Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

ni sami članovi jednog sindikata uglavnom nemaju poverenje u drugi sindikat/sindikate.Primera radi, poverenje u Samostalni sindikat pokazuje tek nešto više od četvrtinesopstvenog i ni petina ukupnog sindikalnog članstva, a u Nezavisnost solidne tri petinesopstvenog članstva, ali ni svaki osmi sindikalno organizovani zaposleni (opširnije utekstu Vojislava Mihailovića).Možemo konstatovati da između sindikata nema ni minimalne, kontinuiranesaradnje. Sindikati sarađuju samo kad ih neko pozove i institucionalno „prinudi”(unutar regionalnih projekata ili institucija tripartizma) na saradnju ili ih, kratkoročno,protesti i štrajkovi, uvuku u minimalnu koordinaciju u kojoj se mešaju potreba da sesarađuje i potreba da se poentira samo za sebe i svoj sindikat.Predlog: Urgentna je potreba da autonomni i relevantni sindikati potpišu i, naravno, u praksi realizuju:(1) povelju o osnovnim principima, vrednostima i ciljevima sindikalnog organizovanja, (2) „pakt onenapadanju“ i uređenju međusindikalnih sporova i (3) izjavu o uzajamnom informisanju ikonsultovanju u procesu kolektivnog pregovaranja i tripartitnog socijalnog dijaloga.6. Pitanje peto:Kakav smisao ima saradnja sa civilnim društvom i javne kampanjeŠta u suženom socijalnom i političkom okviru još preostaje sindikatima? Principijelno, njimana raspolaganju stoje i na vladu i političke institucije orijentisana politička i na javnost imedije orijentisana civilna strategija realizovanja uticaja. U kojoj meri će, pored posredne,prema javnosti usmerene civilne strategije sindikati koristiti i političku strategiju zavisi odotvorenosti političkih institucija – pre svega skupštine, vlade i državne birokratije za(ne)formalni konsultativni proces sa socijalnim partnerima. Unutar ovog procesa se praktičnorealizuje političko zastupanje interesa i lobiranje za usvajanje određenih zahteva.Nezamenljivu, ali u partokratskoj Srbiji tek dopunsku i korektivnu ulogu imaju civilnestrategije realizovanja uticaja. Partnerska projektna saradnja sa nevladinim sektorom, poputiskustva Partnerstva za demokratske promene UGS „Nezavisnost“ u periodu 1999-2003, izajedničke kampanje i inicijative imaju poseban značaj u uslovima kada sindikati i drugeorganizacije civilnog društva nemaju sredstava za „kupovanje političkog uticaja“ krozpolitičko zastupništvo i pokretanje zahtevnih i skupih marketinških kampanja.Partnerstvo za demokratske promene (PDP) UGS Nezavisnost je formirala odmahnakon bombardovanja, leta 1999. godine, zajedno sa Fondacijom za mir i rešavanje kriza i jošoko 60 NVO sa teritorije čitave Srbije, sa ciljem okupljanja svih demokratskih i reformskihsnaga. Skup „Kako do promena“, održan novembra 1999. godine bio je prvi skup koji je nazajedničkim ciljevima i platformi okupio aktere civilnog društva i stranke budućeg DOS-a.139