Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

trenutnom stanju u ‘Ravanici’ i zakazivali smo konferencije za štampu kad god je to bilo potrebno.Imali smo dobro organizovan štrajkački odbor i dobru saradnju sa stručnim kadrovima izpreduzeća, koji su pred svaku zakazanu konferenciju za štampu pripremali i predavali dokumentacijukoja potvrđuje tačnost svih navoda i zahteva zaposlenih.Pojedini novinari su ponekad objavljivali članke sa negativnom konotacijom u odnosu na‘Ravanicu’, ali smo mi uvek slali demante kojima smo osporavali neistinu i uz to slali pisane dokazekojima smo potvrđivali tačnost svih naših tvrdnji.” (M. S. “Smisao borbe za fabriku i radnička prava.Iskustvo ‘Ravanice’ iz Ćuprije”. Republika, decembar 2009. godine - http://www.republika.co.rs/466-467/11.html).- Eventualnim pokretanjem dnevnog lista ili radio stanice (u najboljem slučaju i jednog idrugog) sindikati bi u najvećoj mogućoj meri poširili svoj uticaj u društvu.Što više informacija o sindikalnim aktivnostima. Potpuna otvorenost i pružanje maksimalnepomoći svima (posebno novinarima i naučnim radnicima) koji su zainteresovani da se bavesindikatima i radništvom. (Boris Jašović, Naša Borba, Danas)- Da bi se poboljšao odnos prema medijima potrebno jea) doneti planove medijskih kampanjab) sklopiti ugovore o saradnji sa medijskim kućamac) redovno sazivati urednike i sektorske ljuded) napraviti programe obukae) kreirati specijalizovane emisije, tematske blokove, stručne priloge, pripremitiseriju materijala o aktuelnim pitanjimaf) osnovati jedinstveni sindikalni info centar (Dobrila Soleša, Privredni pregled).- Da bi se današnjoj generaciji novinara, šta god da se pod time podrazumeva, olakšalopraćenje sindikalne scene potrebno je učiniti im informaciju pristupnom. To podrazmevapozivanje pojedinaca, ali i kontaktiranje urednika. Sledeći koristan postupak je plasiranjenovinaru ili uredniku sažete informacije i to u elektronskom obliku, kako bi oni izgubili štomanje vremena u njenoj obradi i prilagođavanju za svoj medij. Danas je zbivanja mnogo, avremena malo, kao što je malo i poznavanja dubine određenih događaja bitnih za sindikate. Ida se vratimo na početak, dok god mediji ne promene, u većini slučajeva, površan isenzacionalistički pristup izveštavanja javnosti, čak i o zbivanjima krupnijim nego što susindikalna, sindikati će morati sami svojim biranim plasiranjem informacija, ali i konkretnimučinkom na terenu, da se bore za svoje parče medijskog neba. (Saša Luković)- Najveća ’pomoć’ bila bi kada bi urednici više naručivali i puštali ovakve priloge, što se uvećini medija teško može očekivati. Neophodne su i povremene edukacije o nekim aspektimai problemima u sindikalno-radničkoj sferi, koje zasad pružaju samo strane fondacije, aliuglavnom samo sindikalcima, a ne i novinarima. Potrebno je i da u toj ’utakmici’izveštavanja i analitike postoji više neutralnih sagovornika spremnih za razgovor. Kod nas jepolitičkih analitičara sijaset, a o sindikatima, osim nekoliko imena, niko ne voli ili ne želi dagovori. Često se dešava i apsurd - da neki ’stručni’ sagovornici ne žele da budu pomenuti uistom tekstu sa drugim, što se, kod sindikalnih vođa takođe dešavalo, a sada je to retkost.(Bane Božić, Danas)- Budući da otvorenost sa obe strane veći je problem kako sindikat može da oblikuje svojukomunikaciju sa medijima. Manji broj sindikata ima posebnu PR službu, a i kada ona postoji,njihova uloga se isrpljuje u pozivanju novinara na konferencije za štampu. Ne postoji nisamostalnost portparola u davanju izjava novinarima.107