Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

Karakter imidža i poverenjaPoverenje i imidž su istovremeno afektivnog i kognitivnog karaktera; nekada preteže jednanekada druga dimenzija. To praktično znači da imidž i poverenje zavise kako od racionalnihstavova, tako i od emocionalnog odnosa prema predmetu imidža, odnosno poverenja. Utolikokorelacija između obaveštenosti s jedne starne, i imidža i poverenja s druge strane, nijeapsolutna. – Obaveštenost o radu sindikata je ključni aspekt kognitivnog karaktera imidža ipoverenja u sindikate.Deterministički milje: očekivanja i poverenje kao dvostrani odnos između radnika i sindikataNaš imiž datog sindikata ili sindikata uopšte, naše poverenje u sindikate – u znatnoj merizavise od toga šta očekujemo od sindikata. Jednom su očekivanja mala i lako ih je zadovoljiti– tada imidž nije u pitanju, a određeni stepen poverenje je zagarantovan. Međutim, problemnastaje onda kada su očekivanja velika, a sindikati ne mogu da ih zadovolje. U takvimsituacijama imaćemo negativni imidž, a nepoverenje će zameniti poverenje.Poverenje i imidž su, dakle, dvostrana relacija. Oni ne zavise samo od objekta(sindikata) već i od nas samih: od nivoa naših očekivanja i od moći sindikata da ta očekivanjazadovolji.Sindikat je u krajnjoj liniji medijum između realnog stanja stvari, uključiv i povređenaradna prava i promene realnog dohotka, i poželjnog, odnosno očekivanog nivoa ostvarivanjaradnih prava i očekivanog dohotka.Nesumnjivo je da naša očekivanja nisu uvek ista. Postoje društvene situacije u kojimaje nivo zadovoljavanja naših potreba u kontekstu rada, radnih odnosa i prihoda od rada,zadovoljavajući. Ali, postoje situacije sa obratnim ishodom. U ovom drugom slučaju, javlja seveći raskorak između potreba i opštih očekivanja, i shodno tome javlja se potreba zaposredovanjem sindikata (jer je, kao što je rečeno, poremećen nivo realizacije našihočekivanja u pogledu radnih prava i/ili u pogledu očekivanih prihoda od našeg rada).Sindikati mogu da odgovore tim našim novim očekivanjima, a moguća je, i znatno je češća,situacija kada oni ne mogu da odgovore tim (novim) potrebama. Varijabilnost sindikalnihkapaciteta i njihove ukupne društvene moći znatno je manja od varijabilnosti situacija ukojima se mogu naći članovi sindikata. Sve u svemu, problema nema kada su očekivanja odsindikata mala i kada sindikat(i) mogu da zadovolje očekivanja radnika. Problemi se javljajukada su očekivanja od sindikata velika, a sindikat(i) ne mogu da ih zadovolje. A upravo je to,u ovim vremenima, najčešća situacija. Stvar je u tome što su, po pravilu, u visokoj korelaciji12