Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

konstantno oko dve petine svih građana, onda ovako rašireno nepoverenje ne treba nikoga dačudi. Posledično, i među sindikalnim aktivistima raširena je svest o nemoći i nedovoljnomuticaju sindikata.Iznetu načelnu ocenu potvrđuju vremenske serije podataka o kretanju poverenja usindikate koje pokazuju da je do rasta poverenja dolazilo samo u situacijama probuđenih nadai očekivanja (2000.) i/ili konjukturnih privrednih kretanja i rasta zarada, odnosnozaustavljanja trenda pada zaposlenosti - 2002 i 2006. godine (Slavujević, 2010:66).Istini za volju, gotovo sve zemlje u tranziciji platile su tešku socijalnu cenu promena,pre svega zato što (1) rast nije bio praćen rastom zaposlenosti, (2) došlo je do uvećanjasocijalnih razlika i (3) tržište rada je postalo krajnje fleksibilno i deregulisano.No, to nije i dovoljno objašnjenje za stepen nepoverenja u sindikate u Srbiji.Komparativni poodaci i analize (opširno dati u tekstu Vojislava Mihailovića u ovoj knjizi)pokazuju da su, uz sindikate u Bugarskoj i Hrvatskoj, u periodu 2008 - 2010. godina,sindikati u Srbiji jedini sindikati u Evropi u koje manje od petine građana ima poverenje,odnosno da je stepen poverenja u sindikate u Srbiji trostruko ispod evropskog proseka(12 % : 39%).Poseban, vredan predmet analize mogu biti i komparacije sa Sovenijom (53% podrškegrađana sindikatima), pa i Makedonijom (34% podrške), zemljama koje su do pre dvedecenije bile u istom državno-političkom okviru sa Srbijom.Pri tome, pad poverenja, posebno vidljiv nakon izbijanja planetarne krize 2008. godinenije rezultirao rastom nepovernja, već drastičnim padom nivoa obaveštenosti o radu sindikata134