Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

Lobiranje se može polazno odrediti kao svaki organizovani uticaj na donosioceodluka u smislu interesno orijentisanog i komunikacijskog uticanja na politički procesdonošenja odluka od strane aktera koji sâmi ne učestvuju u njihovom donošenju. Lobiranje,pritom, predstavlja legitiman i za demokratski sistem funkcionalno nužan instrument.Lobisti preduzeća razlikuju se od ostalih lobista po transparentnosti zastupanjainteresa. Oni nastupaju neposredno i njihovi klijenti su, pritom, jasno prepoznatljivi. Po tomese razlikuju od zastupnika udruženja koji često, poput sindikata, govore u ime velikog brojačlanova, ali razlikuju se i od agencija ili društava za konsalting koje usluge lobiranjapružaju po nalogu. Doduše, dešava se da i privredna udruženja koriste usluge agencija,advokatskih kancelarija ili konsultanata da bi povećala sopstvene resurse.Lobisti neprofitnih organizacija prate realizovanje specifičnih vrednosti upolitičkom sistemu. Tako, u političkom procesu dobijaju na značaju jer se često bavereintepretacijom ključnih ili pak zapostavljenim temama, stavljajući ih na politički dnevni redi na taj način im obezbeđuju početni demokratski legitimitet. Neprofitne organizacije tako,poput sindikata, nadoknađuju nedostatak resursa i direktnih pristupa politici, svojim visokimpotencijalom za mobilisanje podrške i uticanjem na potencijalne birače.Instrumente i strategije koje koriste lobisti pripisuju se direktnom ili indirektnomlobiranju. Pod direktnim lobiranjem podrazumevamo neposredan uticaj na donosiocepolitičkih odluka, na primer u lobističkim kontaktima - ličnim razgovorima, na tematskimparlamentarnim raspravama, kroz pozicione dokumente, kao i kroz iznošenje stavova naparlamentarnim slušanjima. Indirektno lobiranje, u smislu korišćenja PR kampanje iliiniciranja štrajkova ili protestnih akcija i drugih oblika građanske neposlušnposti više sekoristi kako bi se preko uticaja na javno mnjenje povećao pritisak na donosioce političkihodluka.Deo zastupnika interesa, posebno neprofitne organizacije, koriste strategiju Grassrootlobiranja,u okviru koje se građani i birači pridobijaju za direktno obraćanje donosiocimapolitičkih odluka i tako se koriste kao „sredstvo političkog pritiska“. Ukoliko jedna temanailazi na odobravanje kod mnoštva građana, ona će, naravno, brzo doći na politički dnevnired. Tako ove organizacije pokušavaju da iskoriste interese građana.Pošto je poslednjih godina došlo do obimnih prenošenja nadležnosti iz većinepolitičkih oblasti sa nacionalnih država na Evropsku uniju, EU-lobiranje sve više dobija naznačaju. Stoga, skoro sve značajnije organizacije imaju u Briselu svoj lobistički biro.Umrežavanjem nacionalne i EU-politike proširuju se i lobističke aktivnosti, tako danacionalni lobisti, uključiv i sindikate, ali i političke partije i institucije, mora da poseduju131