Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

i posledičnim stavom čak dve trećine građana Srbije da nisu obavešteni o radu i nemajustav o sindikatima.Sumirajući prethodne nalaze i ocene mogli bi poći od konstatacije da, pored malogpoverenja, ključni problem predstavljaju visok stepen neobaveštenosti o radu i raširenedileme oko načina ostvarivanja uloge sindikata u krizi, što bar posredno govori i onerazvijenoj, okolnostima nedovoljno primerenoj, medijskoj i ukupnoj strategiji delovanjasindikata.Na drugoj strani, ako sindikalnom članstvu iz redova zaposlenih pribrojimo i 3-4%nezaposlenih i penzionera koji su ostali u organizacijskoj vezi sa sindikatima, kao i one kojiimaju poverenje u sindíkate, potencijalnu sindikalnu klijentelu čini još uvek gotovomilion ljudi, odnosno znatan, ali nažalost nepovezan i neangažovan pregovaračkipotencijal.3. Pitanje drugo:Šta su razlozi nemoći sindikataDeo odgovora na logično pitanje: „Zzašto bar potencijalno moćni sindikati nisu i efektivnouticajni“, nalazi se u činjenici da, uz zajedničke, Srbija poseduje i brojne sopstvenetranzicione deformacije i promašaje u koje, i nakon petooktobarskih promena spadaju:partokratija i populisička politika, nerešavanje ključnih državnih pitanja, gubljenje ritma uevropskim integracijama, tajkunizacija privrede i rslojavanje društva, kao i nedovoljnakonkurentnost privrede uz prateća visoku nezaposlenost.Dalje uzroke nemoći sindikata treba potražiti u poluvekovnom odsustvu tradicijeautonomnih borbi i zauzimanja kritičke pozicije prema vlastima. U deceniji Miloševićevevladavine „većinski“ Savez samostalnih sidnikata Srbije je iz pozicije mlađeg, poslušnogbrata sledio politiku režima, bez volje da pokaže minimalnu solidarnost sa „alternativnim“sindikatima.Sindikati su nakon toga bar prvih nekoliko godina pokazivali i previše razumevanja zapoziciju novih demokratskih vlasti. Istini za volju to je, i u jednom i u drugom slučaju, bila ivolja velikog dela zaposlenih.Na javnoj sceni su se našli slabi i rivalski sindikati, neprofilisane poslodavačkestrukture i nestabilne i za efektivan socijalni dijalog nemotivisane vlade – a svi odredabez dovoljne podrške građana.Na drugoj strani, čini se da je ovakav rezultat posledica i nedovoljne spremnostigrađana i zaposlenih na angažovanje, straha od gubitka posla, nedovoljne solidarnosti i135