Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

odlučuju da li će te interese tematizovati u javnosti ili ne („agenda-setting“), i time deluju kaopojačivači ili filteri zahteva.Moglo bi se zaključiti da mediji nisu tek samo platforma ili alatka za vođenje politikeveć i njen (su)konstituens, što rečito govori o značaju razvoja efektivne strategijemedijskog nastupa sindikata, uključiv i jasno znanje o tome ko je stvarni vlasnik, odnosnoodlučujuće utiče na pojedine medije i da li je (ne) sklon sindikatima.Slika 1: Fazni model političkog procesaAkteriartikulacijeinteresa(udruženja,Akteri interesneagregacije(partije)Akteri realizacijeinteresa(parlament,vlada)artikulisanje problemadefinisanjeproblemadefinisanjepolitikerazvojprogramaimplementacijaevaluacijaizuzetno veliki uticaj, uveliki uticaj zavisnosti odreakcijaveliki uticaj, uzavisnosti odsocijalne baze ipolitičkihakteraslab uticaj, uzavisnosti odpolitičkih akteraVrlo slabuticaj, uzavisnosti odadresataprestižnimedijipopulističkimedijipoduticajemIzvor: Jarren/Donges 2011: 212U narednoj fazi definisanja problema organizovani interesi žele da obrazložedruštvenu relevantnost svog zahteva. Pritom, na drugoj strani , nosioci agregacije interesa(političke partije) moraju biti ubeđeni da je reč o politički relevantnom akteru i temi kojaje „politički atraktivna i naplativa“ i koja se poklapa sa interesima birača. I u ovoj fazimasovni mediji igraju centralnu ulogu, jer se političke stranke, prilikom ocene neke teme,rukovode javnim mnjenjem.Za medijsku i političku relevantnost zahteva sindikata od ključnog značaja jenjihovo objedinjavanje, ukrupnjavanje i umrežavanje u „koaliciju interesa“ saorganizacijama civilnog društva (OCD).U trećoj fazi operativnog definisanja zahteva i pravaca politike, problem prelazi izopšte javnosti u ruke političke, stručne javnosti. Političke stranke, državna administracija iudruženja interno se bave prihvaćenom temom. No, zbog kompleksnosti društvenih problema128