Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

Građanskoj čitaonici; filmovi (TV serijal) „Dosije stečajna masa – slučaj ŠINVOZ“ i „Dosijestečajna masa – slučaj BEK“ (autor serijala Dragan Gmizić, reditelj Želimir Žilnik), benefitkoncerti u znak solidarnosti sa radnicima Šinvoza, slike Milice Ružičić 36 ... Posebno trebapomenuti značaj aktivnosti Saveta za borbu protiv korupcije, institucije koja je dodatnouticala na stvaranje i usmeravanje javnosti o radničkim i sindikalnim borbama. (Podacinavedeni prema: Popov, 2011. i Bailović, 2011.)(2) Republika je belodano prikazala i pokazala ulogu javnosti i medija uradničkim borbama i sindikalnim akcijama. Tu ulogu dobro ilustruje „Apel javnosti“ kojije potpisao Zdravko Deurić, predsednik Udruženja akcionara AD “Jugoremedija”, uZrenjaninu, 22. 11. 2004. godine, a objavila Republika u broju 346-347.“Za šta se bore radnici-akcionari ‘Jugoremedije’. Već godinu dana se borimo za: 1)poštovanje ugovora, 2) zaštitu vlasničkih prava malih akcionara, 3) poštovanje prava iz radnogodnosa, uključujući i pravo na štrajk, 4) odgovorno ponašanje sudske i izvršne vlasti, a protiv: 5)prevara, krađe, pljačke, korupcije i nasilja i 6) ideološke kampanje preko medija kojom se o namanameće netačna i mahom negativna slika. /…/6. Neistine i klevete. Na naš račun je javno izneto puno neistina i kleveta. Nismo protivprivatizacije - naprotiv, ali za onu koja je u skladu sa zakonom i ugovorom. Nismo neradnici (ni ufirmi ni privatno). Nismo samoupravljači nego vlasnici, nismo primitivni delovi radničke klase (kakonas javno naziva donedavni direktor Radovanović na televiziji). To više govori o njemu nego o nama.Ponajmanje smo "staljinisti", "sektaši", nismo za "psihijatrijske analize", kako govori Radovanović./…/ - Očekujemo razumevanje i podršku javnosti.” (podvlačenja u ovom odeljku – S.M; navedenoprema http://www.republika.co.rs/346-347/12.html).(3) Republika ukazuje na karakter medijskog pristupa sindikatima i radničkimborbama. Pre svega, ukazuje se na senzacionalizam i jednostranost u pristupu.O senzacionalizmu, na primer, svedoči Emilija Rusovac (Republika, novembar 2008).Zrenjaninski „Šinvoz“ je slučaj koji je postao „poznat široj javnosti tek kada je u januaru, zavreme dvodnevnog protesta zbog nameštenog stečaja nad fabrikom, u Domu sindikata uBeogradu umro radnik Radislav Stojanov. Tada je to bio peti smrtni slučaj među radnicima.Zrenjanina, Beograda, Ćuprije, Vršca, Subotice. Problemi su nam različiti, ali cilj je isti – tragamo za načinom dasačuvamo i razvijamo proizvodnju, čuvajući tako i svoja radna mesta. Radnici pojedinih preduzeća zahvaljujućisolidarnoj i upornoj borbi uspeli su da sačuvaju svoje fabrike, međutim ti rezultati nisu trajni, i moraju se zaštititii učvrstiti. Za druge radnike pozitivna iskustva radničkih borbi znače da borba ima šanse za uspeh. Za one koji supostigli uspeh, nastavak radničke borbe znači šansu da u daljoj borbi ne ostanu sami.Danas se Koordinacioni odbor sastoji pretežno od lokalnih radničkih organizacija pa je preimenovanu Koordinacioni odbor radničkih organizacija.“ (http://pokret.net/cms/index.php?page=koordinacioni-odborradnickih-protesta-u-srbiji– pristupljeno 12.1.2012).36 „Retko se događa da jedno umetničko delo neposredno po svom nastanku izađe iz prostora užeg krugaljubitelja i znalaca umetnosti. To se dogodilo sa slikom na platnu akademske vajarke Milice Ružičić (1979) kojaje premijerno bila izložena u Galeriji Kulturnog centra Beograda tokom decembra prošle godine. Izložba jeprivukla pažnju medija, urednika kulturnih rubrika, a glavna slika ove izložbe našla se na naslovnoj stranijanuarskog broja časopisa Republika. Reč je o slici napravljenoj na osnovu dokumentarnog video zapisa osukobu radnika, malih akcionara ‘Jugoremedije’, policije i privatnog obezbeđenja, koji se dogodio 19. avgusta2006. godine.” (Dragan Stojković, Republika br. 496-497, 1-31. 3. 2011. – navedeno prema Popov, 2011: 303).111