Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

Dobar primer koliko je jaka služba za odnose sa javnošću bitna za zastupanje stavova nekeorganizacije u javnosti, pokazuje primer Unije poslodavaca, koja je uspela da sama nametneveliki broj tema za koje su poslodavci zainteresovani (opštinske takse, troškovi kolektivnihugovora, avansno plaćanje PDV-a i dr.). Oni ne samo što umeju da prepoznaju teme, negonajčešće i sami opskrbe novinare podacima upotrebljivim za novinski tekst (koje doduše,uvek treba proveriti). Sindikat bi za svoje mesto u medijima trebalo da se bori na isti način,kompetentnom komunikacijom sa javnošću, tako što neće čekati da novinari prepoznaju temenego će ih sami nametati. Umesto da jasno formulišu i konkretizuju određeni uži problem iponude rešenje, sindikalni argumenti ostanu slabi jer se usmeravaju na generalne probleme ipritom pretenduju na zastupanje interesa različitih društvenih grupa čiji su interesi nekad isuprotstavljeni (mladi, penzioneri, zaposleni, nezaposleni).Postoji prostor, koji nije iskorišćen dovoljno, da se javnost na zanimljiv način upozna i sametodima sindikalnog delovanja, sa načinima regrutovanjem članstva, kako se pregovara saposlodavcima, oko čega se najčešće spore kad treba zaključiti kolektivni ugovor i sl. Sve to,međutim, zahteva tim ljudi koji prikuplja podatke i ume da ih na koncizan i zanimljin načinpredstavi javnosti, a što sindikati uglavnom nemaju.Ne sećam se, takođe, ni da sam kao novinar u sindikatu dobio brošuru u kojoj su detaljnoobjašnjeni problemi radnika u pojedinim branšama, glavne tačke sporenja između socijalnihpartnera, izvodi iz bitnih zakona, što bi pomoglo o izveštavanju. (Stevan Veljović,Ekonom:east).X x XJedanaest novinara koji prate rad sindikata, objektivnost medija u izveštavanju o sindikatimaocenjuju sa 3,2 (u ocenama od 1 do 5), a obim pažnje koju mediji posvećuju sindikatima sa2,7. Gotovo svi “sindikalni” novinari sa kojima smo razgovarali, smatraju da se mediji bavesindikatima samo kada su u pitanju protestna okupljanja, štrajkovi i politika. - Ukupankvalitet medijskog pristupa sindikatima, intervjuisani sindikalni novinari ocenjuju sa 2,5.Nesumnjivo da su „sindikalni“ novinari veoma kritični prema svom radu (i premasvojim redakcijama i urednicima). Usudio bih se da tvrdim da preteruju u svojoj(samo)kritičnosti i da su možda kritičniji nego i od samih sindikalnih rukovodilaca kada je upitanju njihova slika u medijima! (Inače, kamo sreće da taj nivo samokritičnosti imaju isindikati, odnosno sindikalni lideri, kada je reč o njihovom radu.)U svakom slučaju, za same sindikate je najbolje da njihova medijska slika što višeodgovara njihovom stvarnom liku; dakle, ni bolje ni gore. Otuda ima smisla onaj savet davnoizrečen: Pre nego št počete da kukate na novinare, pogledajte se u ogledalo! Na relacijusindikalne stvanrosti i medijskog lika sindikata, ukazuje se i u uvodniku za oktobarski brojSindikalnog poverenika iz 2010. godine (videti okvir).Šibice, mediji i sindikat (Sindikalni poverenik, oktobar 2010.)Pre dve, tri godine jedan sindikalni lider ogorčeno je pitao novinare šta bi to sindikati trebalo da učineda češće budu prisutni u medijima. Nastavio je da se žali i roni suze, spočitavajući novinarima kako to108