Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

Do danas ih je umrlo trinaestoro. Neki su izvršili samoubistvo, drugi su umrli zbog nemaštine,nisu mogli da plate lečenje.“ (http://www.republika.co.rs/440-441/14.html).Primer „Šinvoza“ je pokazna vežba svojevrsne borbe za javnost. Tako Republika ubroju od oktobra 2008. godine, piše o dve suprotstavljene slike koje se nameću javnosti.“S jedne strane, u jednom letku kojim je oblepljen čitav grad, i deli se po trgovinama iulicama, ubacuje u poštanske sandučiće, nižu se pohvale programa reorganizacije kao početka‘novog života’, ‘zajedničke dobrobiti’ koja ‘nema alternativu’, što ometa ‘mala grupa ljudi’koja sprovodi ‘opstrukciju rada u fabrici’. Ta ‘mala grupa’ je kolektivni lik negativne slike:oni se žigošu kao ‘uličari’, ‘razjareni bukači’ koji trupkanjem ugrožavaju i samomonumentalno zdanje u kojem se nalazi sudnica (Večernje novosti, 25. septembar). Zamaloda ga razore. Kao da se od unesrećenih radnika očekuje da pišu članke i knjige, organizujuseminare i naučne skupove.”S druge strane “Na konferenciji za štampu, u prostorijama pokreta Ravnopravnost,koji ima predstavnike u lokalnoj samoupravi, Mita Lisica je, pred malobrojnim novinarima,reagovao na priče o ‘maloj grupi’ evociranjem prizora sa brojnih sahrana radnika ‘Šinvoza’(tri samoubistva i deset umrlih u bedi) koje su u gradu i okolnim selima ispratile hiljade ljudi.Zatim, podsetio je na sve faze ‘slučaja’, od ‘kontroverzne’ privatizacije, nesankcionisanihkrivičnih radnji mahinacijama zaduživanjem firme u pripremi stečaja, do obećanjapredstavnika vlasti (u prvom redu ministra Dinkića) i njihovog izneveravanja.”( http://www.republika.co.rs/438-439/07.html).Godinu dana kasnije (decembar 2009.), u tekstu “Sve konkretniji oblici solidarnosti”,Ivan Zlatić piše u Republici:“Verovatno ceneći da je prošlo dovoljno vremena otkako je priča o pljački ‘Šinvoza’poslednji put bila u medijima, Nebojša Ivković je pokušao da opere biografiju tako što sunjegovi direktori 11. novembra pred televizijskim kamerama proveli gradske čelnike krozfabriku i objavili oporavak fabrike. Beogradska štampa je ovoj poseti jednog srpskoggradonačelnika jednom lokalnom preduzeću posvetila značajnu pažnju, u izdanjima koja čitacela Srbija. Novinar Politike Đ. Đukić je ukratko podsetio na predistoriju slučaja uzkonstataciju: ‘Sindikalni protesti doveli su do finansijskog kraha fabrike’, i zaključio:‘Interesantno je da je Skupština grada Zrenjanina u vreme sindikalnih protesta stala na stranuradnika i podržala ih protiv Ivkovića, da bi juče njen potpredsednik Predrag Jeremić igradonačelnik Zrenjanina Mileta Mihajlov naglasili da će gradske vlasti ceniti činjenicu da jeu ‘Šinvozu’ obnovljena proizvodnja i da će dati podršku razvoju ovog preduzeća izapošljavanju novih radnika« (‘Šinvoz radi, sud osporio poništavanje privatizacije’, Politika,12. novembar 2009). Problem je, zapravo, kudikamo ozbiljniji od pukog ‘preletanja’.Skupština Zrenjanina je krajem prošle godine osnovala Anketni odbor koji je istražiočinjenice o privatizaciji ‘Šinvoza’ i sastavio izveštaj u kojem stoji da je Nebojša Ivkovićnamerno izazvao stečaj preduzeća. Taj izveštaj je Skupština jednoglasno usvojila, sazaključkom da će podržati borbu radnika i malih akcionara ‘Šinvoza’ da zaštite svoja prava.Dakle, gradonačelnik i potpredsednik Skupštine su istupili suprotno stavu Skupštine.Pokret Ravnopravnost, zrenjaninska politička organizacija koja okuplja radnika i maleakcionare, 17. novembra je održao konferenciju za štampu na kojoj je Mita Lisica, izmeđuostalog, rekao: ‘Pozivamo čelnike grada Zrenjanina da poštuju zaključke Anketnog odbora o‘Šinvozu’, za koje je glasalo svih 67 zrenjaninskih odbornika, i da se uzdrže od poteza koji seu javnosti mogu protumačiti kao podrška ljudima koji su opljačkali zrenjaninske radnike imale akcionare. Predstavnici lokalne vlasti moraju biti svesni težine koju njihova poseta ima utrenutku kad jedna kriminalna grupa nastoji da stekne poslovni ugled i pridobije nove112