Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

Slika 2. Jedna od linija generisanja sindikalne moći 7sindikalna realnost→informisanje→formiranje imidža→formiranje poverenja→sindikalna moćNaravno, poverenje u sindikate kao i sama sindikalna moć su rezultante niza okolnostii niza raznovrsnih aktivnosti kako samih sindikata, tako i uticaja drugih relevantnih činilaca izokruženja. – Mi, pak, ovde istražujemo samo jedan od nekoliko puteva generisanjasindikalne moći, onaj koji ide preko poverenja u sindikate posredovanog informisanjem osindikatima i informisanošću o radu sindikata.Informisanje o sindikatima – rezultat stihije ili planskog i sistematskog radaDa li status neke organizacije u javnosti zavisi od moći te organizacije? Normalna jepretpostavka da jača organizacija poseduje resurse pomoću kojih može povećati prisutnost ujavnosti i poboljšati imidž i druge ozbilnije predstave i stavove o sebi. Međutim, ako jeorganizacija slaba, to ne znači da ne može imati primeren status u javnosti, pogotovo u smislukvantiteta, dok kad je kvalitet u pitanju, javni tretman može da bude u ravni realnog stanjastvari, ali može da potcenjuje inače slab status sindikata ili da ga precenjuje.Bez obzira kakva je organizacija u pitanju, važno je razlikovati organizacije koje radena svom statusu u javnosti i organizacije koje se prepuštaju da ih “vode nose”, tj. one kojeništa posebno ne čine da bio povećale broj informacija o sebi i poboljšale kvalitet javnogpredstavljanja. Poznata je tvrdnja da se dobri odnosi sa javnošću u 90% slučajeva zasnivajuna radu na ovom pitanju i u 10% slučajeva na radu na samim informacijama koje se plasirajumedijima. U svakom slučaju, treba razlikovati sindikate koji rade na svom imidžu i sindikatekoji svoj imidž prepuštaju “stihiji događaja”.U okviru samog “rada na svom imidžu” treba razlikovati propagandu svog rada odjavne promocije aktivnosti sindikata onako kako Britanski institut za odnose sa javnošćudefiniše PR: „Aktivnosti odnosa sa javnošću predstavljaju smišljeno, planirano i stalnonastojanje da se uspostavi i održava međusobno razumevanje između organizacije i njenogokruženja.“Drugostrano pitanje je: da li neki medij nešto preduzima kako bi o sindikatima pisaoviše, objektivnije i analitičnije 8 ? Da li su mediji skloniji slabim ili jakim sindikalnim7 Reč je o idealno-tipskim relacijama – naznačene relacije su tek jedna dimenzija međuodnosa između navedenihentiteta, i to ona dimenzija koja je fokusirana na informisanje i informisanost o radu sindikata (bez ulaženja uintenzitet uticaja informisanosti na poverenje u sindikate i sindikalnu moć).14