost platformuza poimanje sveta ekonomije i politike, da imaju funkciju ogledala javnog mnenja, a dana drugoj strani, predstavljaju ključnu platformu za predstavljanje javnih politika.Ponekad, u stanjima relativnog balansa političkih snaga, ili niskog kredibilitetapolitičkih aktera, mediji bez političkog mandata uzmu sebi za pravo da se samoproglase zaadvokata interesa građana i tako postanu svojevrsni politički faktor.141