Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

da to neće biti dovoljno čitano/gledano. Mislim da mediji ni ne ulepšavaju ni poružnjavajusliku sindikata u javnosti, jer se njima i ne bave mnogo. Ipak, u poslednje vreme, sindikati supočeli da ulaze i u politički život Srbije, naime, svedoci smo sve češćih sastanaka sindikata ipolitičkih partija, ali i najave SSSS da će se uključiti u politički život Srbije. Samim tim,sindikati su zastupljeniji u medijima, što ne može pozitivno da utiče na poverenje građana unjih jer je građanima, slobodno rečeno, „muka” od politike.Nedostaju istraživačke priče o ovim temama.Mediji se ophode prema sindikatima isto onako kako i sami građani, jer mediji izveštavaju oonome što građani žele da pročitaju, a kao što sam već rekao, građani sve manje verujusindikatima pa ih i ne zanimaju toliko njihove aktivnosti. (Bojan Cvejić, Danas).- Mediji u velikoj meri utiču na sliku koju građani imaju o sindikatima. Jer ukoliko čestodolazi do negativnog predstavljanja sindikata u medijima (na primer u štampi), onda će i stavgrađana na kraju poprimiti antisindikalističke konture. Štampa često piše o sindikatima kao oneefikasnim zastupnicima radničkih prava, o nesolidarnosti tri najveća sindikata u Srbiji,povezanosti sindikalnih funkcionera i političkih partija na vlasti, što sve skupa utiče naurušavanje ugleda sindikata u javnosti. Ali i na pad poverenja građana u sindikate. S drugestrane odnos radnika prema sindikatima je složeniji i u suštini je dvojak. S jedne strane većinaradnika u privatnom sektoru koji nisu sindikalno umreženi i ne razmišlja o sindikatima pa sumediji za njih neretko jedini izvor ingormacija o sindikatima i sindikalnom delovanju. S tim uvezi ukoliko je medijsko “portretisanje” sindikata pretežno negativno utoliko je sličnomnjenje moguće očekivati i od strane većine sindikalno nepovezanih radnika. S druge straneradnici u “propalim” državnim preduzećima često su u neposrednom kontaktu sa sindikatimapa o njima mogu da stvaraju predstave iz prve ruke. U suštini radnici imaju veliko poverenjeu sindikate kojima pripadaju pa u takvoj situaciji mediji teško mogu da naruše njihovpozitivan stav prema “vlastitim” sindikatima. S druge strane uticaj medija na kreiranjestavova radnika prema suparničkim sindikatima sasvim je moguć i otvoren. (Boris Jašović,Naša borba, Danas)- Uticaj medija na sliku o sindikatima i poverenju u sindikate, svakako, postoji, samo što tajuticaj permanentno slabi od 2000. do danas. Za to su najmanje krivi novinari, jer od njihnajmanje zavisi da li će se tekst pojaviti u štampi ili biti emitovan, ako je reč o elektronskommediju. Na prvom mestu, zbog redukcije troškova, vlasnici medija su prvo ukinuli sektorskenovinare, a potom i na urednike svalili veći broj rubrika, tako da novinar i njegov urednik uvećini slučajeva nisu u mogućnosti da imaju realnu sliku o svetu rada i sindikalizmu.Izveštavanje iz sveta rada svelo se na površne izveštaje sa konferencija za novinare ilitendenciozne priloge u službi dizanja određene “prašine”. S druge strane, sindikati su i samidoprineli takvoj slici kakofoničnim izjavama i nastupom prema medijima. U svakomsindikatu postoje ljudi koji se na neki način bave medijima i sigurno da postoji način danovinarima ili medijskim kućama na sažet, objektivan i razumljiv način saopšte ono što želeda dospe u javnost. U elektronsko doba, prosto je neverovatno da mnoge sindikalneorganizacije nemaju internet prezentacije, gde bi mediji mogli da potraže teme. Dakle,medijska slika zavisi od obe strane, a objektivnost, uprkos tome sto se vlast vlasnički uplela umnoge od njih, nije ugrožena koliko je prisutna površnost i senzacionalizam u cilju dizanjaprofita. (Saša Luković, sindikalni novinar)- Mediji, pogotovo elektronski i tabloidi mogu samo da utiču da se u ekstremnim slučajevima(pitanje je i šta je više ekstremno, jer štajkovi glađu, samosakaćenja radnika pa čak i pretnjesamospaljivanjem su već ‘pase’) skrene pažnja na neki sindikat i neki problem. Međutim,takva ‘story’ traje tek dan - dva, a znajući kojoj publici se plasira, ona biva brzo zaboravljena.Prilozi o radničkim, sindikalnim i socijalnim problemima u takozvanoj ‘ozbiljnijoj’ štampi iperiodici, na žalost, ne dopiru do većeg broja građana. Uzrok svega toga trebalo bi da pokaže i104