Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

nije u redu da se o sindikatima malo piše i govori, a da neke folk – zvezde, političari, kriminalci i kozna ko sve još, ne silaze sa stranica novina i sa TV ekrana.Novinarima se nije nešto preterano objašnjavalo zašto je to tako, pa su se listom pravdali daoni pišu tekstove i pripremaju priloge, ali da urednici određuju „šta ide, a šta ne“. Nekima, međutim,nije bilo teško da kratko i izreknu odgovor. Možda je on bio ciničan i posledica iznerviranosti što samisindikalci ne vide odgovor, pa su ga sami dali. Bio je identičan ogorčenom reagovanju običnoggrađanina, radnika koji je video kako sindikati u svetu rade i koliko od toga ima efekta, pa i zašto sutamošnji mediji uvek ispred vrata sindikata i uvek tamo gde oni nešto rade. Zato je taj odgovoronomad i glasio: „kad već sami ne znate šta vam je činiti i kad ste takvi kakvi ste, kao i što su sindikatitakva razbijena i nemoćna vojska, vi lideri, počnite da se javno samospaljujete na Terazijama i svimediji će to zabeležiti.“Ova tužna i ružna priča bila bi zaboravljena, da se nije dogodio još jedan oktobar u Srbiji - 22.Vlada je, baš pred početak velikog sindikalnog skupa, tog dana održanog u Novom Sadu, jednog unizu od sindikalnih protesta protiv Predloga izmena PIO zakona, ovaj sporni dokumentpovukla iz procedure. Ne tvrdimo da je ovo, kako su na tom skupu isticali lideri pet sindikata,istorijski trenutak. Šak bi se pre moglo reći da je to dobar početak da sindikati nešto učine, ne samo zasvoje članstvo i da zaista postanu sindikati, već i da počnu da interesuju medije. Uostalom, komentariobičnih građana su i dalje u velikoj meri skeptični, jer sumnjaju da su do juče zavađeni sindikalnilideri, preko noći postali svesni šta znače sindikalna solidarnost i sloga. Ako i nisu do kraja svesni,očigledno je da se trude, jer je jasno da ukoliko nastave da rade kao što su radili pre ovogujedinjavanja, radnici će sami početi da organizuju sindikate po svojoj meri. Naravno i da birajunjihove lidere /.../Kako sindikalni rukovodioci ocenjuju rad „sindikalnih“ novinara, odnosnopredstavljanje sindikata u medijima? Šta, uopšte, sindikalni lideri i drugi rukovodioci, očekujuod medija? Kolika je korelacija između procene važnosti sindikalnih događaja i sindikalnihtema, između s jedne starne onih koji rukovode sindikatima i, s druge strane, onih kojipredstavljaju sindikate u medijima? – To su neka od važnih pitanja na koja ćemo odgovarati unastavku ovog istraživanja kroz sučeljavanje istraživača sa svojim nalazima, na jednoj strani,sindikalnih novinara na drugoj strani, i sindikalnog vođstva na trećoj strani.8. „Republika“ piše o radnicima i sindikatimaRepublika, glasilo građanskog samooslobođenja, jedina je ne-sindikalna novina (a da znamo)koja je u manifestu svog identiteta („Ko smo, šta radimo, čemu težimo“) pomenulasindikate 33 . Osnivači ove novine tvrde: „Podsticali smo, podržavali i sarađivali sa svimakterima otpora stihiji i borbe za demokratske promene - od nezavisnih novinara i medija,preko načelne opozicije i sindikata, do nastajućih antiratnih grupa, nevladinih organizacija idruštvenih pokreta.“ – Uvid u sadržaje tekstova koje je Republika do sada objavila potvrđujeizneti navod. Treba još dodati da Republika nudi i očekuje saradnju sve šireg kruga saradnika33 Uvid u pisanje Republike o radnicima i sindikatima a koji se ovde prezentuje, nije rezultat ni sistematskog ninekog posebnog istraživanja pisanja ovog glasila građanskog samooslobođenja. Uvid je pre svega ono što upadau oči svakom zainteresovanom čitaocu Republike kao u nas jedinoj novini koja redovno prati i učestvuje uzbivanjima u kojima radnici pokušavaju a ponekad i uspevaju da se izbore za svoja prava.109