Istraživanje Sindikati u medijima - Medija centar Beograd

Centar za razvoj sindikalizmaSrećko MihailovićZoran StojiljkovićDušan TorbicaVojislav MihailovićIstraživanjeSindikati u medijimaBeograd, decembar 2011.1

SadržajSažetak istraživačkih nalaza – Srećko Mihailović (str. 3-7)Konceptualni uvod u istraživanje relacije medija i sindikata - Srećko Mihailović (str.8-23)Obaveštenost o sindikatima i poverenje u sindikate - Vojislav Mihailović (str. 24-67)1. Uvod - str. 242. Obaveštenost i poverenje u Samostalni sindikat i UGS Nezavisnost – str. 263. Poverenje u sidnikate i izborne orijentacije – str. 414. Korelati obaveštenosti i poverenja – str. 445. Vremenska dimenzija obaveštenosti i poverenja – str. 596. Zaključak – str. 63Koliko i kako mediji javljaju o sindikalnim i radničkim temama - Srećko Mihailović (str. 68-113)1. Medijski prilozi o sindikatima i radničkim temama – str. 692. Teme tekstova o sindikatima – str. 803. Vrednosni smerovi tekstova o sindikatima – str. 864. Žanrovi tekstova o sindikatima – 905. Šta se u tekstovima o sindikatima zamera sindikatima – str. 926. Šta sindikalni novinari kažu o uticaju medija – str. 1027. Sindikati i mediji – 1058. „Republika“ piše o radnicima i sindikatima – str. 109Subotica - Kako sindikati informišu - Dušan Torbica (str. 114-126)1. Savez samostalnih sindikata Subotice – str. 1152. Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine - Gradski odbor – str. 1173. Industrijski sindikat ATB SEVER – str. 1194. Alati za informisanje – str. 1215. Zaključak – str. 125Partnerstvom do demokratskih promena... Zoran Stojiljković (str. 127-150)1. Polazna dilema: Šta treba znati o prirodi politike i sindikatima u procesu odlučivanja – 1272. Pitanje prvo: Da li su sindikati zavodljiv i atraktivan partner ... str. 1323. Pitanje drugo: Šta su razlozi nemoći sindikata – str. 1354. Pitanje treće: Ima li izlaza za zaposlene i sindikate – str. 1365. Pitanje četvrto: Kakve su šanse za međusindikalnu saradnju i dijalog – str. 1386. Pitanje peto: Kakav smisao ima saradnja sa civilnim društvom i javne kampanje - 1397. Pitanje šesto: Ima li dijalog sa poslodavcima ikakvog smisla – str. 1438. Pitanje sedmo: Kako do realnog uticaja na polje politike – str. 1459. Završna dilema: Kako preživeti tranzicionu dramuPrilozi (str. 151-)Prilozi (1) – Prokleti samoupravljači (str. 151-156)Prilozi (2) – Tabele (str. 157-168)Prilozi (3) – Izbor tekstova o sindikatima i radničkim temama (str. 169-193Prilozi (4) – Metodološke napomene o istraživanju (str. 194-195)2

Srećko MihailovićSažetak istraživačkih nalaza„U našoj zemlji pripadnici radničke klase bili su nekada,u vreme komunističke vlasti, bar na rečima, idealizovani.Oni su sada zanemareni. Javnost više interesuju problemisrednjih slojeva, a takozvanu kvalifikovanu javnost, odnosnoone koji imaju bitne informacije, najviše interesuju međusobniodnosi tajkuna i političara, domaćih i stranih.“Vladimir Ilić - u pogovoru knjige koju je priredio Nebojša Popov:Radno mesto pod suncem. Radničke borbe u Srbiji.Istraživanje medijskog predstavljanja sindikata situirano je u okvir traganja za činiocima kojiutiču na smanjeno poverenje građana Srbije u sindikate. Polazeći od pretpostavke za koju imadovoljno argumenata, da je nepoverenje u sindikate jedan od glavnih činilaca koji dovodi done-moći sindikata, a da su potom nepoverenje i nemoć fenomeni koji se međusobno „hrane“ idopunjuju, posebno smo se bavili ispitivanjem odnosa između poverenja u sindikate iobaveštenosti o radu sindikata. (O tome u ovoj studiji piše Vojislav Mihailović u radu opoverenju u sindikate i obaveštenosti o radu sindikata.) Predpostavili smo na početkuistraživanja, da je neobaveštenost o radu sindikata jedan od činilaca koji utiču na smanjenjepoverenja, pa i na samo nepoverenje u sindikate.U istraživanju smo utvrdili da su sindikati uglavnom adekvatno predstavljeni u medijima; nimalo, ni mnogo, mada se može govoriti o izvesnoj podcenjenosti. U osnovi medijska slikasindikata ne odstupa u statistički značajnijoj meri od realnog uvida u stanje sindikata isindikalizma. Ne može se, dakle, govoriti o medijskoj antisindikalnoj histeriji, a njenopostojanje bila je pretpostavka koju smo ispitivali u ovom istraživanju. Indicije oantisindikalnoj histeriji nameće jedan broj tekstova u tabloidnoj štampi za koje se sigurnomože reći da nisu dobronamerni. No, priroda većine tekstova, u većini medija, bitno jedrukčija i svakako dobronamerna.Realizam medijskog predstavljanja sindikata, međutim, ima jednu za mnoge sindikalceneočekivanu posledicu. Naime, bolja informisanost o radu sindikata je u korelaciji sanepoverenjem u sindikate, tako da se možda može govoriti i o tome da bolja informisanostdovodi do smanjenja poverenja u sindikate. Sledeći ovu korelaciju možemo doći do naizgledapsurdnog zaključka: Treba raditi na smanjenju informisanosti o radu sindikata, jer bi timedoprineli većem poverenju u sindikate, i u krajnjoj liniji pomogli bi povećanju sindikalne3

moći. Ipak, ove nalaze valja dublje analizirati i tragati o mogućim činiocima koji utiču na ovorazvođe – što više znamo o sindikatima to im manje verujemo! Prividno cinični komentar ovesuprotnosti (razvođa) obaveštenosti i poverenja, mogao da glasi: Značajna korelacija izmeđuobaveštenosti i poverenja u sindikate, u stvari je ključni dokaz za realističnost medijske pričeo sindikatima, jer kad javnost stekne uvid u rad sindikata prestane da veruje u njih, jer umestoočekivanog sindikalnog rada vidi se nešto što samo naliči na efikasan rad! Naravno, nepreviđamo činjenicu da efikasan rad sidnikata nije uslovljen samo kapacitetima samihsindikata, već i odnosom sindikalnog okruženja prema sindikatima, a pre svega odnosomdržave i njenih institucija i odnosom vlasnika kapitala.Poenta je u tome što realni medijski prikaz sindikalnog rada omogućava uvid usindikalnu ne-moć, a obaveštenost o nemoći generiše nepoverenje. Uostalom, kako bi se imoglo imati poverenje u organizaciju koja je malo moćna – i politički i socijalno!U istraživanju smo utvrdili da se obaveštenost o radu sindikata povećava sapribližavanjem statusu člana sindikata. Tako je, po nalazima istraživanja javnog mnenja iz2010. godine, svega 14% punoletnih građana Srbije obavešteno („osrednje“ ili „mnogo“) oradu sindikata; o sindikatima je, potom, obavešteno 22% zaposlenih radnika, kao i 48%članova sindikata (videti sliku 3).Slika 3. Obaveštenost o sindikatima uopšte po različitim entitetima ispitanikaUkupna populacija - 14% obaveštenih o radu sindikata uopšte↓Oni koji su izvan radnog odnosa -10% obaveštenih o radu sindikata opšte↓Oni koji su u radnom odnosu –22% obaveštenih o radu sindikata uopšte↓Nisu članovi sindikata –8% obaveštenih o sindik.↓Članovi sindikata –48% obaveštenih o sind.Šta se može zameriti medijima? Eventualno, može se govoriti o tome da mediji nisu pomogli,odnosno pomagali sindikatima da izađu iz krize poverenja i uopšte u prevazilaženju nemoći.Ističem da je ovo samo uslovno primedba koja se može uputiti medijima, jer se odnosi nanešto što se ne može ubrojati u medijski posao, iako to ne znači da mediji ne mogu da sepojave i u toj ulozi. Naš uvid u kapacitete medija na ovom planu, pre svega prekokomunikacije sa desetak novinara koji „prate“ sindikate, ukazuje na znatne medijske4

mogućnosti. Bilo bi ipak previše očekivati da se mediji pojave i kao inicijatori rada narevitalizaciji sindikalizma u Srbiji.Akciju za revitalizaciju sindikalizma (akciju, a ne kampanju) mogu da pokrenu samosindikati, odnosno sami radnici. Prvi partner u tom poslu sindikata i radnika, jeste civilnodruštvo, tj. organizacije civilnog društva, a potom i država, i političke organizacije, ali iorganizacija poslodavaca u meri u kojoj shvataju sveobuhvatnost učinaka socijalnogpartnerstva sa sindikatima. (O tome u ovoj studiji piše Zoran Stojiljković u svom radu opartnerstvu kao putu do demokratskih promena.)Novu (dodatnu) ulogu medija u odnosu na sindikate, vidim samo u okviru pomenutogpartnerstva za revitalizaciju sindikata. Smatram, dakle, da sindikati treba da preispitaju svojstatus i ulogu i da se orijentišu na revitalizaciju sopstvene moći, a da se u tom poslu oslone(pa i zatraže pomoć, zašto da ne) na civilno i političko društvo, na poslodavce i državu, inaravno, na medije kao deo civilnog društva.U drugoj ravni, u okviru istraživanja relacija sindikata i medija, bavili smo se (na neki način,iz drugog plana) pitanjem informisanja unutar sindikata. Pokazalo se tokom istraživanja, dasmo bili u pravu kada smo osnovno istraživanje orijentisali na polje „spoljnjeg informisanja“ili „informisanja prema spolja“, kako to imenuju u sindikatima. Dakle, informisanje osindikatima i obaveštenost drugih o sindikatima, a ne (samo) obaveštenost članova sindikata oradu svog sindikata. Sve u svemu, interno informisanje u sindikatima bilo je nekako po straniu odnosu na osnovni tok istraživanja. Ipak je interno informisanje posebna tema koja tražiistovremeno ispitivanja stepena i kvaliteta obaveštenosti članova datog sindikata i sa drugestrane, puteva kojima se vrši informisanje unutar datog sindikata.Naša istraživanja su pokazala da je interno informisanje bolje od eksternog informisanja. Otome delimično svedoči podatak da je o radu sindikata informisan svaki drugi član nekog odsindikata, dok je obaveštenost kod radnika (bez obzira da li su ili nisu članovi sindikata)duplo manja, a obaveštenost punoletnih građana, manja čak tri i po puta. Međutim, treba imatina umu da na informisanost o sindikatima ne tiče samo pružena mogućnost da se nekoobavesti o sidnikatima, već i zainteresovanost pojedinca da se obavesti o radu sindikata i nizdrugih činilaca.5

Predstava koju mediji prezentuju javnosti je rezultanta kapaciteta sindikata i sposobnostimedija da interpretira sindikalnu priču. Gledano u celini, naši podaci sugerišu zaključak damediji samo reflektuju sindikalnu stvarnost. Utoliko su mediji u slučaju sindikata „protočnibojler“, malo šta oduzimaju i malo toga dodaju – kada je reč o sindikatima. Sindikati su,izgleda, isuviše slabi da bi oni koji imaju medije u vlasništvu nalazili za shodno da intervenišui da umanjuju (ili iskrivljuju) sindikalnu (ne)moć. Utoliko je medijska priča o sindikatima –tačna!No, ipak neka pitanja ostaju. Zašto, na primer, priča o „slučaju“ Jugoremedije ostaje samo uokvirima Republike – lista građanskog samooslobađanja; zašto izvan medija ostaju„slučajevi“ drugih jugoremedija; zašto se primeri radničkog akcionarstva prećutkuju... Zaštoje izvan medijske pažnje velika priča o zatvorenosti prema sindikatima malih i srednjihpreduzeća ili pojedinih firmi u vlasništvu inostranog kapitala? Ili ona o „dilovima“sindikalnog vođstva u vlasnika pojedinih firmi na osnovnim nivoima sindikalnogorganizovanja... S druge strane, pitanje je: A zašto sami sindikati nisu pokretali ove teme, anema dokaza da su ih pokretali, a da su ih mediji prećutkivali!Sve u svemu, ako je tačno da postoji medijsko zamračenje važnih vesti i važnih priča,zašto taj mrak ne razbijaju sindikati, zašto se tako malo koristi internet (nedavno ponovootkriven od malih protestnih grupa po celom svetu, ali i ne tako malih u pojedinim delovimasveta).Treba, dakle, odgovoriti i na pitanje koje je „nadležan“ za skandalizaciju najvažnijihradničkih i sidnikalnih problema – skandalizacija je moguća i u okviru dominantnogmedijskog principa: borba za tiraž, gledanost, slušanost... ali očekivanje da će medijizaoštravati društvene protivrečnosti (Oskar Negt) iluzorno je; pre je to posao samih sindikata!6

Tri predloga za konkretne akcije (za početak!).(1) Startna inicijativa se odnosi na rad jedne „interaktivne“ radionice u koju bi se aktivnouključili novinari koji prate sindikate, PR ljudi iz krovnih organizacija sindikata i našistraživački tim, uz povremeno (po potrebi) učešće sindikalnih rukovodilaca, kao i „ekspernihlidera“ iz sfere sindikalizma, civilnog društva i politike. Cilj „radionice“ jeste samoobuka zaanalitičko pisanje o sindikatima!(2) Osnivanje informativnog i istraživačkog, a zajedničkog, sindikalnog centra, nameće se kaoneodložna potreba.(3) Zajednička sindikalna tribina, virtuelna (sajt) ili realna, svejedno je! Tribina ili forum kaoprostor (alat, srestvo) za javnu debatu, za raspravu, za otvorenu javnu komunikaciju, presvega između sindikata, a potom i između socijalnih partnera.7

Srećko MihailovićKonceptualni uvod u istraživanje relacije medija i sindikataU zabludi su mnogi PR ideolozi kada tvrde da nijevažno kako nešto zaista jeste, već je bitno kako ćese to nešto predstaviti. Lažna predstava, za razlikuod istinite, ima ograničeni vek trajanja. U trajanju lažse izliže, tanji i nestaje u slatkoj osveti svom tvorcu.Teorijski okvir istraživanja – naznakeDa li su mediji tek bezlično posredovanje, „protočni bojler“ ili su nešto više od toga?Izvesno je da su mediji nešto više i oni su to „nešto više“ samim svojim postojanjem. Medijiutiču samim objavljivanjem ili neobjavljivanjem. Mediji utiču čak i kad su samo tehničkiprenosnik informacije zato što oni objavljuju, oni selektuju, a oni mogu da dodaju i daoduzimaju! Mediji utiču i kada se taj uticaj ne ispoljava direktno na pojavu o kojoj je reč, alise taj uticaj ogleda na determinističkom okruženju pojave koja je u pitanju.- Medij je poruka!U zasnivanju našeg pristupa istraživanja relacije javnosti i sindikata, odnosno medija isindikata, oslanjamo se na teorijski koncept Stjuarta Hola, a konkretno na njegovo razmevanjemedija kao kulturne i ideološke činjenice. Za postavku našeg projekta veoma je važnonjegovo razlikovanje reflektovanja i reprezentovanja. Ideja reflektovanja koja je kod nas bilatematizovana preko sintagme o medijima kao protočnom bojleru i faktički je bilaukomponovana u ideološku priču s kojom se htela abolicija novinara u kontekstu njihovedruštvene ne/odgovornosti.Za nas u ovom radu, mediji sa svojim statusom posredovanja, samim postojanjem, tj.ob-javljivanjem ili ne-objavljivanjem prevazlaze pasivnu ulogu refleksivnog sredstva. Medijisu poruka (Makluan), mediji sa reprezentovanjem proizvode značenje i u krajnjoj linijijednu novu (medijsku) stvarnost koja je najčešće drukčija od one autentične. Uostalom,najveći broj građana komunicira samo sa takvim konstruisanim (ili možda, re-konstruisanimstvarnostima), tj. onim stvarnostima sa kojima oni nemaju dodira a u interpretaciji raznihposrednika među kojima su mediji nosioci jedne od glavnih uloga 1 . Tek je malo drukčije saonim stvarnostima o kojima imamo neposredno iskustvo; nama je i za te stvarnosti potrebnapomoć u interpretaciji, i tu se oslanjamo na druge, i tu bivamo izloženi ideološkim pričama...1 Ansgar Zerfaß & Henrik Oliver von Oehsen pod menadžmentom političke komunikacije podrazumevaju“planiranje, sprovođenje i kontrolu kompleksnih procesa intersubjektivnog prenošenja sadržaja i konstruisanjarealnosti od strane političkih aktera /podvukao SM/” (Zerfaß i Radojković, 2011: 11-12).8

Cilj istraživanjaIstraživanja i analiza sindikalnog iskustva pokazuju nepobitno postojanje dve međusobnopovezane činjenice: prvo, sindikati imaju veoma malu društvenu moć 2 , i drugo, veoma jenisko poverenje u sindikate 3 . Polazeći upravo od ovih činjenica i u tom kontekstu, cilj našegrada vidimo u ispitivanju jednog od činilaca koji utiče na nedostatnu društvenu moć sindikatai na nisko poverenje u sindikate – ispitivaćemo informisanost javnosti 4 o sindikatima kaočiniocu koji utiče na stepen poverenja javnosti u sindikate, a posredno i na količinudruštvene moći sindikata. Ispitivanju samog informisanja o radu sindikata, prethodićeanaliza poverenja u sindikate od različitih javnosti: opšta javnost, javnost glavnih akterasindikalne scene u sindikalnom okruženju (političari, novinari…), javnost zaposlenih radnika,javnost sindikalnog članstva i poverenje članova sindkata u svoj sindikat.Drugi cilj je osmišljen tokom početnog rada na realizaciji istraživanja (a on svakakonadilazi kapacitete ove faze ustraživanja) i u početku je imao status hipoteze, da bi se safinalizacijom istraživanja transformisao u svojevrsni predlog za dalji rad. Reč je o sledećem:Ako u istraživanju utvrdimo da naši mediji konstruišu medijsku sindikalnu realnost koja neodstupa bitnije od stvarne sindikalne realnosti, treba pristupiti posebnom istraživanjumogućnosti medija da se pojave u ulozi društvenog aktera koji na dnevni red postavlja pitanjeprevazilaženja aktuelne sindikalne ne-moći i da ukažu na okvire jedne takve akcije. Ili,spremnosti medija da podrže jednu takvu akciju koju bi neko drugi pokrenuo!Potrebno je skrenuti pažnju da su u nas istraživanja sindikata u povoju, Malo jesindikalnih tema koje su istraživane, a malo je i istraživačkih podataka o sindikatima(parcijalni podaci se mogu pronaći samo za tri-četiri teme: socijalni dijalog, poverenje usindikate, odnos sindikata prema politici…). U ovom kontekstu treba reći da se pitanjerelacije sindikata i javnosti, odnosno medija, prvi put istražuje, otuda je ovo istraživanjeorijentacionog karaktera, usmereno na stvaranje fonda podataka koji može da omogući2 Postoje brojni dokazi za ovu pretpostavku. Ovde navodimo mišljenje Bojana Lađevca objavljenog u listuDanas (dodatak Forum) od 29 .9. 2011: “Da je odsustvo bitnog uticaja sindikata više nego vidljivo nije potrebnomnogo dokazivati. Ono je prisutno u Socijalno-ekonomskom savetu, gde se na primer i ‚minorni‚ minimalac, sobzirom na vreme potrošeno na pregovore oko njega, može slaviti kao uspeh. To je vidljivo i po mobilizacionojnemoći sindikalnih centrala, koje nisu uspele da organizuju veće zajedničke proteste za sve godine stagnacijepoložaja radnika u Srbiji.“3 O tome svedoče podaci iz nekoliko empirisjkih istraživanja – videti o tome tekst Vojislava Mihailovića uprvom poglavlju ovog izveštaja.4 Po pravilu, u ovom radu, javnost posmatramo diferencirano kao javnost različitih društvenih grupa: javnomnenje uopšte, tj. mnenje svih punoletnih građana Srbije, javno mnenje nezaposlenih građana, javno mnenjezaposlenih građana, javno mnenje članova sindikata, javno mnenje članova određenog sindikata.9

Karakter imidža i poverenjaPoverenje i imidž su istovremeno afektivnog i kognitivnog karaktera; nekada preteže jednanekada druga dimenzija. To praktično znači da imidž i poverenje zavise kako od racionalnihstavova, tako i od emocionalnog odnosa prema predmetu imidža, odnosno poverenja. Utolikokorelacija između obaveštenosti s jedne starne, i imidža i poverenja s druge strane, nijeapsolutna. – Obaveštenost o radu sindikata je ključni aspekt kognitivnog karaktera imidža ipoverenja u sindikate.Deterministički milje: očekivanja i poverenje kao dvostrani odnos između radnika i sindikataNaš imiž datog sindikata ili sindikata uopšte, naše poverenje u sindikate – u znatnoj merizavise od toga šta očekujemo od sindikata. Jednom su očekivanja mala i lako ih je zadovoljiti– tada imidž nije u pitanju, a određeni stepen poverenje je zagarantovan. Međutim, problemnastaje onda kada su očekivanja velika, a sindikati ne mogu da ih zadovolje. U takvimsituacijama imaćemo negativni imidž, a nepoverenje će zameniti poverenje.Poverenje i imidž su, dakle, dvostrana relacija. Oni ne zavise samo od objekta(sindikata) već i od nas samih: od nivoa naših očekivanja i od moći sindikata da ta očekivanjazadovolji.Sindikat je u krajnjoj liniji medijum između realnog stanja stvari, uključiv i povređenaradna prava i promene realnog dohotka, i poželjnog, odnosno očekivanog nivoa ostvarivanjaradnih prava i očekivanog dohotka.Nesumnjivo je da naša očekivanja nisu uvek ista. Postoje društvene situacije u kojimaje nivo zadovoljavanja naših potreba u kontekstu rada, radnih odnosa i prihoda od rada,zadovoljavajući. Ali, postoje situacije sa obratnim ishodom. U ovom drugom slučaju, javlja seveći raskorak između potreba i opštih očekivanja, i shodno tome javlja se potreba zaposredovanjem sindikata (jer je, kao što je rečeno, poremećen nivo realizacije našihočekivanja u pogledu radnih prava i/ili u pogledu očekivanih prihoda od našeg rada).Sindikati mogu da odgovore tim našim novim očekivanjima, a moguća je, i znatno je češća,situacija kada oni ne mogu da odgovore tim (novim) potrebama. Varijabilnost sindikalnihkapaciteta i njihove ukupne društvene moći znatno je manja od varijabilnosti situacija ukojima se mogu naći članovi sindikata. Sve u svemu, problema nema kada su očekivanja odsindikata mala i kada sindikat(i) mogu da zadovolje očekivanja radnika. Problemi se javljajukada su očekivanja od sindikata velika, a sindikat(i) ne mogu da ih zadovolje. A upravo je to,u ovim vremenima, najčešća situacija. Stvar je u tome što su, po pravilu, u visokoj korelaciji12

(1) poremećena radna prava i narušena očekivanja prihoda od rada; (2) visoka očekivanja kojeradnik ima u odnosu na okruženja i posebno u odnosu na sindikat; i (3) niski sindikalnikapaciteti, odnosno mala društvena moć sindikata. Te situacije su tipične za vreme velikihdruštvenih kriza. O tome nam svedoči činjenica da se mnogi radnici “prisete” sindikata tekkada im “dogori do noktiju” (reč je o iznuđenoj sindikalizaciji), tada mnogi radnici usindikatima vide “slamku spasa”. A obično je prekasno za sve!Ukupno uzev, naša potreba za sindikatima je obrnuto proporcionalna društvenoj moćisindikata. - Sindikata nema onda kad nam je najpotrebniji, tj. sindikat ima najmanje moći,onda kada nam je njegova moć najpotrebnija.Sindikat kao šalter i sindikat kao prostor radničkog aktivitetaDanas među radnicima (pretpostavljamo) dominira administrativno razumevanje sindikata. Usindikatu se vidi šalter pred koji se dolazi kad “zagusti”. Na tom šalteru očekujemo rešenjanaših često egzistencijalnih problema. Po ovom razumevanju stvari, aktivnost radnika seiscrpljuje u dolasku pred šalter i iznošenju zahteva koje treba da ispuni “onaj iza šaltera”.Na suprot ovom iskustveno čestom konceptu, stoji (iskustveno ređi) aktivističkikoncept – u tom konceptu sindikat(i) se vide kao prostor radničkog aktiviteta, a snaga ilislabost sindikata vidi se kao snaga ili slabost samog radničkog aktiviteta i kvaliteta njihovihorganizacijskih sposobnosti.Ova dva bitno različita razumevanja i shvatanja sindikata povezana su sa dva bitnorazličita tipa sindikata. Jednom je on tek organizovana grupa sindikalnih profesionalaca, adrugi put, organizovana radnička aktivnostDva različita tipa informisanja radnika i članova sindikata karakterišu ova dva različitatipa sindikata. Jednom je to “obaveštenje o ponudi na šalteru”, a drugi put je to informisanjeuz aktivitet i iz aktiviteta…Informisanje o sindikatima u determinističkom nizuNaše istraživanje sa naglaskom na informisanje o sindikatima, u krajnjoj liniji je pokušaj dase poveća znanje o funkcionisanju jednog dela determinističkog spleta koji počinje sasindikalnom realnošću (onakvom kakva ona objektivno jeste i onakva kako se subjektivnopoima od strane relevatnioh aktera determinističkog spleta), a “završava se” u prethodnimmomentima definisanoj količini sindikalne moći (videti sliku 1).13

Slika 2. Jedna od linija generisanja sindikalne moći 7sindikalna realnost→informisanje→formiranje imidža→formiranje poverenja→sindikalna moćNaravno, poverenje u sindikate kao i sama sindikalna moć su rezultante niza okolnostii niza raznovrsnih aktivnosti kako samih sindikata, tako i uticaja drugih relevantnih činilaca izokruženja. – Mi, pak, ovde istražujemo samo jedan od nekoliko puteva generisanjasindikalne moći, onaj koji ide preko poverenja u sindikate posredovanog informisanjem osindikatima i informisanošću o radu sindikata.Informisanje o sindikatima – rezultat stihije ili planskog i sistematskog radaDa li status neke organizacije u javnosti zavisi od moći te organizacije? Normalna jepretpostavka da jača organizacija poseduje resurse pomoću kojih može povećati prisutnost ujavnosti i poboljšati imidž i druge ozbilnije predstave i stavove o sebi. Međutim, ako jeorganizacija slaba, to ne znači da ne može imati primeren status u javnosti, pogotovo u smislukvantiteta, dok kad je kvalitet u pitanju, javni tretman može da bude u ravni realnog stanjastvari, ali može da potcenjuje inače slab status sindikata ili da ga precenjuje.Bez obzira kakva je organizacija u pitanju, važno je razlikovati organizacije koje radena svom statusu u javnosti i organizacije koje se prepuštaju da ih “vode nose”, tj. one kojeništa posebno ne čine da bio povećale broj informacija o sebi i poboljšale kvalitet javnogpredstavljanja. Poznata je tvrdnja da se dobri odnosi sa javnošću u 90% slučajeva zasnivajuna radu na ovom pitanju i u 10% slučajeva na radu na samim informacijama koje se plasirajumedijima. U svakom slučaju, treba razlikovati sindikate koji rade na svom imidžu i sindikatekoji svoj imidž prepuštaju “stihiji događaja”.U okviru samog “rada na svom imidžu” treba razlikovati propagandu svog rada odjavne promocije aktivnosti sindikata onako kako Britanski institut za odnose sa javnošćudefiniše PR: „Aktivnosti odnosa sa javnošću predstavljaju smišljeno, planirano i stalnonastojanje da se uspostavi i održava međusobno razumevanje između organizacije i njenogokruženja.“Drugostrano pitanje je: da li neki medij nešto preduzima kako bi o sindikatima pisaoviše, objektivnije i analitičnije 8 ? Da li su mediji skloniji slabim ili jakim sindikalnim7 Reč je o idealno-tipskim relacijama – naznačene relacije su tek jedna dimenzija međuodnosa između navedenihentiteta, i to ona dimenzija koja je fokusirana na informisanje i informisanost o radu sindikata (bez ulaženja uintenzitet uticaja informisanosti na poverenje u sindikate i sindikalnu moć).14

organizacijama? Šta iz sindikalnog miljea privlači medije? Abreakcija na događaj ili posebnaničim posebnim motivisana akcija predstavljanja? Dakle, i ovde je u pitanju razlikovanjestihijnog rada i planskog i sistematskog rada na informisanju o sindikatima.Imaju li sindikati potrebe za javnošću?Jedna serija startnih pitanja prilikom konceptualizacije ovog istraživanja, glasila je: Imaju lisindikati potrebu da budu predstavljani u medijima? Imaju li mediji potrebu da pišu osindikatima? Imaju li mediji potrebu da grade javnost na sindikalne teme? Imaju li sindikatipotrebu za javnošću? Ta pitanja su bila u funkciji projektovanja istraživanja, bez posebnogusmeravanja na davanja potpunih istraživačkih odgovora na svako od tih pitanja.U razgovorima sa sindikalnim aktivistima, na naše pitanje: Ima li vaš sindikat potrebuza javnošću, sagovornici su najčešće reagovali kao na neku uvredu. Njihov najčešći odgovorbio je da se potreba za javnošću podrazumeva. Međutim, pokazalo se da sindikati imajuambivalentan odnos prema javnosti, nekada im je neophodna, a u nekim situacijama, ponjihovim procenama, javnost može i da šteti sindikatima. – Naš je zaključak da je generalniodnos sindikata prema javnosti isti kao i odnos radnika prema sindikatima. Naime, javnost jepotrebna sindikatima kada im“dogori do noktiju“, isto kao što su radnicima potrebni sindikati,kada im „dogori do noktiju“. O tome svedoči Republika – glasilo građanskogsamooslobođenja i njen angažman u slučajevima Jugoremedije, Šinvoza, BEK-a i drugihpreduzeća i pokušaja radnika da odbrane svoje fabrike (svoje akcije).8 U ovom kontekstu je zanimljivo pitanje rada sindikata u medijskim kućama. Evo dva mišljenja o ovom pitanju:„U većini privatnih medija u Srbiji ne postoji sindikalno organizovanje zaposlenih, a poslodavci samona osnovu ugovora o radu odlučuju koga će da otpuste i kako će i koliko da plaćaju zaposlene /.../ sindikalnoorganizovanje postoji uglavnom u glasilima u čijem vlasništvu država ima udeo, a funkcionišu u okviru granskihsindikata neke od većih organizacija /.../ Rajko Simić, predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u grafičkoj,izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji Srbije, kaže za Danas da u oko 65 odsto medija u Srbijipostoji sindikalno organizovanje, ali da je ono mnogo manje zastupljeno u privatnim, ali i elektronskimmedijima. On dodaje da oni funkcionišu uglavnom u okviru dve sindikalne organizacije, a da je veoma mali brojnezavisnih sindikata. /.../ Na pitanje zašto medijski radnici ne organizuju proteste i štrajkove kao zaposleni udrugim oblastima, on ističe da je „medijska sfera vrlo podeljena i kontrolisana“, ali i da se zaposleni plaše da bito moglo da ima pogubne posledice. (B. Cvejić, Privatni mediji bez sindikata, Danas, 16.3.2011).„U Srbiji nema granskog kolektivnog ugovora, nema ni dijaloga između poslodavačkih i sindikalnihorganizacija jer ga opstruišu ugledna novinarska imena raspoređena u šest „relevantnih“ udruženja i asocijacija./.../ U medijima čiji su čelnici decenijski deklarativni borci za slobodu profesije - nema sindikata, iz čega sledizaključak da je kolegama toliko dobro da jedini u Srbiji ne koriste zakonsko pravo na sindikalno organizovanje iangažovanje. Istina je, međutim, da je strah od otkaza glavni razlog nepostojanja sindikata u privatnimmedijima.“ (Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije – Politika, 12.7.2011).15

Opšte informisanje preko opštih medija i interno informisanje 9U ovom istraživanju, interno informisanje je obuhvaćeno uglavnom onoliko koliko se onoodvija preko opštih medija. Radi se o tome što u situacijama kada ne postoji internoinformisanje (u okviru jedne sindikalne organizacije), onda se celokupno informisanjesindikalnog članstva odvija isključivo preko medija. Dodajmo da u javnomnjenskimistraživanjima informisanosti o radu sindikata nije postojalo pitanje o izvorima informacija osindikatima, tako da mi ne znamo da li je utvrđeni nivo informisanosti članova sindikata (izaposlenih uopšte) rezultat internog ili opšteg informisanja).U stvari, najveći deo informisanja o radu sindikata odvija se preko medija i opštihformi obaveštavanja, jer se interno informisanje odnosi samo na članove jednogsindikata, a još češće sindikalaca jedne firme, a najčešće jedne sindikalne organizacije uokviru jedne firme! Utoliko sve više dobija na važnosti onaj segment krovnih sindikalnihorganizacija koji je nadležan za eksterno informisanje (PR u nekim sindikatima). S drugestrane, u senci ostaju sindikalna glasila i ona postepeno nestaju (u pojedinim slučajevimaštampana glasila bivaju zamenjena elektronskim izdanjima, a negde nema ni toga). Na primer,sa sindikalne scene nestali su “Nezavisnost”, “Radnička reč” 10 , “Glas radnika” 11 …9 Navešću jedan primer dobrog razumevanja razlike između informisanja članstva i informisanja janvosti. Uprogramnskim zadacima Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine, među 18 stavki nalazise i stavka pod rednim brojem 8: Informisanje, komunikacija i marketing: „Saznanja o informisanosti zaposlenih– članova sindikata govore da je to najslabija karika sindikata. Način informisanja je spor i neadekvatan.Informisanje podrazumeva dve oblasti: članstvo i javnost.Informisanje članstva: Interet nas povezuje. Uredjivanje sajta ažurno. Redizajniranje sajta: Sviznačajni zakoni za oblast zdravstva i socijalne zaštite dostupni na sajtu; Kalendar aktivnosti; Sednice;Pogodnosti koje obezbedjuje Sindikat.Informisanje javnosti – mi u medijima: Saopštenja za javnost o svim aktuelnim pitanjima usindikatu; Redovno održavanje konferencija za štampu; Korišćenje lokalnih radio stanica i listova; Nastupi nalokalnoj i nacionalnoj televiziji,Sindikalni marketing: Promocija programskih ciljeva Sindikata; Prezentacija ostvarenih rezultatarada; Promocija pogodnosti za članove Sindikata; Objavljivanje publikacija, postera, flajera; Prepoznatljivnastup - sa jasnim obeležjima Sindikata.“ (http://www.szv.org.rs/index.php/ciljevi-i-zadaci - pristupljeno20.12.2011)10 Na sajtu ASNS piše: Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, u cilju redovnog i celovitog informisanjačlanstva, izdaje list „Radnička Reč“. Tiraž „Radničke Reči“ je 10.000 primeraka i besplatno se deli članovimasindikata.“ Inače, poslednji elektronski dostupan broj Radničke reči potiče iz juna 2008. godine (br. 42).11 „Glas radnika je besplatna publikacija koju je Pokret za slobodu priređivao i štampao u dogovoru saštrajkačkim odborima i radničkim grupama iz fabrika širom Srbije. Tiraž je varirao između 3-10.000 primeraka.Od juna 2009. izlazi u okviru lista Pokret, koji je u avgustu 2009. postao zvanično glasilo Koordinacionogodbora radničkih protesta.“ (http://pokret.net/cms/index.php?page=glas-radnika – pristupljeno 12.1.2012).16

Karakter ne/poverenja u sindikate (1)Da li nepoverenje u određenu organizaciju/instituciju podrazumeva negativan odnos premanjima ili je tek dimenzija (možda i centralna) negativnog odnosa? Ili je to tek neka vrstaskepticizma.Da li je reputacija isto što i poverenje; da li je reputacija isto što i kredibilitet – ili jenešto više; čini mi se nesumnjivim da je reputacija nešto više od poverenja, isto kao što je ikredibilitet nešto više od poverenja. Možda se to da obrazložiti time što je poverenje višezasićeno afektivnim sadržajima, za razliku od kredibiliteta i reputacije koji, barem u principu,treba da sadrže više kognitivnih stavova.Istraživanja ukazuju na veliki broj onih koji nemaju ni poverenje ni nepoverenje usindikate, a imaju dovoljno predispozicija da se o njima izjasne - oni ili ne mogu da se odlučeili nemaju dovoljno interesa za izjašnjavanjem. Skloni smo da ovaj tip odnosa premasindikatima sa stanovišta ne/poverenja, imenujemo kao skepticizam, odnosno kao skeptičniodnos prema sindikatima. Naravno, ovu kategoriju sindikalno skeptičnih radnika razlikujemood onih koji nisu odgovorili na pitanje („BO – bez odgovora“). Ima, pak, dilema okosvrstavanja onih koji su odgovorili sa „ne znam“.Doduše, postoje autori koji skepticizam upotrebljavaju kao deminutiv za nepoverenje(na primer, u sintagmi „evroskepticizam“u kojoj se skepticizam zamenjuje odbacivanjeobjekta ili negativni odnos prema objektu!). No, vrednovanje koje proističe iz „logike“sintagme Ko nije sa nama taj je protiv nas! – nema nekih ozbiljnijih dometa, barem urezonovanju koje pretenduje na naučni status.Karakter ne/poverenja u sindikate (2)Višedimenzionalno shvatanje poverenja između ljudi uključuje sledeće dimenzije: (a)dobronamernost, (b) pouzdanost, (c) kompetentnost, (d) iskrenost i (e) otvorenost. Uverenismo da su procene zastupljenost ili tek „osećaj“ manje ili veće zastupljenosti ovih dimenzija udatoj organizaciji, osnova uspostaljanja efektivnih (i emocionalnih) odnosa ljudi prema datojorganizaciji. Dakle, osnova afektivnog odnosa javnosti (i delova javnosti) prema sindikatimazavisi od ocene ili utiska o tome da li je, i ako jeste koliko je, dati sindikat (ili sindikatiuopšte) dobronameran, pouzdan, kompetentan, iskren i otvoren.Međutim, za kognitivno utemeljenje poverenja u sindikate odlučujuću ulogu imaju dveprocene. Prvo, procena delotvornosti sindikalne akcije, procene efektivnosti sindikata,procene ukupnih rezultata njihovog rada; i drugo, procena mogućnosti sindikata da bude17

delotvoran u uslovima nepovoljnog i nenaklonjenog okruženja, a kada je sindikat o kojem jereč: dobronameran, pouzdan, kompetentan, iskren i otvoren. Jednostavno rečeno, radnici a ijavnost uopšte, znaju da ne zavisi sve od sindikata i da neke stvari ne idu dobro i pored togašto sindikati rade sve što treba da rade; ne zavisi sve od sindikata. U takvim situacijamzadržava se poverenje u sindikate i pored niske delotvornosti!Subjektivni doživljaj poverenja u sindikateDa li sindikati rade ono što se od njih očekuju da rade; koliko su u tome dosledni; da li usvom poslu postižu rezultate... Koliko moj sindikat radi za mene, za moje interese; da li zanjih mogu da kažem da su pošteni; koliko moj sindikat doprinosi mom integritetu i identitetu?Ako su svi odgovori pozitivni ili stvari idu ka pozitivnom, onda je stvoren ključni preduslovza postojanje poverenja.Naličje ovih pitanja u kontekstu ciljeva našeg istraživanja, otvara nova pitanja, a presvega: Na osnovu čega ja znam ili na osnovu čega ja mislim da sindikati rade ili ne rade onošto treba da rade, da su dosledni ili nedosledni, da postižu ili ne postižu rezultate, da supošteni ili nepošteni, da rade ili ne rade u mom interesu...Činioci koji utiču na odnos prema sindikatimaKoji činioci utiču na poverenje ili nepoverenje (u različitom stepenu) prema sindikatima?Kako zaposleni čovek formira svoj odnos prema sindikatima? A kako oni izvan radnogodnosa?Na taj odnos prema sindikatu/sindikatima - tj. na znanje, stavove, mišljenja, uverenja,procenu sopstvenog interesa, a kada su u pitanju sindikat/sindikati - utiču:- politička socijalizacija,- neposredno iskustvo – ranije i/ili aktuelno,- neformalna komunukacija,- mediji čijem uticaju je čovek izložen,- organizovan uticaj organizacija kojima dati čovek pripada...Generalno uzev, iluzija je očekivati da će promenom odnosa medija premasindikatima, doći do promena odnosa radnika i građana uopšte, prema sindikatima. Ali jemoguće da promene odnosa medija prema sindikatima utiče u određenoj meri na promenuodnosa radnika i građana uopšte prema sindikatima.18

Kategorizacija ne/poverenja u sindikateReinterpretacija istraživanja u kojima je empirijski ispitivan odnos ne/poverenja premasindikatima, omogućava da se opredelimo za sledeću klasifikaciju ne/poverenja:Slika 3: klasifikacija ne/poverenja u sindikate(1) Poverenje u sindikate,(2) Skeptičan odnos prema sindikatima (ni poverenje ni nepoverenje, neutralni odnos),(3) Nepoverenje u sindikate, i(4) Neobaveštenost i/ili nezainteresovanost za izjašnjavanje o sindikatima (uključiv iodgovore „ne znam“).Ova klasifikacija ostaje kao uputstvo za buduća istraživanja, s obzirom da nije bilomogućnosti da se, post festom, prekvalifikuju odgovori ispitanika iz ranijih istraživanja.Poverenje u sindikate ne zavisi samo od sindikataPoverenje u sindikate svakako zavisi od samih sindikata (delotvornosti i drugih aspekatapercepcije sindikata) i od percepcije okruženja u kojem sindikati delaju. Međutim, ne trebaprenebeći i uticaj samog subjekta poverenja na poverenje i obim poverenja. Naime, već surana ispitivanja (Rotter, 1967) našla da postoje ljudi koji su skloniji poverenju kao i onih kojinemaju tu sklonost (faktor generalno poverenje). Dakle, bez obzira na informisanost ieventualnu „dobru percepciju“ sindikata, neki ljudi će ređe ispoljavati poverenje premasindikatima od nekih drugih koji će generalno biti skloniji poverenju.Ovome treba dodati uticaj sindikalnog aktivizma na osećanje poverenja u sindikate.Onaj stepen identifikacije sa sindikatom koji se ispoljava kroz aktivnost u sindikatu, generišepoverenje, a verovatno je barem jednim delom i uslovljeno već postojećim poverenjem kojeaktivizam samo učvršćuje i uvećava.Specifikacija tema istraživanjaU projektu smo temu istraživanja orijentisali na “sindikate i javnost”, odnosno “sindikate ujavnosti”. Međutim, iako nam je to (bila) osnovna preokupacija, istraživanje smo redukovalina temu “sindikati i mediji”; za složene procedure ispitivanja teme “sindikati i javnost”nismo imali ni novca ni vremena). To praktično znači da su u istraživačkom fokusu – mediji irelacija sindikata i medija, dok smo se javnošću bavili u meri u kojoj su to dozvoljavaleobjektivne okolnosti.19

U okviru ovakve delimične preorijentacije teme istraživanja, nastojali smo (koliko jeto bilo moguće, a bile su male) da diferenciramo medije: lokalni i republički; moderni(internet i mreže) i tradicionalni; radio, televizija, štampani mediji; formalno unutarsindikalnoinformisanje i informisanje članova sindikata “od uva do uva”; specifično sindikalni mediji iopšti mediji,U specifično sindikalne medije ubrajamo Sindikalni poverenik i Forum (Danas). No,mi se ne bavimo popisom medija i medijskih percepcija sindikata, već smo orijentisani naindicije i indikatore medijskog prikazivanja sindikata. Utoliko po strani ostaju relativnobrojna sindikalna glasila na različitim nivoima sindikalnog organizovanja. Ta glasilazaslužuju posebnu analizu (koja, međutim, nadilazi okvire našeg projekta). Ovde teknavodimo nazive nekolikih sindikalnih glasila: „Sloga“ – list udruženih sindikata Srbije„Sloga“; „Pokret“ – glasilo Pokreta za slobodu; „Sindikalno pero“ - Sindikat obrazovanjaSrbije; „Sindikalni Puls“ – list Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština;„Zdravlje“ – glasilo sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije; „BOFOS Info“– elektronski bilten Samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima idrugim finansijskim organizacijama; „Odjek“ – Kragujevac – izdavači su predstavnici lokalnesamouprave, Unije poslodavaca Srbije, UGS „Nezavisnost” i Saveza samostalnih sindikata;„Dijalog“ - , izdavači su predstavnici lokalne samouprave, Unije poslodavaca Srbije, UGS„Nezavisnost” i Saveza samostalnih sindikata; „Medijator“ - podlistak "Vesti" za podrškusocijalnom dijalogu u Užicu; „Glas poštara“ – list Sindikata dostavljaša PTT pošiljki...U odnosu prema sindikatima i radničkim temama posebno se izdvaja “Republika” -glasilo građanskog samooslobođenja 12 . Republika se sistematski i aktivistički bavila“slučajevima” Jugoremedije 13 , Šinvoza, Beka i drugim slučajevima “pljačkaške privatizacije”.Na žalost, model medijskog aktivizma na planu ob-javljivanja suštinskih pitanja radnika,privatizacije, sindikata nije imao većeg odjeka medju drugim akterima stvaranja javnosti ijavnog mnenja 14 . Međutim, ima dovoljno argumenata za tvrdnju o znatnom uticaju aktivizma12 „Od početka svog izlaženja (1989), Republika prati delovanje različitih aktera javne scene – studentske igrađanske pokrete, političke stranke i sindikate, nevladine organizaicje, medije, lokalnu samoupravu itd.“(Emilija Rusovac, u: Popov, 2011: 13).13 „U vremenski i prostorno ograničenom iskustvu, u čijem je središtu zrenjaninska „Jugoremedija“, zbiva sejedna istinska životna drama koja izmiče patetici i licitaciji glagoljivih ideologija. S jedne strane nalaze seradnici akcionari koji se grčevito bore za svoja radna mesta i vitalnost firme, a s druge vlast koja silomnametnute privatizacije rizikuje propast firme, lišavanje radnih mesta i akcija i gašenje proizvodnje.“ (Popov,2011: 9).14 „Dublji slojevi sukoba ostaju skriveni i zbog toga što se znatan deo medija bavi samo površnim informacijamao pojedinim događajima ili ih prećutkuju, a neki od njih učestvuju na strani jačega“ (Popov, 2011: 46).20

eprezentativnost tih nalaza za sindikate u celini. Ipak, ostaje po strani činjenica da trebavaljano i do kraja razlikovati i specifikovati istosti i razlike u “sindikalnom životu” na“krovnom nivou” naših sindikata i “sindikalnog života” u konkretnim firmama, pa i“sindikalnog života” na opštinskom nivou.Kako sindikati informišu?Kako sindikati javno obznanjuju svoje aktivnosti i svoje stavove o raznim društvenimpitanjima? Kako to čine kada su u pitanju njihovi članovi, kako prema zaposlenima, a kakoprema građanima uopšte? Kako se to radi na četiri nivoa sindikalnog organizovanja: nivoodređene firme, opštinski nivo, granski i nivo krovne organizacije? – Naše istraživanjefokusirano je na informisanje građana uopšte od strane granskih sindikata i njihovihkrovnih organizacija.Kolika je zastupljenost formi informisanja kao što su: oglasna tabla, neformalnoinformisanje, neposredno informisanje (razni sastanci i sl), saopštenja za štampu, konferencije(i brifinzi) za štampu, direktni kontakti sa novinarima, pozivanjem novinara na sindikalne„događaje“ (uključiv i sastanke, konferencije, kongrese), pisma medijima, bilteni ili drugaglasila sindikalne organizacije, internet stranice (sindikalni sajtovi i sl)? - Naše istraživanjeje usmereno na rezultate tih različitih oblika informisanja, a ne na same formeinformisanja.Da li sindikati informisanje okruženja prepuštaju slučaju ili je tu reč o strukturisanoj iplanskoj aktivnosti koja je ravnopravna (u smislu posvećivanja pažnje, novca, kadrova) sadrugim aktivnositma sindikata? Da li sindikat na datom nivou organizovanja uopšte imaposebne ljude ili posebne službe koje se bave informisanjem okruženja, analizom medijskezastupljenosti sindikata, kvalitetom predstavljenosti… Da li su definisani ciljevi informisanja,da li je bilo stručnih analiza procesa inforisanja? Koliko je u poslednje dve godine temainformisanja bila na dnevnom redu sindikalnih foruma? Ako jeste koliko puta, sa kakvomnamerom, šta je odlučeno…da li su sagledani efekti tih odluka? - Naše istraživanje je samodelimično obuhvatilo i ova pitanja. Izvesna „zatvorenost“ sindikalnog vođstva nije namomogućila dublje ulaženje u ove teme. No, o ovim pitanjima se može zaključivatiposredno, na osnovu procene stepena informisanosti na različitim nivoima javnosti!22

Citirana literaturaBailović, Vladislav et al (prir). 2011. Deindustrijalizacija i radnički otpor: borbe i inicijativeza očuvanje radnih mesta u periodu tranzicije. Beograd: Pokret za slobodu.Kin, Dž. 1995. Mediji i demokratija. Beograd: Filip Višnjić.Kunczik, Michael i Astrid Zipfel. 2006. Uvod u znanost o medijima i komunikologiju. Zagreb:Zaklada Friedrich Ebert, ured u Zagrebu.Mekvej Denis. 1976. Uvod o sociologiju masovnih komunikacija. Beograd: GlasMilivojević, Snježana. 2001. „Javnost i ideološki efekti medija“. Beograd: Reč. No 64. str.151-213.Popov, Nebojša (prir). 2011. Radno mesto pod suncem. Radničke borbe u Srbiji. Beograd:Službeni glasnik i Rec publica.Zerfaß, Ansgar i Miroljub Radojković (prir.). 2011. Menadžment političke komunikacije.Osnove i koncept. Beograd: Fondacija Konrad Adenauer – Medijski program JugoistočnaEvropa23

Vojislav MihailovićObaveštenost o sindikatima i poverenje u sindikate- Reinterpretacija nalaza empirijskih istraživanja -Istraživački podaci upućuju na zaključak da sa rastomobaveštenosti o sindikatima, raste i nepoverenje usindikate. Apsurdno je, ali sledi, da je za sindikatebolje da o njima ljudi budu što manje obavešteni! No,možda je u pitanju kvalitet obaveštenosti.Možda bikvalitetnija obaveštenost ipak generisala poverenje!Ili, možda, sindikati i ne zaslužuju poverenje!Socijalni kapital 16 sindikata predstavljaju obaveštenost i poverenje u sindikat, a kod nassindikati oskudevaju i sa obaveštenošću i sa poverenjem. Šta više, i obaveštenost i poverenje idalje opadaju. Odmah, međutim, treba dodati da je to, verovatno, deo jednog opštijeg trenda,reč je o opadanju poverenja u političke i društvene institucije i organizacije.1. UvodPre bilo kakvog razgovora o sindikatima, treba razmotriti pitanje poverenja u sindikate. Samoodređeni stepen poverenja u sindikate, kvalifikuje ove radničke organizacije za uloguzastupnika radničkih interesa i za njihovo zastupanje u socijalnom dijalogu. Dakle, da lisindikati imaju ili nemaju podršku građana, radnika pre svih, da li sindikati, u krajnjoj linijiimaju ili nemaju podršku svojih članova? Bez poverenja u sindikate, ne samo da sindikati nemogu da privuku nove članove, već dolazi i do osipanja članstva i do sve manje aktivnostičlanova, a to opet još više umanjuje moć, ionako nemoćnih sindikata 17 .Obaveštenost o radu sindikata i poverenje u sindikate su dva bitna, međusobnopovezana akpekta društvene moći sindikata. „(O)baveštenost članova i građana u celini oaktivnostima sindikata predstavlja zbirni pokazatelj načina i efikasnosti rada, nivoa unutrašnjedemokratske organizacije i javnosti rada pojedinih sindikata, realnih mogućnosti članova dase uključe u konkretne sindikalne aktivnosti ... ako je masovnost jedan od osnovnih izvora16 Ili, možda preciznije, i u terminologiji Pjera Burdijea – simbolički kapital.17 „(N)epoverenje dovodi i do odgovarajućeg ponašanja članstva. Neki članovi će ponekad uplaćivati manjenego što je statutom propisano, a drugi ponekad neće uopšte prijavljivati kolika im je trenutna bruto zarada. Usvakom slučaju sindikati ostaju bez sredstava, nekad na jednom mestu, a nekad na drugom. Ne treba zaboravitida sredstva iz članarina predstavljaju ključnu pretpostavku za uspešan i nezavisan sindikalni rad!“ (Hantke,2008: 69-70)24

snage sindikata, nivo obaveštenosti o radu sindikata je pouzdan pokazatelj realne društvenemoći sindikata, jer direktno utiče na motivisanost zaposlenih da se učlanjuju u sindikate iučestvuju u aktivnostima koje pokreću i vode pojedini sindikati.“ (Mihailović, 2001: 54 – 55)“Poverenje u sindikate je ključni pokazatelj njihovog statusa ali i ugleda kako u opštojpopulaciji, tako i među zaposlenima i u samom sindikalnom članstvu. Nesumnjivo je niskopoverenje pokazatelj niskog statusa i malog ugleda, dok je trend opadanja poverenjapokazatelj istog trenda i kada je reč o ugledu i statusu sindikata. Poverenje je, kao i ugled, ustvari, drugo lice socijalne i političke snage sindikata. Nema poverenja u nemoćne sindikate, usindikate koji ne mogu da učine ono što treba i što su napisali u svojim programima, usindikate koji nisu onakvi kakvi se predstavljaju, u sindikate koji ne mogu da urade ono štoobećavaju… Sa druge strane, sindikati ne mogu računati na oporavak i jačanje ukoliko neraste poverenje radnika u sindikate. Stoga je i veoma teško pokretanje sa mrtve tačke ilizaustavljanje trenda propadanja i urušavanja i kretanje ka napretku. Sindikalna vođstva prvotreba da učine mnogo, a to bi u sadašnjim uslovima tek za malo podiglo poverenje. Ali samoje tako moguće pokrenuti točkiće sindikalne mašinerije u suprotnom pravcu od sunovrata nakojem su sada sindikati. Samo tako je moguć sindikalni oporavak. Naravno, veoma je teškoda sindikalna vođstva naprave veliki potez u ovolikom odsustvu poverenja, ali šta je tu je!Najteže je revitalizovati poverenje javnosti, ono dolazi na kraju, kao rezultat uspešnogsindikalnog rada. Stoga se može početi samo od vraćanja poverenja postojećeg sindikalnogčlanstva, a potom i samih radnika koji nisu u sindikalnom članstvu. Očekivanja od sindikata ai bezizlaz onih radnika kojima je ’dogorelo do noktiju’ jesu činioci koji mogu povoljno dadeluju na poverenje ukoliko se sindikati pokažu kao onaj socijalni činilac koji može da radi naostvarivanju tih očekivanja i ako može da pomogne onima kojima je sindikat jedina nada.Naravno, sve je drukčije ako su očekivanja velika, a sindikati i dalje pasivni. Ako sindikati nedaju znake života (a u te znake ne treba računati ’galamu’ nekih sindikalnih vođa) onda kadasu radnicima najpotrebniji, onda ne mogu računati ni na šta, pa ni na svoje postojanje.”(Mihailović, 2010: 44-45).Poverenje u sindikate je rezultanta pozitivnog odnosa ili pretežno pozitivnog odnosaprema svemu što je vezano za radno mesto i doživljaj radnog mesta od strane radnika, ali ipercepciju uloge sindikata u stvaranju povoljnih uslova za pozitivan doživljaj celine rada.Naime, ako radnik misli da je na radnom nestu sve ili gotovo sve onako kako treba da bude,onda će i poverenje u sindikat biti sastavni deo tog uverenja. Ako postoji zadovoljstvo ilipretežno zadovoljstvom radnim mestom, uslovima rada, platom, odnosima na radu, odnosimasa nadređenima... onda je tu i zadovoljstvo radom sindikata i poverenje u sindikat. Problemi25

se pak javljaju onda kada ima razloga za nezadovoljstvo, kada se radne aspiracijenezadovoljene, kada su uslovi rada loši, a plate male, kada se krše radna prava ... a u svemutome se ne vidi aktivna uloga a pogotovu uspešna uloga sindikata...Naravno, radnici imaju jednu sliku/doživljaj celine rada (radnog habitusa) ako su isami uključeni u aktivnosti sindikata, a drugačiju sliku/doživljaj ako rad sindikata posmatrajusa strane, ako su pasivni, ako samo čekaju da sindikat učini nešto za njih, a da, pri tom, onisami ništa ne čine za sebe!Pitanje obaveštenosti o radu sindikata je prethodno pitanje. Međutim, pokazaće se, kaošto ćemo videti, da je bila pogrešna naša pretpostavka da će poverenje imati samo oni koji suobavešteni o radu sindikata, a da se o ne/poverenju u sindikate neće ni izjašnjavati oni kojinisu obavešteni o radu sindikata. Videćemo, u stvari, da i neobavešteni mogu imati poverenjeu sindikate, što govori o znatnom temeljenju ne/poverenja na emocionalnoj (a ne toliko isamo na činjeničkoj osnovi). Dakle, pitamo se i da li su o celini odnosa prema radu i radnommestu, odnosa obavešteni sami radnici, i koliko? Da li su o ovim pitanjima obavešteni građaniuopšte, i koliko?2. Obaveštenost i poverenje u Samostalni sindikat i UGS NezavisnostNa sledećim stranama ispitivaćemo poverenje u dva najbrojnija sindikata, u Savezsamostalnih sindikata Srbije i u Ujedinjene granske sindikate „Nezavisnost“.Ispitivaćemo obaveštenost i poverenje (1) cele populacije, tj. svih punoletnih građanaSrbije, (2) zaposlenih radnika, (3) članova sindikata bez obzira u kojem su sindikatu, i (4)članova određenog sindikata, tj. UGS Nezavisnost, odnosno Samostalnog sindikata. Takođećemo pokušati da poverenje u sindikate Srbije stavimo u širi, pre svega evropski kontekst, i dakomparativno ocenimo nivo poverenja u naše sindikate.2.1. Obaveštenost o radu sindikataU celoj populacije neobavešteni o radu sindikata čine 64%, malo obavešteni 22%, osrednjeobavešteni 12%, a 2% su oni koji smatraju da su potpuno obavešteni o radu sindikata (videtigrafikon 1): u stvari, možemo govoriti o 14% građana Srbije koji su obavešteni o radusindikata. Dodajmo da su sami ispitanici ocenjivali stepen svoje obaveštenosti o radusindikata i da je utoliko ta ocena subjektivna, a verovatno bi ona bila još i gora da smoobaveštenost procenjivali na osnovu objektivnih kriterijuma.26

Deo populaciji koji nije u radnom odnosu, sasvim razumljivo, manje zna o sindikatimaod onog dela populacije koji je zaposlen. Kad posmatramo one koji nisu u radnom odnosu,onda nalazimo da o radu sindikata ne zna ništa 71% ispitanika, 19% je malo obavešteno, 9%osrednje, a tek svaki stoti smatra da je mnogo obavešten – možemo zaključiti da je 10%onih koji nisu u radnom odnosu obavešteno o radu sindikata.Grafikon 1: Obaveštenost o radu sindikata – cela populacija (N=4153)Grafikon 2. Obaveštenost zaposlenih radnika o radu sindikata? (N=1348)27

Među zaposlenim radnicima nalazimo 21% onih koji su obavešteni o radusindikata (3% „mnogo“ i 18% „osrednje“), 31% malo obaveštenih i 48% neobaveštenih.Među članovima svih sindikata nalazimo 48% obaveštenih o radu sindikata (8%„mnogo“, a 40% „osrednje“), 37% malo obaveštenih i 15% neobaveštenh.Grafikon 3. Obaveštenost članova bilokojeg sindikata o radu sindikata (N=421)Takođe, treba još na početku reći da smo u ispitivanju poverenja prema konkretnimsindikatima nailazili na znatno veće postotke neobaveštenosti o radu sindikata (videti tabelu1). Inače, ocene obaveštenosti smo dobijali na dva načina, jednom je to bilo preko odgovorana pitanje o obaveštenosti o radu sindikata uopšte (ispitanicima su ponuđeni sledeći odgovori:nimalo, malo, osrednje i mnogo), a drugi put preko pitanja o poverenju gde je ispitanicimabilo omogućeno da izjave da ne mogu da daju ocenu poverenja u dati sindikat jer nisuupoznati sa radom datog sindikata. Razlike između neobaveštenosti o radu sindikata uopšte(treća kolona u tabeli 1) i obaveštenosti dobijene preko pitanja o poverenju u date sindikate(kolone 1 i 2 u tabeli 1), nisu velike, ali nisu ni zanemarljive.Evidentno je, dakle, da su samoocene obaveštenosti o sindikatima uopšte veće odobaveštenosti o svakom pojedinačnom sindikatu. Otuda i među onim ispitanicima koji suizjavili da potpuno poznaju rad sindikata uopšte, nalazimo one koji su izjavili da ne mogu daocene stepen sopstvenog poverenja, npr. u UGS Nezavisnost ili u Samostalni sindikat, jer nisudovoljno upoznati sa radom tih sindikata. Međutim, nije logična obratna situacija, tj. da28

ispitanici koji su rekli da poznaju dobro rad određenog sindikata, istovremeno tvrde da nimalone poznaju rad sindikata uopšte.Tabela 1. Obaveštenost o radu sindikata uopšte i neobaveštenost kao prepreka ocenjivanjupoverenja u UGS Nezavisnost i Samostalni sindikat (u %)Kolika je obaveštenosto sindikatima uopšteBez ocene poverenja zbogneobaveštenosti o radu UGSBez ocene poverenja zbogneobaveštenosti o radu SSSSObaveštenost o sindikatimauopšteNeobaveštenost 77 79 65Mala obaveštenost 16 15 22Osrednja obaveštenost 6 6 11Velika obaveštenost 1 - 2Ukupno 100 100 100Znamo, dakle, da jedan broj ispitanika ne može da oceni svoje poverenje u sindikatezbog neobaveštenosti o radu tih sindikata. S druge strane, imamo podatke koji nam govore dajedan broj ispitanika, iako izjavljuje da nepoznaje rad sindikata, ipak daje ocenu poverenja.Takvih je, na primer, i u slučaju UGS Nezavisnost i u slučaju Samostalnog sindikata, svakičetvrti među ispitanicima koji nisu obaveštenim o radu ovih sindikata (videti tabele 2 i 3). Topraktično znači da ocena poverenja, iako se dominantno temelji na poznavanju rada sindikatao čijem kredibilitetu se ispitanici izjašnjavaju, jednim delom se zasnivaju i na nečem drugomšto nije obaveštenost, a što potiče, verovatno, iz nekih opštijih uverenja o prirodi političkih isocijalnih institucija i organizacija, kao i na nekim ne-saznajnim, emocionalnim ili drugimosnovama (afektivnim i sl.), no to je stvar drugih sistematskih i komleksnijih istraživanja. –No, napominjemo da i pored čini se evidentno privrečnih rezona koje ima jedna deo ispitanikakada je reč o sindikatima, ipak to ne dovodi u pitanje racionalnost daleko najvećeg brojaodgovora naših ispitanika.Tabela 2. Obaveštenost o sindikatima uopšte i davanje ocene ne/poverenja u UGSNezavisnostObaveštenost o radu Ima ocenu Nema ocenu poverenja jer nije Ukupnosindikata uopšte poverenja upoznat sa radom UGSNimalo 26 74 100 (2586)Malo 54 46 100 (874)Osrednje 68 32 100 (465)Mnogo 86 14 100 (71)Ukupno 38 62 100 (3996)Povezivanje odgovora na pitanje o obaveštenosti o radu sindikata uopšte i dogovora napitanje o poverenju u određeni sindikat (koje je sadržalo među ponuđenim odgovorima isoluciju „nisam upoznat sa radom ovog sindikata“), pored očekivanih sadrži i neka manjeočekivane rezultate. Očekivali smo, naime, veliko poklapanje u izjavama o neobaveštenosti29

uopšte i u slučaju konkretnog sidnikata, međutim nismo očekivali da će čak svaki četvrtimeđu onima koji su rekli da su neobavešteni o radu sindikata uopšte, ipak dati neku ocenupoverenja za dati sindikat, a tako je i u slučaju Samostalnog sindikata i u slučaju UGSNezavisnost (videti tabele 4 i 5). Zaista, kako je moguće da petina od onih koji izjave da nisuobavešteni o radi sindikata ipak kažu da nemaju poverenja u taj sindikat. Jedini mogućizaključak jeste da poverenje ili odsustvo poverenja u dati sindikat može da se uspostavi bezobzira na neobaveštenost o datom sindikatu.Tabela 3. Obaveštenost o sindikatima uopšte i davanje ocene ne/poverenja u SamostalnisindikatObaveštenost Ima ocenu Nema ocenu poverenja jer nijeo radu sindikata poverenjaupoznat sa radom SSSSUkupnoNimalo 26 74 100 (2586)Malo 58 42 100 (874)Osrednje 72 28 100 (465)Mnogo 88 12 100 (71)Ukupno 39 61 100 (3996)Takođe nismo očekivali da će 14% od ukupnog broja ispitanika koji su rekli da„mnogo“ poznaju rad sindikata uopšte, reći da nisu upoznati sa radom UGS Nezavisnost,odnosno da će 12% to isto reći za Samostalni sindikat. Čini nam se nesumnjivim da je ovdereč o logički protivrečnim odgovorima, jer ne može se biti „mnogo“ upoznat sa sindikatimauopšte, a nepoznavati rad najbrojnijeg sindikata i sindikata koji je drugi po brojnosti članova.Tabela 4. Obaveštenost o sindikatima uopšte i poverenje u UGS NezavisnostObaveštenost nema neod- imanijeo radu sindikata poverenja lučan poverenja upoznatUkupnoNimalo 19 6 1 74 100 (2586)Malo 35 16 3 46 100 (874)Osrednje 35 20 13 32 100 (465)Mnogo 58 17 11 14 100 (71)Ukupno 25 10 3 62 100 (3996)Ck = 0,38; p

No da zaključimo, postoji visoka korelacija između obaveštenosti o radu sindikatauopšte i poverenje u konkretne sindikate, ali se ta korelacija prvenstveno zasniva napoklapanju opšte neobaveštenosti o radu sindikata i neobaveštenosti o datom sindikatu,bez obzira na izvesna odstupanja u tom poklapanju.Inače, najveću obaveštenost iskazuju članovi UGS „Nezavisnost“ – nešto više oddve trećine je osrednje ili dobro obavešteno (69%), a potpuno je neobavešteno samo 4%članova. Članovi svih ostalih sindikata imaju slične stepene obaveštenosti, odnosnoneobaveštenosti. Tako je 44% osrednje ili mnogo obavešteno, dok je oko dve petine njihovihčlanova malo obavešteno, a oko 15% potpuno neobavešteno.2.2. Poverenje u Savez samostalnih sindikata SrbijePre svega, treba reći da je izrazito malo građana Srbije upoznato sa radom Samostalnogsindikata, a videćemo kasnije da tako nizak nivo obaveštenosti građana karakteriše i odnosprema ostalim sindikatima. No, bilo kako bilo, sudeći prema izjavama samih ispitanika, odpet ispitanika, troje nije obavešteno a dvoje tvrdi da jeste obavešteno o radu Samostalnogsindikata.Grafikon br. 1 - Poverenje u Samostalni sindikat – cela populacija (u %; N=4030)Ocenu poverenja u Samostalni sindikat daje približno dve petine ispitanika. Pritom,četvrtina svih građana Srbije (24%) nema poverenje u Samostalni sindikat, a samo 4% imapoverenje; neodlučno je 11%, a tri petine (61%) nije upoznato sa radom ovog sindikata (videtigrafikon 1). Broj građana Srbije koji imaju poverenje u Samostalni sindikat (4%), manji je odpostotka članova ovog sindikata (5%). Od svih ispitanika koji imaju poverenje u Samostalnisindikat, tek svaki četvrti ima potpuno poverenje.31

Grafikon br. 2 - Poverenje u Samostalni sindikat – obavešteni deo cele populacije (u %; N=1585)Ako isključimo one ispitanike koji su naveli da nisu upoznati sa radom Samostalnogsindikata (videti grafikon 2), onda dobijamo sledeće podatke: u Samostalni sindikat nemapoverenje 61% ispitanika, dok poverenje ima 10% ispitanika; neodlučnih je 29%. Od 10građana Srbije šest nema poverenje u Samostalni sindikat, jedan ima poverenje, a troje jeneodlučno - oni ne mogu da ocene da li kod njih preteže poverenje ili nepoverenje.Grafikon br. 3 - Poverenje u Samostalni sindikat – zaposleni (u %; N=1320)Kada uzmemo u obzir samo zaposlene ispitanike, onda nalazimo da polovina (49%)izjavljuje da nije upoznata sa radom Samostalnog sindikata, 15% zaposlenih niti ima nitinema poverenja, 29% nema poverenja; poverenje u Samostalni sindikat ima tek 7%zaposlenih (videti grafikon 3). Inače, duplo je više onih koji izjavljuju da uopšte nemajupoverenje (29%), nego onih koji kažu da uglavnom nemaju poverenje (9%).32

Grafikon br. 4 - Poverenje u Samostalni sindikat – članovi bilo kojeg sindikata (u %; N=413)Gotovo četvrtina (23%) članova bilo kojeg sindikata izjavljuje da nije upoznato saradom Samostalnog sindikata (videti grafikon 4), petina (21%) je neodlučna po pitanjupoverenja, dok dve petine (39%) sindikalaca nema poverenje u Samostalni sindikat (25%uopšte nema poverenja, a 14% uglavnom nema poverenja) - s druge strane približno svakišesti (17%) član bilo kojeg sindikata ima poverenja u Samostalce (13% uglavnom, a 4% imapuno poverenje).Među samim članovima Saveza samostalnih sindikata Srbije nalazimo 9% ispitanikakoji nisu upoznati sa radom svog sindikata, i „jaku“ petinu (22%) koji su neodlučni po pitanjupoverenja u sopstveni sindikat.Čak 41% članova Samostalnog sindikata nema poverenje u svoj sindikat, od toga24% uopšte nema poverenja, a 17% uglavnom nema poverenja (videti grafikon 5). S drugestrane, u sopstveni Samostalni sindikat poverenja ima 28% (poverenje „uglavnom“ ima19%, a samo 9% članova ima „puno“ poverenje u sopstveni sindikat). Svaki peti (22%)ispitanik je neodlučan, tj. ne može da se opredeli pa ne zna da li ima ili nema poverenje u svojsindikat.S obzirom na važnost kategorije obaveštenosti u našem projektu, da ovde ponovimoda je o Samostalnom sindikatu obaveštena polovina svih zaposlenih radnika, tri četvrtineradnika koji su članovi nekog (bilo kojeg) sindikata i devet desetina članova Samostalnogsindikata.Poverenje u Samostalni sindikat ima 7% zaposlenih radnika, 17% članova bilo kojegsindikata i 28% članova Samostalnog sindikata. S druge strane, 29% od svih zaposlenih nemapoverenje u Samostalni sindikat, poverenje nema ni 39% čanova (bilo kojeg) sindikata, kao ni42% članova Samostalnog sindikata.33

Grafikon br. 5 - Poverenje članova Samostalnog sindikata u sopstveni sindikat (u %; N=193)Ovde treba podvući nalaz da među članovima samostalnog sindikata ima 41% onihkoji nemaju poverenje u taj sindikat, kao i 28% onih koji imaju poverenje u svoj sindikat; nadva člana Samostalnog sindikata koji ima poverenje u svoju organizaciju, dolazi tri članaSamostalnog sindikata koji nemaju poverenje u svoj sindikat.2.3. Poverenje u UGS NezavisnostPoverenje građana Srbije u UGS Nezavisnost je gotovo isto kao i poverenje građana usamostalni sindikat – gotovo nikakvo. Samo 3% građana Srbije ima poverenja u UGSNezavisnost, a samo 1% ima potpuno poverenje, što je manje i od procenta ispitanika koji sučlanovi UGS Nezavisnosti (2%). Tačno četvrtina građana Srbije nema poverenja u UGS„Nezavisnost“, od čega 19% uopšte nema poverenja, a 6% uglavnom nema poverenja. SvakiGrafikon br. 6 - Poverenje u UGS Nezavisnost – cela populacija (u %; N=4033)34

deseti građanin ne može da proceni da li ima ili nema poverenje u UGS Nezavisnost – oni nitiimaju, niti nemaju poverenje.Gotovo je isti broj građana koji nisu obavešteni o radu UGS Nezavisnost (62%) i brojgrađana koji nisu obavešteni o radu Samostalnog sindikata (61%).Grafikon br. 7 - Poverenje u UGS Nezavisnost – obavešteni deo cele populacije (u %; N=1535)Nešto drukčiju sliku daje redukcija punoletne populacije na populaciju koja jeobaveštena o radu UGS Nezavisnost. Dakle, ako posmatramo samo građane koji suobavešteni o ovom sindikatu (videti grafikon 7), onda imamo sledeću situaciju: poverenjenema dve trećine ispitanika (66%) i to čak 50% uopšte nema poverenja, a 16% uglavnomnema poverenja; neodlučnih je nešto preko jedne četvrtine (27%), dok poverenje u UGSNezavisnost ima tek 7% ispitanika (3% ima potpuno poverenje). Dakle, poverenje u UGSNezavisnost ima tek svaki četrnaesti građanin koji je po sopstvenoj izjavi obavešten o raduGrafikon br. 8 - Poverenje u UGS Nezavisnost – zaposleni (u %; N=1313)35

ovog sindikata. Na drugoj strani, od tri obaveštena građanina o radu ovog sindikata, dvojenema, a jedan ima poverenje u UGS Nezavisnost.Polovina od svih zaposlenih radnika (52%) nije upoznata sa UGS Nezavisnost(grafikon 8). Gotovo trećina (31%) zaposlenih nema poverenje (22% uopšte nema poverenja,a 9% zaposlenih uglavnom nema poverenja). Poverenje u UGS Nezavisnost ima 5%zaposlenih (3% uglavnom ima poverenje, a 2% ima potpuno poverenje).Grafikon br. 9 - Poverenje u UGS Nezavisnost – članovi bilo kojeg sindikata (u %; N=410)Kada su članovi (svih) sindikata u pitanju, 28% nije upoznato sa radom UGSNezavisnost, malo manje od polovine (44%) nema poverenje u taj sindikat, od čega 16%uglavnom nema poverenja, a 28% uopšte nema poverenja (videti grafikon 9) -. Poverenje uUGS Nezavisnost ima 12% ispitanika (7% uglavnom ima poverenja, a potpuno poverenje ima5% ispitanika koji su članovi bilo kojeg sindikata).Grafikon br. 10 - Poverenje članova UGS Nezavisnosti u sopstveni sindikat (u %; N=71)36

Evo kako članovi Samostalnog sindikata Srbije vide UGS Nezavisnost:55% nema poverenje a 1% ima; 17% je neodlučno a 27% nije upoznato sa radom UGSNezavisnost.Poverenje u UGS Nezavisnost (videti grafikon 10) ima 56% članova UGSNezavisnost - od tog broja 35% uglavnom ima poverenje, a 21% ima potpuno poverenje –znači da samo petina članova UGS Nezavisnost ima potpuno poverenje u svoj sindikat. Sdruge strane, četvrtina (25%) članova UGS Nezavisnost nema poverenja u svoj sindikat(10% uglavnom nema poverenja, a 15% uopšte nema poverenja), dok je svaki devetineodlučan (11%).2.4. Komparacija obaveštenosti i ne/poverenja u dva vodeća sindikataU odnosu cele punoletne populacije prema Samostalnom sindikatu i UGS Nezavisnost gotovoda nema nikakve razlike (videti tabelu 6). U odnosu svih zaposlenih radnika prema ova dvasindikata razlike su minimalne, za 2-3% je bolji odnos prema Samostalnom sindikatu. Članovibilo kojeg sindikata su obavešteniji i imaju više poverenja, a manje nepoverenje u Samostalnisindikat, nego prema UGS Nezavisnost – razlika je u sva tri slučaja 5%. Članovi jednog idrugog sindikata su podjednako obavešteni o radu svojih sindikata /.../Generalno gledano teško je dati ocenu o tome kolika je obaveštenost odnosnoneobaveštenost građana o radu sindikata, isto kao što je teško oceniti stepen poverenjaodnosno nepoverenja u sindikate. Samo komparacija između naših sindikata daje neku osnovuza ocene (doduše bilo bi najbolje kada bi imali podatke o sindikatima iz drugih zemalja, a onisu nam samo donekle dostupni....).Tabela 6. Poznavanje rada sindikata 18 i ne/poverenje u Samostalni sindikat i UGSNezavisnost (% u odnosu na ukupan broj ispitanika u kategorijama datim u pretkoloni)Poznavanje rada sindikata Poverenje NepoverenjeSamostalni Nezavisni Samostalni Nezavisni Samostalni NezavisniCela populacija 39* 38* 4** 3** 24*** 25***Svi zaposleni radnici 51* 48* 7** 5** 29*** 31***Svi članovi sindikata 77* 72* 17** 12** 39*** 44***Članovi datog sindikata 91* 92* 28** 56** 41*** 25**** razliku do 100% čine oni koji su rekli da ne poznaju rad sindikata pa zbog toga ne mogu da se izjasne opoverenju u sindikate.** razliku do 100% čine oni koji ne poznaju rad sindikata, neodlučni i oni koji nemaju poverenja*** razliku do 100% čine oni koji ne poznaju rad sindikata, neodlučni i oni koji imaju poverenja18 Reč je o zbiru onih ispitanika koji su rekli da imaju poverenje i onih koji su rekli da nemaju poverenje i onihkoji su rekli da su neodlučni kada je reč o ne/poverenju. Dopunu do 100% čine oni koji su izjavili da nepoznajurad datog sindikata.37

Poverenje u pojedinačne sindikate možemo porediti sa poverenjem u sindikate uopšte.Poverenje u sindikate uopšte je po pravilu veće nego poverenje u pojedinačne sindikate, a istoje i sa nepoverenjem. Tako, na primer, u istraživanju iz 2010. godine (videti Stojiljković,2011) nalazimo da u sindikate uopšte ima poverenja 15% građana, dok 46% nema poverenja(ostali su neodlučni ili imaju podjednako i poverenje i nepoverenje).Vidljivo je još da je poverenje u sindikate uopšte uvek veće od poverenja u bilo kojipojedinačni sindikat. Poverenje je, dakle, kumulativnog karaktera (ne u aritmetičkom smislu).Tačnije je, u stvari, reći da poverenje u sindikate uopšte, podrazumeva poverenje u jedansindikat, ali jednim delom i u još neke sindikate (tako, na primer, trećina ispitanika koji imajupoverenje u UGS Nezavisnost, istovremeno ima poverenje i u Samostalni sindikat; ili petinaonih koja ima poverenje u samostalni sindikat, istovremeno ima poverenje u u Nezavisnost).Od ukupno 4.012 ispitanika u UGS Nezavisnost poverenje ima ukupno 98 ispitanika(ili 3% u odnosu na sve ispitanike) – 67 koji imaju poverenje samo u UGS i 31 koji imajupoverenje i u UGS i u Samostalni sindikat. U Samostalni sindikat poverenje ima 156ispitanika (ili 4% u odnosu na sve ispitanike) – 125 onih koji imaju poverenje samo uSamostalni sindikat i 31 onih koji imaju poverenje i u Samostalni i u Nezavisni sindikat.Inače kada je reč o odnosu ukupne populacije prema Samostalnom sindikatu i UGSNezavisnost posmatranom preko kombinacije ocena o ne/poverenju i nepoznavanja rada ovihsidnikata kao razlogu odsustva ocene o ne/poverenju, zaključujemo da u uzorku dominiraneobaveštenost o oba sindikata (tj. nepoznavanje rada sindikata se navodi kao razlogodsustva ocene o ne/poverenju u dati sindikat) – takvih ispitanika je čak 60%, a potomslede oni ispitanici koji nemaju poverenja ni u Samostalni niti u Nezavisni sindikat –takvih je 23%, a potom je tu i 9% onih koji su neodlučni kada je reč o poverenju i uNezavisni i u Samostalni sindikat; na kraju tu je i 1% ispitanika koji istovremeno imajupoverenje i u UGS Nezavisnost i u Samostalni sindikat. Poklapanje je, vidimo, u 93%slučajeva, a odstupanja se javljaju tek u 7% slučajeva. Otuda je i logično što koeficijenatkontigencije u razuđenoj klasifikaciji poverenja, u tabeli 6 x 6, iznosi čak 0,84 a u sažetojklasifikaciji, tabela 4 x 4, koeficijenat je 0,79 (p

pravilu nemaju poverenja ni u druge sindikate; da oni koji su neodlučni i ne mogu da ocenepoverenje u jedan sindikat, po pravilu su neodlučni i kod svih drugih sindikata.2.5. Komparacija poverenja u sindikate u Srbiji i u drugim zemljamaVideli smo da prema istraživačkim nalazima, poverenje u sindikate uopšte, u Srbiji 2010.godine, iznosi 15%. Mi to poverenje možemo da ocenimo u odnosu na vreme, tj. poredećiprošlogodišnji stepen poverenja sa poverenjem u nekim ranijim godinama, ali to možemoučiniti i na nivou međunarodnih komparacija (što ćemo pokušati da učinimo u ovom odeljku).Tabela 7. Poverenje u sindikate – Svetska studija vrednosti 2005-2007.Zemlja Poverenje u sindikate Malo poverenje ili nikakvo TotalNorveška 66 34 100Finska 63 37 100Švedska 52 48 100Holandija 48 52 100Ukrajina 40 60 100Francuska 39 61 100Rusija 39 61 100Prosek 37 63 100Italija 34 66 100Nemačka 32 68 100Velika Britanija 30 70 100Španija 30 70 100Rumunija 30 70 100Poljska 28 72 100Slovenija 28 72 100Bugarska 22 78 100Srbija 19 81 100* Istraživanje je obavljeno 2005. godine u Finskoj, Italiji, Poljskoj, Rumuniji i Sloveniji; 2006. godine uBugarskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Rusiji, Srbiji, Švedskoj i Ukrajini; 2007. godineu Norveškoj i Španiji.U postojećim istraživanjima našli smo dva međunarodna istraživanja u koja je bilauključena i Srbija, a postojalo je i pitanje o poverenju u sindikate. U oba slučaja klasifikacijaponuđenih odgovora bila je ista, ali i različita od naše (standardne) klasifikacije. Otuda jekomparacija moguća samo u okviru ta dva međunarodna istraživanja.Reč je o Svetskoj studiji vrednosti (WVS - World Values Survey) 2005-2007, iEvropskoj studiji vrednosti (EVS - European Values Study) 2008-2010. U WVS istraživanje uSrbiji obavljeno je 2006. godine na uzorku od 1393 ispitanika, a u istraživanju u okviru EVS– 2008. godine na uzorku od 1512 ispitanika.39

Tabela 8. Poverenje u sindikate – Evropska studija vrednosti 2008-2010.Zemlja Poverenje Malo poverenje ili ga nema TotalNorveška [2008] 64 36 100Kosovo [2008] 62 38 100Danska [2008] 58 42 100Belorusija [2008] 57 43 100Severni Kipar [2008] 57 43 100Island [2009] 57 43 100Azerbejdžan [2008] 56 44 100Luksemburg [2008] 55 45 100Irska [2008] 54 46 100Slovenija [2008] 53 47 100Litvanija [2008] 52 48 100Holandija [2008] 52 48 100Letonija [2008] 50 50 100Belgija [2009] 48 52 100Švajcarska [2008] 48 52 100Turska [2009] 48 52 100Finska [2009] 47 53 100Portugal [2008] 45 55 100Francuska [2008] 42 58 100Malta [2008] 42 58 100Estonija [2008] 41 59 100Rusija [2008] 41 59 100Slovačka [2008] 41 59 100Moldavija [2008] 40 60 100Prosek 39 61 100Nemačka [2008] 38 62 100Španija [2008] 38 62 100Ukrajina [2008] 37 63 100Rumunija [2008] 36 64 100Švedska [2009] 36 64 100Makedonija [2009] 34 66 100Kipar [2008] 33 67 100Severna Irska [2008] 33 67 100BiH [2008] 32 68 100Poljska [2008] 32 68 100Jermenija [2008] 31 69 100Češka [2008] 30 70 100Italja [2009] 30 70 100Velika Britanija [2009] 30 70 100Austrija [2008] 29 71 100Gruzija [2008] 29 71 100Mađarska [2008] 25 75 100Crna Gora [2008] 24 76 100Albanija, [2008] 23 77 100Grčka [2008] 22 78 100Hrvatska [2008] 18 82 100Srbija [2008] 12 88 100Bugarska [2008] 11 89 100Ponuđeni odgovori na pitanje o poverenju u sindikate, glasili su: “A great deal“(puno poverenje), „Quite a lot“ (prilično poverenje), „Not very much“ (malo poverenje) i40

„None at all“ (nema poverenja). Prilikom sažimanja prvog i drugog odgovora tu kategorijusmo označili kao „poverenje u sindikate“, a treću i četvrtu kao „malo ili nikakvo poverenje“.U Svetskoj studiji vrednosti 2005-2007. godine, za Srbiju je utvrđeno da 1% ispitanikaima puno poverenje u sindikate, a da 18% ima prilično poverenja u sindikate (videti tabelu 7).S druge strane 53% ispitanika ima malo poverenje, a 28% uopšte nema poverenja u sindikate.Ili pojednostavljeno, 19% ispitanika iz Srbije ima poverenje a 81% nema ili ima malopoverenja. To je znatno lošija slika u odnosu na prosek ispitivanja iz 16 zemlja koliko je uovo međunarodno istraživanje uključeno. Konkretno, u Srbiji duplo manje ljudi imapoverenje u sindikate nego što je to u svih 16 zemalja u proseku (19% prema 37%). Srbija jeu stvari na poslednjem mestu među isptivanim zemljama po obimu poverenja u sindikate.Najbliže su joj Bugarska (22% poverenja), Slovenija i Poljska (sa po 28%), Rumunija,Španija i Velika Britanija (sa po 30%)...Još lošija slika nađena je dve godine kasnije u Evropskoj studiji vrednosti (četvrtitalas, 2008-2010. godine). Tada je utvrđeno da 2% građana Srbije ima puno poverenje usindikate, a 10% prilično; s druge strane, 50% ima malo poverenje (tj. „nema baš nekopoverenje“), a 38% uopšte nema poverenja. Ta slika je tri puta lošija od opšteg proseka za 47zemalja u kojima je anketirano preko 70.000 ljudi – u Srbiji poverenje u sindikate ima 12%ispitanika a prosek za 47 evropskih zemalja iznosi 39%. Od anketiranih 47 zemalja Srbija jena 46. mestu – iza nje je samo Bugarska sa 11% poverenja, dok već Hrvatska koja jeneposredno ispred Srbija ima 18% poverenja, Grčka koja je na 44 mestu ima duplo višepoverenja u sindikate – 22%, a da se i ne poredimo sa Norveškom koja je na prvom mestu i ukojoj 66% građana ima poverenje u sindikate (videti tabelu 8).Pitanje koje traži odgovore glasi: Koji su činioci doveli do toga da u Srbiji imamomanje poverenja u sindikate nego u 45 evropskih zemalja? Prvo što pada na pamet – da je uSrbiji malo poverenje jer je Srbija postkomunistička i tranzicijska zemlja, nije tačno – imapostkomunističkih i tranzicijskih zemalja koji su znatno iznad evropskog proseka popoverenju u sindikate. Druge moguće odgovore tek treba ispitati u okviru širih ikompleksnijih istraživanja.3. Poverenje u sindikate i izborna orijentacijaPoražavajući je podatak da ispitanici koji će glasati za Demokratsku stranku - jednu od dvenaše stranke čije smo članove ispitivali a koje su članovi Socijalističke internacionale -najčešće neoobavešteni o radu UGS Nezavisnost (čak 68% neobaveštenih prema 32%41

obaveštenih). Od Demokrata nisu daleko ni izborne pristalice Socijalističke partije (65%prema 35%), ni Naprednjaka (61% prema 39%), a ni LDP (57% prema 43%). U stvari, poobaveštenosti o radu sindikata prilično se izdvajaju izborne pristalice DSS (38% prema 62%)i pristalice Radikala (39% prema 61%). Gotovo da je isti postotak pristalica DS koji suobavešteni (32%) i postotak pristalica DSS koji su neobavešteni o radu UGS Nezavisnost(38%) – među Srpskim demokratama je gotovo dva puta više obaveštenih nego međudemokratama!Pitanje je, dakle, zašto su o radu UGS Nezavisnost više obavešteni oni građani kojipristaju uz partije sa političke desnice, nego oni sa političke levice. Ovu „pravilnost“ inače,donekle remete pristalice Naprednjaka, s obzirom da su one bliže pripadnicima partija sapolitičke levice, nego onima sa političke desnice.Kada je reč o poverenju u sindikate (videti tabelu broj 9 i grafikon broj 11), ispitanicikoji će glasati za SPS češće imaju poverenje (iako je reč o malim postocima) u UGSNezavisnost, u odnosu na izborne pristalice svih ostalih političkih stranaka (7% poverenja).Njima su relativno blizu izborne pristalice Naprednajka i Srpskih demokrata (poverenje imaTabela 9. Poverenje u UGS Nezavisnost – cela populacija (u %)Izbornanemaima nijeneodlučanorijentacija poverenjapoverenja upoznatUKUPNODS - Tadić 18 12 2 68 100SNS – Nikolić 25 9 5 61 100SPS - Dačić 26 2 7 65 100SRS - Šešelj 40 18 3 39 100DSS - Koštunica 43 14 5 38 100LDP - Jovanović 39 3 1 57 100* U obzir su uzete samo one političke stranke za koje se u našem uzorku izjasnilo više od 75 ispitanika.po 5% ispitanika iz ovih stranaka). S druge strane, najmanje poverenja u UGS Nezavisnostimaju izborne pristalice LDP (1%) i DS (2%). Najčešće nepoverenje imaju izborne pristaliceDSS (43%), SRS (40%) i LDP (39%).Istraživački nalazi o stepenu poverenja donekle odstupaju od prethodno uočene„pravilnosti“ o povezanosti obaveštenosti i izborne orijentacije. Iz „pravilnosti“ su iskočiliRadikali, jer njihovu visoku stopu obaveštenosti o radu UGS Nezavisnost ne prati visokastopa poverenja u ovaj sindikat. U stvari, jedino u slučaju izbornih pristalica DSS imamo ivisoku obaveštenosti i poverenje koje je veće nego u slučaju pristalica bilo koje druge stranke.Izbornim pristalicama DSS su, po obimu obaveštenosti i poverenju u UGS Nezavisnost,42

sasvim suprotne pristalice DS. Prvi imaju najveću obaveštenost i najveće poverenje, a druginajmanju obaveštenost i najmanje poverenje.Grafikon br. 11 - Poverenje u UGS Nezavisnost – cela populacija (u %)* Razlika do 100% čine oni koji nisu upoznati sa radom sindikata ili su neodlučni.* U obzir su uzete samo one političke stranke za koje se u našem uzorku izjasnilo više od 75 ispitanika.Tabela 10. Poverenje u Savez samostalnih sindikata Srbije – cela populacija (u %)Izbornanemaima nijeneodlučanorijentacija poverenjapoverenja upoznatUKUPNODS - Tadić 17 15 4 64 100SNS – Nikolić 24 11 4 61 100SPS - Dačić 23 3 12 62 100SRS - Šešelj 36 21 2 41 100DSS - Koštunica 39 19 8 34 100LDP - Jovanović 40 3 0 57 100* U obzir su uzete samo one političke stranke za koje se u našem uzorku izjasnilo više od 75 ispitanika.Distribucija obaveštenosti, poverenja i nepoverenja u Samostalni sindikat (videtitabelu 5 i grafikon 12), slična je onoj koju smo videli kod UGS Nezavisnost. I ovde se vidiniska obaveštenost izbornih pristalica DS (36%), SPS (38%), SNS (39%), pa i LDP (43%), aznatno veći broj obaveštenih među pristalicama DSS (66%) i SRS (59%).Kada je reč o poverenju u Samostalni sindikat, izdvajaju se ispitanici koji će glasati zaSPS sa 12%, a više od ostalih poverenje u ovaj sindikat više imaju pristalice DSS (8%). Sdruge starne, među izbornim pristalicama LDP uopšte nema onih koji imaju poverenje uSamostalni sindikat, među pristalicama Radikala je 2% onih sa poverenjem, a međupristalicama DS i SNS (po 4%).43

Grafikon br. 12 - Poverenje u Savez samostalnih sindikata Srbije – cela populacija (u %)* Razlika do 100% čine oni koji nisu upoznati sa radom sindikata ili su neodlučni.* U obzir su uzete samo one političke stranke za koje se u našem uzorku izjasnilo više od 75 ispitanika.Treba primetiti da je veća diferencijacija izbornih pristalica u poverenju u Samostalnisindikat, nego kada je u pitanju poverenje u UGS Nezavisnost.Generalno uzev, može se zaključiti da je pozitivan odnos prema sindikatima(obaveštenost + poverenje) najtipičnija za izborne pristalice Demokratske stranke Srbije. Okodve trećine izbornih pristalica ove stranke obavešteno je o radu oba sindikata, a poverenje jeizmeđu 5% i 8%. S druge strane, od njih su najudaljenije pristalica LDP – oni su i najmanjeobavešteni o sindikatima i imaju najmanje poverenja u sindikate. Izborne pristalice SPSizdvajaju se po visokom stepenu poverenja (7% u UGS Nezavisnost i 12% u Samostalnisindikat), iako su po stepenu obaveštenosti o sindikatima, u donjem delu tabele. Izbornepristalice Radikala se izdvajaju po obaveštenosti o radu UGS Nezavisnost (61%), ali i niskompoverenju u sindikate (iza njih je jedino LDP). Za izborne pristalice Demokratske strankekarakteristična je i niska obaveštenost (trećina obaveštenih) i nisko poverenje u sindikate (2%u UGS Nezavisnost i 4% u Samostalni sindikat).4. Korelati obaveštenosti i poverenjaPodaci kojima smo raspolagali omogućili su nam ispitivanje povezanosti obaveštenosti ipoverenja u sindikate sa nizom različtih varijabli koje su povezane sa osnovnom temom našegistrivanja: socio-demografske varijable (pol, starost, školska sprema, zanimanje i prihodi),odnos prema radu i radni status (radni odnos, dužina radnog odnosa, zadovoljstvo poslom,44

sigurnost radnog mesta, započinjanje samostalnog obavljanja nekog posla ili sopstvenogbiznisa i nezaposlenost), samoocene sigurnosti izborne orijentacije (stavovi prema DS, DSS,SNS, SRS, LDP, G17 Plus, SDPS, SPS/JS i opšti stav prema strankama), varijable vezane zasame sindikate (članstvo u sindikatima, poverenje u sindikate, odnos sindikata prema politici,stav prema sindikalnom pluralizmu i ocena socijalnog dijaloga), poverenje u druge institucijei najčešće raspoloženje građana. – Deskripciju povezanosti daćemo uporedo za UGSNezavisnost i za Samostalni sindikat.UGS NezavisnostSavez samostalnih sindikata SrbijeSociodemografske varijablePolMuškarci su malo više upoznati sa UGS, ali Muški ispitanici su nešto više obavešteni, aliimaju i veći procenat nepoverenja. imaju i viši nivo nepoverenja.Dve trećine žena (66%) nije upoznato sa Dve trećine žena (65%) nije upoznato saUGS, dok je procenat muškaraca koji nisu radom Samostalnog sindikata, dok je procenatupoznati sa UGS nešto manji (57%). muškaraca nešto manji (56%).Kao što se vidi iz koeficijenata kontigencije povezanost varijabli pol i poverenja u sindikatese može smatrati statistički ne-značajnim. Razlike u nepoverenju u neobaveštenosti izmeđumuškaraca i žena kod oba sindikata iznose oko 10 procenata. Poverenje se kreće od 19-20%kod žena, do 29-30% kod muškaraca. Neobaveštenost o radu sindikata se krece od 56-57%kod muškaraca do 65-66% kod žena.Statističke mere povezanosti:UGS Nezavisnost: Ck = 0,12; p

UGS Nezavisnost: Ck = 0,22; p

najvećoj meri neobavešteni.Neobaveštenost se kreće od 71% ispitanikakoji imaju prihode do 10.00 din do 42%druge kod ispitanika koji imaju prihode od100.000-150.000 din.u ovoj grupi prihoda samo 12 ispitanika).Neobaveštenost se kreće od 70% kod ispitanikasa prihodima do 10000 dinara, do 38% kodispitanika sa prihodima od 100000 do 150000din. Kao što je rečeno, sa rastom prohoda, rastei nepoverenje prema Samostalcima: kod onih saprihodima do 10000 din poverenje nema svakipeti, a kod onih sa prihodima od 100000 do150000 din – gotovo svaki drugi.Kod oba sindikata se uočava trend povećanja i poverenja, i nepoverenja, i obaveštenosti sapovećenjem prihoda ispitanika. Samo ispitanici sa najvišim prihodima ne prate ovaj trend,oni su u velikoj meri neobavešteni (treba napomenuti da ovaj nalaz nije dovoljno potkrepljens obzirom da je u ovoj grupi prihoda samo 12 ispitanika).Statističke mere povezanosti:UGS Nezavisnost: Ck = 0.20; p

kreće od 15% onih koji su manje od trimeseca u radnom odnosu, do 34% kodispitanika koji su duže od pet godina uradnom odnosu. Najviše poveranja imajuispitanici koji su i radnom odnosu jednu dotri godine (6%) i ispitanici koji su u radnomodnosu duže od pet godina (5%).skoro dva puta više nego ostali ispitanici (3-4%). I ovde se ponavlja već uobičajen nalaz opovezanosti veće obaveštenosti i većegnepoverenja: sa dužim radnim odnosompovećava se i obaveštenost i nepoverenje.Postoji pozitivna ali statistički slaba korelacija između dužine trajanja radnog odnosa iobaveštenosti o radu oba sindikata. Nepoverenje u oba sindikata najviše je kod ispitanikakoji su u radnom odnosu od tri do pet godina, a zatim kod ispitanika koji su duže od petgodina u radnom odnosu, dakle i tu je vidljiva pozitivna korelacija sa dužinom radnogodnosa. U Samostalni sindikat najviše poverenja imaju takođe oni ispitanici koji su najdužeu radnom odnosu (duže od pet godina), dok u UGS najviše poverenja imaju ispitanici koji suu radnom odnosi od godinu dana do tri godine.Statističke mere povezanosti:UGS Nezavisnost: Ck = 0,24; p

ispitanicima radno mesto manje sigurno to suviše obavešteni o UGS, ali imaju i manjepoverenja u taj sindikat. Od toga donekleodstupaju ispitanici koji su sigurni da ćeuskoro ostati bez posla. Kod zaposlenih,najmanje se interesuju za rad sindikata onikoji smatraju da im je trenutno radno mestosigurno i ne plaše se da će ostati bez posla(58% neobaveštenih). Najviše poverenjaimaju ispitanici koji smatraju da je njihovoradno mesto relativno sigurno – 5%, doknajviše nepoverenja imaju ispitanici kojismatraju da je njihovo radno mestonesigurno – 39%.tom sindikatu (od 23 do 35%). Značajan jenalaz da viši nivo poverenja imaju i oniispitanici koji misle da je njihovo radno mestorelativno sigurno (7%).Kada je obaveštenost o radu sindikata u pitanju, uočava se da što je radno mesto manjesigurno, to su ispitanici više obavešteni. Dok se kod Samostalnog sindikata vidi jasnakorelacija nepoverenja i sigurnosti posla (pa tako najviše nepoverenja iskazuju ispitanici kojisu najmanje sigurni u vezi svog posla i koji znaju da uskoro ostaju bez posla), dotle u UGSnajviše nepoverenja imaju ispitanici koji smatraju da neće još dugo raditi. U oba sindikatanajviše poverenja imaju ispitanici koji misle da je njihovo radno mesto relativno sigurno(5%, odnosno 7%).Statističke mere povezanosti:UGS Nezavisnost: Ck = 0,21; p

UGS Nezavisnost: Ck = 0,18; p

azlike između ova dva sindikata, razlika u nepoverenju između onih koji nikada ne biglasali za DS i onih koji sigurno glasaju za DS je između 14 i 15 procenata. Što se poverenjau sindikate tiče, kod UGS-a se po poverenju ističe grupa ispitanika koja se izjasnila darazmišlja da glasa za DS (7%), do u SSSS najviše poverenja imaju pa prvom mestu ispitanicikoji verovatno neće glasati za DS (7%) i kod onih koji razmišljaju o tome da glasaju za DS(6%).Statističke mere povezanosti:UGS Nezavisnost: Ck = 0,24; p

neoliberalnim karatkerom stranke G17), ili su dobijeni rezultati posledica malog brojauhvaćenih ispitanika koji će glasati za G17, a nemaju poverenja u sindikate (UGS – 12ispitanika; SSSS – 4 ispitanika). U svakom slučaju, najveće nepoverenje prema sindikatimapokazuju ispitanici koji sigurno neće glasati za G17 (UGS – 33%; SSSS – 32%). Kodispitanika koji će sigurno glasati za G17 primetan je i veliki broj neodlučnih ispitanika(preko tecine ispitanika - 34%).Statističke mere povezanosti:UGS Nezavisnost: Ck = 0,23; p

orijentacije).Statističke mere povezanosti:UGS Nezavisnost: Ck = 0,21; p

ispitanici koji su sigurni da neće glassatu za SRS. Kada je poverenjeu pitanju, u oba slučaja,najviše poverenj imaju ispitanici koji razlišljaju o tome da glasaju za ovu stranku (opet, trebapaziti na mali broj ispitanika: UGS – 10; SSSS – 17).Statističke mere povezanosti:UGS Nezavisnost: Ck = 0,21; p

kreće se oko polovine.Statističke mere povezanosti:UGS Nezavisnost: Ck = 0,18; p

UGS Nezavisnost: Ck = 0,28; p

Više su obavešteni, ali imaju i veće nepoverenje kod oba sindikata, oni ispitanici kojismatraju da je loše to što danas kod nas ima više sindikata.Statističke mere povezanosti:UGS Nezavisnost: Ck = 0,37; p

iskazuju i ispitanici spremni za učešće upromenama -29%.Poverenje u druge institucije (videti grafikon br. 13)Korelacije između poverenja u UGS ipoverenja u druge institucije ili je neprimetnaili je manje-više pozitivna (na primer,poverenje u vladu Ck=0,23; poverenje ucrkvu Ck=0,15).U svim slučajevima nalazimo pozitivnukorelaciju između poverenja u Samostalnisindikat i poverenja u druge ispitivaneinstitucije. Međutim, korelacija je popravilu niska (Vlada RS: Ck = 0,26; Crkva:Ck = 0,17).Komparacija poverenja u dva najbrojnija sindikata i poverenja u druge institucije iorganizacije, pokazuje da građani Srbije imaju manje poverenja u sindikate nego u mnogedruge institucije. Međutim, treba reći i to da su ispitanici najmanje obavešteni o sindikatima(razlika do 100% na grafikonu br. 14, predstavlja neodlučne i ispitanike koji nisu upoznati sadatim institucijama), pa verovatno tu treba tražiti razloge niskog poverenje premasindikatima, iako smo naišli na pravilnost po kojoj veća obaveštenost o radu sindikatageneriše ne poverenje, već nepoverenje u sindikate. – Jedan od razloga može da bude i taj štoje u slučaju sindikata ispitivano poverenje u pojedinačne sindikate, dok je u drugimslučajevima ispitivano poverenje u datu instituciju uopšte. Međutim, i u istraživanjima gdesmo pitali za poverenje u sindikate uopšte, nalazili smo da je poverenje u sindikate na dnulestvice poverenja, skupa sa poverenjem u političke partije ili Skupštinu Srbije.Grafikon br 13: Poverenje i nepoverenje u institucije u Srbiji – cela populacija (u %)* Razlika do 100% čine oni koji nisu upoznati sa radom sindikata ili su neodlučni.58

5. Vremenska dimenzija obaveštenosti i poverenja u sindikate (2000 - 2010)(Napomena: raspolažemo samo posrednim podacima o obaveštenosti, tj. samo podacima obroju onih koji nisu dali ocenu ne/poverenja u sindikate sa obrazloženjem da nepoznaju raddatog sidnikata.)Kretanje obaveštenosti o tri najbrojnija sindikata (Samostalni sindikat, UGS Nezavisnosti ASNS), u periodu 2000 – 2010. godine, ima gotovo istovetne krivulje rasta i opadanjaobaveštenosti, s tim što su ispitanici najviše obavešteni o Samostalnom sindikatu, zatim oUGS Nezavisnost, a najmanje o ASNS. Taj redosled se od 2000. godine nije menjao, s tim štosu razlike između obaveštenosti o tri ispitivana sindikata sve manje. Tako je razlika izmeđupoznavanja rada Samostalnog sindikata i ASNS 2000. godine iznosila čak 18% (66% naspram48%), a 2010. godine samo 4% (51% naspram 47%). Može se reći da na kraju posmatranogperioda javnost više ne diferencira sindikate, na neki način ih vidi isto!Obaveštenost o radu sva tri sindikata raste na početku posmatrane decenije i u zenituje 2003. godine, a potom počinje da opada, da bi 2010. godine bila niža nego 2000. godine.Rast i opadanje obaveštenosti je gotovo paralelan u slučaju Samostalnog sindikata i UGSNezavisnost (razlika u obaveštenosti smanjila se sa početnih 7% na 3%). U toku posmatranedecenije obaveštenost o Samostalnom sindikatu je opala za čitavih 15%, sa početnih 66% na51%, a obaveštenost o radu UGS Nezavisnost opala je za 11%, sa 59% na 48%. Obaveštenosto radu ASNS je ista na početku i na kraju decenije, 48%, odnosno 47%.Obaveštenost o radu Samostalnog sindikata i UGS Nezavisnost gotovo da je potpunostabilna u prvim godinama posmatrane decenije (između 2000. i 2002), a obaveštenost o raduASNS je stabilna između 2003. i 2007. godina.Ako poredimo obaveštenost u zenitu – 2003. godine – i najmanju obaveštenosti iz2010. godine, onda vidimo da je opadanje najizrazitije u slučaju Samostalnog sindikata, za23%, sa 74% na 51%; potom sledi UGS Nezavisnost sa padom od 22%, sa 70% na 48%. A uslučaju ASNS pad iznosi 16%, sa 63% na 47%. U stvari, prema podacima datim u grafikonubroj 14, izrazito opadanje obaveštenosti dogodilo se između 2007. i 2010. godine.Pitanje uzroka izrazito dramatičnog pada obaveštenosti o sva tri sindikata u 2010. godini uodnosu na 2007, ostaje otvoreno. Znajući da je samopredstava o obaveštenosti indicija opštegodnosa prema sindikatima, mislim da se u ovom periodu menja globalni odnos premasidnikatima – tvrdim da u ovom periodu dolazi do opšteg pogoršanja odnosa premasindikatima. To potvrđuju i podaci o padu poverenja u sindikate u ovom periodu (a upravo tupojavu ćemo uskoro opisati). Ranije navedeni podaci iz dva međunarodna istraživanja u koje59

Grafikon br. 14. Poznavanje rada sindikata(ovde su u ispitanike koji poznaju rad sindikata sabrani oni koji su rekli da imaju poverenje u dati sindikat i onikoji su rekli da nemaju poverenje i oni koji nisu mogli da se odluče da li imaju ili nemaju poverenje)je bilo uključeno i pitanje poverenja u sindikate, datiraju pogoršanje odnosa prema našimsindikatima između 2006. i 2008. godine, a s obzirom da mi nalazimo da je 2007. godine jošpostojala dobra slika o sindikatima, predpostavljamo: dramatično pogoršanje odnosaprema sindikatima može se datirati u 2008. godinu. – Inače, asocijacija koja se namećekada je u pitanju 2008. godina, odnosi se na vreme početka globalne svetske krize!X x XDinamika kretanja obaveštenosti o sindikatima u periodu 2000-2010. bila je gotovoidentična, kod dinamike poverenja vidi se blaga razlika između Samostalnog i ostalihsindikata, a kod nepoverenja se vidi jasna razlika između Samostalnog sindikata s jedne stranei UGSN i ASNS, s druge strane. Pogledaćemo prvo dinamiku nepoverenja u sindikate.Nepoverenje prema sindikatima. U 2000. godini, po četvrtina ispitanika nije imalapoverenja u UGS (24%) i ASNS (25%). Nepoverenje u ove sindikate je potom raslo sve do2007. godine, kada dostiže vrhunac, u UGS Nezavisnost poverenje tada nije imalo 42%, a uASNS - 47% ispitanika. Nepoverenje je, zatim, u 2010. godini izrazito opalo, ali to nijeuzrokovano višim nivoom poverenja u te sindikate, već velikim povećanjem neobaveštenostio radu sindikata (na oko 70%).60

Kao što se vidi na grafikonu broj 15, nepoverenje u Samostalni sindikat se kretalodosta drugačije. To je jedini (posmatrani) sindikat koji je sve vreme od 2000 do 2010. godinebeležio pad nepoverenja. Najviše nepoverenja u Samostalni sindikat (45%) bilo je 2000.godine. Nepoverenje je zatim opalo na nivo od 42–43% i na tom nivou se održalo do 2007.godine; 2010. godine i nepovenje u Samostalni sindikat je izrazito opalo (na 27%) kao i koddruga dva sindikata; i ovde se objašnjenje vidi u porastu neobaveštenosti (68%), a ne uporastu poverenja u taj sindikat.Grafikon br. 15: Nepoverenje u sindikate, 2000-2010. godine – cela populacija (u %)U seriji podataka o ne/poverenju u sindikate uopšte koju navodi profesor Slavujević(2011: 66), za devet godina u periodu 1994-2010. (videti grafikon br. 15), poverenje se za svegodine kreće između 14% i 19%, osim u tri godine, 2000. godine ono iznosi 23%, a 2002. i2006. godine – po 28%. I nepoverenje je ujednačeno - u šest od devet godina kreće se između52% i 55%, a nešto je manje 2000. godine (48%), 2010. (46%) i 2007. godine (42%).Skrećem pažnju na uslovnu komparaciju nepoverenja u tri sindikata u 2010. godini(grafikon broj 15) koje je dimenzionirano na 27-28% i nepoverenja u sindikate uopšte iz2010. godine (grafikon broj 16) u obimu od 46%. Komparacija je uslovna, jer je jednom reč onepoverenju u pojedinačne sindikate, a drugi put u sindikate uopšte, međutim razlika u obimupoverenja je isuviše velika, da bi se objasnila samo time. Da dodam da je ispitivanje iz kojeg61

potiču podaci o nepoverenju u pojedinačne sindikate obavila anketarska mreža Cesida u junu2010. godine, na uzorku od 5.096 ispitanika uključiv i poduzorak zaposlenih koji je brojao1.348 ispitanika; ispitivanje iz kojeg potiču podaci o nepoverenju u sindikate uopšte, takođe jeobavila anketarska mreža Cesida na uzorku od 1.813 ispitanika, u septembru 2010. godine.Grafikon br. 16. – Nepoverenje građana Srbije u sindikate 1994-2010.(navedeno prema Slavujević, 2011)Grafikon br. 17: Poverenje u sindikate, 2000-2010. godine – cela populacija (u%)Poverenje u sindikate. Podaci o dinamici poverenja u tri sindikata prikazani su na grafikonubroj 17. Na ovom grafiku su razlike između sindikata mnogo naglašenije, ali je raspored isti62

kao i u slučaju nepoverenja. Vidi se da sva tri sindikata za poslednjih deset godiina (2000 -2010) beleže pad poverenja. Najveći pad poverenja je zabeležen u slučaju UGS Nezavisnost(sa 26% na 3%), i to verovatno ima veze da visokim poverenjem koje je Nezavisnost kaosindikat uživao 2000. godine, posle oktobarskih promena, da bi zatim poverenje u UGSopadalo, a od 2005. se pozicionirao po poverenju između Samostalnog sindikata i ASNS-a ito mesto održao do 2010. godine. U 2007. godini je UGS Nezavisnost zabeležio i porastpoverenja, ali je taj porast bio kratkog daha, jer je poverenje u 2010. godini palo na najnižizabeleženi nivo za posmatranih deset godina.Najmanji pad poverenja zabeležen je kod ASNS-a (sa 13% na 2%), ali taj sindikatkonstantno ima manje poverenja od druga dva posmatrana sindikata. ASNS je jedini od triposmatrana sindikta koji u 2007. godini nije doživeo porast poverenja, već je stagnirao na 5%poverenja.Samostalni sindnikat ima pad poverenja sa 15% na 5%, a porast poverenja ima i 2002.godine, a ne samo 2007. kada je zabeležen i kod UGS-a. Ipak porast u 2002. godini se možeobjasniti, isto kao i kod UGS-a - oktobarskim promenama. Samostalni sindikat je 2000. imaomanje poverenja, jer je tada viđen kao državni sindikat, kao deo Miloševićevog aparata vlasti,da bi potom poverenje u Samostalce počelo da raste. Od ova tri sindikata od 2007. do 2010.godine Samostalni sindikat je doživeo najveći pad. - Zanimljivo je još i to da je razlika upoverenju između sindikata, mnogo manja 2010. godine (3%), nego što je bila 2000. godine(13%), ali i 2007. godine kada je iznosila čak 14%. Ovo je još jedna indicija da javnost svemanje diferencira svoje viđenje sindikata – sve više su im svi isti!6. ZaključakPunoletni građani Srbije su malo obavešteni o radu Sindikata. Ako u takve ubrojimo one kojisu u istraživanju izjavili da su „osrednje“ ili „mnogo“ obavešteni o sindikatima, onda je to ponalazima najsvežijeg istraživanja javnog mnenja (iz 2010. godine) svega 14%. O sindikatimaje, potom, obavešteno 22% zaposlenih radnika, kao i polovina zaposlenih radnika koji suučlanjeni u neki od sindikata. No, s obzirom da je znatno veći broj ispitanika spreman daoceni svoje ne/poverenje u sindikate – u slučaju zaposlenih to je prema istraživanju iz 2010.godine, oko polovine ispitanika, očigledno je da sebe smatraju obaveštenim i oni koji suizjavili da su „malo obavešteni“ (takvih je među zaposlenima, na primer, 31%. Ako bi, dakle,prihvatili tako labave kriterijume, pa u obaveštene uključili, pored onih koji su izjavili da su63

obavešteni i osrednje obavešteni, uključili i one koji su rekli da su malo obavešteni o radusindikata uopšte, onda je o radu sindikata obavešteno:- 36% ukupne populacije (po strožijim kriterijumima – 14%),- 52% zaposlenih radnika (po strožijim kriterijumima – 21%), i- 85% članova bilo kojeg sindikata (po strožijim kriterijumima – 48%).Podaci iz svih konsultovanih istraživanja javnog mnenja govore da je socijalni kapitalsindikata izrazito mali i da sindikati teško mogu da računaju i na svoje članove, a kamoli naširu podršku okruženja. I dok se ranije možda i moglo govoriti o postojanju “antisindikalnehisterije” u sindikalnom okruženju i među sindikalnim „partnerima“, danas je na deluingorisanje sindikata i njegovo potiskivanje iz centra zbivanja. Danas su sindikati sve dalji odočiju svake javnosti. Da li su „partneri iz socijalnog dijaloga“ shvatili da nema potrebeupuštati se u sukobe sa sindikatima, da je dovoljno ostaviti ih na miru, da ih treba prepšustitinjima samima i njihovim nesporazumima i trvenjima i da će se tako sindikaizam urušavatisam od sebe. Da je to barem donekle tačno svedoči gubljenje poverenje u sindikate, ne samosa starne građana i zaposlenih, već i sa strane samih članova sindikata. Pitanje je koliko danasonemoćali sindikati imaju i jednu svežu ideju za izlazak iz krize. U trenutku je na tako neštonalikovala (potkrepljena i rezultatima poslednjih izbora u Hrvatskoj) ideja o samostalnomizlasku sindikata na izbore o čemu se intenzivno razmišlja u Samostalnom sindikatuUkupno uzev, kriza sindikata, koju pojedini ocenjuju kao katastrofalnu, tražiobjašnjenje činilaca i odnosa koji su do nje doveli. S obzirom da taj posao prevazilazi ciljeveovog rada, ovde ćemo opširno navesti mišljenje profesora Zorana Stojiljkovića koji ukazujena četiri grupe razloga niskog rejtinga sindikata.„Nesporno prvi po značaju, jeste objektivno stanje, odnosno odsustvo pozitivnihrazvojnih efekata. Ako sindikati nisu uspeli da zaustave, naravno, u saradnji sa drugimdemokratskim akterima, sunovrat privrede u okruženju rata i izolacije, ali ni da spreče datroškove tranzicionih promena plate samo ljudi sa dna socijalne piramide, što za posledicuima da je BDP na nivou od tri četvrtine onoga iz daleke 1988. godine, a udeo anketiranih kojiizjavljuju da žive nepodnošljivo ili teško podnošljivo konstantno oko dve petine svih građana,onda ovako rašireno nepoverenje ne treba nikoga da čudi. Posledično, i među sindikalnimaktivistima raširena je svest o nemoći i nedovoljnom uticaju sindikata.“ (2011: 441–442).„Dalje uzroke nemoći sindikata treba potražiti u poluvekovnom odsustvu tradicijeautonomnih borbi i zauzimanja kritičke pozicije prema vlastima… Na drugoj strani, činise da je ovakav rezultat posledica i nedovoljne spremnosti građana i zaposlenih naangažovanje, straha od gubitka posla, nedovoljne solidarnosti i ukupnog disciplinujućeg64

delovanja krize. Građa ni Srbije se pobune samo ’kada dogori do nokata’, oni nemaju kulturusvakodnevne rovovske borbe za svoje interese i prava.“ (2011: 443).„Postoji i treći, unutarsindikalni razlog. Raširen je, naime, u velikoj meri opravdan,utisak da lideri sindikata zbog strateških, ali u još više i taktičkih, političkih razloga, kaoi ličnih interesa i animoziteta, nisu pokazali dovoljnu spremnost za međusobnusaradnju.“ (2011: 443).„Na četvrtoj strani, u znatnom delu establišmenta, kao i intelektualne javnosti, postojina neoliberalnoj paradigmi raširena antisindikalna (gotovo) histerija jer su, kao, bašsindikati kočničari, remetilački faktor reformi. Socijalni dijalog se vidi kao neka vrstaukalkulisanog, što manjeg gubljenja vremena, i javnog pokazivanja da se prihvata mantraevropske socijalno-tržišne orijentacije.“ (2011: 444).LiteraturaHantke, Frank. 2008. Sindikati u XXI veku Priručnik za diskusiju o sindikatima u zemljama utranziciji. Beograd: FES.Mihailović, Srećko (ed). 2001. Sindikati Srbije – od sukoba ka saradnji. Beograd:Freidrich Ebert Stiftung i Centar za socijaldemokratske studije.Slavujević, Zoran. 2011. „Institucije političkog sistema – umesto simboličkog izraza pravagrađana da vladaju, sredstvo vladavine nad građanima“. U: Mihailović, Srećko (red). Kakograđani Srbije vide tranziciju. Istraživanje javnog mnenja tranzicije. Beograd: Freidrich EbertStiftung, CSSD i Cesid.Stojiljković, Zoran i Srećko Mihailović. 2010. Stanje socijalnog dijaloga u Srbiji u 2010.godini. Beograd: Swiss labour assistance.Stojiljković, Zoran. 2011. „Sindikati i zaposleni u raljama tranzicije i krize“. U: Mihailović,Srećko (red). Kako građani Srbije vide tranziciju. Istraživanje javnog mnenja tranzicije.Beograd: Freidrich Eber Stiftung, CSSD i Cesid.Stojiljković, Zoran. 2011. Srbija u lavirintima tranzicije. Beograd: Službeni glasnikSvetska studija vrednosti: http://www.worldvaluessurvey.org/Evropska studija vrednosti: http://www.europeanvaluesstudy.eu/65

P r i l o z iGrafikon 18. Poverenje u sindikate, 2000 - 2010. godine – cela populacija (u %)Grafikon 19. Poverenje u UGS Nezavisnost, 2000 - 2010. godine – cela populacija (u %)66

Grafikon 20. Poverenje u Samostalni sindikat, 2000 - 2010. godina – cela populacija (u%)Grafikon 21. Poverenje u ASNS, 2000 - 2010. godine – cela populacija (u%)67

Srećko MihailovićKoliko i kako mediji javljaju o sindikalnim i „radničkim“ temama„Teško da će ijedan medijski izveštaj moći da povratipoverenje radnika i građana u sindikat pukim prenošenjemnjihovih saopštenja ili izjava sa konferencija za novinare /.../Moj je utisak da je, u većini slučajeva, slika koju mediji stvarajuneutralna i ne utiče na imidž koji sindikati već imaju u javnosti /.../Većina zaposlenih ima već formirano mišljenje o sindikatima, medijieventualno mogu da pomognu u razbijanju predrasuda o sindikatima.“Stevan Veljović, Ekonom:eastu našoj mini-anketi novinara koji prate rad sindikataOdnos medija prema sindikatima je polivalentan - s jedne stranesindikati svojim radom i dugogodišnjim ‘slizavanjem’ sa oba režima uposlednjih 20 godina jesu u mnogome ‘zaslužili’ minimalno bavljenje njima,a sa druge postoji i jednostavan, rekao bih ljudski otpor prema okoštalom idosadnom načinu rada sindikata. Međutim, kada medijima odgovara, oni ćesvaku radničko-sindikalnu iskru pretvoriti u svoju ‘vatru’ za formiranje javnogmnjenja i povećanje tiraža. /…/ Pošto je iskri sve manje, a broj sindikata i valjanihsindikalnih lidera je obrnuto proporcionalan njihovom uticaju u društvu, odnosmedija prema sindikatima i da hoće, ne može da bude bolji od slabe ‘dvojke’.Bane Božić, Danasu našoj mini-anketi novinara koji prate rad sindikataAnalizu tekstova o sindikalnim i radničkim temama, u štampi i manjim delom na televiziji 19 ,obavili smo na vremenskom uzorku koji je obuhvatio tri vremenska isečka - u jednomtromesečju ujesen 2010. i u dva tromesečja 2011. godine, jedan u proleće, a drugi krajem letai početkom jeseni. U uzorak su ušli septembar, oktobar i novembar 2010. godine, a potommart, april i maj, kao i avgust, septembar i oktobar 2011. godine. Ukupno su u uzorku bilidevet meseci ili 275 dana.U analizu su uključeni devet dnevnih novina i četiri nedeljnika. Uključene su sledećilistovi: Blic, Danas, Dnevnik, Kurir, Politika, Pravda, Pres, Privredni pregled i Večernjenovosti, kao i sledeći nedeljnici: Akter, Ekonomist, NIN i Vreme. Takođe su analiziraniprilozi u udarnim emisijama vesti na nacionalnim televizijama: B92, Happy, Pink, Prva, RTS,RTV i Studio B.Analiza sadržaja bila je usmerena na sledeće kategorije:(1) broj priloga o sindikatima i izabranim „radničkim temama“;(2) vrednosni smer tekstova u odnosu na sindikalno okruženje, tj. na društvenikontekst: afirmativno, negativno, neutralno, neodređeno;19 Koncept analize pripremio je naš istraživački tim, a kvantitativnu analizu podataka o tekstovima o sindikatimai radničkim temama, obavila je Ebart medijska dokumentacija.68

(3) vrednosni smer tekstova u odnosu na same sindikate: afirmativno, negativno,neutralno, neodređeno;(4) teme tekstova o sindikatima uopšte: sindikalizam/sindikati uopšte, odnosi izmeđusindikata, odnos sindikati-država/Vlada, odnosi sindikati-poslodavci, odnosi sindikati -političke partije, odnosi sindikati - ostali socijalni akteri;(5) teme tekstova o konkretnim sindikatima: lider datog sindikata, ostali sindikalnifunkcioneri, sindikalne organizacije po preduzećima, granske sindikalne organizacije;(6) „Radničke teme“: rad, radnici, socioekonomski indikatori, zapošljavanje, štrajkovi,zakon o penzijama, nezaposlenost, siromaštvo, mobing, zakon o radu;(7) žanr teksta: vest, izveštaj, intervju, komentar/kolumna, članak;(8) sindikati: Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikatiNezavisnost, ASNS, a potom i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Policijski sindikatSrbije, Sindikat pravosuđa, Nezavisni sindikat policije, Sindikat obrazovanja Srbije, Sindikatlekara i farmaceuta Srbije – SLFS, Forum beogradskih gimnazija, Sindikat novinara Srbije,Sindikat zaposlenih u državnoj upravi, Sindikat metalaca Srbije i Sindikat profesionalnihfudbalera – Nezavisnost. 201. Medijski prilozi o sindikatima i radničkim temamaIzjave raznih moćnika prenosi gro medija: „da su radnici lenjivci, skloni krađi ialkoholu i neupućeni u savremenu tehnologiju... Ne manjka ni ideološkihdiskvalifikacija: levičari, samoupravljači, komunjare, staljinisti a još se i nameću zapartnere u vlasništvu i učesnike u upravljanju. Uz sve to, veoma su opasni i zato štone mogu ni da zamisle svoju egzistenciju bez tutorstva države te prizivaju etatizamkoji guši apsolutno superiornu privatnu svojinu i tržišnu privredu.Silovito ruženje radnika naprosto mami iskušenje da se suprotstavimoidealizacijom sveta rada i radnika. Dabome, u raznim grupacijama, pogotovobrojnijim, ima različitih oblika ponašanja, pa ni radnici nisu izuzetak. I oni su bililojalni staroj vlasti. Polakomili su se na učešće u ratnom plenu i na olako postajanjekapitalistima. Najzad, nezaposleni, osiromašeni, izgladneli i obeznađeni ljudi, lišeniradnog mesta i samog procesa rada ne mogu išta da postignu i prekidom rada –štrajkom – pa su stoga prinuđeni na proteste na ulicama i trgovima, putevima iprugama, da dižu ruku i na sam vlastiti život, sablažnjavajući okolinu.“Nebojša Popov, „Prizivanje neograničene vlasti“, Republika br. 474-475, april 2010.http://www.republika.co.rs/474-475/03.htmlUkupno je o sindikatima, u devet dnevnih listova i četiri nedeljnika, tokom devet meseci,objavljeno 1.880 tekstova ili u proseku 209 tekstova mesečno ili blizu 7 tekstova dnevno20 Klasifikacija sindikata je naknadno određena - na osnovu frekvencije tekstova o tim sindikatima; poimenceuzimani su u obzir samo oni sindikati u kojima je za 275 dana objavljeno više od 100 tekstova. Inače, unavedenom spisku su svi oni sindikati koji su tokom 275 dana pominjani više od pet puta.69

(videti tabelu 1 i grafikon 1). Teško je reći da li je to malo ili mnogo 21 jer ne postoje nekiobjektivni kriterijumi na osnovu kojih bi mogli da procenjujemo frekvenciju objavljenihtekstova. No, kasnije ćemo da pokušamo da samerimo broj tekstova sa poznavanjem sindikataod strane građana i radnika, što bi nam omogućilo, ipak, neku procenu efekata objavljivanihtekstova o sindikatima.Tabela 1. Tekstovi o sindikatima i vreme objavljivanjaSindikati/vreme objavljivanja jesen 2010. proleće 2011. leto/jesen 2011. UkupnoSamostalni sindikat 162 149 148 459 (24%)UGS Nezavisnost 69 175 36 280 (15%)ASNS 89 62 59 210 (11%)Unija sindikata prosvetnih radnika S 26 138 39 203 (11%)Sindikati uopšte 62 82 52 196 (11%)Policijski sindikat Srbije 67 17 105 189 (10%)Sindikat pravosuđa 94 11 12 117 (6%)Nezavisni sindikat policije 62 15 34 111 (6%)Ostali sindikati 16 64 35 115 (6%)Ukupno 647 713 520 1880 (100%)Najveći broj tekstova objavljen je u proleće 2011. godine (38%), potom u jesen 2010.godine (34%), a najmanje krajem leta i početkom jeseni 2011. godine (28%). Verovatnaobjašnjenja ovih razlika su vezana za to što se u najfrekventnijem tromesečju našao 1. majšto je mnogima bio povod za pisanje o sindikatima, dok je najmanje tekstova objavljeno utromesečju koje je zahvatilo i avgust, tipično letnji mesec kada se mediji pune nekim drugim(manje „ozbiljnim“) sadržajima.Najviše se pisalo o Savezu samostalnih sindikata Srbije – gotovo svaki četvrtiobjavljeni tekst odnosi se na ovaj sindikat 22 . Na drugom mestu je UGS Nezavisnost – 15%21 Evo šta o tome kaže Boris Jašović („Naša borba“, „Danas“) u našoj mini anketi novinara koji prate radsindikata: „Generalno mediji ne posvećuju dovoljno pažnje sindikatima. Ne postoji princip dubljegproblematizovanja radničkih problema niti učestalih analiza sindikalnih aktivnosti. Sve se zapravo svodi naperiodične izvešteje o nekom štrajku ili na povremene izjave sindikalnih lidera u vezi nekog, u tom trenutkuaktuelnog, događaja. Problem objektivnosti medija u kontekstu sindikalne priče verovatno postoji. Jer ukolikoimamo nejedinstvene sindikate koji na javnoj sceni participiraju manje kao partneri a više kao rivali onda nipotencijalne pristrasnosti u izveštajima medija nisu u potpunosti isključene. Razlike među medijima postoje utom smislu što će ozbiljniji mediji ipak pokušati da daju ozbiljniji prikaz stanja u i oko sindikata. Ali i pored togatreba konstatovati da je ukupan odnos medija prema sindikatima nezadovoljavajući.“22 U našoj mini anketi novinara koji „prate“ sindikate, na pitanje „Kako ocenjujete odnos sindikata premamedijima kada je reč o sindikatima uopšte, a kako kada je reč o konkretnim sindikatima?“, od jednog novinara(Ano1) dobili smo sledeći odgovor: „U medijima ima najviše SSSS jer je on i najveća sindikalna centrala uSrbiji, a i sprovodi najviše akcija i štrajkova. Pored njega, puno je prisutan i ASNS, jer je njegova predsednicaagilna i sa puno veza u medijima. Pored toga, nema ‘dlake na jeziku’, pa je često interesantna za medije.”Slično mišljenje iznsi Ivan Jovanović iz Radio Beograda: “Mediji su uglavnom okrenuti ka radunajvećih sindikata. Mislim na SSSS i UGS koji su članovi Socijalno-ekonomskog saveta Srbije. U drugoj grupi je- od centrala definitivno ASNS, a od manjih sindikata koji nisu deo većih centrala sasvim sigurno bi tu mogao dauđe veoma uticajni Sindikat radnika EPS-a“.70

objavljenih tekstova odnosi se na ovaj sindikat. Na trećem mestu je ASNS sa 210 tekstova ili11% od ukupnog broja objavljenih tekstova, na četvrtom mestu je Unija prosvetnih radnikaSrbije sa 203 teksta ili 11% a na petom pisanje o sindikatima uopšte takođe sa 11% tekstova.Na šestom mestu je Policijski sindikat Srbije sa 10% tekstova. Na sedmom i osmom mestusu Sindikat pravosuđa i Nezavisni sindikat policije sa po 6% tekstova, na kraju, o ostalimsindikatima našli smo 115 tekstova što takođe čini 6% u odnosu na ukupan broj objavljenihtekstova.Grafikon 1. Tekstovi o sindikatima pojedinačnoMeđutim ako spojimo sindikate po delatnostima u kojima su organizovani, ondadobijamo nešto drukčiju rang listu sindikata po broju objavljenih tekstova o njima (videtiokvir i grafikon 2).Rang lista sindikata po broju objavljenih tekstova1. Savez samostalnih sindikata Srbije - 459 tekstova ili 24%2. Policijski sindikati - 300 tekstova ili 16%3. UGS Nezavisnost - 280 tekstova ili 15%4. Sindikati u obrazovanju - 250 tekstova ili 13%5. ASNS - 210 tekstova ili 11%6. Sindikati uopšte - 196 tekstova ili 11% 237. Sindikat u pravosuđu - 117 tekstova ili 6%8. Ostali sindikati - 68 tekstova ili 4%UKUPNO - 1880 tekstova ili 100%Stevan Veljović (Ekonom:east) tvrdi: “U javnosti je najprisutniji Samostalni sindikat, u manjoj meri iUGS Nezavisnost i ASNS, dok su ostali sindikati zastupljeni tek povremeno i to uglavnom preko lidera.“23 Zbog zaokruživanja na cele brojeve ovde je postotak tekstova 11% a u prethodnoj tabeli – 10%.71

Rang lista sindikata po broju objavljenih tekstova koja sadrži sindikate klasifikovanepo delatnostima u koje su organizovani, posredno ukazuje na karakter tekstova osindikatima. Naime, na ovoj rang listi, na drugom mestu se nalaze dva policijska sindikata,Grafikon 2. Tekstovi o sindikatima (pojedinačno i zbirno po delatnostima)sa više objavljenih tekstova nego o UGS Nezavisnost i bilo kojeg drugog sindikata. Odmahse nameće pitanje, po čemu su to policijski sindikati izuzetni da se o njima piše više nego osindikatima u obrazovanju, pravosuđu, državnoj upravi ili o UGS Nezavisnost?Tabela 2a. Tekstovi o sindikatima prema mestu objavljivanjaNovineSSSSPolicijski UGS Nezavisnostobrazovuopšte pravosuđu sindikati pnoSindik. uSindikati Sindik u Ostali Uku-ASNSsindikatiDanas 74 49 55 45 42 23 21 13 322V. Novosti 65 20 35 37 32 21 15 8 233Blic 61 36 46 34 19 14 14 6 230Politika 48 44 32 41 26 15 8 11 225Press 40 42 36 31 11 15 18 9 202Pregled 71 6 16 10 37 22 7 4 173Dnevnik 57 23 24 14 14 21 4 5 162Pravda 18 54 15 17 13 7 17 5 146Kurir 13 22 13 15 8 6 11 5 93Nedeljnici 12 4 8 6 8 8 2 2 50UKUPNO 459 300 280 250 210 152 117 68 1836Na rang listi novina po broju tekstova o sindikatima (videti poslednje kolone utabelama 2a i 2b, kao i grafikon 3) dominira list Danas. Gotovo petina (18%) svih tekstova osindikatima objavljena je u ovim novinama. Jedino u Danasu nailazimo na podatak da je brojtekstova o sindikatima veći od broja dana u kojima je posmatrana štampa u ovomistraživanju. Danas je u proseku objavljivao dnevno 1,17 tekstova o sindikatima.72

Grafikon 3. Novine po broju objavljenih tekstova o sindikatimaNa drugom, trećem, četvrtom i petom mestu rang liste nalaze se Večernje novosti(13%), Blic (12%), Politika (12%) i Pres (11%) sa veoma malom razlikom u brojuobjavljenih tekstova, između 11 i 13%.Na šestom, sedmom i osmom mestu nalaze se Privredni pregled (9%), Dnevnik (9%) iPravda (8%), takođe sa malom razlikom u broju objavljenih tekstova.Tabela 2b. Tekstovi o sindikatima prema mestu objavljivanja (u %)Policijski UGS Nezavisnostobrazovuopšte pravosuđu sindikati SekSindik. uSindikati Sindik u Ostali Pro-SSSSASNSNovinesindikatiDanas 16 16 20 18 20 15 18 19 18V. Novosti 14 7 12 15 15 14 13 12 13Blic 13 12 16 14 9 9 12 9 12Politika 10 15 11 16 12 10 7 16 12Press 9 14 13 12 5 10 15 13 11Pregled 16 2 6 4 18 14 6 6 9Dnevnik 12 8 9 6 7 14 3 6 9Pravda 4 18 5 7 6 5 15 7 8Kurir 3 7 5 6 4 4 9 7 5Nedeljnici 3 1 3 2 4 5 2 7 3UKUPNO 100 100 100 100 100 100 100 100 100Na devetom mestu nalazi se Kurir u kojem je objavljeno 5% od ukupnog brojatekstova, dok je u četiri nedeljnika objavljeno3% od ukupnog broja tekstova o sindikatima.Danas ima prilično ravnopravan odnos prema svim sindikatima. Odstupanja u odnosuna prosek od 18% objavljenih tekstova su minimalna i idu od +2 do – 2.Večernje novosti se takođe podjednako odnose prema svim sindikatima saodstupanjem od – 1 do +2, sa izuzetkom tekstova o policijskim sindikatima u kojima pišuznatno manje u odnosu na prosek (7% prema 13%).73

Blic relativno podjednako daje prostor svim sindikatima, možda je malo manjeprostora za ASNS i sindikate uopšte (po 9% u odnosu na prosek od 12%), a nešto višeprostora za UGS Nezavisnost (16% u odnosu na prosek od 12%).Politika manje piše o sindikatima u pravosuđu (7% u odnosu na prosek od 12%), anešto više o sindikatima u obrazovanju (16%) i policijskim sindikatima (15%).Pres manje piše o ASNS (%% u odnosu na prosek od 11%) a više o sindikatima upravosuđu (15%) i o policijskim sindikatima (14%).Privredni pregled piše o ASNS duplo više u odnosu na svoj prosek pisanja osindikatima (18% u odnosu na prosek od 9%) i o Samostalnom sindikatu (16% u odnosu na9%), a izrazito manje o policijskim sindikatima (2% u odnosu na prosek od 9%).Novosadski Dnevnik više piše o sindikatima uopšte (14% u odnosu na prosek od 9%),a manje o sindikatima u pravosuđu (3%).Treba još pomenuti Pravdu koja manje piše o Samostalnom sindikatu (4% u odnosu naprosek od 8%), a znatno više o sindikatima u pravosuđu (15% u odnosu na prosek od 8%) i opolicijskim sindikatima (18% u odnosu na prosek od 8%).Najujednačeniji pristup sindikatima ima list Danas, a potom i Večernje novosti i Blic.Oni pišu podjednako o svima. S druge strane, najviše razlika u pristupu sindikatima imajuPrivredni pregled i Pravda. Privredni pregled je posebno sklon ASNS-u, Samostalnomsindikatu i opštim temama o sindikatima, dok je Pravda sklonija policijskim sindikatima isindikatima u pravosuđu.Evo kako novinari koji prate rad sindikata odgovaraju na pitanje iz naše mini-ankete:„Da li se po kvalitetu izveštavanja o sindikatima izdvaja neki medij i po čemu?“- „Privredni pregled prati uglavnom sva dešavanja, Večernje novosti imaju punosocijalnog sadržaja, verovatno zbog populacije koja ih čita. Pravda prati sve ono što jenegativno vezano za vlast, pa kada i sindikat kritikuje, što je, naravno, zbog činjenice da suone opozicioni list. List Danas ima jednom mesečno dodatak koji tretira socijalno ekonomskapitanja koja su od interesa za zaposlene i sindikate.“ (Ano 2).- „Neki se (mediji) bave više sindikatima, neki manje, u zavisnosti od uređivačkepolitike medija. Potrebno je da nešto baš bude „bombasto“ da bi svi objavili. Naročitotelevizijske kuće, verovatno zbog nedostatka kamera i novinara, malo prate sindikalnadešavanja.“ (Ano 10).- „Razlikuje se odnos medija prema sindikatima, jer u pojedinim medijima se neobjavljuju nikakve informacije o sindikatima, sem drastičnih primera štrajka. Ne bih izdvojilanijedan medij koji se izdvaja po izveštavanju o sindikatima.“ (Ano3).74

- „Verovatno je da mediji koji su više ’opozicioni’ i kritičniji prema vlasti više iizvceštavaju o sindiklanim temama, kako bi što više ukazali na nezadovoljstvo građana iradnika. Dnevni list Danas izdvaja se od ostalih medija zbog svog specijalnog dodatkaSocijalni forum, koji se bave temama radničkih prava na donekle ozbiljniji i analitičnijinačin.“ (Bojan Cvejić, Danas).- Nisam siguran koliko bih mogao da posebno izdvojim neki medij po pažnji kojuposvećuju sindikatima (rekao bih da Danas i Republika posvećuju nešto više prostora ovimtemama, mada iz iskustva znam da se i Ekonom:east često bavio sindikalnim temama iuključivao predstavnike sindikata kao relevatne sagovornike)“ (Stevan Veljović,Ekonom:east).„Radničke“ teme. Deset „radničkih tema“: rad, radnici, socioekonomski indikatori 24 ,zapošljavanje, štrajkovi, zakon o penzijama, nezaposlenost, siromaštvo, mobing i zakon oradu – u devet dnevnih listova i četiri nedeljnika, ukupno se za devet meseci ili za 275 dana,pojavilo 5.323 puta. Ili 591 put mesečno, ili 19 puta dnevno (videti tabele 3a, 3b, 3c i grafikonbr. 4).Tabela 3a. Novine i broj objavljenih radničkih temarad- socioek. zapoš- štrajkovipenzij. slenost maštvo bing raduzakon o nezapo-siro- mo- zakon oNovine radnici indikat ljavanje∑Blic 365 287 104 70 95 21 46 37 9 3 1037V. Novosti 274 236 90 80 42 32 20 23 9 4 810Politika 234 201 81 67 30 36 15 14 18 4 700Danas 217 130 70 61 46 36 19 15 8 5 607Press 182 204 62 35 22 20 6 22 14 4 571P. pregled 217 35 112 70 67 18 19 3 5 4 550Dnevnik 200 81 44 63 32 28 19 12 8 6 493Kurir 131 97 20 15 24 12 11 17 6 1 334Pravda 30 33 4 1 22 7 2 5 1 1 106Nedeljnici 37 47 9 6 1 7 3 3 2 - 115Ukupno 1887 1351 596 468 381 217 160 15 80 32 5323Najčešće je pisano o radu – ta tema čini trećinu (35%) od ukupnog broja „radničkih“tema o kojima je pisano. Tema rada najčešća je bila u Dnevniku (41%), a potom uPrivrednom pregledu i Kuriru (po 39%). O radu je najređe pisano u Pravdi (28%).24 U socio-ekonomske indikatore ubrojani su: BDP, kretanje plata, kupovna moć, životni standard, prosečnazarada...75

Grafikon 4. Novine po broju tekstova o „radničkim temama“Radnici su na drugom mestu rang liste „radničkih“ tema – tema „radnici“ činičetvrtinu od ukupnog broja „radničkih“ tema o kojima je pisano. O radnicima su češće odostalih pisali u Presu (36%) i Pravdi (31%). Mada nije uporedivo, ali treba pomenuti da tema„radnici“ čini čak 41% od svih „radničkih“ tema u nedeljnicima. O radnicima je najmanjepisano u Privrednom pregledu (6%) i Dnevniku (16%).Tabela 3b. Struktura novina u kojima su objavljivane „radničke teme“ (u %)rad- socioek. zapoš- štraj- zakon o nezaposlenostmaštvo bingsiro- mo-Novine radnici indikat ljavanje kovi penzijama∑*Blic 19 21 17 15 25 10 29 25 11 20V. Novosti 15 17 15 17 11 15 12 15 11 15Politika 12 15 14 14 8 17 9 9 23 13Danas 11 10 12 13 12 17 12 10 10 12Press 10 15 10 8 6 9 4 15 17 11P. pregled 11 3 19 15 18 8 12 2 6 10Dnevnik 11 6 7 14 8 13 12 8 10 9Kurir 7 7 3 3 6 5 7 11 8 6Pravda 2 2 1 - 6 3 1 3 1 2Nedeljnici 2 4 2 1 - 3 2 2 3 2Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100*Napomena: Broj tekstova o Zakonu o radu prilično je mali – ukupno 32 - pa računanje procenata nije imalosvrhe; no te brojke su unete u ukupan broj tekstova.Svaka deveta tema odnosila se na socio-ekonomske indikatore, najčešće u Privrednompregledu (20%), a najmanje u Pravdi (4%) i Kuriru (6%).Zapošljavanje čini 9% u ukupnom broju „radničkih“ tema, a ako tu dodao i pisanje onezapsolenosti, onda je to ukupno 12%. Gledano tako zbirno, dakle napise o nezaposlenosti i76

zapošljavanju, češće od ostalih pisali su Privredni pregled i Dnevnik (po 17%), a manje odostalih Pravda (3%) i Pres (7%).Tabela 3c. Struktura radničkih tema po novinama u kojima su objavljivane (u %)rad- socioek. zapoš- štrajkovipenzij. slenost maštvo bing o raduzakon o nezapo-siro- mo- ZakonNovine radnici indikat ljavanje∑Blic 35 28 10 7 9 2 4 4 1 - 100V.Novosti 34 29 11 10 5 4 2 3 1 1 100Politika 33 29 12 10 4 5 2 2 2 1 100Danas 36 21 12 10 8 6 3 2 1 1 100Press 32 36 11 6 4 3 1 4 2 1 100P. pregled 39 6 20 13 12 3 4 1 1 1 100Dnevnik 41 16 9 13 6 6 4 2 2 1 100Kurir 39 29 6 5 7 4 3 5 2 - 100Pravda 28 31 4 1 21 6 2 5 1 1 100Nedeljnici 32 41 8 5 1 6 3 2 2 - 100Ukupno 35 25 11 9 7 4 3 3 2 1 100Štrajkovi su na petom mestu rang liste napravljene po brojnosti napisa o „radničkim“temama (i pored utiska da se o njima dosta piše) 25 . Štrajkovi su zastupljeni sa 7% u ukupnombroju „radničkih“ tema. O štrajkovima su daleko češće od ostalih pisali u Pravdi (21%), atreba pomenuti i Privredni pregled u kojem štrajkovi čine 12% od ukupnog broja „radničkih“tema. Manje od ostalih o štrajkovima su pisali Politka i Pres (po 4%).Na šestom mestu rang liste „radničkih“ tema su napisi o zakonu o penzijama (4%), nasedmom je siromaštvo sa 3%... itd.O „radničkim“ temama najčešće je pisao Blic; svaka peta tema od ukupnog brojatema, razmatrana je u ovom listu. Blic je u proseku imao 3,8 „radničkih“ tema dnevno.Večernje novosti su na drugom mestu rang liste – 15% od ukupnog broja temaobjavljeno je u ovom listu. Oni su dnevno u proseku imali tri „radničke“ teme.Politika je na trećem mestu sa 13% od ukupnog broja „radničkih“ tema – u proseku2,6 tema dnevno.25 Evo šta o medijskom pristupu štrajkovima kaže Nebojša Popov (prema izveštaju Milenka Srećkovića u tekstuo tribini koju je 16.1. 2010. organizovao list Republika zajedno sa Koordinacionim odborom radničkih protesta uSrbiji i lokalnim pokretom Ravnopravnost (videti http://www.republika.co.rs/470-471/16.html). Popov je prvo„podsetio da se u Srbiji dosta piše o radničkim štrajkovima, ali na različite načine. Mediji im pretežno posvećujukratku i površnu pažnju, tražeći u njima elemente afere, skandala ili devijantnog ponašanja, čime ih potpunoobesmišljavaju. Istovremeno, neki aktuelni društveni procesi, smatra Popov, nekritički se predstavljaju kaonužnost koja se mora prihvatiti i protiv koje se ništa ne može, pa se na taj način oduzima vrednost i samom činubunta i protivljenja. Protivljenje današnjim ‘nužnostima’ i ‘nužnim promenama’ biva proglašeno kriminalnimčinom ili izjednačavano sa brojnim stereotipima o retrogradnim ostacima parazitskih samoupravljačkih navika izdoba komunizma. Popov je rekao da Republiku, kao i njega lično, ‘najviše zanima kakav smisao daju svojimaktivnostima oni koji učestvuju u radničkim protestima i štrajkovima’. ”77

Danas je na četvrtom mestu sa 12% od ukupnog broja „radničkih“ tema – u proseku2,2 teme dnevno.Blic, Večernje novosti, Politika i Danas - gledano po zastupljenosti „radničkih“ temane odstupaju mnogo od opšteg proseka – u ovim novinama je o „radničkim“ temama bilo, urelativnom smislu, onoliko napisa koliko i u ravni opšteg proseka. „Radničke“ teme u ovimnovinama nisu iskakale ni po većoj ni po manjoj zastupljenosti u odnosu na prosek.O karakteru manjeg broja tekstova o radu i radnicima, videti izbor od tri teksta (Prilozi 1 –Prokleti samoupravljači - str. 151-156) o jednoj istoj temi – radnicima „Zastave elektro”. Reč jeo tekstovima Aleksandra Apostolovskog, „Šumadijska tranzicija iz parka ’Jura’“ (objavljen uPolitici od 14. aprila 2010), V. Nedeljkovića, „Press istražuje – da li se Srbi plaše posla?“(objavljen u Pressu od 15. aprila 2010) i tekstu Ivana Zlatića „Radnici – varani pa klevetani“(objavljen u Republici br. 476-477, maj 2010).Pres je na petom mestu po broju obrađenih „radničkih“ tema (11% ) – oni su u prosekudnevno imali 2,1 temu. Zapaža se da je Pres znatno više u odnosu na prosek, pisao oradnicima (ova tema čini 36% od ukupnog broja „radničkih“ tema o kojima je pisao Pres).Privredni pregled je na šestom mestu sa 10% napisa o radničkim temama – u prosekudve teme dnevno. Oni su znatno češće od ostalih pisali o socioekonomskim indikatorima(20%), o nezaposlenosti i zapošljavanju (17%) i o štrajkovima (12%), a manje od pstalih oradnicima (6%).Dnevnik je po broju „radničkih“ tema na sedmom mestu – u proseku 1,8 tema dnevno.Oni su češće od ostalih pisali o radu (41%) i nezaposlenosti i zapošljavanju (17%), a manje odostalih o radnicima (16%).Kurir je na osmom mestu sa 6% „radničkih“ tema – u proseku 1,2 dnevno. U Kuriru jeu odnosu na prosek bilo manje tekstova o socioekonomskim indikatorima.Pravda je na poslednjem mestu, u ovim novinama objavljeno je 2% od ukupnog broja„radničkih“ tema; u proseku je to bilo 0,4 na dan. Ova novina je najviše odstupala odprosečne zastupljenosti pojedinačnih „radničkih“ tema. Oni su više u odnosu na prosek, pisalio radnicima (31%), radu (28%) i štrajkovima (21%), a manje od proseka o socioekonomskimindikatorima (4%) i nezaposlenosti i zapošljavanju (3%).Tema „rada“ u novinama i na televiziji. Poređenje čitanosti novina i gledanosti televizije,ukazuje na veliku prednost televizije. Tako je i kada je reč o političkim i društvenim temama(informativni program). Poznavaoci ove problematike tvrde da gotovo svi oni koji čitajunovine, gledaju i televiziju, a da samo deo televizijskih gledalaca čita novine. – U ovomkontekstu posebnu važnost ima zastupljenost sindikalnih i „radničkih“ tema na televiziji.78

Utoliko se čini smislenim poređenje udarnih televizija vesti na televizijskim kanalima sadnevnim novinama, ma koliko nekome može da izgleda „nategnuto“ poređenje jednog TVDnevnika i jedne dnevne novine. Veći problem za našu komparaciju predstavlja činjenica dasmo imali malo podataka za analizu sadržaja glavnih informativnih emisija televizije. O timemisijama rapolažemo samo podatkom o zastupljenosti teme rada u udarnim emisijama vestina sedam programa televizija sa nacionalnim frekvencijama (videti tabele 4a i 4b, kao igrafikon 5).Tabela 4a. Tema rada u udarnim emisijama vesti na TV sa nacionalnom frekvencijomTema: Rad IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UkupnoPink 49 32 29 110RTS 38 23 17 78Happy 24 31 20 75B92 29 26 14 69Prva 23 23 20 66Studio B 7 17 5 29RTV 7 17 5 29UKUPNO 177 169 110 456Tema rada najčešće je bila zastupljena na TV Pink (110 puta za 275 dana ili 24% odukupnog broja tematizovanja rada na sedam TV kanala tokom devet meseci). NA RTS,Happy televiziji, B92 i na Prvoj – tema rada bila je zastupljena između 66 i 78 puta iliizmeđu15% i 17%. Na Studiju B i na RTV tema rada bila je najmanje prisutna; i na jednoj ina drugoj televiziji ova tema se u toku 275 dana pojavljivala po 29 puta ili po 6%.Tabela 4b. Tema rada u udarnim emisijama vesti na TV sa nacionalnom frekvencijom (u %)Tema: Rad IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ProsekPink 28 19 26 24RTS 21 14 15 17Happy 14 18 18 17B92 16 15 13 15Prva 13 14 18 15Studio B 4 10 5 6RTV 4 10 5 6UKUPNO 100 100 100 100Poređenje učestalosti tematizovanja „rada“ u novinama i na televizijama, pokazuje dasu poslednje televizije na rang listi pojavljivanja ove teme u udarnim emisijama vesti – StudioB i RTV sa 29 pojavljivanja teme rada, istovetne sa novinom koja je poslednja na rang listinovina – reč je o Pravdi u kojoj se tema rada pojavljivala 30 puta.79

Međutim, samo jedna televizija je blizu pretposlednje novine sa rang liste. Naime, dokse tema rada najčešće pojavljuje u emisijama vesti na Pinku 110 puta, dotle se ta temaGrafikon 5. Tema rada u udarnim emisijama vesti na TV sa nacionalnom frekvencijompojavljuje 131 put u Kuriru koji je na pretposlednjem mestu na rang listi novina pravljenoj naosnovu učestalosti tematizovanja „rada“. Sve ostale televizije su locirane između poslednje ipretposlednje novine. – Najbolje plasirana televizija na rang listi tematizovanja „rada“ (Pink)emitovala je tri puta manje priloga o temi rada nego što se ta tema pojavljivala na najboljeplasiranoj novini (Blic).Navedeni podaci indikuju zaključak da su televizijski programi znatno manjenaklonjeni „radničkim“ temama, a da i ne govorimo o sindikalnim temama.2. Teme tekstova o sindikatimaO sindikatima uopšte za 276 dana bilo je 196 tekstova što čini 10% od ukupnog broja tekstovaobjavljanih u posmatranom periodu. Bio bi to impresivan broj da su u ovu kategoriju uvrštenisamo tekstovi, kako smo prvobitno nameravali, koji sindikate tretiraju analitički i istraživački.Međutim, zbog malog broja takvih tekstova, opredelili smo se da u kategotriju „sindikatiuopšte“, uvrstimo tekstove u kojima se ne govori ni o jednom pojedinačnom sindikatu, već osindikatima kao takvim, tj. sindikatima uopšte.Pokazalo se da kada se piše o sindikatima uopšte, piše se o temama u kojima jeproblematizuju odnosi sindikata i okruženja. Odnos između broja ovih „relacionih“ tekstova ibroja manje-više analitičkih tekstova o sindikatima je 4:1 u korist „relacionih tekstova“.80

Tabela 5. Teme tekstova o sindikatima uopšte u tri vremenska poduzorkaTeme f %Odnos sindikati - država/Vlada 76 39Sindikalizam/sindikati uopšte 45 23Odnosi sindikati - poslodavci 32 16Odnosi sindikati - političke partije 21 11Odnosi između sindikata 19 10Odnosi sindikati - ostali socijalni akteri 3 1UKUPNO 196 100Najčešće se u kategoriji tekstova o sindikatima uopšte (videti tabelu 5) pisalo orelaciji između sindikata i države, odnosno vlade. Ti tekstovi čine dve petine (39%) odsvih tekstova o sindikatima uopšte. Tek posle njih slede analitički tekstovi o sindikatima(nepuna četvrtina, 23%), a potom tekstovi o relaciji sindikata i poslodavaca (16%), sindikata ipolitičkih partija (11%), ali i tekstova o odnosima između samih sindikata (10%).Tabela 6a. Teme tekstova o tri sindikataTeme Samostalni sindikat UGS Nezavisnost ASNS ∑Lj. Orbović, B. Čanak, R. Savić 213 66 120 399Ostali sindikalni funkcioneri 104 67 47 218Organizacije sindikata po firmama 117 51 37 205Granske sindikalne organizacije 44 108 19 171UKUPNO 478 292 223 993Glavni nalaz ovog dela istraživanja jeste odsustvo ili tačnije, mali broj analitičkih iistraživačkih tekstova o sindikatima. Tekstovi o sindikatima u kojima je pokazanaanalitičnost i istraživački karakter 26 , čine tek 2% od ukupnog broja objavljenih prilogau devet dnevnih novina i četiri nedeljnika, tokom 275 dana u kojima su analizirani tekstovi osindikatima. – Naravno, otvara se pitanje razloga ovako malog broja analitičkih tekstova. Onošto se odmah može reći to je da odgovornost ne opterećuje samo novinarska pleća...Tabela 6b. Teme tekstova o tri sindikata (u %)Teme Samostalni sindikat UGS Nezavisnost ASNS ProsekLj. Orbović, B. Čanak, R. Savić 45 23 54 40Ostali sindikalni funkcioneri 22 23 21 22Organizacije sindikata po firmama 24 17 17 21Granske sindikalne organizacije 9 37 8 17UKUPNO 100 100 100 10026 I to po veoma labavim kriterijumima; naime, o karakteru teksta se sudila prema spoljnim kriterijuma, bezulaženja u suštinu teksta i bez njegove analize. O analitičkom i istraživačkom karakteru teksta sudilo se naosnovu same teme – o “sindikatima uopšte” se ne može pisati drukčije nego analitički i istraživački. Uzimana jeu obzir, na primer, i dužina tektstova što se može obrazložiti visokom korelacijom analitičnosti i dužine tekstova,utvrđenom na jendom manjem broju tekstova koji su svrstani u kategoriju analitičkih.81

Teme tekstova o Samostalnom sindikatu, UGS Nezavisnost i ASNS smo klasifikovaliu četiri referentna okvira koji dominantno obeležavaju posmatrane tekstove, pre svega kaoizvor podataka i stavova, ali i kao tematsku lokaciju tekstova – na lidera datog sindikata,potom na sindnikalno vođstvo (leadership), na granske sindikate i na sindikalne organizacijepo firmama.Grafikon 6. Teme tekstova o Samostalnom sindikatuPodaci pre svega govore o dominaciji lidera nad organizacijama, a i o dominacijilidera u sindikalnom vođstvu (videti tabele 6a i 6b, kao i grafikone 6, 7 i 8).„Problemi na relaciji mediji - sindikati:a) izjave nadležnih u sindikatu nisu potkrepljene egzaktnim analizama, posebno kada se radi o socioekonomskimkretanjima (nezaposlenost, pad standarda, uslovi rada, zakoni, radno-pravni ambijent...);b) Nedovoljan kontakt medija sa organizacijama u firmama, preduzećima i svim privrednim ivanprivrednim organizaicjama;c) Prevelik uticaj „centrala“ na kreiranje javnog mnenja i stavove građana i članova sindikata;d) Loše pozicioniranje sindikata u svim strukturama vlasti (satima se protestuje da bi se dočekaorazgovor u nekom ministarstvu);e) Mediji nikada nemaju objektivnu sliku o efektima protesta i štrajkova.“Dobrila Soleša, Privredni pregledOdnos broja tekstova kojima su ovako ili onako, sindikalna vođstva u centru pažnje, ina drugoj strani granskih sindikata i sindikalnih organizacija na osnovnom nivou, iznosi triprema dva, a konkretno o prvima govori 62% tekstova, a o drugima 38%. To je tako kada svatri sindikata posmatramo skupno. Pojedinačno po sindikatima taj odnos čak 75% prema 25%u slučaju ASNS i 67% prema 33% u slučaju Samostalnog sindikata. Drukčije stoje stvari kod82

UGS Nezavisnost do je odnos između lideršipa i organizacije, relativno ujednačen i iznosi46% prema 54%.Grafikon 7. Teme tekstova o UGS NezavisnostGrafikon 8. Teme tekstova o ASNSTekstovi koji tematizuju Samostalni sindikat u 45% slučajeva u svom središtuimaju Ljubu Orbovića, a u 54% tekstova o ASNS u središtu novinarske pažnje je RankaSavić 27 . Sasvim je drukčije u slučaju UGS Nezavisnost, Branislav Čanak je u fokusu27 Bez prethodnog uvida u ove naše podatke, ovu lidersku dominaciju u tekstovima o sindikatima, izvrsnoprimećuje Stevan Veljović (Ekonom:east), u našoj mini-anketi novinara koji prate rad sindikata: „Nažalost, umedijima su sindikati prisutni uglavnom kroz prenošenje generalnih stavova sindikalnih rukovodstava, koji sučesto opterećeni bespotrebnim frazama i tiču se nezadovoljstva uslovima rada, malim platama, ponašanjuposlodavaca, nesigurnosti radnog mesta i dr.“83

nepune četvrtine tekstova (23%) 28 . Sindikalne vođe nisu uvek raspoložene da odgovaraju napitanja novinara, ali očekuju da se uvek informacije o njihovim aktivnostima objave. (Anu3)„Bilo bi pravo osveženje kada bi lideri umesto da se ’gađaju’ ciframa i procenama (npr. o broju ljudikoji će u narednih godinu dana ostati bez posla, broju ljudi koji radi u neformalnoj privredi, često sene razlikuje broj nezaposlenih prema NSZ i prema Anketi o radnoj snazi), izašli sa egzaktnimpodacima o uže definisanoj temi, koji bi bili mnogo uverljiviji i medijski zahvalnije za plasiranje.Ovako, kad sindikalni predstavnici daju više političke nego činjenično utemeljene izjave, uvek postojimogućnost da ih drugi sagovornici (iz Vlade ili privrednih udruženja) ’poklope’ svojim argumentimau novinskim tekstovima ili prilozima na radiju ili televiziji. Napomenuo bih da sam u stručnimslužbama sindikata sretao ljude koji mnogo bolje znaju pojedine oblasti od sindikalnih lidera (recimo,kolektivni ugovori), ali će ih u sindikatu retko preporučiti kao sagovornike (iz hijerarhijskih razloga,pretpostavljam).“Stevan Veljović, Ekonom:eastZaključujemo, dakle, da su tekstovi koji tematizuju ASNS fokusirani na sindikalnovođstvo i posebno na Ranku Savić. Ona je alfa i omega natpolovičnog broja tekstova o ovomsindikatu. U slučaju tekstova o Samostalnom sindikatu takođe vidimo centriranost naPredsednika sindikata, ali manje nego u slučaju ASNS. Nasuprot tekstovima o ova dvasindikata, u tekstovima koji se odnose na UGS Nezavisnost, duplo je manje tekstovafokusirano na Branislava Čanka - u odnosu na Samostalni sindikat i Ljubu Orbovića, i gotovodva i po puta manje u odnosu na ASNS i Ranku Savić.Shodno ovim podacima, nalazimo na znatno manju fokusiranost tekstova na granskesindikate i osnovnu organizovanost u slučaju ASNS (četvrtina tekstova) i Samostalni sindikat(trećina tekstova), nego u slučaju UGS Nezavisnost (natpolovičan broj tekstova fokusiran nagranske sindikate i sindikate po firmama).Kao da je u sve ove istraživačke podatke prethodno imao uvid Ivan Jovanović(novinar Radio Beograda) kada je u našoj mini anketi novinara koji prate rad sindikata, rekao:„Naši sindikati su izrazito liderski kao i političke stranke i šteta je što osim predsednikacentrala nisu više radili na tome da i predsednici granskih sindikata budu prepoznatljivi umedijima. To donekle pokušava da uradi SSSS pre svega kroz građevinu, zdravstvo, prosvetu,metalce, pravosuđe što dobrim delom opet ima veze sa ljudima koji vode te grane. U drugojgrupi bi recimo mogla da uđe uprava i komunalci, ali su šefovi svih ostalih grana SSSSmedijski i bukvalno neprepoznatljivi. U UGS-u je to plač majke Božije. Sem predsednikacentrale i možda sa velikim znakom pitanja njihovih grana taksi vozača, prosvete i zdravljaostalih kao da nema na medijskoj sceni.Šefove centrala koje sam nabrojao i šefove grana koje sam pomenuo mogu dasmatram i sindikalcima koji su otvoreni prema medijima. To je tako u smislu da uglavnom28 Ovde, kao svojevrsni cinizam, treba dodati jednu izjavu našeg sagovornika iz mini-ankete: „Sindikalne vođenisu uvek raspoložene da odgovaraju na pitanja novinara, ali uvek očekuju da se objave informacije o njihovimaktivnostima“. (Anu3)84

uspem da ih pronađem kada god su mi potrebne njihove izjave ili nekog od ljudi iz najužegrukovodstva tih centrala ili grana. Definitivno bi veća otvorenost sindikata prema medijimaznačajno popravila izveštavanje medija o radu sindikata. Da budem iskren idealno bi bilo damogu uvek da dobijem izjave koje su mi potrebne iz sindikata, ali sam svestan da je topraktično nemoguće.Ono što je medijski prisutno samo kada su štrajkovi i konkrenti problemi u pitanju toje delovanje sindikata po unutrašnjosti Srbije. Van kriznih situacija, taj segment radasindikata nije prisutan u medijima i tu smo možda kao novinari delimično krivi što se timdelom sindikalne pozornice ne bavimo dovoljno.U otvaranju sindikata prema medijima izuzetno je važno medijima ponuditi konkretneprimere i podatke vezane za probleme povodom kojih se sindikati obraćaju medijima. Istotreba da važi kada se mediji obrate sindikatima u trenutku kada sami planiraju priču za kojuim je potreban stav/izjava sindikata. Ovo je već posao koji bi morale da rade dobro obučenestručne službe u centralama koje su zadužene za odnose sa medijima ili analizu svih podatakaiz oblasti prava, socijalne politike i ekonomije koji su važni za rad sindikata. Kod analitikepostoje obrisi dobrog puta u oba velika sindikata. Primeri: U SSSS-u je to nekada maestralnoradio Saud Šećeragić za pravna pitanja, danas je dosta dobar sagovornik dr Rajko Kosanovićza ekonomske teme. U UGS-u dr Zoran Ristć za socijalno-ekonomska pitanja, Zlata Zec zapravne teme.SSSS ima službu za saradnju sa medijima. Nije mi poznato da ta služba postoji u UGSu.Ovakva služba je dosta korisna i mogla bi po uzoru na dobre svetske trendove i sama dazastupa sindikalne centrale/granske sindikate u medijima.“Gledano u celini, minimalne su razlike između sindikata u broju tekstova centriranihna sindikalne funkcionere (ne ubrajajući tu i lidere sindikata), nisu velike ni razlike u slučajutekstova o sindikatima po firmama (24% u slučaju Samostalnog sindikata, a po 17% u slučajuUGS Nezavisnost i ASNS). Na drugoj strani, velike su razlike u broju tekstova centriranih nalidere (to smo već videli) i posebno, broja tekstova centriranih na granske sindikate. Takvih jetekstova četiri puta manje u slučaju Samostalnog sindikata i četiri i po puta u Slučaju ASNS,nego u slučaju UGS Nezavisnost.Retko kada se prilozi bave pravima zaposlenih i načinima na koji sindikalno organizovanje, čak i upostojećim uslovima, može da im pomogne. Retko se pominje i konstruktivan doprinos povećanjuproduktivnosti u nekom preduzeću, pravičnom rešavanju pitanja viška zaposlenih i sl. Za to što ovajdrugi oblik izveštavanja nedostaje, postoje dva glavna razloga. Prvi je nezainteresovanost medija zateme koje su više edukativnog karaktera ili traže više analitički pristup i lakše im je da statovesindikata prikažu u formi vesti. Drugi je što sami sindikati, uprkos generalno dobroj saradnji samedijima, nisu sposobni da te teme nametnu. Jedan od mogućih razloga tome je što sindikati nemajurazvijene službe za odnose sa medijima koje su u stanju da ponude medijima neki novi ugaoizveštavanja o problemima zaposlenih i građana. Ono što bi se, po mom mišljenju, najviše moglozameriti novinarima je što, i kad pokažu interesovanje za tzv. sindikalne teme, ne razumeju ih i kaosvoj problem, tj. problem koji postoji i u njihovoj profesiji, koja se odlikuje slabom sindikalnomorganizovanošću.Generalno gledano, sindikati spadaju u najzahvalnije sagovornike, što se tiče dostupnosti i otvorenostiprema medijima. To ocena bi mogla da važi za sve sindikate. U principu nije problem dobiti izjavubilo od lidera sindikata ili prvog čoveka sindikata u pojedinom preduzeću, bilo uz pomoć koleganovinara ili uz posredovanje sindikata. Činjenica je da sami sindikati u svom delovanju nemaju boljegsaveznika od medija, ali i da ne koriste svi tu mogućnost u istoj meri.Stevan Veljović, Ekonom:east85

Ocenjujemo da ovakva orijentacija tekstova, pogotovo u slučaju ASNS i Samostalnogsindikata, nije dobra i da je treba menjati u korist tekstova koji problematizuju sindikateuopšte, stanje sindikata u firmama i na granske sindikate. Ostaju pitanja: zašto imamo bašovakvu strukturu tekstova o sindikatima, koliko su za to odgovorni same novine i novinarikoji pišu o sindikatima, a koliko sami sindikati; i nadasve, šta se može učiniti da bi sepromenila struktura tekstova o sindikatima.3. Vrednosni smerovi tekstova o sindikatima„Moja subjektivna ocena je da se sindikati predstavljaju najčešćeu negativnom svetlu ali samo zbog njihove neaktivnosti.“Iz naše mini-ankete novinara koji prate rad sindikata (Ano1)„O sindikatima se loše piše“ dominantna je ocena sa kojom smo se susretali u razgovorima sasindikalnim funkcionerima i aktivistima na različitim nivoima sindikalnog organizovanja.Izgleda da je ova vrsta ocene najčešća pri pomisli na javno predstavljanje sindikata. Dakle,niti broj tekstova, niti sadržaj tekstova, niti kvalitet tekstova, već vrednosni smer predstave osindikatu onakav kakav proizlazi iz datog teksta, a on se obično redukuje na alternativu „loše– dobro“. Naša analiza (videti podatke u tabelama 7a, 7b, 7c i grafikon 9), kako će se većvideti, pokazuje da je to samo manjim delom tačno.Tabela 7a. Vrednosni smerovi tekstova o sindikatima, zbirno za tri sindikataOceneOcene u odnosu na društveni kontekst Ocene u odnosu na sindikatef % f %afirmativno 71 8 198 21negativno 553 58 59 6neutralno 248 26 656 69neodređeno 77 8 36 4Ukupno 949 100 949 100U oceni vrednosnih usmerenja tekstova o sindikatima uopšte i o tri konkretnasindikata, razlikovali smo vrednosno usmerenje prema društvenom kontekstu i vrednosnausmerenja prema samim sindikatima. Analiza je pokazala da je ovo razlikovanje itekako bilosmisleno, s obzirom na ogromne razlike koje se tu javljaju. Inače, prvo ćemo pogledati zbirnepodatke za sva tri sindikata na koje smo fokusirali ovaj deo analize i porediti ih sa tekstovimao sindikatima uopšte. Potom ćemo analizirati sindikate pojedinačno.U odnosu na društveni kontekst, tačnije rečeno na okruženje u kojem sindikatideluju, tekstovi o sindnikatim su najčešće negativno usmereni – približno, tri od pettekstova negativno tretiraju sindikalno okruženje (ili 58%). U svakom četvrtom tekstu o86

sindikatima (26%) društveni kontekst se tretira neutralno, dok se u 8% tekstova premadruštvenom kontekstu odnosi afirmativno, a isti postotak tekstova je neodređenog (ilimešovitog) vrednosnog usmerenja.U odnosu na sindikate uopšte, zapažamo da je broj afirmativnih tekstova i brojneutralnih tekstova uglavnom isti. Razlike se javljaju u slučaju tekstova neodređenogvrednosnog smera (dva puta više u slučaju sindikata uopšte) i kod broja tekstova sanegativnim usmerenjem prema društvenom kontekstu – 45% u slučaju sindikata uopšte a čak58% u slučaju tri sindikata, gledana zbirno.Zaključujemo da je kritičnost prema društvenom kontekstu izraženija kada sepiše o konkretnim sindikatima (od 55% do 62%, odnosno gledano u proseku 58%), negokada se piše o sindikatima uopšte (69%).Tabela 7b. Vrednosni smerovi tekstova o sindikatima, tokom devet meseciOceneSindikati uopšte SSSS UGS N ASNSDruštvo* Sindikat** Društvo* Sindikat** Društvo* Sindikat** Društvo* Sindikat**afirmativno 16 24 32 97 30 53 9 48negativno 69 26 269 22 154 25 130 12neutralno 43 81 129 329 71 190 48 137neodređeno 24 21 29 11 25 12 23 13Ukupno 152 152 459 459 280 280 210 210* Ocene u odnosu na društveni kontekst** Ocene u odnosu na sindikatTabela 7c. Vrednosni smerovi tekstova o sindikatima, tokom devet meseci (u %)OceneSindikati uopšte SSSS UGS N ASNSDruštvo* Sindikat** Društvo* Sindikat** Društvo* Sindikat** Društvo* Sindikat**afirmativno 11 16 7 21 11 19 4 23negativno 45 17 59 5 55 9 62 6neutralno 28 53 28 72 25 68 23 65neodređeno 16 14 6 2 9 4 11 6Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100* Ocene u odnosu na društveni kontekst** Ocene u odnosu na sindikatU odnosu na društveni kontekst, u tekstovima o sva tri sindikata, natpolovičnodominiraju tekstovi sa negativnim tretmanom društvenog konteksta sindikalnog delovanja, od55% u slučaju UGS Nezavisnost, preko 59% u slučaju Samostalnog sindikata, do 62% uslučaju ASNS. Broj tekstova sa neutralnim odnosom prema društvenom kontekstu se krećeoko jedne četvrtine (od 23% do 28%). Broj tekstova sa nedređenim tretmanom društvenogkonteksta kreće se između 2% i 6%. Nešto su izraženije razlike u broju tekstova saafirmativnim pristupom društvenom kontekstu – taj broj se kreće od 4% u slučaju tekstova o87

ASNS, preko 7% u slučaju tekstova o Samostalnom sindikatu, do 11% u slučaju UGSNezavisnost.Grafikon 9. Vrednosni smerovi tekstova o Samostalnom sindikatuVrednosni pristup sindikatima u tekstovima o njima je dominantno neutralne prirode.Dakle, bez vrednosnog opredeljenja, bez bilo pozitivnog bilo negativnog karakterisanjasindikata. Neutralni tekstovi u tekstovima o sindikatima uopšte čine 53%, a gledajući zbirnoza sva tri sindikata – čak 69%. Vredi, uočiti činjenicu da neutralni stav prema sindikatimačešće dolazi do izražaja kada se piše o konkretnim sindikatima, nego kada se piše osindikatima uopšte. No, takva ocena se dovodi u pitanje ako broju neutralnih tekstova dodamobroj tekstova neodređenog vrednosnog usmerenja. U tom slučaju broj neutralnih i vrednosnoneodređenih tekstova o sindikatima je veoma sličan i kreće se između 71% i 74%. Doduše,ostaje mala razlika između postotka ovih tekstova u tekstovima o sindikatima uopšte – 67% iproseka za sva tri sindikata – 73%.Broj afirmativnih tekstova o sindikatima je relativno sličan – u proseku 21%,koliki je i u slučaju Samostalnog sindikata, nešto manji u slučaju UGS Nezavisnost(19%) a nešto veći u slučaju ASNS (23%). U slučaju sindikata uopšte broj afirmativnihtekstova je 16% 29 .29 Malo je mogućnosti za komparaciju ovih podataka sa podacima koji se odnose na neku drugu oblastdruštvenog života, što bi nam omogućilo da ocenimo brojnost afirmativnih tekstova o sindikatima. Ipak, ujednom istraživanju koje je 2006. godine, obavio Smart utvrđeno je da je 2003. godine o organizacijamacivilnog društva bilo31% afirmativnih tekstova, a 2006. godine – 37%. Doduše, o organizacijama civilnog88

Broj negativnih tekstova o sindikatima je relativno ujednačen i u proseku iznosi6% - kod tekstova o Samostalnom sindikatu 5%, o ASNS 6% i o UGS Nezavisnost 9%.No, u slučaju pisanja o sindikatima uopšte, broj tekstova sa negativnim usmerenjem premasindikatima gotovo je tri puta veći (6% prema 17%). Izgleda da je lakše pisati negativno akose ne pominje nijedan konkretni sindikat (tada se svakom posebnom sindikatu može reći da setekst ne odnosi na njih već na one druge!).Nesumnjivo je da se 6% tekstova sa negativnim usmerenjem prema sindikatima(odnosno 5% ili 6% ili 9% kada je reč o pojedinačnim sindikatima), nekima se može činitimalo, nekima mnogo. Jasno je da se sindikalnim rukovodiocima broj „negativnih tekstova“ onjihovom sindikatu čini prevelikim, a o drugima, verovatno, premali. A evo kako o tome sudi,u našoj mini-anketi novinara koji prate rad sindikata, Ivan Jovanović (novinar RadioBeograda): „Mediji plasiraju u javnost ono što im sindikati ponude ili ono što dobiju odsindikata kada im se obrate povodom priloga ili tema koje sami pripremaju. Ne bih tu sadatvrdio da su mediji zauzeli bilo kakvo vrednosno opredeljenje u odnosu na sindikate.Najjednostavnije rečeno: neću kao medij prećutati ništa i preneću bukvalno sve što je uskladu sa principima novinarske etike. Samim tim što ću to morati da upakujem u formupriloga ili teksta to je ipak onda ta vrsta vrednovanja negde u sredini skale. Ni negativno nipozitivno, ali ponavljam opet strogo u skladu sa principima novinarske etike.“Nešto drukčiji odgovor daje, takođe u našoj mini-anketi, jedan od novinara koji pratirad sindikata: „Moglo bi se uopšteno reći da su mediji objektivni. Ali su oni, ipak, podeljenipolitički, na one koji podržavaju aktuelnu vlast i na opozicione. Od toga zavisi i pisanje osindikatima. Ukoliko su akcije i izjave sindikalaca protiv vlasti – mediji koji ih podržavajuneće to propratiti ili neće o tome pisati, dok će opozicioni listovi to odmah preneti. Ali to nećeraditi zato što vole sindikat i cene njegov rad, već zato što time žele da ‚pljuju’ po vlastima.“(Ano2) . Jedan naš sagovornik (Ano1) pak tvrdi da je razlika između medija „u tome što naneke medijske kuće direktno utiču političke partije i tako preko lojalnih novinara spinuju tj.stvaraju njima odgovarajuću sliku pojedinih sindikata.“društva bilo je više negativno intoniranih tekstova, 12% u 2003. godini, a 11% u 2006. godini. Shodnonavedenim podacima, o OCD je bilo znatno manje neutralnih tekstova.(www.smartkolektiv.org/admin/download/files/cms/attach?id=33)89

4. Žanrovi tekstova o sindikatimaTekstovi o sindikatima klasifikovani su u pet žanrova: vest, izveštaj, intervju, članak ikomentar. Po uobičajenoj podeli prva tri žanra svrstavaju se u faktografske, a sledeća dva uanalitičke. U kontekstu naše analize, izvesna sumnja javlja se kada je u pitanju svrstavanjetestova o sindikatima u kategoriju članak kao analitički novinarski žanr. Detaljniji uvid utekstove svrstane u kategoriju članak, naime, ukazuje na nedovoljnu analitičnost što bi moralabiti najvažnija dimenzija članka kao žanra. Kao da su naši „sindikalni autori“ u ovimčlancima, bili spremniji da zauzmu stav i da ga manje ili više obrazlažu, nego da iznesučinjenice i da njih analiziraju, a da čitaocu pruže priliku da zauzmu stav. Možda je na touticala i retka mogućnost „sindikalnih novinara“ da pišu komentar na sindikalne teme, pa suonda dosta „komentatorskog“ unosili u svoje članke o sindikatima!Tabela 8. Žanrovi tekstova o tri sindikata tokom devet meseci (u %)Žanrovi Sindikati uopšte SSSS UGS N ASNS ProsekIzveštaj 33 36 40 41 38Vest 28 40 36 20 34Članak 27 20 21 31 23Intervju 8 2 1 6 3Komentar 4 2 2 2 2Ukupno 100 100 100 100 100Po našim nalazima (videti tabelu 8 i grafikon 10) odnos između faktografskih ianalitičkih tekstova je tri prema jedan, to jest izveštaji, vesti i intervjui čine 75% svihtekstova, a članci i komentari kao analitički tekstovi, čine 25% od ukupnog broja tekstova.Treba odmah reći da bi bilo dobro kada bi zaista svaki četvrti tekst bio analitičkog karaktera.Nažalost, uglavnom nije tako 30 .Sve u svemu, među žanrovima medijskog predstavljanja sindikata, apsolutnodominiraju vesti o nečemu sindikalnom i izveštaji o nekom sindikalnom događaju.30 Evo šta o tome kaže Bane Božić iz Danasa: „Glupo je da hvalimo sebe, ali jeste činjenica da list Danasgodinama svakodnevno i njegov mesečni dodatak Forum - socijalni dijalog veoma kvalitetno i analitički pišu osindikatima i radničkim pravima uopšte. U poslednje vreme u Pressu ima dosta priloga, ali očigledno filtriranih i‘politički’odabranih, Blic ume da iznenadi, ali sve ređe.Za razliku od klasičnih dnevnika, u Privrednom pregledu ima dovoljno informacija o sindikatima injihovim akcijama, ali je to dosta površno sagledano. Novosti i Politika, kao i uvek - oportuno i po potrebišefova.Od elektronskih medija može se nešto minimalno videti na TV Avali, i na RTS-u, a B92 koji je nekadprednjačio u toj oblasti, sada primetno zaostaje, odnosno više se bavi posledicom i aferom, nego uzrokom ianalitikom.Nedeljnik Vreme i Novi Magazin ponekad imaju dobre priloge, ali sve ređe, a NIN je očigledno otupiooštricu nakon ulaska u Ringier grupu i nakon odlaska nekih novinara i urednika.“90

Grafikon 10. Žanrovi tekstova o sindikatimaS druge strane, sa izvesnošću možemo govoriti da samo 2% tekstova koji su svrstani ukomentare, predstavljaju ono što je analitički i istraživački pisano o sindikatima. Upravo se uovom podatku i krije važno pitanje: Zašto nema više analitičkih i istraživačkih tekstova osindikatima?Najlaše je „baciti krivicu“ na novinare koji prate rad sindikata. Po običaju ono što jenajlakše to je i najmanje tačno. (Ako zbog ničeg drugog, ja ne bih sumnjao u stručnekapacitete novinara koji prate rad sindikata, zbog kvaliteta odgovora u našoj mini-anketi ovihnovinara, a treba dodati i njihovu iskazanu objektivnost i stručnost.)Barem nekoliko drugih aktera treba da ima veću odgovornost za odsustvo analitičkog iistraživačkog rada kada je reč o sindikatima, pa tek onda dolaze na red i novinari koji pratesindikate.Prvo, pre svega treba pomenuti same sindikate – dok sindikati ne organizuju analitikui istraživanja sindikalnih i radničkih tema, teško je da očekuju od bilo koga da uradi to umestonjih. Osnivanje informativnog i istraživačkog, a zajedničkog, sindikalnog centra, namećese kao neodložna potreba.Drugo, sindikalne i radničke teme su izvan svakog državnog interesa kada je reč onaučnim projektima koje finansira država. Sindikati treba da se izbore za državno finansiranje91

tih projekata, bez obzira na to gde su istraživači locirani, da li u okviru mogućeg sindikalnogcentra ili po postojećim naučnim institucijama.Treće, sindikati su deo civilnog društva, ma koliko se neki (eminentni) teoretičaritrudili da ga izbace iz tih okvira i prilepe uz državu (poseban je apsurd kada neki teoretičaripolitičke partije svrstavaju u civilno društvo, a sindikate tretiraju kao državne organizaicje).Civilno društvo treba da se oseti nadležnim za istraživanje sindikata kao oblika civiliteta imogućnost zajedništva sa sindikatima.Četvrto, redakcije medija bilo koje vrste, pogotovo u vreme oskudice kao što je ovosada, gledaju da prođu sa što manje troškova u svom tretmanu sindikata i radničkih pitanja. Ičini im se da baš tu mogu da uštede. Naravno, u takvom pristupu za sindikalne i radničketeme niti ima para niti ima prostora!Peto, i tek onda, na kraju rang liste odgovornih, nalaze se novinari koji prate radsindikata. Pritom, iluzorno je očekivati da će oni da nadomeste odsustvo rada prethodnonavedenih aktera, kada je reč o analitici i istraživanjima sindikalnih i radničkih tema!5. Šta se u tekstovima o sindikatima zamera sindikatimaUvid u tekstove o sindikatima koji su po vrednosnom smeru označeni kao negativni spramsindikata, omogućava da uočimo nekoliko usmerenja:• Privilegije sindikalnih lidera, a posebno vođa najbrojnih „krovnih“ sindikalnihorganizacija; njihova korumpiranost;• Finansijske malverzacije u osnovnim sindikalnim organizacijama i na višim nivoima;• Sindikalni pluralizam na nivou preuzeća, a i na višim nivoima;• Loši odnosi između sindikalnih centrala najvećih sindikata;• Nemoć sindikata, posebno nemoć da se organizuje generalni štrajk, ispazne pretnje (o„vrućoj jeseni“), nemoć da se zaštite radnici;• Organizovanje nezakonitih štrajkova;• Način obeležavanja 1. maja;• Nisko poverenje u sindikate i sindikalne lidere...Suštinu medijskog pristupa sindikatima i radničkim borbama iznosi sociolog NebojšaPopov u jednom tekstu objavljenom u Republici – videti okvir.Javno mnenje i javnostKako to obično biva, javno mnenje o bilo kojoj temi je haotično, krcato raznimproizvoljnostima i, kao što je poznato, zavisi od ’odnosa snaga’, onaj jači je i glasniji iefikasniji. Tako je i s ’Jugoremedijom’. Od bučnog uzdizanja privatizacije uopšte nije sevidelo šta se konkretno dešava. A kada su otpori radnika akcionara ipak dospeli u javnost,sručila se bujica naružujućih etiketa, da su buntovnici u stvari lenjivci, bukači i rušitelji, da sunostalgični za samoupravljanjem, opaki levičari, čak i staljinisti.Javnost je, pak, jedna ozbiljna institucija bez koje nema ni demokratije. To je prostor u92

kojem se ozbiljno i koliko god se može objektivnije raspravlja o bitnim temama od javnoginteresa. Tako je, u onom delu javnosti kojeg u nas ipak donekle ima, bilo govora i orazlozima za sporove i sukobe oko privatizacije ’Jugoremedije’. U argumentovanom ikritičkom odnosu prema ovoj temi najveći doprinos uspostavljanju javnosti dao je Savet zaborbu protiv korupcije. Tome su doprineli i brojni napisi u Republici, i u pojedinim drugimlistovima (Danas, Blic).Stihija proizvodnje javnog mnenja, međutim, ne jenjava. I dalje su ’na tapetu’nekadašnji gubitnici a potonji dobitnici. Zamera im se da nisu ništa bolji od drugih, kao da jeu toku neprestana licitacija ko je od koga gori, i da niko ne sme i ne može biti izvan ili iznadopšteg brloga. Ne preza se ni od skandaloznih prizora, recimo, o pretresanju jedne radnice ’dogola’, bez ikakvog proveravanja tačnosti navoda. Istek ugovora s bivšim gazdom tretira sekao otkazivanje radnog odnosa. Sumnja se u sposobnost ’običnih ljudi’, pre svega radnika, dasu uopšte kadri da se razumeju u javne poslove, a pogotovo da ih valjano i uspešno obavljaju.Atmosferu sumnjičenja podupiru i banalni pokušaji da se obične stvari učine tajnovitim (takose, na primer, okupljanje članova Grupe građana za podršku radnika akcionara u krugufabrike denuncira kao nešto ’inkognito’).Inače, Grupa za podršku radnika akcionara je skup javnih ličnosti koji javno deluje većgodinama prateći, analitički i kritički, ’slučaj Jugoremedija’. /.../Nadam se da je i u ovom tekstu primetan analitički i kritički odnos prema problemimas kojima se suočavaju radnici akcionari, njihovo poslovodstvo, sindikati. To se može primetitisamo ako se shvati povezanost zbivanja u jednom preduzeću sa zbivanjima u bližem i daljemokruženju. A ta zbivanja su i te kako važna za tekuće tranzicione procese, promene svojinskihodnosa, strukture privrede i društva, i za uspostavljanje odgovarajućeg političkog poretka.U prilog važnosti ovih zbivanja svedoči i činjenica da jedna grupa uglednih ličnosti iz SAD iKanade, među kojima su i Noam Čomski, Imanuel Volerstin, Naomi Klajn i drugi, već duževreme prati zbivanja u i oko ’Jugoremedije’. /.../Za razliku od predstavnika ’starog režima’, pa i ovog sadašnjeg, koji se uzdaju upromenu globalnih odnosa u svoju korist, u obnovu ’hladnog rata’ i nove konfrontacijevelikih sila, oni koji iskustva ’Jugoremedije’ smatraju vrednim tragaju za realnimmogućnostima demokratskih promena, i u toku dramatične tranzicije, ispitujući mogućnosturavnoteženog razvoja koji će počivati i na efikasnosti i na pravičnosti, gde niko ne bi bio niapsolutni dobitnik ni apsolutni gubitnik./.../ (Iz teksta Nebojše Popova „Svojina iodgovornost“ koji je objavljen u Republici broj 412-413 - http://www.republika.co.rs/412-413/18.html)Navešćemo ovde nekoliko (pa i onih opširnijih) izvoda iz nasumice odabranihtekstova koji ilustruju negativan odnos prema sindikatima, bez ulaženja u opravdanost takvogvrednosnog stava ili njegovu argumentovanost ili zlonamerno iskrivljavanje činjenica.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:321726-Sindikalci-podruku-sa-gazdom„Sindikalci podruku sa gazdom“, Večernje novosti, 5. mart 2011. Autor. E.V.N.Srbija ima 20.000 sindikata, i isto toliko sindikalnih lidera! Borci za radnička prava, ako ništadrugo, znaju bar dobro da se izbore za - svoja. Dok je na funkciji, „radio - ne radio“,sindikalni lider zaštićen je od premeštanja na lošije radno mesto, smanjivanja plate i, naravno,otkaza.Ista privilegija obezbeđena mu je Zakonom o radu i tokom dve godine nakon što ostane bezsindikalne fotelje. Tu su i odsustva sa posla zbog sindikalnog organizovanja, seminara,skupova, koja mogu da „pojedu“ i nekoliko nedelja tokom godine.93

- Sindikalni lideri imaju privilegije, i to nije pojava poznata samo u Srbiji. Od poslodavacačesto dobijaju službene automobile, bolje radno mesto, zaposle im ženu, rođaka, sina - kažeza „Novosti“ prof. dr Darko Marinković, sa Megatrend univerziteta. - Jedna od najopasnijihboljki je udruživanje sa poslodavcem, jer tada prestaju da rade u korist svog članstva, većzastupaju interese rukovodstva firme. Kada su pod kontrolom poslodavca, države ili političkihpartija, postaju takozvani žuti sindikati.Suština sindikata je, prema rečima našeg sagovornika, da budu demokratski organizovani, presvega kada je reč o izboru lidera i kontroli finansija. Pravila igre, smatra, morala bi da budutakva da jedan čovek može da vlada tokom najviše dva uzastopna mandata.- Potpuno je suprotno demokratskim principima da neko bude pet puta zaredom na čelusindikata. Na primer, Branislav Čanak, lider UGS „Nezavisnost“, na toj funkciji je već 20godina - dodaje prof. Marinković. - Drugi problem je loša kontrola finansija.Da se sindikalne pare često troše nenamenski smatra i Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.On kaže da nema valjane kontrole pražnjenja „kase uzajamne pomoći“, koja se puni izsindikalnih članarina.- Da vođenje sindikata nije unosan posao, pa ne bi ih bilo toliko. Znam za mnoge zloupotrebe.Čak i da je novac iz „kase uzajamne pomoći“ pozajmljivan „pod kamatu“ - kaže Rajić.A za ono što rade, smatra Rajić, sindikalne vođe gotovo da nemaju odgovornost. Kao primernavodi štrajkove.- Godišnje u Srbiji bude organizovano na desetine nezakonitih štrajkova, a do sada nijedansindikalni lider nije odgovarao zbog štete koja je tako načinjena - zaključuje Rajić.Neretko, preduzeća imaju i po nekoliko sindikata. Tako u najvećem gradskom prevozniku usrpskoj prestonici, postoji 14 sindikata i dva u osnivanju, dok je jedan nedavno ugašen.Samostalni sindikat GSP, Nezavisni sindikat, Sindikat RAJ, Sindikat vozača, Beogradskiujedinjeni sindikat, Ujedinjeni granski sindikat, Sindikat radnika obezbeđenja... Ovo su samoneka od udruženja u firmi u koja se, inače, radnici GSP učlanjuju zbog pozajmica, putovanja,hrane, registracije vozila...- Od svih sindikata samo su dva reprezentativna - kaže Slavica Stevanović, iz GSP. -Predstavnike u Upravnom odboru imaju Samostalni sindikat, koji broji 2.700, i Sloga raj saoko 1.300 članova. Ostali su malobrojni, pa „najmanji“ ima samo pet članova, a imamo i dvasa po sedam članova. Verovatno su prilikom osnivanja imali više pristalica, ali su „spali nadva slova“. Bez obzira na broj učlanjenih radnika opstanak sindikata se ne dovodi u pitanje,jer su im naklonjeni Zakon o radu i Kolektivni ugovor.Svaki sindikat ima predsednika koji sto odsto radnog vremena provodi „boreći se“ za pravaradnika. Sindikati imaju i predstavnika u gradu, kao i u svakom pogonu. Oni pola radnogvremena provode u sindikalnim aktivnostima. Najveći gradski prevoznik broji sedam pogona,puta broj sindikata, računica pokazuje veći broj ljudi nego što ih ima na terenskimradionicama u toku celog dana.Još je gore u JP „Železnice Srbije“, gde su registrovane čak 23 sindikalne organizacije -Sindikat železničara Srbije, Sindikat izvršnih službi srpskih železnica, Sindikat radnikaželezničke infrastrukture Srbije, Nezavisni sindikat železničara Srbije, Nezavisni sindikatmašinovođa Srbije...Poseban fenomen u ovom javnom preduzeću su i tri sindikata koja nemaju nijednog člana, aliimaju rukovodstvo!Tekst je prenet na sajtu B92, bilo je 32 komentara, a ovde prenosimo jedan od njihIva Stanković, 6. mart 2011:Kako je ovo napisano, pomislih da sindikate treba ukinuti. Da li je ovaj tekst naručio nekitajkun ili ko. Ja sam jedan od tih sindikalaca i reći ću da sam uvređen, jer nemam nijednu odprivilegija koje ste naveli, čak imam probleme što hoću da pomognem zaposlenima, nazvan94

sam čak i prostački pogrdnim imenima od strane predstavnika poslodavca. Nikakav novac izaradu nemam, slobodne dana u skladu sa Zakonom i kolektivnim ugovorom ne koristim i nedaju mi se isl. Za posao sindikata koristim i lična sredstva rada, svoj mobilni, svoj kompjuterkući, često svoj štampač. Najveći broj tih loših sindikalaca, kako ih nazivate je u nezavidnojsituaciji, i poslodavci ih ne tretiraju i ne poštuju njihova prava, a oni se protiv istih ne moguizboriti. Mogli su novinari malo da istraže po unitrašnjosti kako se postupa sa sindikatima.Pojedini poslodavci ne dozvoljavaju da se uđe na njihovu kapiju ako ste iz sindikata. Pitajtepredsednike sindikalnih organizacija po opštinskim upravama gde se ne isplaćuju niminimalne zarade kao ih tretiraju poslodavci, a naročito po privatnim firmama. Pitajte kako sesa njima postupa kod Miškovića, Kostića i sl. To, o čemu pišete ima u nekim republičkimjavnim preduzećima, ali trebate biti pošteni pa istražiti kako treba i napisati onako kako je. Ikritićki se osvrnuti i na dobre i loše prakse. Ovako ste strpali sve u jedan koš, kao da steplaćeni od najgoreg poslodavca, jer njih ne okriviste nizašta, kao oni jadni i baš im krivo.Stvarno nije u redu da se ovako pie o jednom problemu koji postoji, ali nije onakav kako ga viprikazujete.Sasvim je drugačiji. A novinaru svaka čast, neobjektivnost ili plaćenički članak sene praštaju, a ugled se i onima koji objavljuju ruši.Žana Bulajić „Vruća jesen, mlaki sindikalci” – NIN, 9.9.2010.Sindikalnim vođama je često mnogo važnije kako da dobiju sitne privilegije, povlašćenpoložaj kod predstavnika Vlade i poslodavaca nego da se bore za radničke intereseSlika prva: stotine hiljada ljudi danima je u blokadi držalo celu Atinu, na protestima sindikatazbog zamrzavanja plata u javnom sektoru. Slika druga: sindikalni protest u centru Beograda,organizovan zbog sve teže ekonomske situacije u kojoj se radnici nalaze okupio je za 1. majjedva nekoliko stotina ljudi, dok ih se mnogo više odlučilo za proslavu praznika rada, uzroštilj, na beogradskom izletištu Košutnjak.Radnici u Srbiji su „digli ruke od sindikata“. Da bi se izborili za svoja prava, plate,neisplaćene doprinose sami se organizuju, blokiraju pruge i ulice, prete i samospaljuju se.Poverenje radnika u sindikate opada iz godine u godinu.Većinu radnika koji nisu u sindikatima, ali i skoro petinu članova sindikata ne zanima ni šta teorganizacije rade. Poverenje u lidere sindikata još je manje u odnosu na same organizacije.Čak polovina zaposlenih nema nikakav stav o socijalnom dijalogu ni deset godina poslenjegovog uspostavljanja jer jednostavno nisu obavešteni o tome. Druga polovina smatra da nikod poslodavaca ni Vlade ne postoji društvena volja da u tome učestvuju i da samo kupujuvreme i manevarski prostor.Darko Marinković, profesor industrijskih odnosa na Megatrend univerzitetu, objašnjava zaNIN da u Srbiji postoji neprijateljsko okruženje za sindikate. Politika dominira u svimoblastima ljudskog života i upravlja ljudskim sudbinama.„Poverenje radnika u sindikate svake godine je sve manje. Oni nemaju ni društveni ugled niuticaj. Recimo, jedan od poslednjih primera su prosvetni radnici koji prvo najave štrajk, pa sepredomisle. Ne možete najaviti štrajk pa odustati dan uoči njegovog početka. Očigledno je dasindikati prete praznom puškom. Naravno, kada govorimo o korupciji u društvu neizbežno jeda govorimo o korupciji u sindikatima“, navodi Marinković.Kada je Zoran Bulatović, predsednik Udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru pregodinu dana sebi odsekao prst kako bi vlast ozbiljno shvatila namere njega i njegovih kolegaiz Tekstilnog kombinata „Raška“, javnost je bila šokirana potezom očajnog radnika. Godinudana kasnije, problem još nije rešen, a firma je pred trećom licitacijom. Bulatović i njegovekolege borbu za svoja prava vode sami. Ne veruju sindikatima, a on za NIN objašnjava da jebar polovina sindikata izdala radnike i da se više bore za svoje privilegije.95

„Niko ne gleda kako je radnicima i ne bori se za njegova prava. U sindikatima samo gledajuda se domognu što više upravnih odbora. Kada radnici to vide normalno je da više nemajupoverenja u sindikat“, kaže Bulatović, čovek sa četiri prsta.Većinsko je mišljenje radnika da je „sindikalnim vođama često mnogo važnije kako da dobijusitne privilegije, povlašćen položaj kod predstavnika Vlade i poslodavaca nego da se bore zaradničke interese“.Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnog sindikata Srbije, najvećeg sindikata kod nas kojiokuplja više od pola miliona radnika, tvrdi da su „radnici izmanipulisani jer se u javnostistvara pogrešna slika o pregovorima sa poslodavcima i vladom, kao i o članstvu sindikalnihvođa u upravnim odborima“. Orbović, pak, za NIN navodi da nije, kako mu se u javnostispočitava, član nekoliko upravnih odbora i podseća da se nalazi samo u Socijalnoekonomskomsavetu u kojem dobija nadoknadu od 29.000, ali da to „nije privilegija već neštošto je zakonski regulisano“!?„Nema bliskosti sa vlašću, nego se to poistovećuje sa prisustvom ljudi iz vlasti i nas naodređenim događajima i pregovorima. Svrha našeg postojanja je da pregovaramo sa državomi poslodavcima, ali to ne znači da smo im bliski. Stvara se fama u javnosti sa tim pričama i utakvom ambijentu radnici gube poverenje u sindikate“, brani se Orbović.„Ako su sindikati izgubili kredibilitet i sindikalne vođe, takođe, ne veruju radnicima, to jest,zameraju im što strahuju od sindikalnog organizovanja“, ocenjuje za NIN Zoran Stojiljkovićsa Fakulteta političkih nauka, inače funkcioner Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.On još kaže: „Radnici reaguju tek kad imaju problem u sopstvenoj kući, kada su i samisuočeni sa gubitkom posla. Nema visokog stepena solidarnosti, a ni svesti da se brani interesdrugog. Ljudi nisu spremni da se angažuju preterano u sindikatu i učestvuju u sindikalnimaktivnostima. Postoji zbunjena, egzistencijalno ugrožena potencijalna sindikalna bazazaposlenih koji imaju strah od svega, pa i od sindikalnog organizovanja. Mada, tačno je,radnici su i zatečeni nemoći sindikata“, smatra Stojiljković.Sindikalne vođe svesne su da i sindikati moraju da učine nešto kako bi promenili ovakosumornu sliku o svom radu i uticaju. Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih inezavisnih sindikata Srbije, kaže za NIN da i sindikati moraju da priznaju da i sami nisudovoljno uradili na ostvarenju određenih ciljeva.„Da biste pokrenuli radnike mora da se radi mnogo više, da se ide po terenu, a ne da se sedi ucentrali. Tačno je i to da pojedini ljudi u sindikatima imaju određene koristi i privilegije, apolitičari vrše uticaj na njih. Kod nas su sindikati i pogrešno organizovani. Nigde u Evropinema fabričkih sindikata kao kod nas, a tu je mogućnost potkupljivanja najveća“, kaže za NINRanka Savić predsednica ASNS. /.../Kako međutim organizovati ozbiljne proteste kada ne postoji jedinstvo među samimsindikatima?Analitičari objašnjavaju da za međusobne sukobe sindikata isključivu krivicu snose njihovarukovodstva, a ne država. Umesto minimuma saglasnosti i zajedničkih aktivnosti često sedešava da sindikati rade jedni protiv drugih. /.../Milan Dobromirović „Sindikalci puni novčanika” – Kurir 29.3. 2011.Predsednici sindikata, dok radnici jedva sastavljaju kraj s krajem, odlično unovčavajusindikalnu borbu!Tako predsednik Sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ Tomislav Živanović, posopstvenom priznanju u emisiji „Utisak nedelje“, mesečno zarađuje ukupno oko 1.500 evra.Kako kaže, naknada u sindikatu iznosi „malo više od polovine profesorske plate“.96

- Radim na Poljoprivrednom fakultetu. Dobijam ukupno 1.500 evra, ali šta to znači! Mnogodobijam, izvinite, ali to nije presudno za platu prosvetnih radnika - rekao je u emisijiŽivanović.Platu od 80.000 dinara, bar prema svedočenju u istoj emisiji, ima i čelnik Sindikataobrazovanja Srbije Branislav Pavlović.- To su pravilnici koji važe, a ja sam profesionalac u sindikatu. Imao sam veću platu kad samradio kao profesor - rekao je Pavlović.Da sindikalnim vođama nije tako loše, govori i podatak da, osim što pojedini dobro zarađuju,neki pored sindikalne plate dobijaju i mesečne apanaže za članstvo u savetima i upravnimodborima.Tako predsednik UGS „Nezavisnost“ Branislav Čanak mesečno ima čak tri prihoda - platu usindikatu, naknadu za članstvo u Upravnom odboru Nacionalne službe za zapošljavanje inaknadu u Socio-ekonomskom savetu.- Zar bi trebalo da umrem da bih se borio za prava radnika?! Pravilo u svetu je da susindikalci plaćeniji od premijera. Razlog tome je što ih onda niko ne može kupiti. Mene nikone pita za to što sam 11 godina bio bez primanja, kada sam ostao bez posla - ističe Čanak uizjavi za Kurir i dodaje:- Prozivaju me da sam dvadeset godina na čelu sindikata. Pa, nisam ja sam sebe birao. Menesu izabrali u trenutku kad sam bio van zemlje. Kada govorimo o Nacionalnoj službi zazapošljavanje i Savetu, taj posao odradim najbolje što mogu, rmbačim - poručuje Čanak.I njegov kolega Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata, osim plate usindikatu ima i naknadu u Socio-ekonomskom savetu. Član je i Saveta za evropskeintegracije, ali tu ne prima novac. Orbović juče nije bio dostupan za komentar.http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=205&cl=28P ismo Dragana Babića iz Aranđelovca, objavljeno u TabloiduPoštovani,Godinama čitam vaš list i zapazio sam da malo ili nikako obrađujete ili pišete o sindikalnojmafiji. A kako je definisati? To su interesne i tesno povezane grupe koje su birane od radnika(neretko se biraju i sami između sebe ili nameštaju i falsifikuju izbore) i koji ne rade u koristradnika. Štaviše, neretko rade protiv njih a u interesu poslodavaca, direktora, raznih mešetara,budućih kupaca, raznih agencija itd. Za to su debelo nagrađeni, a visina nagrade zavisi odjačine firme kao i uspešnosti obavljenog posla. Što gore - to bolje, naravno za njihov džep.Što veća i jača izdaja radničkih interesa - više para, više stanova, automobila i ostalihraznovrsnih privilegija.Nije dovoljno reći da su sindikati nezreli, nespremni, razjedinjeni, nedorasli, needukovani zaova tranziciona i smutna vremena. Pa da li je moguće da za ovih desetak godina tranzicionihkrađa, otimačina, pljački, sindikat uljuljkan u svojim privilegijama ne vidi niti bilo šta radi dabi se to sprečilo?! Sigurno je da se od sindikata koji su ogrezli u korupciji i debelimprivilegijama, kao i u velikim platama, u ovakvim uslovima ne može očekivati velika pomoć.Ovo se odnosi i na već privatizovane firme i na one koje taj postupak tek očekuje. Nemalibroj radnika se po firmama samoorganizuje nezavisno od sindikata, u koje je izgubio svakopoverenje.Kastinsko društvoTalas štrajkova je zahvatio i zahvata celu Srbiju. Ali, sindikalce to nimalo ne uzbuđuje.Neretko su sindikalne vođe članovi pojedinih političkih partija, pa se i po tom osnovu prave97

kombinacije i kalkulacije, a sve na štetu radničkih interesa. Na kraju krajeva, radnički interesiza njih i ne postoje, a sindikat postoji zbog njih i njihovih debelih apanaža.I dok se radnici ubijaju, seku i jedu vlastite prste, leže i sede po prugama i putevima, skaču samostova i nadvožnjaka, gladuju i preživljavaju jedva sastavljaju kraj sa krajem, "njihovi"sindikalci računaju koju će privilegiju prigrliti i kako se što više obogatiti.Plate sindikalaca su posebna priča. Nigde u svetu se za izdaju radničkih interesa ne daju tolikeplate. Veći deo sindikata u vrhu (a ima ih dosta) imaju veće plate nego ministri u Vladi ilinarodni poslanici, ali njih niko ne proziva za to.Poznate su i razne afere u samom vrhu sindikata (jedna od najvećih je "nestanak" preko 200funkcionerskih stanova, izdavanje u zakup po raznim cenama, ogroman poslovni prostor kojisu nasledili itd.). Republički odbori su "država u državi" sa ogromnim fondovima koji seslabo kontrolišu, a o sindikalcima u osnovnim organizacijama i njihovim manjim aferama i netreba trošiti mnogo reči. Sve u svemu, sindikat funkcioniše po sistemu kastinskog društva, asve otimačine, pljačke i nepravilnosti se brzo zataškavaju i stavljaju pod tepih. Već je poznatoi da u okviru sindikata funkcioniše preko 9.000 raznih žiro računa od kojih je većina podslabom kontrolom onih koji plaćaju članarinu.Ja sam bi član sindikata preko trideset godina, a zadnjih godina sam bio i sindikat funkcioner.I to predsednik sindikata Holding korporacije Šamot - Aranđelovac, a istovremeno ipredsednik Opštinskog veća sindikata Aranđelovac. Prva funkcija je bila volonterska, a drugaplaćena. Legalno sam izabran na obe funkcije, a bez nameštanja izbora, što se u nekomprethodnom periodu i dešavalo. To se nekim sindikalcima iz pojedinih firmi nije svidelo, jersu na tom mestu videli sebe. Iz tog razloga su automatski prestali da plaćaju članarinu vršećina taj način pritisak na legalno izabrano rukovodstvo. Treba reći da je to protivno zakonu, kaoi svim statutima sindikata. Umesto da takve ucenjivače i bitange kazni, sam vrh sindikata jetakve nagradio. Klasičnom ucenom, a zatim i prevarom, ja sam bio prinuđen da mestopredsednika Opštinskog veća ustupim jednom takvom amoralnom čoveku (ŽivoradKolarević, predsednik sindikata "Knjaza Miloša"). U tome je lično učestvovao tadašnjipredsednik Republičkog sindikata Ljubisav Orbović, kao i jedan deo vrha navedenogsindikata. Ali, to je bio samo početak napada sindikalne mafije na mene. Na osnovunavedenog sam, protivno Statutu, postao sekretar opštinskog veća, a onaj koji je trebalo dabude isključen iz sindikata po Statutu je postao predsednik umesto mene, i još su ga častilimestom člana Republičkog veća.E, sad je na redu funkcija u matičnoj firmi, to jest Holding korporaciji Šamot. Tu se pojavljujudva nova junaka, i to iz Republičkog odbora hemije i metala, pojedinih direktora Šamota ijednog sindikata iz navedene firme, a koga iz milosti zovu "podguzna muva".Dvojica novih junaka, inače, potiču iz dve uspešno privatizovane firme. Jedna jeMagnohrom - Kraljevo, a druga je Azotara - Pančevo. Raznoraznim podvalama imahinacijama i pravnim zavrzlamama to je mesto jednostavno ukinuto i nazvano drugimimenom. Takođe, uz ucene i prevare je na to novoizmišljeno mesto postavljena upravo -"podguzna muva".Od Kurte nema kurtoazijePovratkom na svoje radno mesto, koje mi je pripadalo po Zakonu o radu, doživeo sam raznašikaniranja, pretnje, ucene kao i premeštaj na drugo radno mesto. S obzirom na to da sam popovratku u matičnu firmu na raznim sastancima kritikovao i rad direktora, a pogotovu radsindikata, doneli su odluku da me isključe iz sindikata, i to kao najobičnijeg člana, uz zdušnupomoć dve navedene "amorfne mase" iz Republičkog odbora hemije i nemetala. Poredostalih, o tome sam lično obavestio i tadašnjeg predsednika Orbovića koji kao "veliki zaštitnikradničkih prava" čak ni kurtoazno nije hteo da mi odgovori.98

Zbog svega navedenog i ne čude rezultati jedne ankete, koju je sproveo pomenuti sindikalnipoverenik, a koja se tiče poverenja radnika u sindikate. Po tom istraživanju veliko poverenje usindikat ima 0,17 odsto ispitanika. To u prevodu znači da od 100 ispitanihradnika nijedan punim srcem i dušom nema poverenja u sindikate. Navedeni procenat severovatno odnosi na neke zadnje delove tela ispitanika.Odgovorno tvrdim da je upravo sindikat najveća nesreća za naše radnike. Štaviše, pojedinci izsindikata u mnogim slučajevima otvoreno rade protiv njih. To, naravno, ne znači da ne postojii jedan broj pravih i iskrenih sindikalaca, ali čiji se glas i borba u ovakvom sistemu odnosajednostavno ne vide i ne čuju.Najbolje bi bilo kada bi i Tabloid pokušao da razobliči delovanje raznih "uspešnih"sindikalaca, koji su dobro unovčili radničku nesreću u vidu debelih i tankih bankovnih računa,stanova i kuća, voznog parka, raznih privilegija... Bilo bi interesantno i objaviti spisak"uspešnih", odnosno dugogodišnjih sindikalaca, a takođe i, po ugledu na političare,uvestiimovnu kartu za sindikalne vođe, da prijave šta su imali pre nego što su postali "zaštitnici"radničkih prava.Ako nekima još nije jasno, posle toga bi im bilo mnogo jasnije šta nas je snašlo zadnjihdecenija i uz čiju velikodušnu pomoć nas je država dovela na rub fizičkog i mentalnogopstanka. /.../http://pressonline.rs/sr/kolumne/story/160028/Sindikalna+ezoterija.htmlMihailo Medenica „Sindikalna ezoterija“ - Pressonline, 8.5.2011.Nalik šumskim vilama daju se videti o Prazniku rada u hladu četinara il' listopadnih gora kakozbijeni oko svetog plamena prinose žrtvu idealu od kojeg su sazdani - najčešće u vidu mladogjagnjeta ili praseta tek skinutog s krmačine sise ko radnik s platnog spiska.U ikonografiji tog ezoteričnog društva ražanj simbolizuje čistotu i snagu njihovogposvećeništva, a jagnje nevinost i naivnost radničke klase, koji u simbiozi čine sveti gralsindikalne borbe za prava sužnjih.Prase je, pretpostavlja se, simbol rđavih poslodavaca i još rđavije vlasti, iz kojeg ritualnimpolivanjem pivom i špricerom pokušavaju da isteraju zle sile i demone koji su ih zaposeli pouhlebljenju na državne funkcije, odnosno upravne odbore taze privatizovanih firmi.Elem, i ovog 1. maja sindikalni poslenici su masovnim tihovanjem jasno stavili do znanjavlasti šta misle o njoj. I vlasti sad sigurno nije svejedno jer ništa ne boli kao ta zaglušujućatišina i prezrivo bačene kosti oglodanih papkara...Ako se već oglušila o Nikolićev pretpraznični haiku štrajk glađu i žeđu, njihov prazničniprotest nabijanjem holesterola neće moći tek tako da prenebregne...Zagledani u jagnjeću plećku, na kojoj samo odabrani mogu videti šta nosi novi dan,jednoglasno su konstatovali da su radnička prava, kao i sama radnička klasa, dovedeni na nivostatističke greške, ali da u tome ima podjednake krivice obe strane.Mislim, političko-tajkunsko-poslovna elita zaista nudi premalo, dok s druge strane radniciteraju mak na konac tražeći previše: pravo na rad, pravo da žive od svog rada i povrh svegajoš i da u penziju ne odlaze posthumno, već po mogućstvu koju godinu pre nego što im vitalniorgani ne popuste pod teretom duboke starosti.Jer ukoliko se udovolji radničkoj razmaženosti čemu sindikati; čemu sindikalni lideri; čemusilne privilegije za koje su se s mukom izborili; čemu i kome službeni automobili; blankoputni nalozi; fondovi za reprezentacije; jeftina letovanja i još jeftinija zimovanja za bližu idalju familiju?Čemu, na kraju krajeva, mali slatki dogovori ispod žita sa onima čije je žito?99

Zar da se posle svega vrate među običnu radničku klasu? Da im potomci budu deo te isteklase, ne polažući nasledno pravo na titulu „sindikalnog lidera"?Ne, naravno!Jer ko bi onda u ime obespravljenih dosanjao „radnički san" o više nego pristojnom životu naudobnim krilima demagogije?Ko bi stao pred dušmane radničke klase i gromoglasno uzviknuo: „Mi predstavljamo armijunezadovoljnih, gladnih i poniženih, ajde da se na obostrano zadovoljstvo lepo dogovorimo štakonkretno imamo od toga?!"Dakle, nema mesta pokudi jer i oni su samo ljudi, a ljudi, poznato je, jedu jagnjiće i prasiće,zar ne?To što 1. maja ražnjevi nisu poslužili kao jarboli za sindikalne zastave, bože moj.Doduše, ni vremenske prilike im nisu išle naruku, pa su protestne šetnje sveli na onesimbolične - po gajbu piva do dragstora i nazad, ali uzdignuta čela i s prkosnom pesmom nausnama. /.../Sad im valja organizovati reprizu uranka na kojoj bi prodiskutovali o toj temi i videli da li sutokom pomenute akcije bila ugrožena radnička prava vođe Al Kaide, ili su, pak, američkispecijalci zloupotrebljeni angažovanjem na neradan dan, pa još naterani da rade iprekovremeno, do duboko u noć.Na toliko važnih pitanja moraju da odgovore pre nego što se vrate na ono zbog kojeg supostali to što jesu: „Kako živi radnička klasa u Srbiji danas"?Pa, živi, preživljava nekako. Dok je tako nema potrebe za talasanjem. A kad preživljavanjudođe kraj? Pa, zna se - bogat sindikalni venac i opelo o trošku sindikata, da se zna da nijezaboravljen od svojih tribuna...Sve u svemu, što prepev čuvene parole kaže: „Kuku onom koga vlast hrani, a ovakav sindikatbrani"!P. S. Izvinjavam se onim retkim pojedincima koji ne spadaju u pomenutu kategoriju„sindikalac-dupeglavac"! Svaka sličnost sa stvarnim likovima je više nego namerna.http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/180694/Za-sindikalce-zeleznice-34000-veceraAutor: V.S. „Kako se troše pare u javnim preduzećima“ – Blic, 14.3. 2010.Građani Srbije platili su 34 miliona dinara za ručkove i prenoćišta sindikalnih aktivista naželeznici. Ne zna se tačno koliko je od ove sume otišlo na hranu, a koliko na spavanje, ali zaovaj novac se moglo u proseku platiti oko 10.000 noćenja ili 34.000 večera.Bilo bi smešno da nije tužno, jer siromašni građani finansiraju ovu lakrdiju pred kojom svakorukovodstvo Železnica žmuri, a za uzvrat za sve postupke ima podršku sindikalnih lidera. Znase pouzdano da su sindikati 2008. godine za svoje delatnosti potrošili oko 357 miliona dinaraili nešto manje od četiri miliona evra. Ne zna se koliki im je bio ceh prošle godine, ali jepoznato da su za smeštaj i ishranu u Beogradu, Vrnjačkoj i Vranjskoj banji, ali i letovanja uCrnog Gori i Grčkoj potrošili najmanje tridesetak miliona više nego što je bilo dozvoljeno.Niko od nadležnih ne zna da li je novac stvarno potrošen ili je reč o naduvanim fakturama.Sumnju podgreva i to što su sindikati dozvoljene troškove prekoračili u objektima Želturista,firme koja je od 2005. godine pod kontrolom Vlade Srbije i od tada se bezuspešno sprema zaprivatizaciju. Ali uspešno je bilo u poslu naduvavanja troškova rekreativnih odmora radnikaŽelvoza u privatnim hotelima u Vrnjačkoj banji. Zbog sumnje da su na ovaj način oštetiliŽelturist i Želvoz za oko 70 miliona dinara, u zatvoru su od septembra bivši rukovodioci ovadva preduzeća, sindikalci i vlasnici privatnih hotela. Svi bi polovinom marta mogli da budu naslobodi jer ističe zakonski rok za trajanje pritvora, a predmet je i dalje u fazi istrage.100

Želturist je početkom decembra prošle godine od Železnica zatražio regulisanje nenaplaćenihusluga za nekoliko desetina miliona dinara. Najveći dug nastao je zbog smeštaja i ishrane uobjektima Želturista, pre svega, u Hotelu „Beograd“ koji je „sindikalna baza“ i u kome sezačne i završi mnogo „sindikalnih aktivnosti“. Železnice su zbog astronomskih troškova kojisu do 8. jula 2009. već dostigli 25 miliona dinara ili isti iznos kao u 2008. obavestile Želturistda su sindikati od 8. jula obavezni da sami plaćaju hranu, ali je dug povećan za još 9,6miliona.Želturist je tražio od Železnica i pokrivanje duga od 17 miliona jer je „zbog velikoginteresovanja radnika Železnica“ podeljeno više vaučera nego što je predviđeno ugovorom zaletovanje u Crnoj Gori (Plavi horizonti) i Grčkoj, i smeštaj u Vrnjačkoj i Vranjskoj banji. NiŽeleznice ni Želturist nemaju odgovor ko je odobrio povećanje broja vaučera, ko ih je podelioi ko ih je i da li ih je iskoristio.Na kraju, Železnice ne žele da odgovore kako će sprečiti nekontrolisano trošenje sindikata,braneći se da je reč o samostalnim pravnim licima koja mogu da prave dugove, a članstvupodnose račune. Ćutanje zabrinjava ako se zna da ovo nisu prve pritužbe na sindikate, presvega na četiri reprezentativna, čiji su članovi podizali ogromne domaće, ali i deviznednevnice. Samo za devet meseci prošle godine ovi sindikati potrošili su 26.000 evra na imedeviznih dnevnica. /.../http://www.dnevnikonline.info/sr-lat/node/44056Lj. Malešević „Sindikalni lider zarađuje kao predsednik države” – Dnevnik, 16.9.2011.Dok Vlada Srbije smišlja kojim i kakvim merama će preduprediti posledice novog talasaekonomske krize, za koju se ovoga puta niko ne usuđuje da kaže da će nas zaobići ili da nijepred našim vratima, kritike da nije spremna za novi udar koji će se prelomiti preko leđaradnika dolaze i od sindikata. Tako je lider Saveza samostalnih sindikata Srbije LjubisavOrbović, nakon tematske rasprave koju su organizovali o merama za ublažavanje posledicaekonomske krize, izjavio da drugi tlas krize u Srbiji može doneti još čak 150.000 otkaza.– Vlada očito nije spremna za jedno takvo dešavanje i bogu se moli da do toga ne dođe. Onajko u ovom trenutku ne bude razumeo sindikate i radnike i građane Srbije, i ne treba da ulazi ine treba da ide na izbore – istakao je Orbović.S ovakvom ocenom čelnika samostalaca slažu se mnogi zaposleni i građani Srbije, čak i onikoji nisu članovi njegovog sindikata, ali sva je prilika da ni sam Orbović ne shvata ozbiljnokolika je i kakva ekonomska kriza i koliko kaiš moraju stezati svi, ali baš svi, da bi sa štomanje rana iz nje izašli. Naime, kamerna sala u Domu sindikata u kojoj su se sindikalci istručnjaci okupili da razgovaraju o mogućim potezima za ublažavanje posledica krize prekoleta je dobila potpuno novi izgled, a na pitanje koliko je koštalo njeno renoviranje usred krize,Orbović je novinarima odgovorio: Pitanje je krajnje glupo!Međutim, biće da je pitanje pametno jer je sasvim logično, kao što je sada logično da svičlanovi SSSS-a pitaju odakle novac za renoviranje, a odgovor nemušt i nepromišljen. Mnogojače firme i preduzeća odustali su ove godine, pa i prošle, od bilo kakvih investicija pa i onihnajmanjih, kao što je renoviranje i tapaciranje fotelja u raznim salama. Znači li to da SSSSima „višak” novca kada je sebi dozvolio luksuz da, u trenutku kada mu članstvo stenje podposledicama još uvek neprevaziđene krize, može da se šepuri s novom salom u koju će nekoući jednom ili nijednom mesečno i kakve koristi radnici imaju od toga da li su u njoj stare ilinove stolice?Da se u sindikatima vrti velika lova i da su mnogi spremni na to da napuste radna mesta ipređu na profesionalni rad u sindikate svima je postalo jasno kada je u martu ove godinepredsednik Sindikata prosvetnih radnika „Nezavinost„ Tomislav Živanović priznao da101

mesečno zarađuje oko 1.500 evra. Platu od 80.000 dinara, priznao je javno, ima i čelnikSindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović.No, sindikalni lideri i funkcioneri ne dobijaju samo plate iz sindikalne kase u koju ulažu svi,pa i oni radnici koji mesecima rade za minimalac kao i oni koji mesecima ne dobijaju platukad je jednom dobiju, već im često pripadaju i mesečne apanaže za članstvo u savetima iupravnim odborima. Preciznih podataka o tome koliko zarađuje čelnik SSSS-a LjubisavOrbović nema, ali po onome što je sam priznao početkom ove godine, plata mu je 109.000dinara, što je više od pet minimalnih zarada u Srbiji, od članstva u Socijalno-ekonomskomsavetu dobija još 33.000 dinara, što je malo manje od prosečne zarade u Srbiji. Tvrdi da mu sečlanstvo u Savetu za evropske integracije ne plaća. Sve u svemu, nezvanično, on je u martuzarađivao 142.000 dinara. To je u rangu predsednika države Srbije, a šta su radnici za tunjegovu platu u proteklim godinama dobili ne treba ni podsećati. Dovoljno je reći da je zavreme njegovog mandata bez posla ostalo između 200.000 i 400.000 radnika, u zavisnosti odtoga čiji se podaci uzimaju, kao i da on sam poručuje da će do kraja ove godine ista sudbinazadesiti još 150.000 zaposlenih.Antrfile:Na računu 3,8 milijarde dinaraPo obrađenim podacima APR-a za oko 7.000 sindikalnih organizacija, u 2010. godini nanjihov račune slilo se gotovo šest milijardi dinara. Kada su odbili sve troškove, ostao im je381 milion dinara viška. Trećinu manje nego prethodne godine ali suma opet nijezanemarljiva. Ukupna sredstva srpskih sindikata poslednjeg dana 2010. godine iznosila su 3,8milijarde dinara. Predsednica ASNS-a Ranka Savić tvrdila je da su toliki prihodi logični jersvaki član izdvaja jedan odsto plate za članarinu. To je, kaže ona, recimo, 380 dinara mesečnoako je prosečna zarada 38.000 dinara, dodajući da taj novac oni ne troše samo za sebe većčlanstvu pomažu na različite načine.6. Šta sindikalni novinari kažu o uticaju medijaDeset novinara koji pišu o sindikatima u našoj mini-anketi 31 , ocenjuju sa 3,2 (ocene u rasponuod 1=nikakav uticaj, do 5=veoma veliki uticaj) uticaj medijskog izveštavanja na odnos31 Naravno, ovo nije istraživanje svih novinara koji prate sindikate, niti smo nameravali da radimo takvoistraživanje. Hteli smo da dođemo do nekih indicija o tome kako novinari sindikalni shvataju posao koji rade. Napočetku smo napravili uzorak novina i novinara, međutim pokazalo se da smo u mnogim redakcijama dobiliodgovor da nema više sektorske podele i da više nema novinara koji posebno prate sindikate (ipak. Kada smopitali: da li, kada imate veoma važan „sindikalni događaj“, znate unapred koga ćete poslati, dobili smo potvrdanodgovor. No, tako je kako je. Iznenadilo je što je jedan broj sindikalnih novinara odbio razgovor, sa izgovoromili bez njega. Neki su govorili da nemaju vremena, a kod nekih je bilo primetno da ne žele da se bilo komezameraju, niti svojim urednicima niti sindikalnim liderima... U svakom slučaju veoma smo zadovoljniodgovorima 11 intervjuisanih novinara. Neki od njih su zaista unapred „znali“ rezultate našeg istraživanja. Onitako dobro poznaju ovu problematiku da su izneli stavove koje smo mi samo kvantitativno potvrdili!Ima novinara koji prate sindikate a koji kao da imaju obavezu da „pljuju“ po sindikatima, obično su onivezani za tabloide. Ima, ponekad, i svojevrsnog cinizma i tamo gde se ne očekuju. Navešću jedan primer upravotakvog odnosa: Politika, 3.4. 2011, na strani A10 piše: „LJUBISAV ORBOVIĆ, PREDSEDNIK SSSS, ODBIOINTERVJU ZBOG IMOVINSKE KARTE (Autor: NN). Članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije ostaćeuskraćeni za stavove svog predsednika Ljubisava Orbovića, koji je odbio da odgovori na pitanja „Politike“.Orboviću smo postavili ista pitanja kao i predsednicima druga dva sindikata, ali je on smatrao „krajnjeneumesnim, tendencioznim i vrlo ružnim da za 1. maj tražimo od njega da daje podatke o svojoj imovini“.Iznerviran time, odbio je da odgovorio i na ostala pitanja”. – Nema sumnje da je Politika imala preko 300 danada Ljubu Orbovića pita za imovinsku kartu, a oni su se toga setili uoči 1. maja i još se ljute što je dotični odbiointervju. – Naravno, mogu se navesti brojni tekstovi sa netačnim podacima, pa i zlonamernim interpretacijama102

građana prema sindikatima, a nešto manje, tj. tačno „trojka” (osrednji uticaj) – kada je upitanju uticaj medijskog izveštavanja na odnos samih radnika prema sindikatima.Ocena uticaja medija na poverenje građana u sindikate iznosi 3,5 – dok jeuticaj medija na poverenje radnika u sindikate ocenjen sa 2,8. Uticaj medija na povećanjeugleda sindikata ocenjen je sa 3,3.Impresivniji su, međutim, kvalitativni odgovori novinara na pitanje o medijskomuticaju na odnos prema sindikatima. Ovde navodimo nekoliko odgovora; dakle, da li medijiutiču?- Utiču. Tako što se stvara slika o sindikatu kao organizaciji. Ali se ne tretira prava ulogasindikata, već se uglavnom bave senzacionalističkim vestima. Najviše se izveštava oštrajkovima, koji uglavnom okupe više ljudi na ulicama, zaustave saobraćaj itd. Mediji utičunegativno tako što srozavaju sindikat i njegovu pravu ulogu. (Ano2) 32- Kvalitet odnosa medija prema sindikatima u prvom redu zavisi od odnosa sindikata premamedijima koji je u poslednje vreme poboljšan i obavlja se stručnije i kompetentnije. (DobrilaSoleša, Privredni pregled).- Mediji ne pokazuju interesovanje za sindikate sem kada su u pitanju protesti, afere ili sukobimeđu sindikatima.Nedostaje kritika sindikalnog rada i kompletnog Socijalno ekonomskogsaveta i pozitivni primeri sindikalne borbe. Mediji su zatvoreni za sindikalne teme generalno.(Ano1)- Mislim da mediji utiču na odnos građana prema sindikatima. Najviše možda kada se piše oretkim pozitivnim primerima da su zahvaljujući sindikalnom organizovanju radnici uspeli dase izbore za svoja prava. Verujem da je danas ljudima potrebno da u nešto veruju, da se prostonadaju da postoji neki izlaz. Mislim da su sindikati tokom prethodnih godina dostakompromitovani i da su smatrani kao organizacije koje služe za kupovinu zimnice i polutki narate, a tako ih mnogi i danas doživljavaju. Poslodavcima, naročito privatnicima, odgovarajurazjedinjeni sindikati i loša reputacija koju uglavnom imaju kod većine stanovnika koji nisučlanovi. (Ano3)- Mediji, kao što je poznato, imaju veliku moć i uticaj u javnosti, pa tako i na odnos građana iradnika prema sindikatima. Međutim, nedovoljno izveštavanje i bavljenje medija radničkimtemama, samim tim, i ne može mnogo da utiče na to. I to malo što se pojavljuje u medijimamože samo negativno da utiče na odnos i poverenje prema sindikatima. Naime, izveštava sesamo o protestima, štrajkovima i nekim drastičnim koracima, i to veoma površno, tako dagrađani i radnici na osnovu medijskog izveštavanja mogu da izgube poverenje u sindikate, jersu rezultati aktivnosti sindikata u medijima slabo vidljivi./.../ mediji nedovoljno prate aktivnosti sindikata, i kada to čine uglavnom je to na nivou vestiili izveštaja sa protesta, bez dublje analize i istraživačkg novinarskog rada. Moguće je i da jeto zbog toga što ni mediji nemaju toliko poverenja u sindikate, kao i sami građani, pa smatrajutačnnih podataka, pogotovo kada su u pitanju pare i „primanja” sindikalnih funkcionera. Neke od tih tekstobvasmo i ovde naveli, kao ilustraciju...32 Oznaku „Ano“ smo koristili kao oznaku za anonimne učesnike u našoj mini anketi novinara koji pratesindikate. Od 11 intervjuisanih novinara sedmoro je navelo ime, prezime i redakciju u kojoj rade, a četvoro ježelelo da ostane anonimno. Inače, svima smo rekli da će njihovi odgovori biti navođeni, doslovno, uistraživačkom izveštaju.103

da to neće biti dovoljno čitano/gledano. Mislim da mediji ni ne ulepšavaju ni poružnjavajusliku sindikata u javnosti, jer se njima i ne bave mnogo. Ipak, u poslednje vreme, sindikati supočeli da ulaze i u politički život Srbije, naime, svedoci smo sve češćih sastanaka sindikata ipolitičkih partija, ali i najave SSSS da će se uključiti u politički život Srbije. Samim tim,sindikati su zastupljeniji u medijima, što ne može pozitivno da utiče na poverenje građana unjih jer je građanima, slobodno rečeno, „muka” od politike.Nedostaju istraživačke priče o ovim temama.Mediji se ophode prema sindikatima isto onako kako i sami građani, jer mediji izveštavaju oonome što građani žele da pročitaju, a kao što sam već rekao, građani sve manje verujusindikatima pa ih i ne zanimaju toliko njihove aktivnosti. (Bojan Cvejić, Danas).- Mediji u velikoj meri utiču na sliku koju građani imaju o sindikatima. Jer ukoliko čestodolazi do negativnog predstavljanja sindikata u medijima (na primer u štampi), onda će i stavgrađana na kraju poprimiti antisindikalističke konture. Štampa često piše o sindikatima kao oneefikasnim zastupnicima radničkih prava, o nesolidarnosti tri najveća sindikata u Srbiji,povezanosti sindikalnih funkcionera i političkih partija na vlasti, što sve skupa utiče naurušavanje ugleda sindikata u javnosti. Ali i na pad poverenja građana u sindikate. S drugestrane odnos radnika prema sindikatima je složeniji i u suštini je dvojak. S jedne strane većinaradnika u privatnom sektoru koji nisu sindikalno umreženi i ne razmišlja o sindikatima pa sumediji za njih neretko jedini izvor ingormacija o sindikatima i sindikalnom delovanju. S tim uvezi ukoliko je medijsko “portretisanje” sindikata pretežno negativno utoliko je sličnomnjenje moguće očekivati i od strane većine sindikalno nepovezanih radnika. S druge straneradnici u “propalim” državnim preduzećima često su u neposrednom kontaktu sa sindikatimapa o njima mogu da stvaraju predstave iz prve ruke. U suštini radnici imaju veliko poverenjeu sindikate kojima pripadaju pa u takvoj situaciji mediji teško mogu da naruše njihovpozitivan stav prema “vlastitim” sindikatima. S druge strane uticaj medija na kreiranjestavova radnika prema suparničkim sindikatima sasvim je moguć i otvoren. (Boris Jašović,Naša borba, Danas)- Uticaj medija na sliku o sindikatima i poverenju u sindikate, svakako, postoji, samo što tajuticaj permanentno slabi od 2000. do danas. Za to su najmanje krivi novinari, jer od njihnajmanje zavisi da li će se tekst pojaviti u štampi ili biti emitovan, ako je reč o elektronskommediju. Na prvom mestu, zbog redukcije troškova, vlasnici medija su prvo ukinuli sektorskenovinare, a potom i na urednike svalili veći broj rubrika, tako da novinar i njegov urednik uvećini slučajeva nisu u mogućnosti da imaju realnu sliku o svetu rada i sindikalizmu.Izveštavanje iz sveta rada svelo se na površne izveštaje sa konferencija za novinare ilitendenciozne priloge u službi dizanja određene “prašine”. S druge strane, sindikati su i samidoprineli takvoj slici kakofoničnim izjavama i nastupom prema medijima. U svakomsindikatu postoje ljudi koji se na neki način bave medijima i sigurno da postoji način danovinarima ili medijskim kućama na sažet, objektivan i razumljiv način saopšte ono što želeda dospe u javnost. U elektronsko doba, prosto je neverovatno da mnoge sindikalneorganizacije nemaju internet prezentacije, gde bi mediji mogli da potraže teme. Dakle,medijska slika zavisi od obe strane, a objektivnost, uprkos tome sto se vlast vlasnički uplela umnoge od njih, nije ugrožena koliko je prisutna površnost i senzacionalizam u cilju dizanjaprofita. (Saša Luković, sindikalni novinar)- Mediji, pogotovo elektronski i tabloidi mogu samo da utiču da se u ekstremnim slučajevima(pitanje je i šta je više ekstremno, jer štajkovi glađu, samosakaćenja radnika pa čak i pretnjesamospaljivanjem su već ‘pase’) skrene pažnja na neki sindikat i neki problem. Međutim,takva ‘story’ traje tek dan - dva, a znajući kojoj publici se plasira, ona biva brzo zaboravljena.Prilozi o radničkim, sindikalnim i socijalnim problemima u takozvanoj ‘ozbiljnijoj’ štampi iperiodici, na žalost, ne dopiru do većeg broja građana. Uzrok svega toga trebalo bi da pokaže i104

ovo istraživanje, a moje lično mišljenje jeste da su krive obe strane - sindikati su potpuno vantoka vremena i blago rečeno nesposobni i lenji da komuniciraju sa medijima, a mediji u trci zasenzacijama i profitom zaobilaze pomenute probleme iako je to neopravdano. (Bane Božić,Danas)- Naravno da utiču, ali ne bi trebalo precenjivati domet tog uticaja /.../ Radnici u preduzećimau kojima sindikat postoji imaju priliku iz prve ruke da se uvere u to kako sindikat radi, što ihopredeljuje da im veruju, odnosno ne veruju i tu izveštavanje medija nema presudnu ulogu.Uticaj medija je potencijalno veći kod zaposlenih koji rade u privatnom sektoru, naročito umalim i srednjim preduzećima, gde je manje prisustvo sindikata manje i sami radnici sumanje informisani o svojim pravima. (Stevan Veljović, Ekonom:east)7. Sindikati i mediji- Sindikati su uvek otvoreni za medije jer je to njihova besplatna reklama, sa izuzetkompojedinih sindikalnih lidera koji svoje učešće u nekim emisijama uslovljavaju npr da ne budeprisutan taj i taj. (Ano1)- Odnos SSSS prema medijima je izuzetno profesionalan i ne izdvaja ni jedan mediji.Sindikat nedovoljno radi na popravljanju svog imidža u javnosti. I pored nekog truda dapopravi svoj imidž u društvu, nema dovoljno podrške od medija u tome. Oni kao da čekaju dase nešto loše desi, pa da pišu o tome. Ne afirmišu pozitivne stvari, već uglavnom pišu onegativnim. (Ano2)- Svi sindikati imaju nedovoljno „agresivan“ pristup prema medijima, što je posledicaverovatno nedovoljno stručnih, brojnijih, kreativnijih i ambicioznijih službi za odnose sajavnošću. Sindikati kao da su više okrenuti starijoj populaciji, a ispred sindikata se slikajutakođe uglavnom starije osobe. Trebalo bi da se više okrenu mlađim osobama, pred kojima jebudućnost i koji imaju problema u pronalasku posla. Takođe, u javnosti bi trebalo da ispredsindikata istupaju mlađe osobe, kao i da se mlađi angažuju na poslovima saradnje sa medijimai odnosima sa javnošću.Inače, sindikati su veoma otvoreni prema medijima, ali više kada im se novinari obrate, negošto sami preduzimaju neku inicijativu. Pod hitno treba sindikati i da modernizuju svojeinternet prezentacije i uključe se na društvene mreže. (Bojan Cvejić, Danas)- Sindikatima je u interesu da sarađuju sa medijima pa u tom smislu moraju biti još aktivniji iotvoreniji u komunikaciji sa njima. SSSS se kao najveći sindikat u Srbiji izdvaja pointeraktivnom odnosu sa medijima. Rad informativne službe ovog sindikata je putokaz kakosindikati treba da deluju u pravcu usmeravanja medijske pažnje na radnička pitanja odnosnona koji način sindikati treba da porade na vlastitoj promociji. To je ujedno i odgovor napitanje kako bi se mogao poboljšati odnos između medija i sindikata. Na kraju treba podvućičinjenicu da su ipak sindikati ti koji u nesumnjivo teškim vremenima za radništvo treba dapritisnu gas do daske u komunikaciji sa medijima a ne da čekaju da im mediji dođu na noge.(Boris Jašović, Naša Borba, Danas)- Uprkos silnoj želji za pristup medijima, generalno gledano, sindikati još nisu našli pravinačin da svoje prisustvo kanališu u današnjem medijskom haosu. Ako se uzmu u obzirposlednjih 11 godina, Savez samostalnih sindikata Srbije je uspeo da se izdigne iz pepela iponovo se pozicionira u centar medijske pažnje, dok su druge dve velike sindikalne centrale,zagledane u sebe same, stigle u zapećak. Ostale novoformirane gotovo da niko i ne pominje.105

Zaključak, koji se iz ovog može isvesti je da, ukoliko su već mediji postali ono što su danas,sindikati moraju da se prilagode tome i osposobe ljudske resurse iz svojih redova ili unajmeprofesionalce da brinu o medijskoj slici sopstvene organizacije. (Saša Luković, sindikalninovinar)- (S)indikati (su) potpuno van vremena i koloseka nekog normalnog odnosa sa medijima, dane kažem modernog, jer bi to za njih bila misaona imenica. Čak su i im konferencije zaštampu kao u vreme Broza, možda i gore.Jedino što je povoljno jeste to da su gotovo svi lideri i čelnici granskih sindikataveoma raspoloženi za razgvor. Tu su jedino nazadovali u centrali Nezavisnosti, ali su vođenjihovih granskih sindikata solidno potkovane i dalje spremne za priču.Po kvalitetu odnosa se, barem u količini i načinu izjava, u poslednjih godinu danaizdvojio Granski sindkat prosvete Nezavisnost, a centrala SSSS je sve otvorenija iraspoloženija za medije. Na terenu je obrnuto - najčešće i najlakše se sarađuje sapoverenicima ASNS i Nezavisnosti, nevezano za granu.Kada je reč o boljem odnosu sindikata, mislim da je za to potrebna solidna edukacijalidera i poverenika, ali i njihov hrabriji i inovativnij nastup. Informativne službe i PR ekipe usindikatima gotovo da ne postoje, a ako i postoje one su kopije onih od pre tri decenije. U infoslužbe sindikati bi trebalo da privuku iksusne i visprene novinare i PR mejkere, a načinikomunikacije trebalo bi da se potpuno inoviraju. Na šta liče njihovi sajtovi i da li su uopšečuli za tviter i fejsbuk, posebno je pitanje. (Bane Božić, Danas)Kako bi se mogao poboljšati odnos između medija i sindikata?Kako bi se mogao poboljšati odnos između medija i sindikata?„Samo aktivnijim radom sindikata.“ (Ano1)- Ako mislite na novinare koji prate sindikat, njima najviše treba podrške njihovih medijskihkuća u smislu dobijanja prostora za radničke probleme i njihovo rešavanje. Urednik mi jejednom ozbiljno rekao da želim da ga posvađam sa jednim sindikatom jer se lider togsindikata žalio na objektivnost mog izveštaja (Ano1)- Da mediji imaju hrabre, stručne i elokventne sagovornike, koji mogu sa argumentima daobjasne svoje stavove i propagiraju rad sindikata. Potrebno je, takođe, da sindikati koristeusluge i znanje raznih stručnja, najviše ekonomskih i analitičara, kako bi dobio relevantnepodatke.Da dobijamo više informacija i aktuelnih ekonomskih podataka o kojima bi se moglo pisati.Da novinare edukuju o ulozi sindikata, da im urednici ne zabranjuju pojedine tekstove koji neidu u prilog vlasti. (Ano1)- Održati edukativne radionice za predstavnike medija, ali i za zaposlene u sindikatima injihovim službama za odnose sa javnošću, za koje je to mnogo potrebnije i značajnije. (BojanCvejić, Danas)Iz razgovora sa Draganom Mitrović, predsednicom Štrajkačkog odbora DP “Ravanice”:“Stekli ste i značajnu medijsku pažnju. Novinari su uglavnom s razumevanjem prenosiliinformacije o vašem protestu, što nije baš uobičajeno kad su radnički protesti u pitanju. Na koji načinste to postigli?Medijsku pažnju smo pridobili tako što smo redovno obaveštavali sva sredstva informisanja o106

trenutnom stanju u ‘Ravanici’ i zakazivali smo konferencije za štampu kad god je to bilo potrebno.Imali smo dobro organizovan štrajkački odbor i dobru saradnju sa stručnim kadrovima izpreduzeća, koji su pred svaku zakazanu konferenciju za štampu pripremali i predavali dokumentacijukoja potvrđuje tačnost svih navoda i zahteva zaposlenih.Pojedini novinari su ponekad objavljivali članke sa negativnom konotacijom u odnosu na‘Ravanicu’, ali smo mi uvek slali demante kojima smo osporavali neistinu i uz to slali pisane dokazekojima smo potvrđivali tačnost svih naših tvrdnji.” (M. S. “Smisao borbe za fabriku i radnička prava.Iskustvo ‘Ravanice’ iz Ćuprije”. Republika, decembar 2009. godine - http://www.republika.co.rs/466-467/11.html).- Eventualnim pokretanjem dnevnog lista ili radio stanice (u najboljem slučaju i jednog idrugog) sindikati bi u najvećoj mogućoj meri poširili svoj uticaj u društvu.Što više informacija o sindikalnim aktivnostima. Potpuna otvorenost i pružanje maksimalnepomoći svima (posebno novinarima i naučnim radnicima) koji su zainteresovani da se bavesindikatima i radništvom. (Boris Jašović, Naša Borba, Danas)- Da bi se poboljšao odnos prema medijima potrebno jea) doneti planove medijskih kampanjab) sklopiti ugovore o saradnji sa medijskim kućamac) redovno sazivati urednike i sektorske ljuded) napraviti programe obukae) kreirati specijalizovane emisije, tematske blokove, stručne priloge, pripremitiseriju materijala o aktuelnim pitanjimaf) osnovati jedinstveni sindikalni info centar (Dobrila Soleša, Privredni pregled).- Da bi se današnjoj generaciji novinara, šta god da se pod time podrazumeva, olakšalopraćenje sindikalne scene potrebno je učiniti im informaciju pristupnom. To podrazmevapozivanje pojedinaca, ali i kontaktiranje urednika. Sledeći koristan postupak je plasiranjenovinaru ili uredniku sažete informacije i to u elektronskom obliku, kako bi oni izgubili štomanje vremena u njenoj obradi i prilagođavanju za svoj medij. Danas je zbivanja mnogo, avremena malo, kao što je malo i poznavanja dubine određenih događaja bitnih za sindikate. Ida se vratimo na početak, dok god mediji ne promene, u većini slučajeva, površan isenzacionalistički pristup izveštavanja javnosti, čak i o zbivanjima krupnijim nego što susindikalna, sindikati će morati sami svojim biranim plasiranjem informacija, ali i konkretnimučinkom na terenu, da se bore za svoje parče medijskog neba. (Saša Luković)- Najveća ’pomoć’ bila bi kada bi urednici više naručivali i puštali ovakve priloge, što se uvećini medija teško može očekivati. Neophodne su i povremene edukacije o nekim aspektimai problemima u sindikalno-radničkoj sferi, koje zasad pružaju samo strane fondacije, aliuglavnom samo sindikalcima, a ne i novinarima. Potrebno je i da u toj ’utakmici’izveštavanja i analitike postoji više neutralnih sagovornika spremnih za razgovor. Kod nas jepolitičkih analitičara sijaset, a o sindikatima, osim nekoliko imena, niko ne voli ili ne želi dagovori. Često se dešava i apsurd - da neki ’stručni’ sagovornici ne žele da budu pomenuti uistom tekstu sa drugim, što se, kod sindikalnih vođa takođe dešavalo, a sada je to retkost.(Bane Božić, Danas)- Budući da otvorenost sa obe strane veći je problem kako sindikat može da oblikuje svojukomunikaciju sa medijima. Manji broj sindikata ima posebnu PR službu, a i kada ona postoji,njihova uloga se isrpljuje u pozivanju novinara na konferencije za štampu. Ne postoji nisamostalnost portparola u davanju izjava novinarima.107

Dobar primer koliko je jaka služba za odnose sa javnošću bitna za zastupanje stavova nekeorganizacije u javnosti, pokazuje primer Unije poslodavaca, koja je uspela da sama nametneveliki broj tema za koje su poslodavci zainteresovani (opštinske takse, troškovi kolektivnihugovora, avansno plaćanje PDV-a i dr.). Oni ne samo što umeju da prepoznaju teme, negonajčešće i sami opskrbe novinare podacima upotrebljivim za novinski tekst (koje doduše,uvek treba proveriti). Sindikat bi za svoje mesto u medijima trebalo da se bori na isti način,kompetentnom komunikacijom sa javnošću, tako što neće čekati da novinari prepoznaju temenego će ih sami nametati. Umesto da jasno formulišu i konkretizuju određeni uži problem iponude rešenje, sindikalni argumenti ostanu slabi jer se usmeravaju na generalne probleme ipritom pretenduju na zastupanje interesa različitih društvenih grupa čiji su interesi nekad isuprotstavljeni (mladi, penzioneri, zaposleni, nezaposleni).Postoji prostor, koji nije iskorišćen dovoljno, da se javnost na zanimljiv način upozna i sametodima sindikalnog delovanja, sa načinima regrutovanjem članstva, kako se pregovara saposlodavcima, oko čega se najčešće spore kad treba zaključiti kolektivni ugovor i sl. Sve to,međutim, zahteva tim ljudi koji prikuplja podatke i ume da ih na koncizan i zanimljin načinpredstavi javnosti, a što sindikati uglavnom nemaju.Ne sećam se, takođe, ni da sam kao novinar u sindikatu dobio brošuru u kojoj su detaljnoobjašnjeni problemi radnika u pojedinim branšama, glavne tačke sporenja između socijalnihpartnera, izvodi iz bitnih zakona, što bi pomoglo o izveštavanju. (Stevan Veljović,Ekonom:east).X x XJedanaest novinara koji prate rad sindikata, objektivnost medija u izveštavanju o sindikatimaocenjuju sa 3,2 (u ocenama od 1 do 5), a obim pažnje koju mediji posvećuju sindikatima sa2,7. Gotovo svi “sindikalni” novinari sa kojima smo razgovarali, smatraju da se mediji bavesindikatima samo kada su u pitanju protestna okupljanja, štrajkovi i politika. - Ukupankvalitet medijskog pristupa sindikatima, intervjuisani sindikalni novinari ocenjuju sa 2,5.Nesumnjivo da su „sindikalni“ novinari veoma kritični prema svom radu (i premasvojim redakcijama i urednicima). Usudio bih se da tvrdim da preteruju u svojoj(samo)kritičnosti i da su možda kritičniji nego i od samih sindikalnih rukovodilaca kada je upitanju njihova slika u medijima! (Inače, kamo sreće da taj nivo samokritičnosti imaju isindikati, odnosno sindikalni lideri, kada je reč o njihovom radu.)U svakom slučaju, za same sindikate je najbolje da njihova medijska slika što višeodgovara njihovom stvarnom liku; dakle, ni bolje ni gore. Otuda ima smisla onaj savet davnoizrečen: Pre nego št počete da kukate na novinare, pogledajte se u ogledalo! Na relacijusindikalne stvanrosti i medijskog lika sindikata, ukazuje se i u uvodniku za oktobarski brojSindikalnog poverenika iz 2010. godine (videti okvir).Šibice, mediji i sindikat (Sindikalni poverenik, oktobar 2010.)Pre dve, tri godine jedan sindikalni lider ogorčeno je pitao novinare šta bi to sindikati trebalo da učineda češće budu prisutni u medijima. Nastavio je da se žali i roni suze, spočitavajući novinarima kako to108

nije u redu da se o sindikatima malo piše i govori, a da neke folk – zvezde, političari, kriminalci i kozna ko sve još, ne silaze sa stranica novina i sa TV ekrana.Novinarima se nije nešto preterano objašnjavalo zašto je to tako, pa su se listom pravdali daoni pišu tekstove i pripremaju priloge, ali da urednici određuju „šta ide, a šta ne“. Nekima, međutim,nije bilo teško da kratko i izreknu odgovor. Možda je on bio ciničan i posledica iznerviranosti što samisindikalci ne vide odgovor, pa su ga sami dali. Bio je identičan ogorčenom reagovanju običnoggrađanina, radnika koji je video kako sindikati u svetu rade i koliko od toga ima efekta, pa i zašto sutamošnji mediji uvek ispred vrata sindikata i uvek tamo gde oni nešto rade. Zato je taj odgovoronomad i glasio: „kad već sami ne znate šta vam je činiti i kad ste takvi kakvi ste, kao i što su sindikatitakva razbijena i nemoćna vojska, vi lideri, počnite da se javno samospaljujete na Terazijama i svimediji će to zabeležiti.“Ova tužna i ružna priča bila bi zaboravljena, da se nije dogodio još jedan oktobar u Srbiji - 22.Vlada je, baš pred početak velikog sindikalnog skupa, tog dana održanog u Novom Sadu, jednog unizu od sindikalnih protesta protiv Predloga izmena PIO zakona, ovaj sporni dokumentpovukla iz procedure. Ne tvrdimo da je ovo, kako su na tom skupu isticali lideri pet sindikata,istorijski trenutak. Šak bi se pre moglo reći da je to dobar početak da sindikati nešto učine, ne samo zasvoje članstvo i da zaista postanu sindikati, već i da počnu da interesuju medije. Uostalom, komentariobičnih građana su i dalje u velikoj meri skeptični, jer sumnjaju da su do juče zavađeni sindikalnilideri, preko noći postali svesni šta znače sindikalna solidarnost i sloga. Ako i nisu do kraja svesni,očigledno je da se trude, jer je jasno da ukoliko nastave da rade kao što su radili pre ovogujedinjavanja, radnici će sami početi da organizuju sindikate po svojoj meri. Naravno i da birajunjihove lidere /.../Kako sindikalni rukovodioci ocenjuju rad „sindikalnih“ novinara, odnosnopredstavljanje sindikata u medijima? Šta, uopšte, sindikalni lideri i drugi rukovodioci, očekujuod medija? Kolika je korelacija između procene važnosti sindikalnih događaja i sindikalnihtema, između s jedne starne onih koji rukovode sindikatima i, s druge strane, onih kojipredstavljaju sindikate u medijima? – To su neka od važnih pitanja na koja ćemo odgovarati unastavku ovog istraživanja kroz sučeljavanje istraživača sa svojim nalazima, na jednoj strani,sindikalnih novinara na drugoj strani, i sindikalnog vođstva na trećoj strani.8. „Republika“ piše o radnicima i sindikatimaRepublika, glasilo građanskog samooslobođenja, jedina je ne-sindikalna novina (a da znamo)koja je u manifestu svog identiteta („Ko smo, šta radimo, čemu težimo“) pomenulasindikate 33 . Osnivači ove novine tvrde: „Podsticali smo, podržavali i sarađivali sa svimakterima otpora stihiji i borbe za demokratske promene - od nezavisnih novinara i medija,preko načelne opozicije i sindikata, do nastajućih antiratnih grupa, nevladinih organizacija idruštvenih pokreta.“ – Uvid u sadržaje tekstova koje je Republika do sada objavila potvrđujeizneti navod. Treba još dodati da Republika nudi i očekuje saradnju sve šireg kruga saradnika33 Uvid u pisanje Republike o radnicima i sindikatima a koji se ovde prezentuje, nije rezultat ni sistematskog ninekog posebnog istraživanja pisanja ovog glasila građanskog samooslobođenja. Uvid je pre svega ono što upadau oči svakom zainteresovanom čitaocu Republike kao u nas jedinoj novini koja redovno prati i učestvuje uzbivanjima u kojima radnici pokušavaju a ponekad i uspevaju da se izbore za svoja prava.109

i čitalaca, između ostalog i o temi: „privredne i društvene promene u kojima će cena tranzicijebiti ravnopravno raspoređena kroz stalan socijalni i politički dijalog sindikata, poslodavaca idržave“ (http://www.republika.co.rs/o_nama/srpski.html). (Ovo i sva druga podvlačenja uovom odeljku - S.M.)Suštinu angažmana Republike u radničkim i sidnikalnim borbama izneo je NebojšaPopov u tekstu „Svojina i odgovornost“ koji je objavljen u Republici broj 412-413. „Reč je okonkretnom razlikovanju rđavog i dobrog ponašanja konkretnih aktera i formulisanjuobrazloženog stava o tome šta se događa. Kao što ovde nema paušalnog odnosa prema’zlim momcima’, nema ni slepe pristrasnosti prema ’dobrim momcima’.“ I dalje:„Pojednostavljeno rečeno, zbivanja u ’Jugoremediji’ nikako nisu oličenje samo dobroga, nitisamo rđavog, već je reč o nečemu što liči na ’ogledno dobro’, gde se očitavaju različite ideje,interesi, trendovi i ishodi koji zaslužuju analitičku i kritičku pažnju, što i jeste od interesajavnosti kao demokratske institucije.“ ( http://www.republika.co.rs/412-413/18.html).(1) Republika je inicirala stvaranje i uključivanje javnosti u radničke i sindikalneprobleme. U fokusu ovog glasila građanskog samooslobođenja našli su se „slučajevi“Jugoremedije, Šinvoza, BEK-a i drugih preduzeća, odnosno pokušaji radnika da odbranesvoje fabrike (akcije).Treba pomenuti animiranje svetske javnosti za zaštitu Jugoremedije – Apel da sezaštiti Jugoremedija potpisalo preko četrdeset svetskih intelektualaca i udruženja: NoamČomski, Imanuel Volerstin, Noami Klajn... Tu je potom aktivnost Grupe građana za podrškuradnika akcionara Jugoremedije (Zaga Golobović, Nebojša Popov i drugi); pokretRavnopravnost 34 , Koordinacioni odbor radničkih protesta u Srbiji 35 , rasprave u zrenjaninskoj34 „ Pokret Ravnopravnost je nastao 22.12.2007. godine, iz solidarnosti zrenjaninskih radnika (Jugoremedije,BEK-a, Šinvoza, Pivare, Fabrike tepiha „Proleter“, Šećerane, Sloga-Mideri...) koji su tokom tranzicije prošlikroz golgotu neuspelih privatizacija i pri tom bili prinuđeni da se kroz štrajkove bore za dokazivanje svojihelementarnih i egzistencijalnih prava.Pokret Ravnopravnost je u početku bila politička stranka, koja je na lokalnim izborima u maju mesecu2008. godine, upela da sa više od 3000 glasova uđe u gradsku skupštinu i javno zastupa glas radnika.Donošenjem zakon o političkim strankama i ukrupnjavanju političke scene u Srbiji, pokretRavnopravnost se pripojio novonastaloj Socijaldemokratskoj partiji Srbije u čijem programu su prepoznaticiljevi slični koje je do tada zastupao i sam pokret.Ravnopravnost nastavlja svoj nestranački rad kroz udruženje građana, i 31.05.2010. godine, formirasvoje sedište u Građanskoj čitaonici u Zrenjaninu gde se redovno organizuju sastanci radnika i intelekualaca okoaktulnih tema vezane za zrenjaninske radnike i male akcionare.Osnovni ciljevi udruženja su: edukacija i informisanje radnika i malih akcionara, analiza iskustava urazvijenim zemaljama, uspostavljanje kontakata sa radnicima u Zrenjaninu, Srbiji i širom Evrope, analizapozitivnih (domaćih i stranih) iskustava kao i njihova javna promocija.“(http://www.ravnopravnost.org/KSM.html - pristupljeno 12.1.2012).35 „Koordinacioni odbor radničkih protesta u Srbiji osnovan je 11. avgusta 2009. na protestu radnika''Zastave elektro'' iz Rače. Osnivanje je inicirao Pokret za slobodu povezivanjem radničkih grupa iz Rače,110

Građanskoj čitaonici; filmovi (TV serijal) „Dosije stečajna masa – slučaj ŠINVOZ“ i „Dosijestečajna masa – slučaj BEK“ (autor serijala Dragan Gmizić, reditelj Želimir Žilnik), benefitkoncerti u znak solidarnosti sa radnicima Šinvoza, slike Milice Ružičić 36 ... Posebno trebapomenuti značaj aktivnosti Saveta za borbu protiv korupcije, institucije koja je dodatnouticala na stvaranje i usmeravanje javnosti o radničkim i sindikalnim borbama. (Podacinavedeni prema: Popov, 2011. i Bailović, 2011.)(2) Republika je belodano prikazala i pokazala ulogu javnosti i medija uradničkim borbama i sindikalnim akcijama. Tu ulogu dobro ilustruje „Apel javnosti“ kojije potpisao Zdravko Deurić, predsednik Udruženja akcionara AD “Jugoremedija”, uZrenjaninu, 22. 11. 2004. godine, a objavila Republika u broju 346-347.“Za šta se bore radnici-akcionari ‘Jugoremedije’. Već godinu dana se borimo za: 1)poštovanje ugovora, 2) zaštitu vlasničkih prava malih akcionara, 3) poštovanje prava iz radnogodnosa, uključujući i pravo na štrajk, 4) odgovorno ponašanje sudske i izvršne vlasti, a protiv: 5)prevara, krađe, pljačke, korupcije i nasilja i 6) ideološke kampanje preko medija kojom se o namanameće netačna i mahom negativna slika. /…/6. Neistine i klevete. Na naš račun je javno izneto puno neistina i kleveta. Nismo protivprivatizacije - naprotiv, ali za onu koja je u skladu sa zakonom i ugovorom. Nismo neradnici (ni ufirmi ni privatno). Nismo samoupravljači nego vlasnici, nismo primitivni delovi radničke klase (kakonas javno naziva donedavni direktor Radovanović na televiziji). To više govori o njemu nego o nama.Ponajmanje smo "staljinisti", "sektaši", nismo za "psihijatrijske analize", kako govori Radovanović./…/ - Očekujemo razumevanje i podršku javnosti.” (podvlačenja u ovom odeljku – S.M; navedenoprema http://www.republika.co.rs/346-347/12.html).(3) Republika ukazuje na karakter medijskog pristupa sindikatima i radničkimborbama. Pre svega, ukazuje se na senzacionalizam i jednostranost u pristupu.O senzacionalizmu, na primer, svedoči Emilija Rusovac (Republika, novembar 2008).Zrenjaninski „Šinvoz“ je slučaj koji je postao „poznat široj javnosti tek kada je u januaru, zavreme dvodnevnog protesta zbog nameštenog stečaja nad fabrikom, u Domu sindikata uBeogradu umro radnik Radislav Stojanov. Tada je to bio peti smrtni slučaj među radnicima.Zrenjanina, Beograda, Ćuprije, Vršca, Subotice. Problemi su nam različiti, ali cilj je isti – tragamo za načinom dasačuvamo i razvijamo proizvodnju, čuvajući tako i svoja radna mesta. Radnici pojedinih preduzeća zahvaljujućisolidarnoj i upornoj borbi uspeli su da sačuvaju svoje fabrike, međutim ti rezultati nisu trajni, i moraju se zaštititii učvrstiti. Za druge radnike pozitivna iskustva radničkih borbi znače da borba ima šanse za uspeh. Za one koji supostigli uspeh, nastavak radničke borbe znači šansu da u daljoj borbi ne ostanu sami.Danas se Koordinacioni odbor sastoji pretežno od lokalnih radničkih organizacija pa je preimenovanu Koordinacioni odbor radničkih organizacija.“ (http://pokret.net/cms/index.php?page=koordinacioni-odborradnickih-protesta-u-srbiji– pristupljeno 12.1.2012).36 „Retko se događa da jedno umetničko delo neposredno po svom nastanku izađe iz prostora užeg krugaljubitelja i znalaca umetnosti. To se dogodilo sa slikom na platnu akademske vajarke Milice Ružičić (1979) kojaje premijerno bila izložena u Galeriji Kulturnog centra Beograda tokom decembra prošle godine. Izložba jeprivukla pažnju medija, urednika kulturnih rubrika, a glavna slika ove izložbe našla se na naslovnoj stranijanuarskog broja časopisa Republika. Reč je o slici napravljenoj na osnovu dokumentarnog video zapisa osukobu radnika, malih akcionara ‘Jugoremedije’, policije i privatnog obezbeđenja, koji se dogodio 19. avgusta2006. godine.” (Dragan Stojković, Republika br. 496-497, 1-31. 3. 2011. – navedeno prema Popov, 2011: 303).111

Do danas ih je umrlo trinaestoro. Neki su izvršili samoubistvo, drugi su umrli zbog nemaštine,nisu mogli da plate lečenje.“ (http://www.republika.co.rs/440-441/14.html).Primer „Šinvoza“ je pokazna vežba svojevrsne borbe za javnost. Tako Republika ubroju od oktobra 2008. godine, piše o dve suprotstavljene slike koje se nameću javnosti.“S jedne strane, u jednom letku kojim je oblepljen čitav grad, i deli se po trgovinama iulicama, ubacuje u poštanske sandučiće, nižu se pohvale programa reorganizacije kao početka‘novog života’, ‘zajedničke dobrobiti’ koja ‘nema alternativu’, što ometa ‘mala grupa ljudi’koja sprovodi ‘opstrukciju rada u fabrici’. Ta ‘mala grupa’ je kolektivni lik negativne slike:oni se žigošu kao ‘uličari’, ‘razjareni bukači’ koji trupkanjem ugrožavaju i samomonumentalno zdanje u kojem se nalazi sudnica (Večernje novosti, 25. septembar). Zamaloda ga razore. Kao da se od unesrećenih radnika očekuje da pišu članke i knjige, organizujuseminare i naučne skupove.”S druge strane “Na konferenciji za štampu, u prostorijama pokreta Ravnopravnost,koji ima predstavnike u lokalnoj samoupravi, Mita Lisica je, pred malobrojnim novinarima,reagovao na priče o ‘maloj grupi’ evociranjem prizora sa brojnih sahrana radnika ‘Šinvoza’(tri samoubistva i deset umrlih u bedi) koje su u gradu i okolnim selima ispratile hiljade ljudi.Zatim, podsetio je na sve faze ‘slučaja’, od ‘kontroverzne’ privatizacije, nesankcionisanihkrivičnih radnji mahinacijama zaduživanjem firme u pripremi stečaja, do obećanjapredstavnika vlasti (u prvom redu ministra Dinkića) i njihovog izneveravanja.”( http://www.republika.co.rs/438-439/07.html).Godinu dana kasnije (decembar 2009.), u tekstu “Sve konkretniji oblici solidarnosti”,Ivan Zlatić piše u Republici:“Verovatno ceneći da je prošlo dovoljno vremena otkako je priča o pljački ‘Šinvoza’poslednji put bila u medijima, Nebojša Ivković je pokušao da opere biografiju tako što sunjegovi direktori 11. novembra pred televizijskim kamerama proveli gradske čelnike krozfabriku i objavili oporavak fabrike. Beogradska štampa je ovoj poseti jednog srpskoggradonačelnika jednom lokalnom preduzeću posvetila značajnu pažnju, u izdanjima koja čitacela Srbija. Novinar Politike Đ. Đukić je ukratko podsetio na predistoriju slučaja uzkonstataciju: ‘Sindikalni protesti doveli su do finansijskog kraha fabrike’, i zaključio:‘Interesantno je da je Skupština grada Zrenjanina u vreme sindikalnih protesta stala na stranuradnika i podržala ih protiv Ivkovića, da bi juče njen potpredsednik Predrag Jeremić igradonačelnik Zrenjanina Mileta Mihajlov naglasili da će gradske vlasti ceniti činjenicu da jeu ‘Šinvozu’ obnovljena proizvodnja i da će dati podršku razvoju ovog preduzeća izapošljavanju novih radnika« (‘Šinvoz radi, sud osporio poništavanje privatizacije’, Politika,12. novembar 2009). Problem je, zapravo, kudikamo ozbiljniji od pukog ‘preletanja’.Skupština Zrenjanina je krajem prošle godine osnovala Anketni odbor koji je istražiočinjenice o privatizaciji ‘Šinvoza’ i sastavio izveštaj u kojem stoji da je Nebojša Ivkovićnamerno izazvao stečaj preduzeća. Taj izveštaj je Skupština jednoglasno usvojila, sazaključkom da će podržati borbu radnika i malih akcionara ‘Šinvoza’ da zaštite svoja prava.Dakle, gradonačelnik i potpredsednik Skupštine su istupili suprotno stavu Skupštine.Pokret Ravnopravnost, zrenjaninska politička organizacija koja okuplja radnika i maleakcionare, 17. novembra je održao konferenciju za štampu na kojoj je Mita Lisica, izmeđuostalog, rekao: ‘Pozivamo čelnike grada Zrenjanina da poštuju zaključke Anketnog odbora o‘Šinvozu’, za koje je glasalo svih 67 zrenjaninskih odbornika, i da se uzdrže od poteza koji seu javnosti mogu protumačiti kao podrška ljudima koji su opljačkali zrenjaninske radnike imale akcionare. Predstavnici lokalne vlasti moraju biti svesni težine koju njihova poseta ima utrenutku kad jedna kriminalna grupa nastoji da stekne poslovni ugled i pridobije nove112

partnere’. Gradonačelnik je, valjda, tek posle posete fabrici shvatio šta je uradio, pa je 18.novembra zajedno sa Lisicom održao svoju konferenciju za štampu kako bi izjavio da stoji izazaključaka Anketnog odbora i odluke Skupštine. Međutim, saopštenje pokreta Ravnopravnostprenela su dva dnevna lista, i to na vojvođanskim stranama, a gradonačelnikovo pokajanje nitoliko.“ (http://www.republika.co.rs/466-467/13.html). 3737 I ovde se, posebno u tekstu objavljenom u Politici, primećuje nedovoljno razdvajanje mišljenja novinara odmišljenja njegovih sagovornika i uopšte od prepričavanja iznetih mišljenja drugih lica. To dovodi do zabuna, a ido faktički bezrazložne „polemike“.113

Dušan TorbicaSubotica - Kako sindikati informišuProteklih nekoliko godina, ako ne i cele dve decenije, bile su teške i izazovne za sindikat.Vlada, poslodavci, lokalne vlasti, svako na svoj način, bezumno i neumno realizujućitranziciji, doprinosili su na slabljenju njihovog uticaja. Posledice ovog procesa se i danasiščitavaju kroz nepoštovanje raznih dogovora, paktova, sporazuma, u donošenju zakona mimovolje, mišljenja i stavova sindikata. Po pravilu sve je to išlo na štetu zaposlenih i sindikalnogčlanstva. Time se umanjivao i marginalizovo značaj i uloga sindikata. Sindikalni uticaj natranzicione tokove je bio i ostao zanemarljiv i po pravilu se odnosio na bavljenje posledicama,prilagođavajući svoju aktivnost rezultatima pogrešnog modela privatizacije, ali i gašenjemproizvodnje, socijalnim raslojavanjem u društvu i naglim povećanjem deficita radnih mesta.Suočeni sa otporom poslodavaca, sindikati ne mogu više da očekuju od članstva igrađana uopšte da se zadovolje time što će sve prepustiti sindikalnim rukovodiocima.Umestotoga, javila se potreba za mobilizacijom članstva, širenje mreže sindikalnih organizacija,povereništava i jačanjem sindikat u celini.Bez obzira da li se radi o kolektivnom pregovaranju, rešavanju sporova ili nekojdrugoj temi, u svakoj od aktivnosti, članovi sindikata moraju biti i sindikalni organizatori,nosioci aktivnosti, ideja inicijativa, rešenja. Članstvo, ako hoće jak, moćan i uspešan sindikat isamo mora biti ne samo aktivno nego i proaktivno. Uloga sindikalnog rukovodioca se nemože isključivo svesti na pružanje usluge članovima, već je isto tako važno da se ti ističlanovi podstaknu da budu aktivniji. Na taj način se članovima stavlja do znanja da su onizapravo sindikat.Ukoliko se od članstva ne zahteva posvećenost i direktno učešće u sindikalnimakcijama, sindikalni rukovodioci neće biti u mogućnosti da se efikasno bore za njih. Ako ječlanstvo apatično i pasivno nemoguće je da sindikat uspešno odgovori na sve izazovetranzicijskog sveta rada.Sindikati nisu uspeli da se ozbiljno lociraju u ovim tranzicionim vrenjima, nisupronašli svoju novu konfiguraciju i dinamiku. Sindikalni pluralizam nije uspeo da se ozbiljnopozicionira u stvaranju novih društvenih odnosa.Od kada postoji sindikat, sindikalni rukovodioci se stalno žale da im članstvo ne dolazi nasastanke, osim ako nisu lično zainteresovani, da ne želi da učestvuje u sindikalnimaktivnostima i slično. Prihvatajući tu činjenicu sindikalni rukovodioci su zajedno sa114

članstvom tražili načine da se članstvo aktivnije uključi u rad sindikata. Ukoliko sindikalnipokret želi da napreduje i jača, on mora da učini sve da mobiliše i aktivira talente i energijusvojih članova. To nije nimalo lak posao. Zahteva puno vremena, pažljivo planiranje i mnogonapornog rada.Edukovano, informisano privrženo i aktivno članstvo lokalnih sindikata predstavljatemelj za uspeh sindikata u pregovaranju, političkim aktivnostima, organizovanju, odnosimasa javnošću, formiranju koalicija u lokalnoj zajednici.Izgradnja snažnog sindikata u preduzeću jeste i uvek će biti veliki izazov. Mnogo togase promenilo uključujući i okruženja u kojima članovi sindikata žive i rade. Članovi sindikatase moraju prilagođavati izazovima novog vremena. Način informisanja se takođe promenio.Sve to zahteva fleksibilnost i sposobnost da se sindikati menjaju i prilagode novim uslovima.Koliko su se na informativnom polju, u novom vremenu, da bi ga menjali, prilagodilisindikati koji deluju u Subotici tema je analize informisanja u Savezu samostalnih sindikatagrada Subotice, Nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV) -Gradski odbor Subotica i Industrijskom sindikatu ATB SEVER.1. Savez samostalnih sindikata SuboticeSavez samostalnih sindikata organizovan je na granskom i teritorijalnom principu. Ukratkoćemo se osvrnuti na informisanje po vertikalnom nivou organizovanja. Najveći deoinformisanja od sindikalne organizacije do vrha Saveza samostalnih sindikata Srbije, ideputem predstavnika koji su članovi organa na svim nivoima teritorijalnih i granskihorganizovanja. To omogućuje da informacije iz baze do vrha sindikata prenose izabranipredstavnici. Takođe, ovaj način omogućuje da se informacije prenose od vrha prema bazi tj.prema sindikalnoj organizaciji.Ovaj model ima svoja ograničenja. U Samostalnom sindikatu grada Subotice smatrajuda on samo delimično omogućuje kvalitetno informisanje članstva. Problem vide u znanjima,veštinama, odnosno u sposobnosti i aktivnosti predstavnika sindikata u sindikalnim telima iorganima na nivou „centrale“. Ukoliko predstavnici sindikata nemaju dovoljno kompetencijaza prenošenje informacija stvara se mogućnost za informativne „šumove“ i barijere, aponekad i za informativne blokade.Pisano informisanje ide dvosmerno, putem zapisnika i dopisa. Na nivou Srbije izdajese sindikalni list čiji se primerci šalju do najnižeg nivoa organizovanja. Specifične informacijekoje se odnose samo na granski nivo organizovanja prenese se na isti način kao što jenavedeno u predhodnom načinu informisanja.115

Informisanje na ovaj način je poželjno, ali nije dovoljno jer ogromna većina članstvanije informisana o radu sindikata, a što za posledicu ima nezainteresovanost članstva zasindikalne aktivnosti.Svesni značaja informisanja članstva za sindikalne aktivnosti u cilju poboljšanjapoložaja članstva i ne samo članstva u procesu rada uz zadržavanje pomenutih načinainformisanja uvedeni su i nove informativne aktivnosti koje su dale i konkretne rezultate naplanu informisanja ali i sindikalne prisutnosti u lokalnoj zajednici.1. Povećan je broj nastupa u medijima. Zakupljen je termin na jednoj lokalnojteleviziji. Svakog ponedeljka u trajanju od pola sata na lokalnoj City televiziji nastupajupredstavnici sindikata u emisiji „Sat za sindikat“. U toj emisiji se najviše iznose aktuelnadogađanja u sindikatu i sindikatima kao i dešavanja u društvu koja imaju indirektan značaj zasindikalno članstvo, odnosno tiče se članova sindikata kao građana. Iznose se stavovisindikata, ali i mišljenja i stavovi pojedinačnih članova.2. Sindikalne novine (bilten) do pre godinu dana štampane u tiražu od 500 primerakazamenjene su veb stranicom www.susindikat.org.rs. Novine su, dok su izazile, besplatnodostavljane kako sindikalnim organizacijama, tako i lokalnoj samoupravi, udruženjimaposlodavaca, medijima i pojedinačno novinarima.3. Česte su i konferencija za medije, najmanje jedanput mesečno, a kada to događajidiktiraju i više puta u toku meseca.4. Kada je to potrebno javnosti se obraća putem saopštenja.5. Međusobne informisanje između grana obavlja se i na sastancima Predsedništva iVeća sindikata.6. Određene zaključke i odluke dostavljaju se sindikalnim organizacijama koje senakon toga razmatraju na odborima u samom preduzeću.7. Neposredne kontakte predsednika grana i predstavnika teritorijalnog organizovanjasa članstvom u sindikalnim organizacijama kroz neformalne razgovore u Samostalnomsindikatu grada Subotice smatraju značajnim ne samo sa aspekta međusobnog informisanja,nego pre svega kao put za sticanje međusobnog poverenja, za dolaženje do novih ideja iinicijativa za sindikalne aktivnosti ali i za iskrenije ukazivanje na neke probleme.8. Za međusobno informisanje bitni su i razni seminari iz određenih oblasti gde sekroz druženja i formalne i neformalne razgovore sindikalci takođe informišu.Međusobno informisanje između Saveza samostalnih sindikata grada Subotice i drugihsindikalnih centrala/organizacija u gradu obavlja se putem zajedničkih seminara poodređenim temama i oblastima, a i kod izvođenja nekih zajedničkih akcija u ostvarivanju116

interesa zaposlenih. S obzirom da su drugi sindikati koji deluju na teritoriji grada Suboticečesto menjali rukovodstva dolazilo je do zastoja u međusobnoj saradnji i informisanju. Uposlednje vreme najviše međusobnog informisanja između sindikata bilo je kod sindikatazaposlenih u prosveti i kulturi, a takođe i sa sindikatom Nezavisnost i sa Industrijskimsindikatom.O informisanju u preduzećima, predsednik Samostalnog sindikata grada Subotice,Milan Popović kaže „Informisanje u samim sindikalnim organizacijama, pre svega uprivatnim preduzećima, u poslednje vreme je otežano i problematično. To se redovno javljakada je u pitanju razgovar sa zaposlenima. Neposredni razgovor je najbolji vid međusobnoginformisanja u okviru sindikalne organizacije, ali to sprečavaju poslodavci. Poslodavci svemanje odobravaju sindikalne sastanaka u preduzeću. Zato najviše koristimo pismeni načinobaveštavanja zaposlenih, putem oglasne table i podelom flajera i zapisnika svakom članu.Svaki pojedinac može da se obrati svom predsedniku i da iznese svoje stavove i mišljenja pobilo kom pitanju a predsednik je u obavezi da to dalje prosledi i da mu odgovori.“Za što bolje funkcionisanje informisanja u sindikatu zadužen je saradnik zainformisanje koji učestvuje i u izradi web stranie.Kad je u pitanju odnos lokalnih medija prema sindikatima, ali i medija koji pokrivajucelu državu, možemo reći da je izuzetno pozitivan jer ni jedna konferencija za štampu nijeodržana a da se nisu pojavile na njoj skoro svi mediji kako pisani tako i elektronski.Predpostavljamo da je ovakav odnos medija u odnosu na sindikat posledica maksimalneotvorenosti Saveza samostalnih sindikata grada Subotice prema javnosti.2. Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine - Gradski odborNezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV) sa sedištem u Novom Sadu(kolektivni je član i osnivač Sindikata radnika u prosveti Srbije (SrpS) i ima reprezentativnosti na pokrajinskom i na republičkom nivou. NSPRV je i osnivač i kolektivni član Nezavisnogsindikata javnih službi Vojvodine (NSJSV). Članstvo čine zaposleni u osnovnim, srednjim,višim i visokim skolama kao i drugim srodnim ustanovama, predškolskim ustanovama,domovima učenika, studentskim domovima i institutima.U NSPRV se podrazumevaju dve oblasti informisanja: informisanje sindikalnogčlanstva i informisanje javnosti.Informisanje članstva:- NSPRV ima dva, odnosno tri sajta (www.nsprv.org, www.srpss.org.rs iwww.nsjs.org.rs) koja svakodnevno ažurira.117

- Svi zakoni iz oblasti obrazovanja, rada i socijalne politike dostupni su preko sajta.- Saopštenja o najvažnijim aktivnostima sindikata postavljaju se na sajt svakodnevno.- Novosti iz oblasti obrazovanja i srodnih delatnosti svakodnevno su na sajtu.- Mesečne novine sindikata pod nazivom Informator, redovno se postavljaju na sajtsindikata i šalju u škole poštom svakog meseca.- Zaključci i odluke sa redovnih sednica gradskog odbora, školske uprave, pokrajinskogi republičkog odbora, dostupni su članstvu preko sajta sindikata, prosleđuju se prekopoverenika osnovnih organizacija sindikata, oglasnih tabli osnovnih organizacija i e-mailom.- Svaka važna informacija i pre postavljanja na sajt, preko koordinatora stigne dopredsednika sindikalnih organizacija na svim nivoima telefonskim putem u najkraćem roku.- Edukacija šlanstva u vezi sa radno-pravnom zaštitom putem seminara.- Pravni savetnik je dostupan svakom članu sindikata.- Informacije do članstva stižu i preko medija - konferencije za medije se redovnoodržavaju (nedeljno i mesečno).Informisanje javnosti- NSPRV redovno informiše javnost o svim aktuelnim pitanjima u sindikatu, redovnoodržava konferencije za novinare, i koristi nacionalne i lokalne novine, radio i TV stanice,- redovan kontakt sa novinarima: novinari se pozivaju na značajne sindikalne događaje ijubileje; o sindikalnim aktivnostima novinari se informišu preko sindikalnog lista; medijskimkućama šalju se saopštenja putem e-maila ili faksa.- NSPRV ima određene osobe koje su zadužene za informisanje članstva i javnosti na svimnivoima, ali se do sada nije vršila analiza medijske zastupljenosti sindikata, ni stručnaanaliza procesa informisanja.U GO NSPRV se nije diskutovalo na temu informisanja, ali smatraju da je to neophodno,i da će im to biti jedan od važnih zadataka u narednom periodu.U većini subotičkih osnovnih i srednjih škola deluju dva sindikata, Nezavisni sindikatprosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV) i Sindikat obrazovanja (Samostalni sindikat). Postojinekoliko škola u Subotici u kojima su zastupljena oba sindikata ali je u njima većinskiNSPRV. U školama u kojima je zastupljen NSPRV, članstvo informišu predsednici sindikataputem oglasnih tabli, sindikalnih sastanaka u zbornici na odmorima, kada je neka temaaktuelna, predsednik sindikata je na usluzi svakom članu kojem je potrebna neka informacija.118

U školama u kojima deluju dva sindikata nedovoljna je komunikacija među njima.Direktori to zloupotrbljavaju tako „vrbuju“ jedan sindikat koji će im biti „poslusan“ (posebnoza vreme štrajka). Najrasprostranjeniji problem u sindikatu je nezainteresovanost članstva zasindikalne sastanke i aktivnosti, nepoverenje u sindikalnu moć, odsustvo solidarnosti koja jeosnovna ideja sindikata i iz koje je sindikat potekao.Na oglasnim tablama u skolama, svima su dostupni svi podaci o sindikatu,aktivnostima sindikata, novostima, međutim, mnogi ne čitaju (tek poneko koga nekainformacija lično dotiče). Rukovodstvo NSPRV na nivou grada i školske uprave čestoodržava sindikalne sastanke, konferencije za novinare i na taj način pokušava da dodatnoinformiše članstvo o najvažnijim dešavanjima u sindikatu, struci i pravima zaposlenih.Uglavnom ne postoji dijalog između poslodavca, odnosno, direktora u školi isindikata, a ako ga ima, onda je veoma loš. Većina direktora sindikat doživljava kaosuprotstavljenu stranu koja im „radi o glavi“. Ponekad se stiče utisak da bi najradije zabranilisindikate.. Mali je broj direktora koji predstavnike sindikata uvazavaju kao socijalne partnerekoji su na istom zadatku, samo sa različitih pozicija.NSPRV sva važna saopštenja šalje na e-mail škole, tako da je svaki direktorinformisan o radu sindikata.Socijalnog dijaloga izmedju NSPRV i predstavnika gradske uprave gotovo da nema.Retki susreti se svode na ponudu vlasti – uzmi ili ostavi. Lokalne vlasti po kolektivnomugovoru imaju obavezu da u saradnji sa sindikatima rešavaju goruća pitanja vezana zaracionalizaciju zaposlenih, mreže škola... Ali od te saradnje nema ništa. NSPRV je čestoinformisao gradske vlasti elektronskom poštom o sindikalnim aktivnostima i tražio njihovoučešće, ali su njihovi zahtevi, po pravilu, završavali u kanti za otpatke.Komunikacija izmedju dva sindikata prosvete koji deluju na teritoriji grada Subotice,takože je minimalna, može se čak reči da gotovo ne postoji, pa nema ni mogućnosti za protokvažnih informacija i zajedničko delovanje. Najčešće se sve svodi na retke telefonskerazgovore, pojedinačne susrete i neformalne razgovore. Smatraju da je neophodna dodatnaedukacija članstva putem seminara na kojima će dobiti informacije o značaju pripadnostisindikatu i sopstvenom doprinosu za uspešniji rad sindikata.3. Industrijski sindikat ATB SEVERIndustrijski sindikat Srbije - Regionalno povereništvo u Subotici svoje aktivnosti promovišekroz preko sajta: www.industrijskisindikat.org. Fokusirani su na događanja u sindikalnim119

organizacijama na nivou preduzeća, industrijske grane kao i radu centrale na nacionalnomnivou i na međunarodne aktivnosti.Pored korišćenja sajta dobijaju se i razna saopštenja, odluke i sl. putem e-maila i faxa.To se, ukoliko je potrebno, dostavlja članstvu a u pojedinim slučajevima i svim zaposlenimakao i drugim sindikatima koji deluju u preduzeću. Informacije javnosti ide preko medija radiupoznavanja sa sindikalnim aktivnostima ili se javnost informiše o učestvovanju članstva nanekim javnim događanjima (debate, okrugli stolovi, tribine,...)Na nivou preduzeća informiše se o aktivnostima u lokalnoj zajednici i samompreduzeću kao i o važnim događajima na nivou sindikalne centrale. Oglasna tabla jedominantna na nivou preduzeća, a tu su i sindikalni sastanci i obraćanje javnosti putemsaopštenja.„Potencijalnom članstvu, pored ličnog obraćanja dostavljaljamo informativni letak saosnovnim informacijama o tome šta je urađeno na poboljšanju položaja zaposlenih krozkolektivni ugovor, sa posebnim naglaskom na uvećanje zarade po raznim osnovama za kojese Industrijski sindikat ATB Sever izborio u pregovoru sa poslodavcem, zaštiti u sporu saPoslodavcem kao i o drugim rešenjima povoljnih za zaposlene i ostvarivanja njihovih prava izaštite. Ističemo i značaj sindikalnog organizovanja radi rešavanja kako pojedinačnih tako iproblema koji su zajednički. Neposredni kontakti sa novinarima nisu česti, sem u slučajevimasindikalnih ’događanja’. Medije kontaktiramo samo u slučajevima kada postoje konkretnipovodi, odnosno aktivnosti i problemi, inicijative za rešavanje problema i konfliktnihsituacija“, kaže Dragan Grozdanović, regionalni poverenik Industrijskog sindikata ATBSever.Internet stranica je vrlo posećena i dnevno se ažurira dok svakog meseca oaktivnostima informišu članove i zaposlene i preko zukupa stranica u „Sindikalnompovereniku“. Nisu još upotpunosti izgradili odnose sa novinarima i medijima.Iako je sindikalno informisanje postavljeno kao planska svakodnevna aktivnostIndustrijskog sindikata Srbije, o njemu trenutno najviše vodi računa predsednik sindikata nanivou centrale i regionalni poverenik što svakako ne daje adekvatne rezultate niti povećavakvalitet informisanja.U uslovima u kojima deluju, nedostatak novca kako za informativne aktivnosti, tako iza druge, često doprinose nedovoljnoj akcionoj mobilnosti članstva. Nemaju posebnu osobuili osobe kojima je prvenstveno opis posla informisanje. Nisu se se bavili ozbiljnijimanalizama informisanosti ali to planiraju učiniti uskoro jer su svesni da bez dobro120

postavljenog sistema informisanja kako članstva tako i javnosti nije moguće ozbiljno iodgovorno postaviti i voditi sindikalne aktivnosti.Učešće na sindikalnim skupovima je takođe od značaja za informisanje članstvaposebno iz oblasti industrijske politike, edukacije članstva, sindikalnog organizovanja,zakonodavnih okvira, kolektivnog pregovaranja...Sarađuju sa drugim sindikatima u preduzeću. Posebno ističu saradnju sa Samostalnimsindikatom kroz rad u odboru za pregovore na nivou preduzeća kao i zajednički rad na izradidokumenta Industrjska politika Srbije. Ovaj dokument rađen je na nivou države uz značajandoprinos članova oba sindikata iz Severa. Zajednički obeležavaju Svetski dan tolerancije kao idruge značajne datume od značaja za sindikat.Pomažu drugim sindikatima u radu kroz podršku njihovim aktivnostima. Ovo seposebno odnosi na Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine povereništvo u Suboticikojima su kada je to bilo neophodno ustupili i svoju kancelariju za rad. Nedavno suuspostavili saradnju i sa NVO, posebno onima koji okupljaju mlade.Industrijski sindikat ATB Sever je mlad sindikat. Deluje od kraja 2008 godine.Međutim, članstvo i posebno vođstvo ima sindikalno iskustvo kroz zapažen rad u drugimsindikatima gde su pre bili članovi.4. Alati za informisanjeFunkcionisanje sindikata u direktnoj je vezi sa brojem članova, brojem organizacija upreduzećima, ustanovama i organizacijama, kao i sa informisanjem o sindikalnim temama.U radu sindikata posebna pažnja je posvećena informisanju članstva, javnosti isocijalnih partnera. Prisutne su sve forme informisanja: oglasna tabla, web-stranica, sredstvajavnog informisanja, komunikacija sa neposrednim saradnicima vođstvo sindikata vrši nanedeljnim sastancima a ukoliko je potrebno sastanci se održavaju i više puta u toku nedelje.(U odnosima sa sredstvima javnog informisanja u praksi je redovno davanje saopštenja zajavnost i održavanje konferencija za medije.)Informisanje putem letakaSindikati koriste letke/liflete kao masovni vid informisanja, kako članstva tako i potencijalnogčlanstva. Lifleti su različiti: od osnovnih informacija o sindikatu, rezultatima rada, planiranimaktivnostima, o značaju i koristima koje zaposleni imaju ukoliko se učlane u sindikat, doinformacija o radno-pravnoj zaštiti zaposlenih i najava konkretnih aktivnosti.121

Informisanje putem oglasne tableNa oglasne table postavljaju se sve zvanične informacije o odlukama, zaključcima, najavesindikalnih i drugih događaja od značaja za sindikalno članstvo...Informisanje putem medijaOdržavaju se redovne konferencije za medije na kojima se govori o aktuelnim aktivnostimasindikata, kako na lokalnom tako i na regionalnom i državnom nivou. Izveštavanje članstva ijavnosti na press konferencijama o svim bitnim temama, programima, posetama, aktivnostimaobavljaju nosioci aktivnosti, a ponekad su to ljudi iz najužeg rukovodstva, nezavisno od nivoarukovođenja.Informisanje putem okruglih stolova, tribina, radnih grupa i sl.Kao značajan vid informisanja sindikalnog članstva treba pomenuti različite tematskerasprave koje se organizuju putem okruglih stolova, tribina, radnih grupa i sličnih skupova.Ovakvi skupovi se retko svrstavaju u informativnu aktivnost. Mi ih svrstavamo jer imajupored edukativne funkcije i informativnu.Sindikalna štampa: bilteni i sindikalne novineInformisanje putem sindikalne štampe u kojoj se obrađuju teme o funkcionisanju sindikalneorganizacije, njeni strateški planovi, operativni potezi i inicijative predstavlja jedan odnajstarijih metoda. U formi biltena istovremeno je i sredstvo interne komunikacije(komunikacije sa članstvom u organizaciji), ali i spoljašnje (sa socijalnim partnerima,poslovnim partnerima, saradnicima i naravno medijima). Pored informisanja ličnimkontaktom predstavlja najefikasniji način informisanja.Saopštenje za javnostSaopštenje za javnost putem medija sindikati koriste radi informisanja javnosti oprotokolarnim aktivnostima, ali i kao najavu važnijih aktivnosti sindikata od značaja za širuzajednicu. U situacijam kada je potrebno reagovati na neki događaj, a forma saopštenja jeprimerena, sindikati se javnosti obraćaju saopštenjem.Intervju i izjaveLokalni sindikalni lideri ponekad su u prilici da pojedinim medijima daju intervju. To niječesto, ali se dešava. Posebno u slučajevima kada su veliki štrajkovi ili pretnje štrajkovima,122

najave zakonskih rešenja koja umanjuju stečena prava radnika, predlozi za poboljšanjepoložaja radnika i slična.Od intervjua, češće su izjave koje medijima daju sindikalni rukovodioci povodomdnevnih događanja vezanih za sindikalnu aktivnost. Izjavama se putem medija obraćaju iobični članovi sindikata u okolnostima kada su im prava po osnovu rada ugrožena ili uslučajevima štrajkova i drugih oblika protesta.Web sajtSindikati koji deluju u Subotici široj javnosti su predstavljeni i putem svojih sajtova. Sajtoviza sada nisu posebno rađeni za gradski nivo delovanja. Informacije putem interneta o njihovojaktivnosti se mogu dobiti preko sajta njihovih „centrala“. Sajtovi su dobro organizovani,pregledni, sa svim relevantnim informacijama o sindikalnim aktivnostima kako centrale tako iaktivnosti u lokalnim sredinama. Sva značajna sindikalna dokumenta nalaze se na sajtu. Poredtoga mogu se naći i svi zakoni koji su od značaja za članove sindikata i za sve zaposlene.Debate u elektronskim medijimaKao što postoji konkurencija među sindikatima tako postoji i konkurencija između lokalnihelektronskih medija. I oni se trude da budu aktuelni, slušani i gledani. Zbog toga uvode iprograme u kojima se vode debate na najvažnije društvene teme od značaja za život i radgrađana i njihov kvalitet života. Sindikalci su im idealni sagovornici. Zato ih i zovu u emisijeda svoja mišljenja i stavove suoče sa drugim učesnicima. Ovi programi su najgledaniji, te suidealna prilika za promociju sindikata i njegovih aktivnosti. Ali to zavisi i od samogpredstavnika sindikata, njegovih kompetencija za nastup u takvim emisijama.Subotički sindikati nemju svoju sindikalnu štampu. Savez samostalnih sindikata gradaSubotice, nekada je imao svoj list. Prestali su da ga izdaju i prešli na informisanje puteminternet stranice. Sada se oslanjaju na ,,Sindikalni poverenik“, novine koje izdaje NIP„Radnička štampa“ iz Beograda.,,Sindikalni poverenik’’ (www.poverenik.co.rs) izlazi svakih 14 dana. Subotičke temenisu u potrebnoj meri prisutne u novinama. Zbog čega nema subotičkih tema stvar je posebnihanaliza. Saradnici koji bi mogli da pišu za „Poverenik“ često su zauzeti svakodnevnimposlovima i jednostavno nestignu da se ozbiljno i analitički bave pisanjem za novine.Usmereni na dnevno informisanje članstva o aktivnostima, zarobljeni u „informativnom123

administriranju“ mnogi koji bi i mogli da pišu jednostavno nestignu. No to je samo jedan odproblem. Možda je problem i u koncepciji novina?Stranicu u „Sindikalnom poverinuku“ zakupio je Industrijski sindikat Srbije. Jednastranica je nedovoljna da bi se obradilo sve što je neophodno i od interesa za članstvo ovogsindikata. Stranica je u funkciji informisanja o osnovnim aktivnostima, uglavnom „centrale“.Nadajmo se da će i ovaj sindikat uskoro početi sa štampanjem svojih novina.Informator, bilten Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine usmeren je nateme i probleme obrazovanja, škola, zaposlenih u vaspitno obrazovnim institucijama. Ciljnapopulacija su zaposleni u vaspitno obrazovnim institucijama i članovi ovog sindikata. Poobjavljenim tekstovima čitalac teško da može zaključiti da se radi o sindikalnom informatoruu formi biltena. Informator u svom decembarskom broju raspravlja o nacrtima školskihzakona, problemima javnih službi, stručnom usavršavanju i upoznaje čitaoce sa ličnimstavovima javnih ličnosti. Čitaoce upoznaje sa prvim rezultatima nedavno održanog popisastanovništva. Posebno se izdvaja stalna rubrika „Pravnici odgovaraju“ u kojoj na konkretnopostavljena pitanja zaposlenih u prosveti konkretne i jasne odgovore daju pravnici. Dežurneteme su jubilarne nagrade i otpremnine u prosveti kao i kolektivni ugovori. „Informator“ imainformativni i edukativni karakter. Malo je tekstova o aktivnostima u konkretnim sindikalnimorganizacijama. Iz „Informatora“ nećemo steći uvid u to šta se dešava u sindikalnojorganizacij i među sindikalnim članstvom. Tu funkciju ima internet stranica ovog sindikata.Koliko ovakva koncepcija i objavljeni tekstovi odgovaraju sadašnjem i potencijalnomsindikalnom članstvu, zaposlenima u vaspitno obrazovnim institucijama, njihovim potrebamai očekivanjima može se sa pouzdanošću utvrditi jedino istraživanjem. Do tada ostaje da svakoza sebe shodno svojim nadanjima i očekivanjma vrednuje „Informator“.Katalog informativnih aktivnosti sindikata, kao i svaki katalog, ne govori o kvalitetu. Unašem slučaju, ne govori o kvalitetu navedenih informativnih aktivnosti. Pre svega, o uticajusindikalnih informacija, shvaćenih u najširem smislu reči, na aktivnosti sindikata i njegovogčlanstva. Rečju, na aktivnosti organizacije i članstva organizacije. Koliko se članstvo mobilišeza socijalnu akciju kroz sindikalnu organizaciju? Nemamo ni uvid koliko informativnapraksa utiče na percepciju sindikata od strane njegovih članova i javnosti, kao i na koji načinse sindikalne aktivnosti predstavljaju putem informisanja. Istraživači bi jednostavno rekli: “iznavedenog se ne vidi stepen zadovoljstva sindikalnog članstva informativnim aktivnostimaorganizacije i uticaja na članstvo i organizaciju, kao ni koliko su članstvu dostupneinformacije i da li su to informacije koje su im značajne sa stanovišta sindikalne aktivnosti“.124

Da bi se stekao uvid u kvalitet sindikalnog informisanja potrebno pre svega steći uvidu same sindikate, njihovo organizovanje i delovanje. Kakva je u suštini sindikalna scenaSrbije? Da li je potrebno praviti novu sindikalnu scenu, sa novim scenarijem, režijom i,,glumcima’. Da li su postojeći sindikalni oblici organizovanja iscrpili sve što su mogli odsvojih reformisanja i transformacija? Jesu li se zbog toga počeli baviti samim sobom a neonim zbog čega postoje i zbog čega su nastali? Zašto je sve manje članstva u sindikatima isamih organizacija? Šta je problem sa sindikalnim organizovanjem u privatizovanim i stranimfirmama? To su samo neke od tema koje treba istražiti, promisliti i domisliti da bi seuspostavila nova sindikalna paradigma kao važan subjekt civilnog društva. Nakon toga ili jošbolje, uporedo sa tim potrebno je raditi na informativnom sindikalnom modelu u sklopusindikalnog komunikacionog modela.5. ZaključakPluralizacija političkog života svela se na organizovanje i delovanje kroz političke stranke.Stvorena je atmosfera da se sve rešava i dešava kroz stranačke aktivnosti, njihovu moć iuticaj. Delotvornost institucija civilnog društva time je marginalizovana. Malobrojnenevladine organizacije, upućene su na aktivnosti koje doniraju fondacije i svoju aktivnostusmeravaju ka potrebama donatora, a ne potrebama lokalne zajednice. Saradnja ikomunikacija između subotičkih sindikata i organizacija civilnog društva nije na poželjnom ipotrebnom nivou. Izostaju ne samo podrške u vođenju i učešću u pojedinim aktivnostima(protesti, štrajkovi, peticije...), nego i kreiranje zajedničkih aktivnosti koje bi krozizgrađivanje partnerskog odnosa i dijalogom uspešnije rešavali probleme građana iodgovornije se odnosili prema razvojnim problemima grada.Pristup, na primer, rešavanju sive ekonomije, borbi protiv korupcije, otvaranju novihradnih mesta kroz uspostavljanje socijalne ekonomije, područje je za okupljanje svih akteracivilnog društva. Za tu vrstu angažovanja sindikati bi trebali imati interesa. Sa stanovištasindikata problem je i u nepostojanju adekvatnog udruženja poslodavaca koje bi okupljalosubotičke poslodavce, zastupalo njihove interese. I što je najvažnije putem dijalog nasocijalno odgovoran način, zajedno sa sindikatima ali i lokalnim vlastima radili na rešavanjuproblema tržišta rada.Tranzicijski procesi kao rezultat imaju neefikasnu privredu, velik broj nezaposlenih,zaduženja i države i stanovništva, siromaštvo, tehnološku zaostalost. Uzroci pogrešnogmodela ne samo privatizacije nego i tranzicije izvor su za mnoge društvene i političkie125

manipulacije. Iza tih manipulacija kriju se u suštini interesi onih koji manipulišu. Snažnainstitucija civilnog društva jeste i sama javnost. Bez javnosti i njenog mnjenja koje se formiraoko važnih društvenih tema nije moguće suprostaviti se raznim manipulacijama, pogrešnimodlukama i rešenjima koja su protiv interesa građana.Pošto je javnost još uvek u povoju mnoga događanja ne samo u lokalnoj zajednicinego i u državi prolaze mimo javnosti ili kroz javnost bez odgovarajućih i primerenih odjeka.Bez javnosti nema ni adekvatnog civilnog društva ni sindikata kao aktera tog društva.To je izazov za sadašnje i buduće sindikate: kako postati deo javnosti, kako uspostavitikomunikaciju sa javnošću da bi te ta ista javnost razumela, prihvatila i aktivno dala podršku.126

Zoran StojiljkovićPartnerstvom do demokratskih promena – ili osam pitanja oizgledima za konstruisanje moći zaposlenih i sindikataU ovom tekstu – preciznije pledoajeu i apelu za jačanje moći i pregovaračke pozicijesindikata i zaposlenih polazim od dve ključne teze.Prvo, sindikati na ovim prostorima nikada nisu bili moćni i autonomni, a shodno tome,sindikalna moć se ne može rekonstruisati, ona se tek mora graditi.Drugo, sindikati se ne mogu samo transformisati u moćne sidnikate (naročito kada suovako podeljeni i izolovani); njima su neophodni socijalni i politički savezi i partnerstva.Partnerstvo, predstavlja relativno trajan odnos zasnovan na 3 ključna elementa:(1)svesti o značaju i snazi partnera; (2) poverenju u njega i (3) jasnoj računici ouzajamnoj isplativosti i koristi od uspostavljanog partnerskog odnosa. Ne radi se dakletek o jednokratnoj (zlo)upotrebi u ekonomske i / ili političke svrhe nego o mukotrpno i dugograđenom odnosu uzajamnosti, odnosno uverenju da nam odgovorni i kompetentni partnergovori istinu i u stanju je da ispuni svoja obećanja1. Polazna dilema:Šta treba znati o prirodi politike i sindikatima u procesu odlučivanjaSloženu prirodu i promenljiv raspored i igru interesa, odnosno sam multiakterski i višefaznikarakter političkog odlučivanja najbolje izražava fazni model političkog procesa kojirazlikuje tri grupe aktera : (1) sindikate, udruženja i druge ad hoc ili trajno organizovaneinteresne i lobi grupe iz sfere privrede i civilnog društva ; (2) partije kao ključne aktereinteresne agregacije, i (3) parlament, vladu i državnu upravu kao ključne aktere realizacije ievaluacije interesa.Tri grupe aktera učestvuju, sa nejednakom moći i intenzitetom u šest faza političkogprocesa (videti sliku 1).Posebno je otvorena faza artikulacije problema, koja se nalazi na početku političkihprocesa. U njoj akteri artikulacije interesa - sindikati, pofesionalna udruženja, savezi iligrađanske inicijative, iznose svoje zahteve u javnost, s ciljem da se za njih dobiju podršku ipronađu rešenja u političkom sistemu. Na javni značaj i širenje takvih interesa u prostoru već„medijalizovane politike“ značajno utiču masovni mediji. Naime, oni kao gatekeeperi,127

odlučuju da li će te interese tematizovati u javnosti ili ne („agenda-setting“), i time deluju kaopojačivači ili filteri zahteva.Moglo bi se zaključiti da mediji nisu tek samo platforma ili alatka za vođenje politikeveć i njen (su)konstituens, što rečito govori o značaju razvoja efektivne strategijemedijskog nastupa sindikata, uključiv i jasno znanje o tome ko je stvarni vlasnik, odnosnoodlučujuće utiče na pojedine medije i da li je (ne) sklon sindikatima.Slika 1: Fazni model političkog procesaAkteriartikulacijeinteresa(udruženja,Akteri interesneagregacije(partije)Akteri realizacijeinteresa(parlament,vlada)artikulisanje problemadefinisanjeproblemadefinisanjepolitikerazvojprogramaimplementacijaevaluacijaizuzetno veliki uticaj, uveliki uticaj zavisnosti odreakcijaveliki uticaj, uzavisnosti odsocijalne baze ipolitičkihakteraslab uticaj, uzavisnosti odpolitičkih akteraVrlo slabuticaj, uzavisnosti odadresataprestižnimedijipopulističkimedijipoduticajemIzvor: Jarren/Donges 2011: 212U narednoj fazi definisanja problema organizovani interesi žele da obrazložedruštvenu relevantnost svog zahteva. Pritom, na drugoj strani , nosioci agregacije interesa(političke partije) moraju biti ubeđeni da je reč o politički relevantnom akteru i temi kojaje „politički atraktivna i naplativa“ i koja se poklapa sa interesima birača. I u ovoj fazimasovni mediji igraju centralnu ulogu, jer se političke stranke, prilikom ocene neke teme,rukovode javnim mnjenjem.Za medijsku i političku relevantnost zahteva sindikata od ključnog značaja jenjihovo objedinjavanje, ukrupnjavanje i umrežavanje u „koaliciju interesa“ saorganizacijama civilnog društva (OCD).U trećoj fazi operativnog definisanja zahteva i pravaca politike, problem prelazi izopšte javnosti u ruke političke, stručne javnosti. Političke stranke, državna administracija iudruženja interno se bave prihvaćenom temom. No, zbog kompleksnosti društvenih problema128

oni se konsultuju i sa ekspertima i naučnicima. U zavisnosti od toga koliko tema izazivaemocije i pažnje, paralelno se može povesti i javna diskusija. U ovoj fazi relevantno jeoslanjanje sindikata na (sindikatima sklonu) akademsku zajednicu, na ekspertsketimove i na istraživačke organizacije, kao i međunarodne organizacije i institucije načiju su argumentaciju i uticaj osetljive domaće vlasti.U sledećoj, četvrtoj fazi razvijanja programa, političke stranke, parlament i vlada sanadležnim ministarstvima kreiraju strategije za rešavanje problema (na primer, zakone,uredbe ili programe podrške), i na kraju ih usvajaju. Odluke se donose uglavnom kroz pravnopropisanu proceduru, nakon dobijanja ekspertiza i konsultovanja stučnjaka. Na ovaj procesmogu naročito da utiču oni akteri artikulisanja interesa koji imaju privilegovan pristupdonosiocima političkih odluka (npr. značajna lobistička udruženja) ili, recimo, poputposlodavačkih udruženja i sindikata mogu da koriste postojeće, koliko-toliko otvoreneinstitucionalne kanale stalne komunikacije sa državnim strukturama – mehanizmi i institucijesocijalnog dijaloga.Kada, u petoj fazi, akteri sprovođenja interesa (vlada, parlament) donesu program,ulazi se u fazu političke implementacije koju administrativno sprovodi državna uprava. Ovafaza se medijski retko prati, osim ako se u procesu realizacije pojave teškoće.Ako se tokom poslednje šeste faze - faze političke evaluacije ustanove problemi, popravilu se otvora nova faza artikulacije problema.Pošto političke odluke uvek dovode do manje ili veće društvene promene, političkiprocesi se, u stvari, nikada ne završavaju već stalno pokreću nove faze artikulacije problema.Usled njihove mnogobrojnosti, ovi procesi odvijaju se često paralelno, odnosno, utičućimeđusobno jedni na druge (Zerfas and Oehsen, 2011: 13-14).Kao što opisane faze pokazuju, politikom, shvaćenom kao kreiranje i sprovođenjekolektivno obavezujućih odluka, hijerarhijski ne upravljaju samo državni akteri ili političkepartije. Tradicionalni državni akteri (parlament, vlada) i mnogobrojni drugi akteri (sindikati,udruženja, građanske inicijative, naučno-politički savetnici, mediji ili međunarodneorganizacije), uključeni su u ove kompleksne regulativne procese usled povećane društvenediferencijacije, pluralizacije i globalizacije.U ovom pogledu je, za strategiju uvećanja moći i uticaja sindikata, veoma ilustrativandijagram Marka Hauarda koji pokazuje zone preklapanja ili „ulančavanja“ inače već uvelikoj meri globalizovana tri sektora: politike, ekonomije i civilnog sektora.Iz dijagrama se jasno vide pozicije društvenih aktera i zone međuuticaja irezultirajuća tri lica političkih stranaka: (1) partija u civilnom društvu, odnosno na velikom129

političkom tržištu gde se susreće sa (ne) organizovanim građanskim interesima; (2) partija nasrednjem, međupartijskom tržištu u relacijama (koalicijskog) konflikta ili konsensusa i (3)partija u državi - u vladi i političkim institucijama. Istovremeno, preduzeća, neprofitneorganizacije, poslodavačka udruženja, profesionalna udruženja, sindikati i ostali akteri trudese da svoje pojedinačne interese uključe u politički proces – da ih izlobiraju.Dijagram – Socijalni i politički akteri (Hauard, 2008: 52)130

Lobiranje se može polazno odrediti kao svaki organizovani uticaj na donosioceodluka u smislu interesno orijentisanog i komunikacijskog uticanja na politički procesdonošenja odluka od strane aktera koji sâmi ne učestvuju u njihovom donošenju. Lobiranje,pritom, predstavlja legitiman i za demokratski sistem funkcionalno nužan instrument.Lobisti preduzeća razlikuju se od ostalih lobista po transparentnosti zastupanjainteresa. Oni nastupaju neposredno i njihovi klijenti su, pritom, jasno prepoznatljivi. Po tomese razlikuju od zastupnika udruženja koji često, poput sindikata, govore u ime velikog brojačlanova, ali razlikuju se i od agencija ili društava za konsalting koje usluge lobiranjapružaju po nalogu. Doduše, dešava se da i privredna udruženja koriste usluge agencija,advokatskih kancelarija ili konsultanata da bi povećala sopstvene resurse.Lobisti neprofitnih organizacija prate realizovanje specifičnih vrednosti upolitičkom sistemu. Tako, u političkom procesu dobijaju na značaju jer se često bavereintepretacijom ključnih ili pak zapostavljenim temama, stavljajući ih na politički dnevni redi na taj način im obezbeđuju početni demokratski legitimitet. Neprofitne organizacije tako,poput sindikata, nadoknađuju nedostatak resursa i direktnih pristupa politici, svojim visokimpotencijalom za mobilisanje podrške i uticanjem na potencijalne birače.Instrumente i strategije koje koriste lobisti pripisuju se direktnom ili indirektnomlobiranju. Pod direktnim lobiranjem podrazumevamo neposredan uticaj na donosiocepolitičkih odluka, na primer u lobističkim kontaktima - ličnim razgovorima, na tematskimparlamentarnim raspravama, kroz pozicione dokumente, kao i kroz iznošenje stavova naparlamentarnim slušanjima. Indirektno lobiranje, u smislu korišćenja PR kampanje iliiniciranja štrajkova ili protestnih akcija i drugih oblika građanske neposlušnposti više sekoristi kako bi se preko uticaja na javno mnjenje povećao pritisak na donosioce političkihodluka.Deo zastupnika interesa, posebno neprofitne organizacije, koriste strategiju Grassrootlobiranja,u okviru koje se građani i birači pridobijaju za direktno obraćanje donosiocimapolitičkih odluka i tako se koriste kao „sredstvo političkog pritiska“. Ukoliko jedna temanailazi na odobravanje kod mnoštva građana, ona će, naravno, brzo doći na politički dnevnired. Tako ove organizacije pokušavaju da iskoriste interese građana.Pošto je poslednjih godina došlo do obimnih prenošenja nadležnosti iz većinepolitičkih oblasti sa nacionalnih država na Evropsku uniju, EU-lobiranje sve više dobija naznačaju. Stoga, skoro sve značajnije organizacije imaju u Briselu svoj lobistički biro.Umrežavanjem nacionalne i EU-politike proširuju se i lobističke aktivnosti, tako danacionalni lobisti, uključiv i sindikate, ali i političke partije i institucije, mora da poseduju131

znanja i o zakonodavnom postupku, kao i o neformalnim praksama i rutinskim postupcima uokviru Evropske unije (Stojiljković, A, 2011) .2. Pitanje prvo:Da li su sindikati zavodljiv i atraktivan partner - kolika je njihova „kupovna moć“Rekonstrukciji procesa odlučivanja logično sledi kritička analiza pozicije, resursa, prestiža imoći pojedinačnih aktera – u našem slučaju sindikata u Srbiji.U metodskim pristupima razvijanim unutar „političke ekonomije sindikata“konstatuje se da su sindikati uspešni ukoliko uvećaju realne zarade i poboljšaju uslove rada ito u uslovima očuvane ili čak uvećane ukupne zaposlenosti, odnosno ukoliko ostvare, unutarkoncesionog pregovaranja, bar jedan od ova dva strateška cilja. Ukoliko nema ni jednog nidrugog, a to je, sa retkim izuzecima, slučaj u dve decenije tranzicionog tumaranja u Srbiji,onda se - bez obzira na namere i pokušaje, ne može govoriti o uticajnim i kredibilnimsindikatima.Sindikalno članstvoStopa sindikalizovanosti - udeo članova sindikata u ukupnom broju zaposlenih - za neštoviše od jedne decenije, pala je sa polovine (1998) na manje od trećine (2010. godine). Uzistovremeni pad broja zaposlenih samo u poslednjoj deceniji za pola miliona ili faktičkučetvrtinu, lako je zaključiti kakve to razorne posledice ima po raspoložive resurse i moćsindikata.Problem je i u tome što je sindikalno članstvo sve starije – gro njih ima između 40 i 55godina. Sindikalni kolač je razdeljen tako da je Samostalnom sindikatu, krajem 2007. godine,pripadalo oko tri petine svih članova sindikata, odnosno približno četvrtina svih zaposlenih, aUGS „Nezavisnost“ daljih 20-25% sindikalnog članstva, odnosno svaki deseti zaposleni. Dvevodeće, reprezentativne sindikalne centrale okupljale su dakle oko četiri petine sindikalnoorganizovanih.Tri godine kasnije, u sindikate je, sredinom 2010. godine, učlanjeno oko 31%zaposlenih – znači, ni svaki treći radnik. Međutim, kada razdvojimo one koji su u stalnomradnom odnosu od onih koji su zaposleni na određeno vreme, onda nalazimo da je u članstvusindikata 33% od ukupnog broja stalno zaposlenih, dok je od ukupnog broja zaposlenih naodređeno vreme u članstvu nekog od sindikata, tek 8%.Kad posmatramo samo ispitanike koji su učlanjeni u neki od sindikata nalazimo da jeu Savezu samostalnih sindikata Srbije 50%, u UGS „Nezavisnost“ 14%, u Asocijacijislobodnih i nezavisnih sindikata – 6% i u ostalim sindikatima svih 30%, što rečito govori o132

produženoj, čak i produbljenoj, nestabilnosti i fragmentiranosti sindikalne scene,odnosno da je sve malobrojnije sindikalno članstvo podeljeno na sve više sindikata 38 .Poverenje u sindikatePosledično, poverenje u sindikate u Srbiji je blizu istorijski najnižeg nivoa - u sindikate uznačajnoj meri veruje tek 15% građana (prema podacima iz istraživanja „Kako građani Srbijevide tranziciju“, obavljenog 2010. godine – videti: Mihailović, Srecko, 2011). Na drugojstrani, tri puta je više onih koji u sindikate uglavnom ili uopšte nemaju poverenje. - Gotovodve petine onih koji se dvoume i veruju i ne veruju sindikatima predstavljaju svakako barpotencijalnu osnovu za reforme u sindikatima i rezultirajući rast njihovog kredibiliteta.Grafikon : Poverenje u sindikateZa nizak rejting sindikata postoje četiri grupe razloga. Nesporno prvi po značaju jesteobjektivno stanje, odnosno odsustvo pozitivnih razvojnih efekata. Ako sindikati nisu uspelida zaustave, naravno u saradnji sa drugim demokratskim akterima, sunovrat privrede uokruženju rata i izolacije, ali ni da spreče da troškove tranzicionih promena plate samo ljudisa dna socijalne piramide, što za posledicu ima da je DBP na nivou od tri četvrtine onoga izdaleke 1988. godine, a udeo onih koji izjavljuju da žive nepodnošljivo ili teško podnošljivo38 Podatak o čak 30% sindikalnog članstva u „ostalim sindikatima“ čini se preteran. Iskustvo autora izistraživanja sa kolegom Srećkom Mihailovićem je da ispitanici, članovi sindikata često ne znaju kom sindikatu,odnosno sindikalnoj centrali pripada njihov sindikat. Nesporno, postoji i znatan broj povereništava koja nisuudružena u šire oblike organizovanja, ili pripadaju samostalnim gradskim, regionalnim ili strukovnimorganizacijama, posebno prisutnim u obrazovanju, zdravstvu i upravi. Od „sindikalnih centrala“, poredpomenute tri, izvestan značaj imaju i Konfederacija slobodnih nezavisnih sindikata (koja po sopstvenimpodacima ima preko 120000 članova) i Ujedinjeni sindikati Srbije „Sloga“ (sa oficijelnim, sopstvenim podatkomo 80000 članova).133

konstantno oko dve petine svih građana, onda ovako rašireno nepoverenje ne treba nikoga dačudi. Posledično, i među sindikalnim aktivistima raširena je svest o nemoći i nedovoljnomuticaju sindikata.Iznetu načelnu ocenu potvrđuju vremenske serije podataka o kretanju poverenja usindikate koje pokazuju da je do rasta poverenja dolazilo samo u situacijama probuđenih nadai očekivanja (2000.) i/ili konjukturnih privrednih kretanja i rasta zarada, odnosnozaustavljanja trenda pada zaposlenosti - 2002 i 2006. godine (Slavujević, 2010:66).Istini za volju, gotovo sve zemlje u tranziciji platile su tešku socijalnu cenu promena,pre svega zato što (1) rast nije bio praćen rastom zaposlenosti, (2) došlo je do uvećanjasocijalnih razlika i (3) tržište rada je postalo krajnje fleksibilno i deregulisano.No, to nije i dovoljno objašnjenje za stepen nepoverenja u sindikate u Srbiji.Komparativni poodaci i analize (opširno dati u tekstu Vojislava Mihailovića u ovoj knjizi)pokazuju da su, uz sindikate u Bugarskoj i Hrvatskoj, u periodu 2008 - 2010. godina,sindikati u Srbiji jedini sindikati u Evropi u koje manje od petine građana ima poverenje,odnosno da je stepen poverenja u sindikate u Srbiji trostruko ispod evropskog proseka(12 % : 39%).Poseban, vredan predmet analize mogu biti i komparacije sa Sovenijom (53% podrškegrađana sindikatima), pa i Makedonijom (34% podrške), zemljama koje su do pre dvedecenije bile u istom državno-političkom okviru sa Srbijom.Pri tome, pad poverenja, posebno vidljiv nakon izbijanja planetarne krize 2008. godinenije rezultirao rastom nepovernja, već drastičnim padom nivoa obaveštenosti o radu sindikata134

i posledičnim stavom čak dve trećine građana Srbije da nisu obavešteni o radu i nemajustav o sindikatima.Sumirajući prethodne nalaze i ocene mogli bi poći od konstatacije da, pored malogpoverenja, ključni problem predstavljaju visok stepen neobaveštenosti o radu i raširenedileme oko načina ostvarivanja uloge sindikata u krizi, što bar posredno govori i onerazvijenoj, okolnostima nedovoljno primerenoj, medijskoj i ukupnoj strategiji delovanjasindikata.Na drugoj strani, ako sindikalnom članstvu iz redova zaposlenih pribrojimo i 3-4%nezaposlenih i penzionera koji su ostali u organizacijskoj vezi sa sindikatima, kao i one kojiimaju poverenje u sindíkate, potencijalnu sindikalnu klijentelu čini još uvek gotovomilion ljudi, odnosno znatan, ali nažalost nepovezan i neangažovan pregovaračkipotencijal.3. Pitanje drugo:Šta su razlozi nemoći sindikataDeo odgovora na logično pitanje: „Zzašto bar potencijalno moćni sindikati nisu i efektivnouticajni“, nalazi se u činjenici da, uz zajedničke, Srbija poseduje i brojne sopstvenetranzicione deformacije i promašaje u koje, i nakon petooktobarskih promena spadaju:partokratija i populisička politika, nerešavanje ključnih državnih pitanja, gubljenje ritma uevropskim integracijama, tajkunizacija privrede i rslojavanje društva, kao i nedovoljnakonkurentnost privrede uz prateća visoku nezaposlenost.Dalje uzroke nemoći sindikata treba potražiti u poluvekovnom odsustvu tradicijeautonomnih borbi i zauzimanja kritičke pozicije prema vlastima. U deceniji Miloševićevevladavine „većinski“ Savez samostalnih sidnikata Srbije je iz pozicije mlađeg, poslušnogbrata sledio politiku režima, bez volje da pokaže minimalnu solidarnost sa „alternativnim“sindikatima.Sindikati su nakon toga bar prvih nekoliko godina pokazivali i previše razumevanja zapoziciju novih demokratskih vlasti. Istini za volju to je, i u jednom i u drugom slučaju, bila ivolja velikog dela zaposlenih.Na javnoj sceni su se našli slabi i rivalski sindikati, neprofilisane poslodavačkestrukture i nestabilne i za efektivan socijalni dijalog nemotivisane vlade – a svi odredabez dovoljne podrške građana.Na drugoj strani, čini se da je ovakav rezultat posledica i nedovoljne spremnostigrađana i zaposlenih na angažovanje, straha od gubitka posla, nedovoljne solidarnosti i135

ukupnog disciplinujućeg delovanja krize. Građani Srbije se pobune samo „kad dogori donokata“, oni nemaju kulturu svakodnevne rovovske borbe za svoje interese i prava. Postojidrastičan jaz između polovine građana koja se ne miri sa sudbinom, tek petine koja ne mislida neko drugi treba da rešava društvene probleme i samo desetine koja bi reagovala i kad nijelično pogođena (Stojiljković, 2008: 132). – Deo objašnjenja ovog fenomena nalazi se i urazočaranosti efektima prethodnih protesta i nepoverenju u kolektivne aktere, uključiv isindikate i njihove lidere.Postoji i treći, unutarsindikalni razlog. Raširen je utisak da lideri sindikata zbogstrateških, ali u još većoj meri i taktičkih, političkih, razloga, kao i ličnih interesa ianimoziteta, nisu pokazali dovoljnu spremnost za međusobnu saradnju. Liderskapozicija, čak i u nekoj od brojnih, minijaturnih „sindikalnih centrala“ nosi nekakvuprepoznatljivost i publicitet i uticaj koji se, posebno bez visokoškolske diplome, može imatijoš samo u sportu i na estradi. Brojni sindikalni aktivisti uz to nemaju ni izbor - njihova radnamesta su ugašena i oni moraju ostati u sindikalnoj orbiti. Poraz u sindikalnoj utakmicijednostavno nosi preveliki rizik. Logika konkurencije oko raspodele mesta u sindikalnimforumima i odborima socijalnih fondova često vodi sukobima umesto saradnji na sindikalnojsceni. Povratno, ta atmosfera se prenosi na povereništva u preduzećima i ustanovama.Pitanje je, međutim, kako to da nekoliko nekoliko stotina sindikalnih „pozicija“(ili desetak hiljada, ako se računaju i poverništva u preduzećima i ustanovama), može dabude prepreka za međusindikalnu saradnju i koordinaciju?Na četvrtoj strani, u znatnom delu establišmenta, kao i intelektualne javnosti postoji,na neoliberalnoj paradigmi raširena antisindikalna (gotovo) histerija jer su, kao, bašsindikati kočničari, remetilački faktor reformi. Socijalni dijalog se vidi kao neka vrstaukalkulisanog, što manjeg, gubljenja vremena i javnog pokazivanja prihvatanja mantreevropske, socijalno- tržišne orijentacije. Radikalniji, čak proračunavaju troškove postojanjasindikata i drže da je dijalog tek netržišni juriš na rente i privilegije. Pokazalo se, međutim, dasu koruptivna privatizacija, odsustvo dovoljne konkurencije i privatni i partijskimonopli i vlasništvo nad preduzećima i ustanovama - „politički kapitalizam“ (Veber),uz odsustvo koherentne razvojne strategije, pravi uzrok naših nevolja.4. Pitanje treće:Ima li izlaza za zaposlene i sindikateMožemo zaključiti da aktuelno stanje industrijskih odnosa u Srbiji i većini drugih zemalja utranziciji, ima šest temeljnih karakteristika: (1) nekoordinirani sindikalni pluralizam; (2)136

sve manju stopu sindikalizovanosti; (3) sve više preduzeća bez sindikata; (4) sve restriktivnijeradno zakonodavstvo, uključiv i norme kojima se reguliše delovanje sindikata; (5)istovremeno odsustvo relevantnih poslodavačkih organizacija i, posledično, (6) nedovoljnorazvijen socijalni dijalog.Logično se otvara pitanje postoji li u ovakvoj situaciji izlazna strategija za sindikate?Iz stanja neravnoteže moći zaposleni i sindikati mogu izaći samo ako uspešno rekombinujušest raspoloživih strategija delovanja:prvo, intenzivan proces socijalnog učenja i uvećanja socijalnog kapitala, kao i prekopotrebno modernizovanje, primereno konfliktnom partnerstvu sa državom iposlodavcima, i prateće redizajniranje imidža sindikata;drugo, spremnost sindikata na uvodjenje fer pravila igre u međusobnoj kompeticiji zapodršku zaposlenih i građana, kao i akcionu efektivnu saradnju oko vitalnih zajedničkihinteresa;treće, optimalno i „isplativo“ korišćenje (minimum troškova - maksimum koristi)štrajkova, protesta i drugih oblika građanske neposlušnosti;četvrto, saradnja sa organizacijama civilnog društva (OCD) i organizovanjeprosindikalnih kampanja u medijima i javnosti;peto, kontinuirano istovremeno, naglašeno kritičko učešće u kolektivnompregovaranju i tripartitnom socijalnom dijalogu;šesto, tek dopunsku i korektivnu stratešku opciju čine različiti oblici političkoglobiranja i učešća sindikata u politici oko kojih nema saglasnosti među građanima izaposlenima.Osnovna, trajna misija sindikata sadrži se u promociji i zaštiti individualnih prava poosnovu rada ali i četiri grupe kolektivnih prava zaposlenih: prava na slobodno i, u odnosu naposlodavce, državu i političke stranke, autonomno sindikalno udruživanje, kao i prava naštrajk, kolektivno pregovaranje i participaciju u odlučivanju o uslovima rada i raspodeliprofita.Sve to sindikate, gotovo nužno, čini grupom za zaštitu posebnih, ali masovnih i zadržavu izuzetno strukturno važnih, ekonomskih „privatnih“ interesa zaposlenih. Istovremeno,sindikati promovišu jedan broj opštih, „javnih“ interesa i vrednosti, poput temeljnihekonomskih i socijalnih prava – što im daje dodatnu, specifičnu političku težinu. Primera radi,vođenje socijalne politike i politike (de)regulacije tržišta rada je praktično nemoguće bezotvorenih kanala komunikacije sa sindikatima.137

5. Pitanje četvrto:Kakve su šanse za međusindikalnu saradnju i dijalogSama „kupovna moć“ sindikata na političkom tržištu, odnosno sposobnost zastupanja ilobiranja interesa zaposlenih, određena je, pre svega, organizacionom snagom, resursima,brojnošću i poverenjem koje uživaju sindikati, uključiv i stepen ostvarenog unutarsindikalnogi međusindikalnog jedinstva.Brojan, organizacijski funkcionalno ustrojen, kadrovski ekipiran i finansijski stabilan iu okruženju dobro pozicioniran sindikat(sindikati), koje karakteriše i dovoljan stepen efikasneakcione koordinacije, relevantan su politički i društveni faktor. Takvi sindikati moguusmeravati volju značajnog dela biračkog tela i time uticati na karakter ponude kojusindikatima daju potencijalni politički partneri. To je istovremeno i krunski argument u prilogtezi o dubokoj povezanosti (ne)uspešne interne, sindikalne i njihove, uslovno rečeno,„eksterne“ strategije političkog delovanja (Stojiljković, 2008:263).Očito, da uz teško objektivno stanje koje najviše pogađa (i disciplinuje) samezaposlene i sindikate, podeljenost sindikalne scene i još uvek primetno, odsustvodelatnog, akcionog jedinstva sindikata, predstavljaju ključni problem i razlog nemoćisindikata i zaposlenih da efektivno prinude vladu i poslodavce da ispune data obećanja.Na drugoj strani, neophodna bliža akciona saradnja između sindikata praktično jeograničena nasleđenim, decenijskim nepoverenjem, sporovima i formiranim animozitetom.Otopljavanju odnosa, pre svega između dva reprezentativna sindikata, mogla bidoprineti koordinacija unutar radničke delegacije u tripartitnim organima, zajedničko učešće uusvajanju razvojnih strategija, kao i reafirmacija kolektivnog pregovaranja i edukacija vezanaza članstvo obe centrale i njihovih grana u (istim) međunarodnim sindikalnih forumima iorganizacijama, nakon 2006. godine.Pored sporenja i sukoba „starog“ i „novih“ sindikata, nastalih nakon 1991. godine,aktuelne su i podele između „velikih i malih” – reprezentativnih i nereprezentativnihsindikata, odnosno sporovi oko regularnosti procedura utvrđivanja reprezentativnostisindikata. Međusindikalnu koordinaciju i saradnju otežava i postojanje brojnih minijaturnihgranskih i strukovnih sindikata izvan sindikalnih centrala.Posledica svega toga je, u istraživanjima vršenim nakon 2000. godine, većkonstatovano opredeljenje većine zaposlenih u prilog međusindikalne saradnje, uz paralelnoraširenu svest i iskustvo da to, za sada, nije moguće i sve manje očekivanja od objedinjavanjasindikata. Problem je, međutim, u dubini podeljenosti „sindikalne ponude“ - činjenici da138

ni sami članovi jednog sindikata uglavnom nemaju poverenje u drugi sindikat/sindikate.Primera radi, poverenje u Samostalni sindikat pokazuje tek nešto više od četvrtinesopstvenog i ni petina ukupnog sindikalnog članstva, a u Nezavisnost solidne tri petinesopstvenog članstva, ali ni svaki osmi sindikalno organizovani zaposleni (opširnije utekstu Vojislava Mihailovića).Možemo konstatovati da između sindikata nema ni minimalne, kontinuiranesaradnje. Sindikati sarađuju samo kad ih neko pozove i institucionalno „prinudi”(unutar regionalnih projekata ili institucija tripartizma) na saradnju ili ih, kratkoročno,protesti i štrajkovi, uvuku u minimalnu koordinaciju u kojoj se mešaju potreba da sesarađuje i potreba da se poentira samo za sebe i svoj sindikat.Predlog: Urgentna je potreba da autonomni i relevantni sindikati potpišu i, naravno, u praksi realizuju:(1) povelju o osnovnim principima, vrednostima i ciljevima sindikalnog organizovanja, (2) „pakt onenapadanju“ i uređenju međusindikalnih sporova i (3) izjavu o uzajamnom informisanju ikonsultovanju u procesu kolektivnog pregovaranja i tripartitnog socijalnog dijaloga.6. Pitanje peto:Kakav smisao ima saradnja sa civilnim društvom i javne kampanjeŠta u suženom socijalnom i političkom okviru još preostaje sindikatima? Principijelno, njimana raspolaganju stoje i na vladu i političke institucije orijentisana politička i na javnost imedije orijentisana civilna strategija realizovanja uticaja. U kojoj meri će, pored posredne,prema javnosti usmerene civilne strategije sindikati koristiti i političku strategiju zavisi odotvorenosti političkih institucija – pre svega skupštine, vlade i državne birokratije za(ne)formalni konsultativni proces sa socijalnim partnerima. Unutar ovog procesa se praktičnorealizuje političko zastupanje interesa i lobiranje za usvajanje određenih zahteva.Nezamenljivu, ali u partokratskoj Srbiji tek dopunsku i korektivnu ulogu imaju civilnestrategije realizovanja uticaja. Partnerska projektna saradnja sa nevladinim sektorom, poputiskustva Partnerstva za demokratske promene UGS „Nezavisnost“ u periodu 1999-2003, izajedničke kampanje i inicijative imaju poseban značaj u uslovima kada sindikati i drugeorganizacije civilnog društva nemaju sredstava za „kupovanje političkog uticaja“ krozpolitičko zastupništvo i pokretanje zahtevnih i skupih marketinških kampanja.Partnerstvo za demokratske promene (PDP) UGS Nezavisnost je formirala odmahnakon bombardovanja, leta 1999. godine, zajedno sa Fondacijom za mir i rešavanje kriza i jošoko 60 NVO sa teritorije čitave Srbije, sa ciljem okupljanja svih demokratskih i reformskihsnaga. Skup „Kako do promena“, održan novembra 1999. godine bio je prvi skup koji je nazajedničkim ciljevima i platformi okupio aktere civilnog društva i stranke budućeg DOS-a.139

PDP je odigralo, unutar kampanje „Izlaz 2000“ veoma značajnu ulogu, organizovanjemstotinak tribina i akcija i sa mrežom saradnika u 17 gradova, u obaranju autoritarnogMiloševićevog režima. Nakon promena iz 2000-te redukovana mreža saradnika bavila se presvega promocijom i zagovaranjem demokratskih i evropskih vrednosti, sindikata isocijalnog dijaloga, borbom protiv korupcije i partokratije, odnosno za konceptdecentralizovane, participativne demokratije. Potreba za ovim tipom umrežavanja sasrodnim organizacijama, zajedničkim kampanjama je danas jednako urgentna.Ograničen i selektivno otvoren pristup „velikim medijima“ može se u većoj meriiskoristiti samo „proizvodnjom događaja“ - dobrom medijskom promocijom i „naplatom“sopstvenih inicijativa i protestnih aktivnosti u svrhu povećanja sopstvene prepoznatljivosti ipoboljšanja imidža.Civilne, na društvo i građane pre nego na vlast usmerene strategije, moraju pre svegabiti, kroz građanske inicijative, političko lobiranje, zastupništvo i promovisaje zakonskihpromena, ali i akte protesta i građanske neposlušnosti, vezane za promociju i razvoj:evropskih vrednosti i socijalnog i političkog dijaloga; socijalnih i ekonomskih prava; rodne inacionalne ravnopravnosti; antikoruptivne, kao i strategija održivog razvoja, zapošljavanja ismanjenje siromaštva 39 .Predlog: Partneri sindikata mogu biti samo one NVO i udruženja koji imaju značajne resurse ipotencijale, razvijenu regionalnu merežnu saradnju i autonomnu poziciju i status, odnosno kritičnupoziciju u odnosu na vlast i aktere politike, ali i jasan otklon od jeftine, kvazi-kritičke političkezloupotrebe i manipulacije.Radi se o organizacijama sa tangetnim interesima i komplementarnim programima poput, recimo,Fonda za političku izuzetnost i Fonda za otvoreno društvo, Evropskog pokreta u Srbiji, Cesida, BOŠ-ai Građanskih inicijativa.No, prvi najbliži prsten čine domaće i međunarodne sindikalne i političke fondacije kojima jepromocija interesa sindikata, jedan od ključnih prioriteta.Pored njih rastući značaj za sindíkate imaju organi „četvrte grane vlasti“, poput Zaštitnika građana,Poverenika za informacije od javnog značaja, Saveta i Agencije za borbu protiv korupcije i razvijenasaradnja sa njima u cilju zaštite sindikalnih slobosda i prava.39 Odbrana i zastupanje posebnih interesa u sferi ekonomije je, razlog da jedan broj autora, poput Habermasa,koji privredu i industrijske odnose isključuje iz polja civilnog društva, posledično sindikate ne vidi kaoorganizaciju civilnog društva. Sindikati su, po njima, zajedno sa poslodavcima, „privilegovana grupa“ šireshvaćenog građanskog društva, inkorporirana, kao socijalni partner vlade, u mehanizme funkcionisanja državnevlasti. Privilegovan status u odnosu na organizacije civilnog društva, i ne retko zastupanje parcijalnih interesaaktuelno zaposlenih rezultat su, dakle, po ovim autorima, same mogućnosti da sindikati interese zaposlenihafirmišu i brane u zakonodavnom postupku (Molnar,2003:122).Ova stanovišta prvo redukuju civilno društvo na polje ekonomske pasivnosti, zanemarujući pri tom iznačajne javne interese i vrednosti koje promovišu sindikati. Džon Kin, na drugoj strani, kao primere civilnogangažovanja sindikata, pored odbrane socijalnih prava, navodi sindikalne kampanje za odbranu građanskih ipolitičkih prava, ali i samo suprostavljanje sindikata svakom obliku diskriminacije na radnom mestu (Kin, 2003:26). Temeljni razlog i kriterij za prihvatanje sindikata kao organizacija civilnog društva čine, sami principiautonomije organizovanja i sloboda ugovaranja odnosa sa poslodavcima koje sindikati imaju samo u uslovimapostojanja tržišta i pluralizma svojina (Pavlović, 2003: 98-100).140

Aktivno, nestranačko uključivanje u rad političkih aktera i institucija poput Vladinog tima zasmanjenje siromaštva i socijalnu koheziju ili Kancelarije za evropske integracije, kao i praksa javnogslušanja parlamentarnih odbora imaju, takođe, ne mali značaj.Mediji i sindikatiU modernim društvima važi pravilo da događaj koji nije postao vest u mas-medijima, se inije dogodio. Mediji mogu uvećati, ili umanjiti značaj, čak prećutati neka dešavanja. Nadrugoj strani, oni mogu iskonstruisati i nešto što se ili uopšte nije desilo, ili je imalo sasvimdrugačiju sadržinu.U medijskom društvu ili „medijalizovanoj politici“, komunikacija je postala premijakoja obezbeđuje moć ili strateška igra koja (u velikoj meri) odlučuje o uspehu ili neuspehupojedinaca, organizacija, društvenih grupa i čitavog društva (Sarcinelli, 2011: 69).Prezasićenost medijske scene, njena praktična nesavladivost i rezultirajućasinkopirana pažnja potencijalne političke klijentele vodi u ogorčenu borbu za prisustvo umedijima i za naklonost publike, odnosno vodi u medijalizaciju politike.Mediji pri tome ne prezentuju samo stvarnost, realnost, već je definišu i konstruišu.„Konstrukcionistički“ pristup u analizi efekata medija ističe da mediji stvaraju„informacione konstrukcione blokove“ koji strukturiraju poglede na svet, pa time odlučujućeutiču na to kako ljudi razumeju svet koji prevazilazi njihov neposredni životni prostor.U tome se prepoznaje i tzv. narkotička disfunkcija masovnih medija pod kontrolomdržave, ali i krupnih medijskih mogula koji, bombardujući publiku selekcionisanimsadržajima, stvaraju utisak lažne sigurnosti, kao i monopolizirajuća funkcija koja se sastojiu strukturisanju prikaza stvarnosti u kojem građanin nema mogućnosti da sagleda i procenialternative.Mediji zapravo, na osnovu svoje funkcije selekcije i filtriranja događaja imaju moćtematizovanjanja I naglašavanja značaja – agenda setting. Na drugoj strani, agendabuilding predstavlja nastojanje aktera politike da u javnost, pre svega medije, plasiraju zanjih najvažnije, kao i najpovoljnije teme .Moglo bi se zaključiti da mediji, na jednoj strani, predstavljaju za javnost platformuza poimanje sveta ekonomije i politike, da imaju funkciju ogledala javnog mnenja, a dana drugoj strani, predstavljaju ključnu platformu za predstavljanje javnih politika.Ponekad, u stanjima relativnog balansa političkih snaga, ili niskog kredibilitetapolitičkih aktera, mediji bez političkog mandata uzmu sebi za pravo da se samoproglase zaadvokata interesa građana i tako postanu svojevrsni politički faktor.141

Neravnopravni tretman i medijska izolacija zato u velikoj meri redukuje šanse zauspeh civilnih i političkih strategija.Kada je o pojedinim medijima reč, televizija čini najpopularniji i najmasovniji kanalza slanje poruka, bez obzira da li se radi o televizijama u javno – pravnom ili privatnom ,komercijalnom statusu.U ključne efekte medija, poput televizije koja se pasivno konzumira (push media),spadaju svakako marketizacija, estradizacija i personalizacija sa sve većom ulogom lidera„za koga se lepe kamere”, kao i trend profesionalizacije i angažovanja velikog brojastručnjaka za odnose sa javnošću i politički konsalting. Kritičari ovog trenda razložnosmatraju da posebno televizacija života vodi diktatu aktuelnosti i begu od ozbiljnih, strateškihpolitičkih pristupa.Predlog: Uspešna medijska strategija sindikata podrazumeva: (1) programiranu proizvodnju imedijsku obradu događaja; (2) akcione treninge za medijski nastup šireg gruga aktivista, a ne tek dvatri„dežurna” sindikalna lidera; kao i (3) negovanje i održavanje prijateljskog medijskog okruženja,uključiv i sindikatima sklone, i nepristrasne, analitičare.U poslednjih nekoliko decenija opada čitanost „ozbiljne“ štampe i slušanost radijatako da oni sve više postaju mediji čiji produbljeni pristup i političke sadržaje pratepredominantno politčke elite, kao i sami kreatori javnog mnenja i drugi mediji.Radi se možda o pretvrdom zaključku jer pad tiraža dnevnih novina i političkihnedeljnika u velikoj meri je kompenzovan praćenjem njihovih online izdanja.Na drugoj strani, rastući značaj ima internet kao novi, (inter)aktivni medij (pullmedia). Gorljivi zagovornici interneta i socijalnih mreža govore čak o renesansi trajne, ovogaputa „digitalne“ participacije.I zaista, kada se radi o, pre svega, obrazovanijem i mlađem delu političke publike,internet pruža mogućnosti ne samo koliko-toliko interaktivne komunikacije sa ponuđačimaizbornih platformi, nego i međusobnog umrežavanja i online i offline angažovanja.Sličnu mogućnost renesanse sindikalnih foruma i debatnih klubova i grupa, kao iodržavanja konsultativnih sindikalnih referenduma i online kongresa nosi „digitalizacija“interne komunikacije, odnosno upotreba intraneta.No, internet je tek dopunski, komplementarni kanal medijske komunikacije, jer preutiče na krug već formiranih pristalica nego što donosi nove.Prednost interneta nad tradicionalnim medijima je upravo u njegovoj brzini,interaktivnosti i mogućnosti umrežavanja, što se posebno koristi kod:- organizovanja kampanja i mobilisanja volontera,142

- prikupljanja novca, pre svega velikog broja malih priloga za kampanju,- segmentiranje pristalica iz uverenja putem blogova i intetrnet foruma , kao i u- funkciji informativnog resursa za prikupljanje (već „sažvakanih”) informacija zamedijske poslenike i političke analitičare i konsultante i drugu „obaveštenu publiku”.Sindikati svakako žele da u drugoj, odlučujućoj fazi tranzicije, odnosno procesurestruktuiranja i (delimične) privatizacije infrastrukturalnog i javnog sektora privrede irealizovanju strategije izlaska iz krize i razvoja i zapošljavanja, imaju ravnopravnu poziciju istatus. Da bi ga i ostvarili oni prvo moraju postići puni međusobni dijalog i akcionukoordinaciju a zatim formirati, kroz javne kampanje i zastupanje, i interesne koalicijesa penzionerima, poljoprivrednicima i samozaposlenima, profesionalnim udruženjima,studentskim organizacijama i drugim asocijacijama civilnog društva. Pregovaračke,dijaloške taktike, pristupi i strategije moraju biti kombinovani i nadopunjavani saspremnošću da se primene i umećem uspešnog organizovanja peticija, inicijativa,štrajkova, protesta i javnih demonstracija, realizuju i konfliktne strategije delovanja.Iskustvo pokazuje da poslodavci, pa i resorna ministarstva kao predstavnici države i vlade kaoposlodavca, pristaju na ozbiljan razgovor i dogovor tek pod pretnjom organizovanjemštrajkova i protesta sindikata.7. Pitanje šesto:Ima li dijalog sa poslodavcima ikakvog smislaU Srbiji je, 2001. godine, formiran Socijalno-ekonomski savet kao institucionalni okvir zatripartitno pregovaranje. Tako je, bar posredno, prihvaćen model pluralnog, „društvenog“neokorporativizma kojim se stvara mreža institucija za formalan, konsultativni proces idijalog. No, on je, pre svega zbog tendencije vlade da ga pretvori u telo naknadne verifikacijeveć donetih rešenja ali i nerešenih pitanja reprezentativnosti i ravnopravnog statusa učesnikaostao, sve do početka 2005. godine, tek institucionalni kroki. Bez realnog uporišta upostojanju tripartitnih organa i na nivou lokalnih zajednica, bez učešća socijalnih partnera uradu parlamentarnih odbora i sa iskustvom tek povremenog, pretnjom štrajkom pretežnoiznuđenog vođenja „granskog socijalnog dijaloga“ sa resornim ministarstvima institucionalnidijalog je lišen realnih šansi i efekata. Nakon donošenja Zakona o Socijalno ekonomskimsavetima, kao i Zakona o mirnom rešavanju konflikata (2004) i formiranja, pored SES-a iSaveta za zapošljavanje ništa se u ovom pogledu nije bitnije promenilo.143

Ključne odluke, poput usvajanja budžeta, razvojnih politika ili strategije privatizacije irestruktuiranja velikih sistema, se ili ne razmatraju ili se tek, manje-više formalno, „provuku”kroz SES, na putu od Vlade ka parlamentu.Posledično, socijalni dijalog, iako ocenjen kao potreban, čak nužan po mišljenjuvećine zaposlenih, pretvara se u praznu institucionalnu ljušturu unutar koje vlada kupujevreme i radi po svome, eksploatišući sukobe između i unutar sindikata i poslodavaca(Stojiljković, 2008: 318).Osnovni problem u odnosima socijalnih partnera, pored njihove organizacionestrukture nedovoljno razvijene i prilagođene potrebi paralelnog vođenja bipartitnog itripartitnog socijalnog dijaloga na više ravni organizovanja, predstavlja asimetrija resursa,moći i organizovanja poslodavaca i sindikata. Naime, tamo gde ima „pravih“ privatnihposlodavaca – u malim i srednjim preduzećima, po pravilu, nema organizovanih sindikata. Iobratno, „sindikalne tvrđave“ - preduzeća i ustanove u kojima je još gotovo polovinazaposlenih u nekom od sindikata, čine javni sektor, kao i velika privatizovana preduzeća gdeje novi vlasnik zatekao ranije formirane sindikalne strukture. Sindikalno organizovanimzaposlenima poslodavac su najčešće država, lokalna samouprava ili predstavnici stranogkapitala. Na drugoj strani, u firmama čiji vlasnici su članovi poslodavačkih unija najčešće (ine slučajno) nema sindikata sa kojima bi se sklapali kolektivni ugovori.Strategiju znatnog broja poslodavaca pri tome odlikuje „anti sindikalni kriznimenadžment“. Poslodavci naime, disciplinovanjem zaposlenih i širenjem priče o njihovojlenjosti i nepreduzimljivosti, stvaraju pretpostavke za krajnje pooštravanje radnih normi iredukovanje efektivnih mogućnosti za organizovanje i otpor ili pak direktnim pritiscima,uslovljavanjem, premeštanjem i otežavanjem uslova rada nastoje da iznude ustupkezaposlenih.Poslodavci, pre svega oni najveći su se prethodno,nakon početnog uspešno položenogispita legalizacije i davanja priloga novim, reformskim vlastima, opredelili za direktne,neformalne ali strateške dogovore i kontakte sa vrhovima vlasti i ključnih parlamentarnih, presvega vladajućih stranaka. Iz orbite se ispadalo samo u slučaju pokazivanja sopstvenihpreteranih direktnih političkih ambicija (Karić). Formalni kontakti unutar tripartitnihinstitucija ostavljani su drugom ešalonu unutar poslodavačkih struktura.Na jednoj strani je izuzetno moćan klub “Privrednik”, odnosno formirana interesnalobi grupa Preporod, sa potencijalnim političkim aspiracijama - okrenuti političkom lobiranjui kontaktima iza scene. Na drugoj strni, Unija poslodavaca Srbije (UPS) koja, bez prethodnetradicije, iskustva i infrastrukture za okupljanje (malih) preduzetnika, sa nedovoljno jasnom144

slikom o razlikama između poslovnog, profesionalnog organizovanja unutar privrednihkomora i uloge pregovarača sa sindikatima (i Vladom), nastoji da definiše dovoljno atraktivnuponudu i na funkcionalan način, na teritorijalnoj i granskoj osnovi, okupi poslodavce.U celini gledano, može se zaključiti da samo ozbiljno i odgovorno uvažavanjepozicije i realnih interesa partnera i njihovo strpljivo i argumentovano usaglašavanje moževoditi uspostavljanju poverenja i formulisanju zajedničkih interesa. Do stanja socijalnekohezije može se doći samo napredovanjem ka kompromisu kroz otvoren i ravnopravnidijalog. Učesnici i pregovarači – vlada i socijalni partneri, su pri tom u velikoj meri i lišenijednog od ključnih resursa – poverenja građana. Još gore stoji sa poverenjem u skupštinu,stranke i vlasnike preduzeća.Suština promena sadrži se u razumevanju prirode socijalnog dijaloga kao putada se, u dobroj volji i poverenju, kroz razmenu argumenata i konsenzusom dođe doprihvatljivih, ka razvoju okrenutih, produktivnih rešenja. U objektivno krajnjesuženom manevarskom prostoru to, pored dobre volje, zahteva i visok nivo znanja,odgovornosti i veština i umeća pregovaranja i regulisanja konflikata. Odsustvosposobnosti i i skrenih namera da se u pregovaračkom procesu prvo traga za zajedničkim,strateškim opredeljenjima, na kojima se tek mogu graditi kompromisne formule i rešenja,direktno vodi rastu sukoba i uzajamnog nepoverenja. - Srbija i njeni građani danas, međutim,nemaju vremena i razumevanja za ponavljanje već viđenih scenarija.Predlog: Sindikati bi morali formulisati jedinstvenu pregovaračku ponudu poslodavcima oko tačkimeđusobno komplementarnih interesa, razumevanja i podrške zahtevima, poput onih vezanih zapodršku sindikata zahtevima poslodavaca vezanim za poreske olakšice i kreditnu podršku onima kojiulažu i zapošljavaju, ali i sami plaćaju poreze u zemlji, a ne na različitim nivoima sklapati „parcijalnedilove“, čija je česta svrha marginalizovanje drugih sindikata. Zauzvrat, poslodavačke unije sa kojimasindikati pregovaraju bi se morale jasno distancirati od poslodavaca sa „crne liste“ odnosno onih kojisu u javnosti prepoznati „kao baroni Minhauzeni privatizacije i prvaci namernog guranja firmi ustečajeve“, odnosno onih koje su i pravosudni organi identifikovali kao nosioce mobinga i trafikinga.8. Pitanje sedmo:Kako do realnog uticaja na polje politikeKada je o samim instrumentima ostvarivanja političkog uticaja reč, prvu, tradicionalnu –izborno-političku stratešku opciju uticaja na politiku čine tri osnovna i različiti prelaznimodeli uspostavljanja odnosa sindikata sa političkim partijama. Sindikatima na raspolaganjustoje: (1) različiti obrasci uspostavljanja ravnopravne, kroz postojanje posebnih organa ioblika koordinacije u većoj ili manjoj meri institucionalizovane, ugovorne saradnje sapolitičkom strankom-koalicijom – karakteristični za moderne socijaldemokratske ali i145

demohrišćanske stranke; (2) pozicija transmisije,odnosno delovanje sindikata pod okriljem ipatronažom neke stranke poput pozicije sindikata u zemljama real-socijalizma. ili pak (3)mogućnost formiranja sopstvenog političkog krila ili stranke, sa čuvenim istorijskimprimerom formiranja Laburističke stranke od strane britanskih trejd juniona ili aktuelnom,daleko manje uspešnom, praksom borbe različitih frakcija, za političko nasleđe sindikataSolidarnost u Poljskoj.Izborno-političkom modelu u širem smislu pripadaju i „prelazni modeli“: a)postojanje, poput prakse sindikata u Austriji i Grčkoj, političkih, stranačkih frakcija unutarjedinstvenog sindikata, preko kojih sindikati, srazmerno snazi frakcija, sarađuju sa određenimstrankama, kao i, u slučaju krajnje nestabilne i razmrvljene partijske scene, b) modelotvorene, jednokratne podrške pojedinim strankama i koalicijama, uslovljen prihvatanjemsindikalnih zahteva.Primera radi, sindikati Grčke (Generalna konfederacija rada Grčke i Sindkat javnihslužbi - GSEE i ADEDY) imaju frakcije koje podržavaju različite partije - PAME -komunističku partiju, SYN evrokomuniste, PASHE socijaliste i DAKE demokrate. Popravilu, na unutarsindikalnim izborima se u rukovodstva sindikata biraju predstavnici onihfrakcija koje ulaze u koalicione vlade. Takvom kombinatorikom se očekuje ostvarivanjevećeg uticaja na donosioce odluka.Drugi, daleko komotniji i manje rzičan, model –institucionalne, interesno-političkereprezentacije čine: (1) različito razvijena praksa uključivanja predstavnika sindikata u radodbora i radnih tela parlamenta i vlade i vladinih agencija, kao i (2) stvaranje posebnih tela zavođenje tripartitnog i multipartitnog socijalnog dijaloga (na lokalnoj, nacionalnoj iregionalnoj ravni) sa pretežno konsultativnim i savetodavnim funkcijama i ovlašćenjima, kojesvoju inspiraciju nalazi u još 1919-te godine formiranoj, tripartitnoj strukturi MOR-a.Radi se zapravo o nastojanju da se, kroz direktnu komunikaciju sa institucijamavlasti, politički nadgradi i ojača pregovaračka strategija sindikata.Političko lobiranje i uticajOrijentacija na formalne kanale i komunikaciju sindikate je držala izvan prakse razvijanjalobiranja i stvaranje političkih mreža – „zajednica praktične politike“ koje, poredsindikalnih lidera i lobista čine i vladini funkcioneri i visoki administratori, ključniposlanici, sindikatima naklonjeni eksperti i vodeći novinari (Hejvud, 2004: 523-530).Širi socijalno-politički koalicioni aranžmani, uz očuvanu autonomiju aktera, pre svegasindikata, zaista su način da se politički podrži i osnaži socijalni dijalog. Rečju, realan146

efektivni socijalni dijalog, otvoreni kanali komunikacije sa parlamentom i vladom i njenimagencijama su, uz profiliranje političke ponude, neki od nužnih preduslova za postojanjeuticajnijih sindikata.No, sindikati moraju pre svega, kroz proces edukacije i akcionog treninga, da jačajusopstvene kapacitete i pokažu znatniju sposobnost socijalnog učenja. Svi prethodni primerisimbioze sindikata sa vlašću očito su dali katastrofalne rezultate. I modeli političkeekvidistance (SSSS) ili samostalnog izbornog nastupa „Laburista“, zapravo ASNS , u kojimanije dobijeno ni onoliko glasova (10000) koliko je prethodno bilo potrebno prikupiti potpisaza formiranje izborne liste, su ništa manje neuspešni. Pokušaji poput onih „Nezavisnosti“ da,kroz sklapanje sporazuma o saradnji (sa SDP i DS) i oročenih ugovora o razvoju socijalnogdijaloga i sklapanju socijalnog pakta (sa DSS i G17 plus), realizuje celovitu (in)direktnupolitičku strategiju imaju perspektivu samo u meri u kojoj postoji: (1) održivi elementarnikonsenzus unutar i između sindikata, ali i ukupnog demokratskog političkog bloka i,istovremeno, (2) dođe do profiliranja pouzdanog političkog partnera sindikata.Sve dok ne dođe do ukrupnjavanja i profiliranja partijske, ali i sindikalne scene,ovi sporazumi će imati ulogu, karakter i sudbinu malih, jednokratnih parcijalnih ulogasa kojima se ozbiljno ne računa i na koje se, u međuvremenu, zaboravlja.Sindikati u partijsko-političkom poljuPolje delovanja i logika interesa sindikata i političkih partija imaju brojne dodirne tačke, ali seu velikoj meri razlikuju i razilaze. Cilj političkih partija je osvajanje/održanje na vlasti,odnosno zadobijanje što šire podrške građana. Partije su zato u situaciji da obećavaju i ono štone nameravaju, ili objektivno ne mogu da ostvare.Uži, vladavinski interes ih često, posebno u zemljama u tranziciji lišenimstabilizovanih socijalnih podela, kao i manevarskog prostora za amortizovanje dejstvanepopularnih ekonomskih mera, tera u političku i ideološku mimikriju. U tom kontekstu svi,ili gotovo svi ponavljaju priču o socijalnoj koheziji i solidarnosti kao neku vrstu političkemantre.Logika političke vlasti je, međutim, logika pregovaranja i nagodbi, odnosno veštineostvarivanja mogućeg. Ona uvažava, pre svega, interese brojnih, dobro organizovanih„strateških skupina“ (Ofe, 1999: 155-174). Pri tome zaposleni, posebno oni sindikalnoorganizovani, predstavljaju čak i za partije sklone sindikatima tek jedan deo potencijalneizborne klijentele čije interese je teško do kraja usaglasiti i integrisati.147

Istovremeno, na drugoj strani, bezuslovna podrška sindikata političkim partijama ikoalicijama, posebno u uslovima oštre političke polarizacije, praktično onemogućujeostvarenje ni minimuma neophodne međusindikalne saradnje i vodi slabljenju pregovaračkemoći sindikata i zaposlenih. Nekritičko vezivanje za pojedinu političku opciju nosi i čestoprevelik i nepotreban rizik od unošenja dodatnih linija političkih podela (nacionalnih, verskih)u redove članstva, što dalje vodi fragmentaciji i slabljenju sindikata. Povratno, sve slabiji,podeljeniji i malobrojniji sindikati gube na podršci i ostvaruju sve minorniji politički uticaj(Stojiljković, 2006: 392-395).Jedno od od mogućih objašnjenja za slab uticaj zaposlenih i sindikata na politiku ležiu oceni da je u Srbiji još uvek na sceni svojevrsni politički maskenbal u kome stranački lideritvrde jedno a rade drugo u skladu sa konstatacijom bugarskog sociologa Ivana Krasteva da naBalkanu sve stranke i koalicije u vreme izbora uđu u strasnu ljubavnu vezu sa biračima anakon njih u brak sa međunarodnim finansijskim organizacijama.Suočene sa većinom biračkog tela koje čine siromašni i nedovoljno uposleni, strankeu manifestima frekventno pominju vrednosti solidarnosti, socijalne pravde i socijalnogdijaloga i odgovorne države. Na drugoj strani, u praktičkoj politici kroz veze sa tajkunima ifinansijerima i raspodelu političkog plena deluju kao strojevi za eksploataciju vlasti ifederacije interesnih grupa i lobija. Proces i efekti privatizacije, vođena poreska politika, slaboantimonopolsko zakonodavstvo i gotovo endemski raširena korupcija i trgovina uticajem,dovoljno su dobri argumenti za ovu tezu.Predlog: Nužno je precizirati i ukrupniti sindikalnu ponudu, uz strateški zajednički dogovor, koji bisadržao sledeća četiri elementa:(1) Imajući u vidu da, bar od oktobra 2000, ne postoje nepremostive programske razlike izmeđusindikata, njihovu zajedničku pregovaračku platformu i, istovremeno, kriterije za odabir političkihpartnera mogla bi činiti, inače široko prihvaćena, ustavna opredeljenja za Srbiju kao građansku,evropsku, socijalno odgovornu, pravnu i demokratsku državu i društvo.(2) Reč je o opredeljenju da se unutar demokratskog političkog dizajna, aktivnog civilnog društva idinamične tržišne privrede, ostvaruju puna pravna i politička jednakost, nacionalna i rodnaravnopravnost, socijalna pravda i solidarnost. Prethodno, država bi morala antikoruptivnimzakonodavstvom i praksom redukovati, gotovo endemski raširenu političku korupciju i kriminal.(3) Dalje programsko preciziranje i, istovremeno sužavanje kruga potencijalnih partnera, podrazumevai efektivno zalaganje za ekološki i socijalno održiv razvoj, aktivnu politiku zapošljavanja i smanjenjasiromaštva, održivu socijalnu politiku, pre svega održiv obrazovni, zdravstveni i penzioni sistem.(4) Naravno, opredeljenje da se izbalansirano radno i socijalno zakonodavstvo donose unutarbipartitnog i tripartitnog socijalnog dijaloga, uz uvažavanje ključne uloge sindikata i priznavanje pravana participaciju zaposlenih, kolektivno pregovaranje i štrajk, predstavlja takođe neku vrstu najužeg inajkonkretnijeg, četvrtog kvalifikacionog testa za ulazak u među potencijalne političke i socijalnepartnera sindikata.148

9. Završna dilema: Kako preživeti tranzicionu dramuU uslovima aktuelne krize planetarnih razmera Srbija mora napustiti dosadašnji modelrazvoja zasnovan na pregrejanoj tražnji i uvozu, prenaduvanoj i javnoj i privatnoj potrošnji iposledično stvorenim, spoljnim i unutrašnjim deficitima i neravnotežama. Sledeći razvojnulogiku i strategiju EU za narednu deceniju Evropa 2020, novi model razvoja bi se, sasvimsuprotno, bazirao na štednji, ulaganjima, proizvodnji i povećanju izvoza. Ključni, finalni ciljstrategije bi trebalo da bude uvećanje zaposlenosti i blagostanja stanovništva.Prelazak na novi razvojni model ne ide, međutim, bez , bar kratkoročnih odricanja,gubitaka i redistribucije u kojoj neko dobija ako neko drugi gubi.Poslednje decenije su prepune primera situacija u kojima se pred izazovima odustajalood ključnih promena sklapanjem razvojno neproduktivnog socijalnog braka iz računa kojimsu moćni štitili privilegije, a grupe sa dna socijalne piramide se zadovoljavale mrvicama sastola.Čini se da to više neće biti moguće, bar ne u dosadašnjoj meri. Vreme bala podmaskama prolazi i nakon decenijske dominacije nacionalnih komada sa pevanjem ipucanjem i socijalnog populizma u stranačkoj politici će morati da u prvi plan dođusuštinska pitanja razvoja i razvojnih strategija. Konačno, na pomolu je novo političkoprerazvrstavanje.Poruka je jasna, u Srbiji nakon dugogodišnje recesije više nije prihvatljivamogućnost privrednog rasta koji ne bi bio praćen istovremenim rastom zaposlenosti istandarda. Na drugoj strani, rasta nema bez obimnijeg akumuliranja, kao i uvećanekonkurentnosti i produktivnosti rada. To, po pravilu, ide uz privatizaciju i dalje restruktuiranjei oslobađanje od viškova zaposlenih. Postići i jedno i drugo u krajnje suženom manevarskomprostoru nije ni malo lak zadatak. Uspešna evropska praksa sklapanja socijalnih paktovaizmeđu vlada i socijalnih partnera pokazuje da rešenje treba tražiti u skladnom povezivanjurasta dinamične, otvorene, ali normativno regulisane i lišene monopola , tržišne privrede saulaganjem u humani kapital – u stvaranje obučene i fleksibilne radne snage koju ondakarakteriše spremnost na rizik i visoka uposlenost.Sklapanje paktova aktere usmerava ka uzajamnoj odgovornosti i lišava ihsuviška nerealnih očekivanja i obećanja. Dogovoreni makroekonomski pokazatelji razvojčine predvidljivim i omogućuju kontrolu i merenje učinaka svakog od učesnika u socijalnom ipolitičkom dijalogu.Odgovornost i samoograničavanje na trusnom socijalnom i političkom tlu Srbije,lišenom značajnije demokratske tradicije, međutim, nikada nisu bili previše rašireni manir i149

praksa. Da do toga zaista dođe, sindikati se moraju prethodno izboriti za uspostavljanjeravnoteže moći u skladu sa sentencom da nema efektivnog ostvarivanja prava bezistovremenog posedovanja kontra-moći.LITERATURAArandarenko, Mihail. 2010. „Politička ekonomija nezaposlenosti", u : Arandarenko,Burda, Viploš, (2004), Makroekonomija, Ekonomski fakultet, BeogradHauard, Mark. 2008. Civilno društvo u postkomunističkim društvima. Beograd: GrađanskeinicijativeHejvud, Endru. 2004. Politika. Beograd: ClioKin, Džon. 2003. Civilno društvo. Beograd: Filip VišnjićMihailović, Srećko, Gradimir Ivanić i Zoran Stojiljković. 2003. Sindikalni barometar 23 (2004) i 4 (2007)Mihailović, Srećko. 2010. „Sindikati u javnomnjenskom obzorju“. Beograd: SLAMihailović, Srećko (ur.). 2010. Kako građani Srbije vide tranziciju. Istraživanje janvogmnenja tranzicije. Beograd: FES – CSSD – CeSID.Molnar, Aleksandar. 2003. „Civilno društvo“. u: Kritički pojmovnik civilnog društva.Beograd: Grupa 484Ofe, Klaus. 1999. Modernost i država. Beograd: Filip Višnjić.Pavlović, Vukašin. 2003. Demokratija i društvene promene. Beograd: Čigoja štampaSlavujević, Zoran. 2010. „Institucije političkog sistema - umesto simboličkog izraza pravagrađana da vladaju, sredstvo vladavine nad građanima“. u: Mihailović, Srećko (ur.). Kakograđani Srbije vide tranziciju. Istraživanje janvog mnenja tranzicije. Beograd: FES – CSSD –CeSID.Stojiljković, Ana. 2011. „Političko lobiranje u EU“. u : Političko grupisanje u Evropi.Beograd: KAS – EPUS.Stojiljković, Zoran. 2008. Konflikt i/ili dijalog. Beograd: SLA i FPNStojiljković, Zoran. 2010. „Socijalni dijalog i konsolidovanje demokratije“. Beograd: SLAZerfaß, Ansgar i Miroljub Radojković (prir.). 2011. Menadžment političke komunikacije.Osnove i koncept. Beograd: Fondacija Konrad Adenauer – Medijski program JugoistočnaEvropa150

P r i l o z i (1)Prokleti samoupravljači- profil radnika u tri teksta iz 2010. godine -Aleksandar Apostolovski, Šumadijska tranzicija iz parka „Jura”Objavljeno u Politici od 14. aprila 2010.Rača Kragujevačka – Godinu dana su ratovali protiv države, zahtevajući da ponovo rade.Blokirali su autoput, probijali kordone žandarmerije, demonstrirali su i u Beogradu,pregovarali s ministrima, preteći da će kolektivno da se isele u Ameriku. Spavali su mesecimapo holovima opštine Rača Kragujevačka, padali u nesvest, dobijali infuziju, razboljevali se,živeći na minimalcu. Kad su konačno pobedili i primorali vladu da im dovede novog vlasnikai to ozbiljnu kompaniju iz Južne Koreje, koja snabdeva pogone „Hjundaija” i „Kije” ucentralnoj Evropi, radnici „Zastave elektro” sada – odbijaju da rade. Proizvodna halajužnokorejske „Jura korporacije”, do prekjuče srpske „Zastava elektro”, sablasno je prazna.Umesto da zasuču rukave i ubede Južnokorejce da su došli na pravo mesto svih 284zaposlenih je odlučilo da napusti firmu i uzme otpremnine!U ovom šumadijskom tranzicionom vodvilju uočljiv je još jedan paradoks: premanezvaničnim planovima južnokorejske multinacionalne korporacije, kome je država ponosnouručila vlasnički list, uz obećanje iz kupoprodajnog ugovora o bar 1000 novih radnih mesta,proizvodnja bi trebala da počne 1. maja. Na međunarodni praznik rada, radnika u „Juri”možda neće biti.Predsednik samostalnog sindikata fabrike Slobodan Gajić kaže da je opšti konsenzus radnikada odu iz kompanije motivisan golgotom koju su prošli tokom prethodne privatizacije. I Gajićse prijavio za otpremninu.– Radnici se s pravom plaše da će ostati bez hleba i 300 evra po godini staža. Kada su fabrikukupili prethodni vlasnici, bili smo šikanirani i ponižavani, radeći za 11 hiljada dinaramesečno. Radnici su sada obavili razgovore s novim poslodavcem iz Južne Koreje. On nam jerekao da od nas traži da budemo požrtvovani i odani kompaniji. Ali, svi ćemo biti na probnomradu, pa ko zadovolji – ostaje. Država, međutim, treba da predloži poslodavcu – ko ne prođeprobni rad, neka bar uzme otpremninu. U proizvodnji gotovo da nema zaposlenog sa manjeod 22 godine staža. U proseku, to je suma od sedam, osam hiljada evra po čoveku. Dakle,zašto da rizikujemo? Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.Govoreći o detaljima pregovora s direktorom „Jura korporacije Srbija” Lukasom DžangvuNamom, ostali radnici koji nisu želeli da se predstave, napominju da se u Rači odvija pravaigra nerava oko otpremnina. Korejac, naime, zahteve za otpremninom shvata izdajomkompanije i ne može da pređe preko toga. Radnici, već prekaljeni u borbi sa vladom, hoće daizvuku najviše što mogu, verujući da će poslodavac shvatiti da ipak nije došao u Nemačku,nego u Srbiju.Iako za sada to niko zvanično ne potvrđuje, strategija radnika je sledeća: s obzirom na to danovi vlasnik što pre želi da obnovi proizvodnju, za sada s dve proizvodne trake u delumagacinskog prostora, a da pri tom nema ugovornu obavezu prema zaposlenima, iskusnišumadijski pregovarači žele da najpre uzmu otpremnine, odu na biro, a zatim se – ponovovrate u fabriku.To je prećutni dogovor između svih učesnika u ovom poslovnom dilu, s tim da, kaže namjedan od učesnika, Južnokorejac još ne može da poveruje u to. Čovek smatra da je to151

nemoralno, da se kosi s njegovom poslovnom praksom i životnom filozofijom, dok radnicinavode svoju školu mišljenja: „Šta je tu problem, ako se može?”U ovom tranzicionom blefu karta je u rukama radnika. Otpremnine će ionako platiti država,uz već postignuti dogovor da vlada takođe finansira nove vlasnike sa po 4.500 evra za svakogradnika. Prema prvim najavama, „Jura” će zadržati 200 radnika, a do kraja godine uposliti još800. Na birou rada u Rači, varoši sa oko 4.000 stanovnika, trenutno je više od 1000nezaposlenih, mada se poslednjih dana u ovu opštinu prijavilo još oko 450 novih stanovnikaiz okolnih gradova, kako bi eventualno ušli u „Juru”. Međutim, stari „šljakeri” igraju na jošjednu kartu, njihovu višegodišnju praksa u auto-industriji.Tomislav Veljković, sindikalni tribun iz Rače, sa imidžom lokalnog Leh Valense, koji jevodio jednogodišnji bunt radnika, podseća da je šef konzorcijuma prethodnih vlasnika bioRanko Dejanović, suprug predsednice srpskog parlamenta Slavice Đukić-Dejanović, i da jeupravo to razlog zbog kojeg vlasti u Beogradu, zarad očuvanja koalicionog mira, pristaju nakompromis. Naime, upravo je vođenje „Zastave elektro” u tom periodu bilo u najmanju rukusporno i izazvalo je ogromno nezadovoljstvo radnika, što je i primoralo Dejanovića daseptembra prošle godine vrati svoje akcije državi.Komiteti umesto sindikataSindikalac Slobodan Gajić je vodio oštar dijalog sa Lukasom Džangvu Namom.– Gospodin Vam mi je rekao: „Neću dozvoliti sindikate u fabrici, ko ih osnuje, dobiće otkaz”.Ja sam mu odgovorio: „Morate da poštujete zakone ove zemlje”. On je onda rekao: „Možeteosnovati komitete”, a ja mu odgovorio: „Komiteta smo se nagledali”.Tada je na mesto v. d. tehničkog direktora, po odluci radnika i ministarstva za ekonomiju,došao Dejan Stojanović, bivši generalni direktor iz doba društvene svojine. Dejanovića suotpustili jer se nije slagao sa poslovnom politikom novog vlasnika.– Ova fabrika je pravila kablove i instalaciju za sve što se kotrljalo u SFRJ, od zastave doFAP-a. Pred prvu privatizaciju, krajem 2005. godine, bili smo najbolji isporučilac elektroopremeu grupaciji „Kandi”, za programe bele tehnike. Kada smo radili sa američkukompaniju „Delfi”, proizvodili smo kablove za „Porše”. Zato, što se tiče znanja i sposobnostiradnika, oni nemaju čega da se plaše. Za razliku od konzorcijuma koji je kupio firmu za 27,7miliona dinara, što znači za džabe, vlasnici iz Južne Koreje su platili tri miliona evra i misleda ulože još osam. Kada je gospodin Nam gledao fabriku, lično je otvorio svaku kutiju zaosigurače. Zato mislim da je ovde reč o razlici u mentalitetu. I poslovnom i životnom – kažeStojanović, koji je prisustvovao većini razgovora sa radnicima.Stvarno je stvar u mentalitetu. Mašinski inženjer Branko Avramović u pustoj hali ne može daveruje u jeretičku rečenicu koju je izgovorio menadžer iz Južne Koreje: „Radićeš i subotom”.V. Nedeljković, Press istražuje – da li se Srbi plaše posla?Objavljeno u Pressu od 15. aprila 2010.Svih 284 radnika preduzeća „Zastava elektro", koje je pre nekoliko dana preuzelajužnokorejska „Jura korporejšen", odlučila su da dobrovoljno napuste firmu uz otpremnine od300 evra po godini radnog staža!Vest zvuči neverovatno s obzirom na to da su ovi radnici godinu dana štrajkovali zahtevajućiod države da im pomogne da pokrenu proizvodnju i žive od svoga rada. Slična stvar senedavno desila i u kragujevačkom FAS-u, odakle je „pobeglo" više od 50 zaposlenih. U Unijiposlodavaca odavno upozoravaju da na srpskim gradilištima moraju da angažuju radnike iz152

Rumunije jer poslodavci ne mogu da nađu dovoljan broj ljudi koji pristaju da rade teškefizičke poslove. Postavlja se pitanje da li to srpski radnici uprkos teškom ekonomskom stanjubeže od posla i zašto se to događa.Krivo je samoupravljanjeEkonomista Zoran Popov kaže za Press da su se kod nas ljudi odvikli od rada i da će moratida prođe još nekoliko godina pre nego što se naviknu da rade onako kako to od njih očekujeposlodavac sa Zapada.Fakti- Korejska kompanija je firmu „Zastava elektro" kupila za oko tri miliona evra, uz obavezu dainvestira oko osam miliona evra i uposli 1.000 radnika- Ova fabrika proizvodi elektroinstalacije za automobilsku industriju- Prilikom potpisivanja ugovora o kupovini, generalni direktor kompanije „Jura korporejšen"Lukas Džangvu Nam je rekao da je kompanija spremna da odmah preuzme 200 radnika- Južnokorejska kompanija će oglasiti ponudu novih radnih mesta na Sajmu obrazovanja izapošljavanja, koji će biti održan 15. i 16. aprila na kragujevačkom Šumadija sajmu- Proizvodnja u račanskoj fabrici trebalo bi da počne u roku od tri meseca od potpisivanjaugovora o kupoprodaji. Svako novootvoreno radno mesto država će dotirati sa po 4.500 evra.- Kada su naši radnici sredinom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka odlazili na rad u zemljeZapadne Evrope, svi su pričali da su prvih nekoliko godina imali velikih problema da senaviknu na tamošnje uslove rada i da su svakih tri, četiri meseca dobijali otkaze. Tako je bilojer su naši radnici uvođenjem samoupravljanja naviknuti da mogu lepo da žive, a da malorade. Tada su nastale čuvene socijalističke floskule „Ne može mene gazda toliko malo daplati, koliko ja malo mogu da radim" ili „ Radio ne radio, svira mi radio" - kaže Popov.Prema njegovim rečima, Srbi beže od posla ako radno mesto ne podrazumeva slobodanvikend, fiksno radno vreme, sindikat, regres i druge povlastice, koje je garantovaosocijalistički način poslovanja.- Radnici u Srbiji ne mogu da se priviknu na prvo pravilo surovog kapitalizma, a to je danema šanse da odmah dobijete stalan posao na kojem ćete ostati do penzije, prvo morate proćiprobni rad i pokazati šta znate - kaže Popov.On kaže da nikoga ne treba da čudi što su svi radnici „Zastave elektro" birajući izmeđustrogog poslodavca iz Južne Koreje i otpremnine izabrali ovo drugo, jer oni teško mogu daprihvate nova pravila poslovanja.- Jedan deo radnika, oni koji su stariji od 50 godina, već su umorni i nemaju snage da menjajusvoje navike, drugi verovatno neće da rizikuju da eventualno ostanu i bez otpremnine i bezposla, a treći su se uplašili novih pravila koje će uvesti poslodavac - ističe Popov.Neće da rizikujuPredsednik Samostalnog sindikata fabrike „Zastave elektro" Slobodan Gajić kaže za Press dasu radnici odlučili da odu uz otpremnine jer se plaše da bi poslodavac posle probnog radamogao da im uruči otkaze.- Novi vlasnik po kupoprodajnom ugovoru nema obavezu preuzimanja zaposlenih, već možeda prema svojim kriterijumima odlučuje ko će da ostane u firmi. Oni se boje da će posle 25,30godina radnog staža ostati bez posla uz obrazloženje da nisu zadovoljili kriterijume. Njihovstrah je opravdan jer bi im se vrlo lako moglo desiti da ostanu i bez posla i bez otpremnine -ističe Gajić.153

Veljković: Neko ih je prevarioPoverenik Saveza samostalnih sindikata opštine Rača Tomislav Veljković, koji je vodioproteste zaposlenih „Zastave elektro", smatra da se radnici ne boje posla. On tvrdi da je teradnike neko pogrešno posavetovao - da mogu da uzmu otpremninu, odu na biro, a onda seponovo vrate na posao!- Nije u redu da se radnici olako odreknu svojih radnih mesta. Ali s obzirom na to da su oninekoliko puta prevareni i da nemaju garanciju da će posle probnog rada zadržati posao, netreba da čudi što su odlučili da uzmu otpremninu i odu. Ne smemo zaboraviti da su ti istiradnici radili skoro dve i po godine, vikendom i prekovremeno za samo 11.000 dinara -upozorava Veljković.On, ipak, tvrdi da su radnici u stanju da odgovore na zahteve koje bi pred njih postavio novivlasnik iz Južne Koreje, koji snabdeva pogone „Hjundaija" i „Kije" u Centralnoj Evropi.Gajić priznaje da je svima jasno da je došlo vreme surovog kapitalizma i da ne treba isključitimogućnost da su se ljudi prepali svega onoga što ono donosi!- Šta radnik može da očekuje kada na prvom sastanku direktor Lukas Džangvu Nam kaže daneće dozvoliti formiranje novog sindikata u njegovoj firmi i da će svako ko pokuša da uraditako nešto, momentalno dobiti otkaz - objašnjava Gajić.(http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/112100/Press+istra%C5%BEuje%3A+Za%C5%A1to+Srbi+ne%C4%87e+da+rade.html)Ivan Zlatić, Radnici – varani pa klevetaniObjavljeno u Republici br. 476-477, maj 2010.Problemi u »Zastavi elektro« krenuli su krajem 2008. godine, kada je preduzeće zboglopovluka i loše uprave pod kontrolom Ranka Dejanovića izgubilo poslovno-tehničkusaradnju sa multinacionalnom kompanijom »Delphi«, praktično jedini posao koji su radilitokom prethodne dve godine. »Delphi« tih dana u raznim prilikama nije propuštao danapomene kako nikada nije imao problema sa zaposlenima, čak naprotiv. O tome jeRepublika podrobno pisala prošlog leta, a na bazi prepiske sa »Delphijem« koju je uočifamoznih protesta na pruzi kod Lapova objavio Štrajkački odbor »Zastave elektro«.Devetomesečni protesti protiv Dejanovića su, kao što je poznato, krajem septembra rezultirali»poklanjanjem« fabrike državi.Pre nego što će sa Dinkićem utanačiti primopredaju, Dejanović je, sećate se, najpre bioobjavio da fabriku »vraća« radnicima. Štrajkači su, razumljivo, to odbili, obrazlažući da im jegazda na dar ponudio praznu kasu, blokiran račun, izgubljeno tržište, dugove prema njimasamima za neisplaćene zarade, najmanje 168,5 miliona dinara duga Fondu za razvoj poosnovu kredita koji je Dejanoviću odobren da izmiri obaveze prema radnicima (što on nijeuradio), i niz drugih problema. Da su prihvatili »poklon« radnici bi došli u poziciju daraspetljaju brojne finansijske brljotine bivše uprave, pa je zaista teško poverovati da je Rankoozbiljno mislio da im prepusti firmu. Da li je napravio manevar samo da bi štrajkačimaiznudio javno priznanje da nisu u stanju da upravljaju fabrikom? Da li je izlaganje takvomriziku (jer šta bi da su prihvatili!?) bilo deo njegovog poravnanja sa Dinkićem? Rizik bi u tomslučaju bio obostran, makar podjednak, jer ni Dinkić, kao predsednik Upravnog odbora Fondaza razvoj, ne bi jeftino prošao u utvrđivanju odgovornosti za one nenamenski potrošenemilione.Kako god bilo, radnici »Zastave elektro« su se septembra 2009. godine našli otprilike tamoodakle su krenuli februara 2006. godine: zaduženi, u iščekivanju prodaje. Pride iscrpljeni154

devetomesečnim protestima, nemaštinom, strahom, poniženjima. Uprkos činjenici da je samonjihova borba sačuvala fabriku od propasti, nateravši ministra i gazdu da se nagode, Dinkić ihje po preuzimanju uprave odstranio iz svakog odlučivanja o daljoj sudbini, njihovoj, i»Zastave elektro«.I baš tamo gde bi minimalno revnostan državni funkcioner i elementarno pragmatičanpolitičar pokušao da ljudima koji su propatili zbog korupcije njegovih potčinjenih, u novojprivatizaciji obezbedi barem onaj nivo prava koji su prethodno imali, Dinkić je »Zastavuelektro« stavio na restrukturiranje, stvorivši uslove za rešenje koje će obesmisliti rezultateradničke borbe. Restrukturiranje je obavljeno na dobro poznat način – sva imovina fabrike jeu direktnoj pogodbi prodata južnokorejskoj korporaciji »Jura« za tri miliona evra, a na»Zastavi elektro« su ostale obaveze i radnici. Aranžman, uzgred budi rečeno, kudikamopovoljniji od onog koji je Ranko nudio »samoupravljačima«, naročito kad se zaračuna da će»Jura« za svako radno mesto od države dobiti po 4.500 evra. Planira se, navodno,angažovanje 200 od 284 bivših radnika »Zastave elektro«, i još 800 novih, pa vi sad samimnožite i sabirajte. Prilikom intervjua za posao sa radnicima »Zastave elektro«, direktor»Jure« Lukas Džangvu Nam je napomenuo da sindikalno organizovanje neće biti tolerisano,da od svojih zaposlenih očekuje lojalnost firmi, prekovremeni rad itsl. Onima koji ne prođu natestiranju kod »Jure« država će isplatiti otpremnine; oni koje »Jura« angažuje gube pravo naotpremninu. Nakon što ostane bez imovine i bez zaposlenih, »Zastava elektro« će po svojprilici završiti u likvidaciji.Iako se Dinkić svojski potrudio da konačno rešenje za »Zastavu elektro« veže uz svoje ime,niko ga još uvek nije pitao kakva je to sad »privatizacija« posle koje radnici moraju ponovoda se zapošljavaju, posle koje više ne važi kolektivni ugovor i prestaje da postoji sindikat? Iliobrnuto: kakve veze ima isplata otpremnine otpuštenim radnicima u preduzeću X s njihovimpotonjim (ne)zapošljavanjem u preduzeću Y?Medijska reakcijaUmesto ovih tako složenih finesa, naša se štampa po rutini ostrvila na slabije.U Politici od 14. aprila, u tekstu »Šumadijska tranzicija iz parka Jura«, AleksandarApostolovski se zgražava što, prema rezultatima njegove ankete, niko od radnika »Zastaveelektro« ne planira da pređe u južnokorejsku korporaciju: »Korejac, naime, zahteve zaotpremninom shvata izdajom kompanije i ne može da pređe preko toga«. Sve kao u staragrdna vremena kad se Politika zanimala za sve sem za istinu – da li bi A. Apostolovski i sebiodrekao pravo da ne prihvati posao u nekoj dalekoistočnoj novinskoj kompaniji ukoliko mune odgovaraju ponuđeni uslovi, i da ga zbog toga niko ne nabeđuje da je neradnik, lupež,izdajnik?Nadalje, međutim, novinarska vrednica nam iz neimenovanih izvora otkriva da i nadnemoralom ima nemorala. Paz’te samo šta su gedže naumile: »Iako za sada to niko zvaničnone potvrđuje, strategija radnika je sledeća: s obzirom na to da novi vlasnik što pre želi daobnovi proizvodnju, za sada s dve proizvodne trake u delu magacinskog prostora, a da pri tomnema ugovornu obavezu prema zaposlenima, iskusni šumadijski pregovarači žele da najpreuzmu otpremnine, odu na biro, a zatim se – ponovo vrate u fabriku. To je prećutni dogovorizmeđu svih učesnika u ovom poslovnom dilu, s tim da, kaže nam jedan odučesnika, Južnokorejac još ne može da poveruje u to. Čovek smatra da je to nemoralno, dase kosi s njegovom poslovnom praksom i životnom filozofijom«.Još jednom, radnici otpremnine ne dobijaju od »Jure«, već od »Zastave elektro«, odnosno odnjenog vlasnika, Republike Srbije. Ukoliko neki među njima zaista planiraju da primeneopisanu strategiju takav bi potez eventualno mogao biti nemoralan prema Mlađanu Dinkiću,što je silogizam, ali prema gospodinu Namu nikako.I kao vrhunac, na stranicama donedavne ratnohuškačke kupusare Apostolovski od radnika155

»Zastave elektro« zapravo očekuje patriotsko žrtvovanje za svetlu kapitalističku budućnost:»Umesto da zasuču rukave i ubede Južnokorejce da su došli na pravo mesto svih 284zaposlenih je odlučilo da napusti firmu i uzme otpremnine!«U stvarnosti, 20. aprila 118 radnika »Zastave elektro«, mahom žena, pozvano je na rad ujužnokorejsku korporaciju, koja je u Slovačkoj ozloglašena po kršenju zakonom garantovanihprava zaposlenih. Tamošnja inspekcija rada nedavno je utvrdila da su radnici u »Jurinim«pogonima u Lednickim Rovnama izloženi raznim vidovima maltretiranja (uključujući ifizičko kažnjavanje ako ne rade dovoljno dobro), o čemu izveštava slovačka novinskaagencija TASR, a prenosi dnevni list Pravda od 10. marta ove godine.Još uvek je neizvesno koliko će se radnica i radnika »Zastave elektro« odazvati na »Jurinu«ponudu. Vrlo mali broj, najverovatnije. Delom i zbog vesti iz Slovačke, koje su zazvučaleuverljivo kada se pročulo da niko od predvodnika borbe za »Zastavu elektro«, uključujući imog favorita iz lanjskih radničkih previranja, šmekera nad šmekerima Slobodana Gajića izTrske kod Rače kragujevačke, nije prošao test za doba »Jure«.Dok su nasilje mahnitih navijača i desničara ili, recimo, mučenje životinja, u javnostiproblematizovani manje-više onoliko koliko bez sumnje zaslužuju da budu, s druge strane seubistvom uglavnom ne smatra smrt radnika »Šinvoza« Radislava Stojanova na protestu uDomu sindikata januara 2008. godine, niti se kao nasilje osuđuje to što vlast ignorišečinjenicu da je više od sto radnika »Trudbenik gradnje« provelo zimu na ulici tražeći da sepoštuju zakon i ugovor. Najgore, ekspertskim mišljenjem, a ne govorom mržnje smatra seizjava ekonomiste Zorana Popova da su aktuelni problemi u »Zastavi elektro« prouzrokovanitime što »su naši radnici uvođenjem samoupravljanja naviknuti da mogu lepo da žive, a damalo rade. Tada su nastale čuvene socijalističke floskule Ne može mene gazda toliko malo daplati, koliko ja malo mogu da radim ili Radio ne radio, svira mi radio (...) Srbi beže od poslaako radno mesto ne podrazumeva slobodan vikend, fiksno radno vreme, sindikat, regres idruge povlastice« (Press od 15. aprila, tekst »Iz firme pobegli svi radnici!« V. Nedeljkovića,psihotičnog nadnaslova »Press istražuje da li se Srbi plaše posla?«). Duhovna pustinja uideologiji i praksi ultranacionalista ne samo da je uporediva sa provincijalizmom našihneoliberalnih jezuita, koji zaposlenje shvataju kao istorijsku kaznu za život u socijalizmu (pa stim u skladu osnovna radnička prava zakonom zaštićena u razvijenim demokratijama nazivaju»povlasticama«), već prosto bode oči da se radi o dve strane istog novčića. Da li će taj novčićostati srpska valuta, što u ovom trenutku apsolutno jeste, ili ćemo skovati novi, i šta ćemo zanjega moći da kupimo, pitanja su za nas koji u mržnju ne verujemo.Na jednom od sastanaka koje Republika nakon izlaska svakog broja održava s predstavnicimaradničkih i akcionarskih grupa okupljenih oko Koordinacionog odbora radničkih protesta ipokreta Ravnopravnost (odnosno zrenjaninskog odbora Ljajićeve SDP), Zdravko Deurić ježivo govorio o pojedinim aspektima borbe radnika i akcionara »Jugoremedije« koji su, akodozvolite, nešto manje načelni od onih koje Republika u svojim tekstovima nastoji daafirmiše. Prenoseći svoja iskustva radnicima koji se danas bore na ulici, Deurić je zaključio dauspeh ne zavisi samo od doslednosti načelima, već i od toga koliko smo dorasli aktuelnomdruštvenom i političkom kontekstu, ovakvom kakav je, i koliko smo voljni da u njegovimokvirima svakodnevno tražimo rešenja koja će doprineti ostvarenju naših načela.Rečju, da živimo.(http://www.republika.co.rs/476-477/10.html).156

P r i l o z i (2)T a b e l e(t1) Mediji i frekvencije tekstova o sindikatima uopšte u tri vremenska poduzorkaNovine IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UKUPNODanas 8 7 8 23Pregled 5 12 5 22V. Novosti 7 8 6 21Dnevnik 8 9 4 21Politika 3 10 2 15Press 9 4 2 15Blic 4 10 - 14Pravda 4 2 1 7Kurir 3 3 - 6NIN 1 - - 1Vreme 1 1 - 2Ekonomist 1 - - 1Akter - 1 3 4UKUPNO 54 67 31 152(t2) Mediji i frekvencije tekstova o Samostalnom sindikatu u tri vremenska poduzorkaNovine IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UKUPNOPravda 8 5 5 18Blic 16 27 18 61Danas 27 18 29 74Politika 17 14 17 48Pregled 26 26 19 71V. Novosti 17 24 24 65Vreme 1 - - 1Kurir 6 3 4 13Press 19 10 11 40NIN 1 1 1 3Dnevnik 22 18 17 57Ekonomist 1 - 1 2Akter 1 3 2 6UKUPNO 162 149 148 459157

(t3) Mediji i frekvencije tekstova o UGS Nezavisnost u tri vremenska poduzorkaNovine IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UKUPNOPravda 5 10 - 15Blic 11 30 5 46Danas 13 28 14 55Politika 6 20 6 32Pregled 6 9 1 16V. Novosti 3 27 5 35Vreme 1 - - 1Kurir 2 11 - 13Press 12 23 1 36NIN 1 1 0 2Dnevnik 5 16 3 24Ekonomist 2 - - 2Akter 2 - 1 3UKUPNO 69 175 36 280(t4) Mediji i frekvencije tekstova o ASNS u tri vremenska poduzorkaNovine IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UKUPNOPravda 7 5 1 13Blic 5 8 6 19Danas 14 9 19 42Politika 16 6 4 26Pregled 10 16 11 37V. Novosti 14 9 9 32Vreme - - - -Kurir 5 2 1 8Press 5 3 3 11NIN 3 - - 3Dnevnik 7 4 3 14Ekonomist 2 - - 2Akter 1 - 2 3UKUPNO 89 62 59 210(t5) Forum beogradskih gimnazijaNovine IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Pravda - 3 - 3Blic - 3 1 4Danas 1 2 1 4Politika 2 1 - 3V.Novosti 1 2 - 3Kurir - 1 - 1Press - - 1 1Ukupno 4 12 3 19158

(t6) Nezavisni sindikat policijeNovine IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Pravda 16 2 3 21Blic 6 1 8 15Danas 8 2 5 15Politika 8 1 3 12Pregled 1 - - 1V.Novosti 5 1 3 9Vreme - - 1 1Kurir 4 2 2 8Press 13 2 3 18Dnevnik 1 2 6 9Akter - 2 - 2Ukupno 62 15 34 111(t7) Policijski sindikat SrbijeNovine IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Pravda 13 5 15 33Blic 4 4 13 21Danas 12 2 20 34Politika 13 3 16 32Pregled 3 - 2 5V.Novosti 5 - 6 11Vreme - - 1 1Kurir 6 1 7 14Press 9 1 14 24Dnevnik 2 1 11 14Ukupno 67 17 105 189(t8) Sindikat lekara i farmaceuta Srbije – SLFSNovine IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Pravda - 1 - 1Blic - 1 1 2Danas - 1 1 2Politika - 5 1 6V.Novosti - 3 - 3Kurir - 2 - 2Press - 6 - 6Dnevnik - 3 1 4Ukupno nema tekstova 22 4 26159

(t9) Sindikat metalaca SrbijeNovine IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Blic - 1 - 1Danas - 1 - 1Pregled - 2 1 3Kurir - 1 - 1Press - 1 - 1Dnevnik - - 1 1Akter - 1 1 2Ukupno nema tekstova 7 3 10(t10) Sindikat obrazovanja SrbijeNovine IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Pravda - 1 - 1Blic - 1 1 2Danas 2 1 4 7Politika 2 2 2 6Pregled 1 2 2 5V.Novosti - - 2 2Vreme 1 - - 1Dnevnik 2 1 - 3Akter 1 - - 1Ukupno 9 8 11 28(t11) Sindikat pravosuđaNovine IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Pravda 13 2 2 17Blic 11 1 2 14Danas 13 5 3 21Politika 7 1 - 8Pregled 2 2 3 7V.Novosti 15 - - 15Vreme 1 - - 1Kurir 11 - - 11Press 17 - 1 18NIN 1 - - 1Dnevnik 3 - 1 4Ukupno 94 11 12 117160

(t12) Sindikat zaposlenih u državnoj upraviNovine IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Pravda 2 2Danas 2 2Politika 3 3V.Novosti 3 3Press 1 1Ukupno nema tekstova nema tekstova 11 11(t13) Unija sindikata prosvetnih radnika SrbijeNovine IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Pravda 2 11 - 13Blic 3 21 4 28Danas 3 24 7 34Politika 5 16 11 32Pregled - 3 2 5V.Novosti 2 21 9 30Vreme 1 1 1 3Kurir 1 12 1 14Press 4 22 4 30Dnevnik 4 7 - 11Akter 1 - - 1Ukupno 26 138 39 203(t14) Sindikat novinara SrbijeNovine IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Pravda 1 1 - 2Danas 1 5 1 7Politika - 2 - 2Pregled - 1 - 1V.Novosti - 1 - 1Kurir - 1 - 1Press - 1 - 1Ukupno 2 12 1 15(t15) Sindikat profesionalnih fudbalera - NezavisnostNovine IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Blic - 2 1 3Danas - - 1 1V.Novosti 1 - - 1Kurir - 1 - 1Ukupno 1 3 2 6161

(t16) Novine i broj tekstova o “ostalim” sindikatimaNovine 9 3 7 2 6 4 1 10 8 5 11 ∑Danas 34 34 21 15 7 2 4 7 2 1 1 128Politika 32 32 8 12 6 6 3 2 3 - - 104Press 30 24 18 18 - 6 1 1 1 1 - 100Pravda 13 33 17 21 1 1 3 2 2 - - 93Blic 28 21 14 15 2 2 4 - - 1 3 90Novosti 32 11 15 9 2 3 3 1 3 - 1 80Kurir 14 14 11 8 - 2 1 1 - 1 1 53Dnevnik 11 14 4 9 3 4 - - - 1 - 46Pregled 5 5 7 1 5 - - 1 - 3 - 27Vreme 3 1 1 1 1 - - - - - - 7Akter 1 - - 2 1 - - - - 2 - 6NIN - - 1 - - - - - - - - 1UKUPNO 203 189 117 111 28 26 19 15 11 10 6 735Legenda za zaglavlje:1. Forum beogradskih gimnazija2. Nezavisni sindikat policije3. Policijski sindikat Srbije4. Sindikat lekara i farmaceuta Srbije – SLFS5. Sindikat metalaca Srbije6. Sindikat obrazovanja Srbije7. Sindikat pravosuđa8. Sindikat zaposlenih u državnoj upravi9. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije10. Sindikat novinara Srbije11. Sindikat profesionalnih fudbalera - Nezavisnost(t17) Novine i broj tekstova o “ostalim” sindikatimaNovine 9 3 7 2 6 4 1 10 8 5 11 ∑Danas 34 34 21 15 7 2 4 7 2 1 1 128Politika 32 32 8 12 6 6 3 2 3 - - 104Press 30 24 18 18 - 6 1 1 1 1 - 100Pravda 13 33 17 21 1 1 3 2 2 - - 93Blic 28 21 14 15 2 2 4 - - 1 3 90Novosti 32 11 15 9 2 3 3 1 3 - 1 80Ostale nov 34 34 24 21 10 6 1 2 - 7 1 140UKUPNO 203 189 117 111 28 26 19 15 11 10 6 735Legenda za zaglavlje: isto kao u tabeli 16(t18) Novine i broj tekstova o “ostalim” sindikatima (u %)Novine 9 3 7 2 6 4 1 10 8 5 11 ∑Danas 27 26 16 12 5 2 3 5 2 1 1 100Politika 31 31 7 11 6 6 3 2 3 - - 100Press 30 24 18 18 - 6 1 1 1 1 - 100Pravda 14 36 18 23 1 1 3 2 2 - - 100Blic 31 23 16 17 2 2 5 - - 1 3 100Novosti 40 14 19 11 2 4 4 1 4 - 1 100Ostale nov 24 24 17 15 7 4 1 2 - 5 1 100UKUPNO 28 26 16 15 4 3 3 2 1 1 1 100Legenda za zaglavlje: isto kao u tabeli 16162

(t19) Novine i broj tekstova o “ostalim” sindikatima (u %)NovinePolicijski sindikati Sindikati uSindikat Ostali sindikati(2+3) obrazovanju (1+6+9) Pravosuđa (7) (4+5+8+10+11∑Danas 38 35 16 11 100Politika 42 40 7 11 100Press 42 31 18 9 100Pravda 59 18 18 5 100Blic 40 38 16 6 100Novosti 25 46 19 10 100Ostale nov 39 32 17 12 100UKUPNO 41 35 16 8 100Legenda za zaglavlje: isto kao u tabeli 16(t20) Štrajkovi i novine u kojima su tekstovi objavljeniŠtrajkovi IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UkupnoBlic 27 45 23 95Pregled 22 25 20 67Danas 21 15 10 46V.Novosti 13 16 13 42Dnevnik 9 17 6 32Politika 14 7 9 30Kurir 17 6 1 24Press 12 6 4 22Pravda 9 6 7 22Nedeljnici 1 - - 1Ukupno 145 143 93 381(t21) Mobing i novine u kojima su tekstovi objavljeniMobing IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UkupnoPolitika 13 1 4 18Press 4 4 6 14Blic 4 4 1 9V.Novosti 3 3 3 9Danas 6 1 1 8Dnevnik 4 2 2 8Kurir 2 1 3 6Pregled 3 - 2 5Pravda - - 1 1Nedeljnici 2 - - 2Ukupno 41 16 23 80163

(t22) Radnici i novine u kojima su tekstovi objavljeniRadnici IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UkupnoPravda 7 19 7 33Blic 67 122 98 287V.Novosti 61 90 85 236Press 54 79 71 204Politika 60 83 58 201Danas 26 53 51 130Kurir 29 35 33 97Dnevnik 29 33 19 81Pregled 9 17 9 35Nedeljnici* 17 21 9 47Ukupno 359 552 440 1351* Nin 19 (8-8-3); Vreme 14 (4-7-3); Ekonomist 8 (3-5-0); Akter 6 (2-1-3).(t23) Zapošljavanje i novine u kojima su tekstovi objavljeniZapošljavanje IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UkupnoV.Novosti 29 35 16 80Blic 16 37 17 70Pregled 26 28 16 70Politika 21 22 24 67Dnevnik 10 32 21 63Danas 20 29 12 61Press 10 20 5 35Kurir 6 9 - 15Pravda 1 1Nedeljnici 1 4 1 6Ukupno 140 216 112 468(t24) Nezaposlenost i novine u kojima su tekstovi objavljeniNezaposlenost IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UkupnoBlic 12 20 14 46V.Novosti 1 8 11 20Danas 11 4 4 19Pregled 5 4 10 19Dnevnik 5 7 7 19Politika 4 6 5 15Kurir 6 2 3 11Press 3 1 2 6Pravda 1 - 1 2Nedeljnici - 2 1 3Ukupno 48 54 58 160164

(t25) Siromaštvo i novine u kojima su tekstovi objavljeniSiromaštvo IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UkupnoBlic 14 17 6 37V.Novosti 16 5 2 23Press 13 9 - 22Kurir 8 7 2 17Danas 6 6 3 15Politika 8 4 2 14Dnevnik 4 5 3 12Pravda - 5 - 5Pregled - 3 - 3Nedeljnici 2 1 - 3Ukupno 71 62 18 151(t26) Zakon o radu i novine u kojima su tekstovi objavljeniZakon o radu IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UkupnoPravda - 1 - 1Blic 3 - - 3Dnevnik 3 2 1 6Danas 1 1 3 5Politika 1 - 3 4Pregled 3 - 1 4V.Novosti 1 - 3 4Press 2 - 2 4Kurir - - 1 1Ukupno 14 4 14 32(t27) Zakon o penzijama i novine u kojima su tekstovi objavljeniIX, X i XI. 2010.Danas 36Politika 36V.Novosti 32Dnevnik 28Blic 21Press 20Pregled 18Kurir 12Pravda 7Nedeljnici 7Ukupno 217165

(t28) Socioekonomski indikatori i novine u kojima su tekstovi objavljeniIX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UkupnoPregled 29 46 37 112Blic 26 47 31 104V.Novosti 28 34 28 90Politika 19 35 27 81Danas 15 34 21 70Press 22 26 14 62Dnevnik 13 21 10 44Kurir 6 8 6 20Pravda - 2 2 4Nedeljnici 2 3 4 9Ukupno 160 256 180 596(t29) Teme tekstova o Samostalnom sindikatu u tri vremenska poduzorkaTeme IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Ljubiša Orbović 94 61 58 213Ostali funkcioneri 38 26 40 104Organizacije po firmama 15 55 47 117Granske organizacije 21 12 11 44UKUPNO 168 154 156 478(t30) Teme tekstova o UGS Nezavisnost u tri vremenska poduzorkaTeme IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Branislav Čanak 19 41 6 66Ostali funkcioneri 15 46 6 67Organizacije po firmama 18 18 15 51Granske organizacije 23 76 9 108UKUPNO 75 181 36 292(t31) Teme tekstova o ASNS u tri vremenska poduzorkaTeme IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Ranka Savić 61 28 31 120Ostali funkcioneri 21 12 14 47Organizacije po firmama 7 20 10 37Granske organizacije 2 9 8 19UKUPNO 91 69 63 223(t32) Vrednosne orijentacije tekstova o sindikatima uopšte u tri vremenska poduzorkaOcene IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UkupnoDruštvo* Sindikat** Društvo* Sindikat** Društvo* Sindikat** Društvo* Sindikat**afirmativno 5 15 4 - 7 9 16 24negativno 30 7 31 13 8 6 69 26neutralno 7 27 22 12 14 42 43 81neodređeno 12 5 10 6 2 10 24 21Ukupno 54 54 67 31 31 67 152 152* Ocene u odnosu na društveni kontekst** Ocene u odnosu na sindikat166

(t33) Vrednosne orijentacije tekstova o Samostalnom sindikatu u tri vremenskapoduzorkaOceneIX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011.Društvo* Sindikat** Društvo* Sindikat** Društvo* Sindikat**afirmativno 7 32 20 33 5 32negativno 104 5 83 8 82 9neutralno 44 121 34 106 51 102neodređeno 7 4 12 2 10 5UKUPNO 162 162 149 149 148 148* Ocene u odnosu na društveni kontekst; ** Ocene u odnosu na sindikat(t34) Vrednosne orijentacije tekstova o UGS Nezavisnost u tri vremenska poduzorkaOceneIX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UKUPNODruštvo* Sindikat** Društvo* Sindikat** Društvo* Sindikat** Društvo* Sindikat**afirmativno 5 10 19 34 6 9 30 53negativno 50 3 83 19 21 3 154 25neutralno 7 51 59 115 5 24 71 190neodređeno 7 5 14 7 4 - 25 12UKUPNO 69 69 175 175 36 36 280 280* Ocene u odnosu na društveni kontekst; ** Ocene u odnosu na sindikat(t35) Vrednosne orijentacije tekstova o ASNS u tri vremenska poduzorkaOceneIX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UKUPNODruštvo* Sindikat** Društvo* Sindikat** Društvo* Sindikat** Društvo* Sindikat**afirmativno 5 26 1 10 3 12 9 48negativno 49 6 51 2 30 4 130 12neutralno 24 51 5 48 19 38 48 137neodređeno 11 6 5 2 7 5 23 13UKUPNO 89 89 62 62 59 59 210 210* Ocene u odnosu na društveni kontekst; ** Ocene u odnosu na sindikat(t36) Žanr tekstova o sindikatima uopšte u tri vremenska poduzorkaŽanr IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UKUPNOVest 16 23 4 43Izveštaj 16 29 5 50Intervju 2 5 5 12Komentar/kolumna 1 - 3 4Članak 18 10 14 42Biografija 1 - - 1UKUPNO 54 67 31 152(t37) Žanr tekstova o Samostalnom sindikatu u tri vremenska poduzorkaŽanr IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Vest 57 63 63 183Izveštaj 61 55 51 167Intervju 1 7 3 11Komentar - - 6 6Članak 43 24 24 91Anketa - - 1 1UKUPNO 162 149 148 459167

(t38) Žanr tekstova o UGS Nezavisnost u tri vremenska poduzorkaŽanr IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Vest 22 71 9 102Izveštaj 28 72 13 113Intervju - 2 - 2Komentar 1 3 - 4Članak 18 26 14 58Pisma - 1 - 1UKUPNO 69 175 36 280(t39) Žanr tekstova o ASNS u tri vremenska poduzorkaŽanr IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. ∑Vest 14 13 14 41Izveštaj 47 22 16 85Intervju 5 5 3 13Komentar 2 - 1 3Članak 21 22 23 66Anketa - - 1 1Pisma - - 1 1UKUPNO 89 62 59 210(t40) Rad i novine u kojima su tekstovi objavljeniRad IX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UkupnoBlic 94 163 108 365V.Novosti 72 111 91 274Politika 80 72 82 234Danas 86 62 69 217Pregled 71 82 64 217Dnevnik 55 85 60 200Press 58 61 63 182Kurir 49 42 40 131Pravda 14 7 9 30NIN 3 5 3 11Akter 2 3 5 10Vreme 3 5 - 8Ekonomist 2 6 - 8Ukupno 589 704 594 1887(t41) Teme i vreme objavljivanjaIX, X i XI. 2010. III, IV i V. 2011. VIII, IX i X. 2011. UkupnoSocioek indikatori 160 256 180 596Rad 589 704 594 1887Zakon o radu 14 4 14 32Siromaštvo 71 62 18 151Nezaposlenost 48 54 58 160Zapošljavanje 140 216 112 468Radnici 359 552 440 1351Zakon o penzija 217 217Mobing 41 16 23 80Štrajkovi 145 143 93 381Ukupno 1784 2007 1532 5323168

P r i l o z i (3)Izbor tekstova o sindikatima i radničkim temamaŽana Bulajić, Vruća jesen, mlaki sindikalciNIN, 9.9.2010..Slika prva: stotine hiljada ljudi danima je u blokadi držalo celu Atinu , na protestima sindikatazbog zamrzavanja plata u javnom sektoru. Slika druga: sindikalni protest u centru Beograda,organizovan zbog sve teže ekonomske situacije u kojoj se radnici nalaze okupio je za 1. majjedva nekoliko stotina ljudi, dok ih se mnogo više odlučilo za proslavu praznika rada, uzroštilj, na beogradskom izletištu Košutnjak.Radnici u Srbiji su „digli ruke od sindikata“. Da bi se izborili za svoja prava, plate,neisplaćene doprinose sami se organizuju, blokiraju pruge i ulice, prete i samospaljuju se.Poverenje radnika u sindikate opada iz godine u godinu.Većinu radnika koji nisu u sindikatima, ali i skoro petinu članova sindikata ne zanima ni šta teorganizacije rade. Poverenje u lidere sindikata još je manje u odnosu na same organizacije.Čak polovina zaposlenih nema nikakav stav o socijalnom dijalogu ni deset godina poslenjegovog uspostavljanja jer jednostavno nisu obavešteni o tome. Druga polovina smatra da nikod poslodavaca ni Vlade ne postoji društvena volja da u tome učestvuju i da samo kupujuvreme i manevarski prostor.Darko Marinković, profesor industrijskih odnosa na Megatrend univerzitetu, objašnjava zaNIN da u Srbiji postoji neprijateljsko okruženje za sindikate. Politika dominira u svimoblastima ljudskog života i upravlja ljudskim sudbinama .„Poverenje radnika u sindikate svake godine je sve manje. Oni nemaju ni društveni ugled niuticaj. Recimo, jedan od poslednjih primera su prosvetni radnici koji prvo najave štrajk, pa sepredomisle. Ne možete najaviti štrajk pa odustati dan uoči njegovog početka. Očigledno je dasindikati prete praznom puškom. Naravno, kada govorimo o korupciji u društvu neizbežno jeda govorimo o korupciji u sindikatima“, navodi Marinković.Kada je Zoran Bulatović, predsednik Udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru pregodinu dana sebi odsekao prst kako bi vlast ozbiljno shvatila namere njega i njegovih kolegaiz Tekstilnog kombinata „Raška“, javnost je bila šokirana potezom očajnog radnika. Godinudana kasnije, problem još nije rešen, a firma je pred trećom licitacijom. Bulatović i njegovekolege borbu za svoja prava vode sami. Ne veruju sindikatima, a on za NIN objašnjava da jebar polovina sindikata izdala radnike i da se više bore za svoje privilegije .„Niko ne gleda kako je radnicima i ne bori se za njegova prava. U sindikatima samo gledajuda se domognu što više upravnih odbora. Kada radnici to vide normalno je da više nemajupoverenja u sindikat“, kaže Bulatović, čovek sa četiri prsta.Većinsko je mišljenje radnika da je „sindikalnim vođama često mnogo važnije kako da dobijusitne privilegije, povlašćen položaj kod predstavnika Vlade i poslodavaca nego da se bore zaradničke interese“.Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnog sindikata Srbije, najvećeg sindikata kod nas kojiokuplja više od pola miliona radnika, tvrdi da su „radnici izmanipulisani jer se u javnostistvara pogrešna slika o pregovorima sa poslodavcima i vladom, kao i o članstvu sindikalnihvođa u upravnim odborima“. Orbović, pak, za NIN navodi da nije, kako mu se u javnostispočitava, član nekoliko upravnih odbora i podseća da se nalazi samo u Socijalnoekonomskomsavetu u kojem dobija nadoknadu od 29.000, ali da to „nije privilegija već neštošto je zakonski regulisano“!?169

„Nema bliskosti sa vlašću, nego se to poistovećuje sa prisustvom ljudi iz vlasti i nas naodređenim događajima i pregovorima. Svrha našeg postojanja je da pregovaramo sa državomi poslodavcima, ali to ne znači da smo im bliski. Stvara se fama u javnosti sa tim pričama i utakvom ambijentu radnici gube poverenje u sindikate“, brani se Orbović.„Ako su sindikati izgubili kredibilitet i sindikalne vođe, takođe, ne veruju radnicima, to jest,zameraju im što strahuju od sindikalnog organizovanja“, ocenjuje za NIN Zoran Stojiljkovićsa Fakulteta političkih nauka, inače funkcioner Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.On još kaže: „Radnici reaguju tek kad imaju problem u sopstvenoj kući, kada su i samisuočeni sa gubitkom posla. Nema visokog stepena solidarnosti, a ni svesti da se brani interesdrugog. Ljudi nisu spremni da se angažuju preterano u sindikatu i učestvuju u sindikalnimaktivnostima. Postoji zbunjena, egzistencijalno ugrožena potencijalna sindikalna bazazaposlenih koji imaju strah od svega, pa i od sindikalnog organizovanja. Mada, tačno je,radnici su i zatečeni nemoći sindikata“, smatra Stojiljković.Sindikalne vođe svesne su da i sindikati moraju da učine nešto kako bi promenili ovakosumornu sliku o svom radu i uticaju. Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih inezavisnih sindikata Srbije, kaže za NIN da i sindikati moraju da priznaju da i sami nisudovoljno uradili na ostvarenju određenih ciljeva.„Da biste pokrenuli radnike mora da se radi mnogo više, da se ide po terenu, a ne da se sedi ucentrali. Tačno je i to da pojedini ljudi u sindikatima imaju određene koristi i privilegije , apolitičari vrše uticaj na njih. Kod nas su sindikati i pogrešno organizovani. Nigde u Evropinema fabričkih sindikata kao kod nas, a tu je mogućnost potkupljivanja najveća“, kaže za NINRanka Savić predsednica ASNS.Čak i kada sindikati učine nešto dobro, to ubrzo bude potpuno obezvređeno.„U Srbiji ne funkcioniše pravna država. Sudski sporovi traju godinama. Dobili smo više od 95odsto radnih sporova na sudu, ali njihov smisao se gubi i to je problem pravosuđa. Zakon oradnim sporovima propisuje da oni ne smeju da traju duže od šest meseci a oni trajugodinama“, kaže Orbović.Kako međutim organizovati ozbiljne proteste kada ne postoji jedinstvo među samimsindikatima?Analitičari objašnjavaju da za međusobne sukobe sindikata isključivu krivicu snose njihovarukovodstva, a ne država. Umesto minimuma saglasnosti i zajedničkih aktivnosti često sedešava da sindikati rade jedni protiv drugih.„Uzajamne odbojnosti na sindikalnoj sceni nasleđene su iz devedesetih godina . Svakaopoziciona sindikalna formacija je cepana po šavovima kada neki interes ili sujeta nisu bilizadovoljeni. Verujem da će teška ekonomska situacija naterati sindikate da rade zajedno ikoordiniraju svoje aktivnosti“, smatra Stojiljković.Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju mogao bi da bude prvi korak ka približavanjusindikata. Sporazum koji je potpisalo pet sindikalnih organizacija predviđa proteste ugradovima širom Srbije.Za razliku od prethodnih godina kada su najavljivali „vruću“ sindikalnu jesen , ovoga putasindikalci ne daju nikakva obećanja. Mogu li sindikati dobiti podršku radnika i na ulicamanaterati vlast da preispita sporne odredbe ovog zakona?Radnici, međutim, najavljuju da će i bez pomoći sindikata, sami od jeseni, na ulici početiborbu za egzistenciju.„Samo u Novom Pazaru je više od 25.000 nezaposlenih, a većina tih ljudi starija je od 50godina i oni nemaju nikakvu perspektivu. Ljudi jednostavno ne mogu da žive od jednokratnepomoći od pet hiljada dinara i izaći će na ulice“, poručuje Zoran Bulatović.Sindikalne vođe tvrde da su voljne da svoje mesto ustupe mlađim ljudima. Nove proteste kojei radnici i sindikati najavljuju već od sredine septembra možda će predvoditi neka nova lica .Možda će tek tada radnička kolona biti brojnija i duža.170

Antrfile:Otkazi zbog sindikataUnija sindikata Srbije podnela je krivičnu prijavu protiv poslovodstva konfekcije „No Noklub“ zbog diskriminacije radnica koje su, kako tvrde, zbog članstva u njihovom sindikatudobile otkaz. Pravni zastupnik Unije sindikata Predrag Savić navodi za NIN da su dve radnicezbog članstva u sindikatu otpuštene, pod izgovorom da su tehnološki višak.„Žene koje su se učlanile u naš sindikat tražile su zaštitu svojih sindikalnih prava, prestanakšikaniranja. Radnice koje su se učlanile nisu dobile drugi deo plate i traženo im je da izađu izsindikata“, navodi Savić.Zoran Čukanović, advokat No No kluba kaže za NIN da je jedna od radnica proglašenatehnološkim viškom zbog zatvaranja radnje u kojoj je radila, dok je u druga radnica otpuštenazbog navodne povrede radnih obaveza.Na pitanje zašto se radnicima No No kluba ne dozvoljava članstvo u Uniji sindikata, dobilismo odgovor da to nije tačno.Stevan Veljović, Tromi marš ka leviciEkonomist, 21. 10. 2010.Sindikalni lideri nisu s naročitim entuzijazmom dočekali najavu pomeranja Demokratskestranke ka levici, što i ne čudi, jer partije ne uživaju veliko poverenje radnika. Izbornipotencijal sindikata u zemlji u kojoj je svaki treći zaposleni i dalje član nekog sindikalnogudruženja nije za potcenjivanje, samo je pitanje mogu li sindikati taj potencijal da iskoriste daostvare neki od svojih ciljevaNa Balkanu, u vreme izbornih kampanja, stranke ulaze u strasnu ljubavnu vezu s biračima, akad dođu na vlast u brak s međunarodnim finansijskim organizacijama. Reči bugarskogsociologa Ivana Krasteva u velikoj meri se mogu primeniti i na Srbiju u trenutku kad sepribliživa kraj “braka” s MMF-om i počinje odbrojavanje do sledećih izbora. U tomkontekstu, izjava Borisa Tadića, šefa Demokratske stranke, da će ta partija težište političkogdelovanja pomeriti više ka levici zvuči kao da je došlo vreme za novo predizborno“udvaranje“ biračima. Naime, Tadić je na sednici Glavnog odbora DS-a u Svilajncu rekao daće predložiti da ta stranka sebe osnaži kad je reč o socijalnom dijalogu, da pomeri političkotežište ka levici, da ostvari strukturnu organsku vezu sa sindikatima, da sindikati imaju svojemesto u DS-u, da odlučuju o budućnosti, da imaju svoju glasačku strukturu u DS-u, jer bezorganske povezanosti sa sindikatima ne može biti rešen problem zaostajanja. U DS-u, kojimakar programski jeste partija levog centra, međutim, kažu da je ideja o saradnji sasindikatima nastala mnogo ranije i da nije poseban zaokret. Kako za EM objašnjava JelenaTrivan, portaparolka DS-a, isticanje socijaldemokratske orijentacije je korak ka jasnijempolitičkom profilisanju, posebno u vreme kad je ekonomska kriza u celoj Evropi zaoštrilasocijalne podele. “U stranci smo i ranije smatrali da izmenama Statuta treba da predvidimoinstitucionalni oblik saradnje sa sindikatima. Sada je u partiji u toku javna debata o modelimate saradnje”, objašnjava ona. Prema njenim rečima, pokretanje te teme nije povezano saizborima, već je karika koja nedostaje da bi se društvo stabilizovalo i nastavilo da ide kaEvropskoj uniji, što se ne može postići samo ekonomskim merama Vlade.Iznevereni dogovoriSindikalni lideri, međutim, nisu s naročitim entuzijazmom dočekali najavu promena u politiciDS-a, mada treba imati u vidu da formalan poziv na razgovore nisu ni dobili. LjubisavOrbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, u načelu pozdravlja najavu171

predsednika DS-a da se ta stranka okrene radnicima, ali dodaje da tek treba da se pokaže da lije zaista reč o zaokretu u politici. Prva šansa da to i dokaže biće Zakon o penzijskoinvalidskomosiguranju, za koji sindikat već duže traži od vladajuće koalicije povlačenje izskupštinske procedure i vraćanje na Socio-ekonomski savet. “Povlačenje tog zakona bi bioprvi pokazatelj da se DS okreće ka levici“, ocenjuje Orbović. Branislav Čanak, predsednikUjedinjenog granskog sindikata Nezavisnost, s druge strane, ističe da se sindikat možeopredeljivati samo ako postoji platforma, a ne prema parolama. Prema Čankovim rečima,nigde u Evropi partije levice ne sarađuju sa sindikatima „u množini“, već sa onima koji su impolitički bliski. On napominje i da je tendencija u zapadnoj Evropi da stari načini povezivanjasindikata i partija odumiru (recimo, da sindikat ima rezervisana mesta u glavnom odboru) i daih zamenjuju nove funkcionalne veze, gde sindikat utiče na stranačku platformu i ostvarujesvoje ciljeve. I Dragan Milovanović, glavni menadžer Asocijacije slobodnih i nezavisnihsindikata i ministar za rad u Vladi Zorana Đinđića, smatra da DS mora da kaže s kim hoće dasarađuje jer je u Srbiji registrovano skoro 20.000 sindikalnih organizacija. “Mi smo već imalipotpisan ugovor o saradnji s DS-om, ali oni nijedno slovo dogovora nisu poštovali. Tipično jeda se zalažu za socijalni dijalog i poštovanje određenih normi, a onda dođemo u situaciju daimamo odluku suda da je ASNS reprezentativan, a Vlada, u kojoj je DS, to neće da prizna”,kaže Milovanović.Bez konsenzusaSkepsa sindikalaca prema dobrim namerama DS-a ne iznenađuje ni političkog analitičaraZorana Stojiljovića, koji podseća da stranke imaju nizak rejting među zaposlenima isindikatima. Stojiljković, potpredsednik UGS Nezavisnost, kaže da saradnja s civilnimdruštvom i sindikatima jeste deo socijaldemokratske tradicije, ali i podseća da jesocijaldemokratija u Srbiji pre nastajala obrnutim pravcem: stranke su prvo formiralerukovodstva, a onda sebi tražile bazu. “Demokratska stranka nije nastala kaosocijaldemokratska, već je evoluirala od narodne stranke, preko liberalnog centra kasocijaldemokratiji, i to je simbolički iskazano kroz žuti krug na desnoj strani plavog polja“.Stojiljković kaže da nije jedini koji smatra da je to bio Đinđićev pragmatični zaokret ka onomdelu političkog spektra koji je bio upražnjen posle 2000. “Vremenom, načelnosocijaldemokratsko opredeljenje, koje je više bilo za spoljnu upotrebu, mora da se uskladi i sdomaćim imidžom, koji je bio imidž stranke centra ili desno od centra“, dodaje on.Ekonomska kriza dovela je do preispitivanja mnogih partija levice u Evropi, koje su sebipostavile pitanje nisu li previše skliznule ka liberalnim pozicijama i šta sad treba da budenjihova ključna politika. Slično tome, prema rečima Ekonom:eastovog sagovornika, idemokrate su danas na prekretnici jer su i standard i zaposlenost u padu i za opšte političkepriče ima sve manje mesta. “U takvoj situaciji, DS mora da odluči da li će biti federacijainteresnih grupa i lobija i stožer vlasti, ili stranka koja ima neku vrstu misije i koja zaista želida se društvo razvija ravnomerno i na socijalno pravičan način”, zaključuje Stojiljković.NeuspehZa sve to vreme, sindikati su bili više posmatrači nego nosioci tranzicionih procesa, što seodrazilo i na poverenje koje uživaju među građanima i zaposlenima. Prvo, zato što snagasindikata počiva na udruženosti, a ne na podelama i sukobima, kao što je to ovde slučaj.Drugo, zato što se sami nisu modernizovali i transformisali tako da odgovore izazovimatržišne privrede, u kojoj između ostalog, dominiraju mala preduzeća, s malim brojemzaposlenih, u kojima gotovo da nema klasičnog sindikalnog organizovanja. Osim toga, kakoStojiljković podseća, pozicija sindikata jača onda kad uspevaju da se izbore za bolje usloverada i veće zarade, a zaposlenost je stabilna ili raste. U krajnjoj liniji, morali bi da se izboremakar za koncesiono pregovaranje, u kom će dati neki ustupak, ali i uspeti da izbore nešto začlanstvo. „U dve decenije tranzicionog tumaranja u Srbiji jedva da je bilo nekoliko godina u172

kojima je bilo nekog rasta zarada. U takvim okolnostima, sindikati su po difoltu neuspešni“,kaže Stojiljković. S druge strane, kako ukazuje Darko Marinković, profesor UniverzitetaMegatrend, u Srbiji je izostao konsenzus oko ključnih ciljeva društva, pa su sindikatiuglavnom bili isključeni iz reformskih procesa. “U uspešnim zemljama tranzicije, kao što suSlovenija, Poljska, Češka, država, poslodavci i sindikati su se saglasili oko cilja kojimazemlja teži, koliko će ti ciljevi ekonomski, socijalno i moralno koštati i ko će za njihovoostvarenje da plati. Očigledno da tog konsenzusa u Srbiji nikad nije bilo i za to je plaćenavisoka cena“, dodaje on. Deo te cene plaćen je velikim brojem neuspelih privatizacija,stotinama hiljada ljudi koji po zvaničnoj statistici gladuju i desetinama hiljada radnika kojirade, a ne primaju platu. S tim u vezi, Marinković konstatuje da siromaštvo na početku XXIveka nije prirodna katastrofa, već pitanje dobro odabrane razvojne strategije i kapaciteta ljudikoji su na vlasti da tu strategiju realizuju. “Država drži ključeve ekonomskog, tehnološkog isvakog drugog razvoja, ali postoje dve vrste država. Jedne rade na korist svih svojih građana,a druge u korist privilegovane manjine. Nažalost, naša država spada u drugu grupu isiromaštvo u kom živimo to nedvosmisleno pokazuje”, ocenjuje Marinković.Korak ispred naprednjakaPojedini komentatori odluku o pomeranju DS-a ka levici objašnjavaju i približavanjemNikolićevih naprednjaka politici da Evropa nema alternativu, koje primorava DS da se jasnijeideološki profiliše. “Tadićeva poruka govori oko čega će se stranke ‘tući’ na izbornom polju.Kad imate većinu izbornog tela koje je siromašno, morate, makar pred izbore, da mu uputiteporuku koju ono hoće da čuje, pogotovo što više ne možete da pričate kako ste odgovornakompetentna i nekorumpirana vlast“, smatra Stojiljković. U zemlji u kojoj je petinastanovništva nezaposlena, a skoro svaki 10. gladuje, bilo bi logično da socijalne teme budujedna od bitaka na kojoj se izbori dobijaju ili gube. U tom smislu, glasački potencijalsindikata u zemlji u kojoj je svaki treći zaposleni i dalje član nekog sindikata nije zapotcenjivanje. Pitanje je samo da li sindikati mogu iskoristiti taj potencijal da se funkcionalnopovezuju sa strankama i da ostvaruju neke od svojih ciljeva, ili će skliznuti u neku formu„kućnog sindikata“. U tom smislu, nije teško zaključiti, na što i Zoran Stojiljković podseća, dapozicija sindikata jača ako imaju sopstvenu pregovaračku platformu i da s njom na političkomtržištu traže partnera. U zemlji u kojoj se izbori dobijaju sa 100.000 ili 200.000 glasovarazlike, malo koja stranka ne bi bila zainteresovana da čuje njihove predloge.Mirjana N. Stevanović, Kakva država takvi i sindikati,Danas, 30. 11. 2010.Iako se o reformi sindikata u vidu decentralizacije odlučivanja i delovanja govori duže oddecenije, malo toga je urađeno čak i na izradi modela po kome bi to trebalo sprovesti usindikatima. Pogrešno je ipak zaključiti da odgovornost za to snose samo te organizacije.Činjenica da način decentralizacije države nije potpuno jasan, pa su ideje koje se plasiraju usferi političkih nadmudrivanja. U takvim uslovima, ni sindikati ne mogu da prave svoju novuorganizacionu strukturu, jer je logično da bi ona trebalo da na neki način „prati“ centreekonomske i političke moći.- Naš sindikat organizovan je granski, a glavni razlog za to bio je strah da nam se ne dogodiono što se desilo Samostalnom sindikatu, gde su se opštinska veća otuđila i počela samostalnoda deluju, razbijajući tako samu organizaciju, kaže predsednik Ujedinjenog granskogsindikata Nezavisnost Branislav Čanak. - U taj granski koncept uneli smo ipak korektivnifaktor, pa imamo kancelarije na terenu koje omogućavaju da budemo bliži članstvu, kako bise lakše i brže reagovalo. Međutim, te kancelarije nemaju nikakvog uticaja na izbornuproceduru, jer njih imenuje centrala u Beogradu, a odatle i dobijaju platu.173

Problem je taj što svi regionalni centri, iako imaju iste uslove rada, ne pokazuju i isterezultate. Jasno je da to zavisi od ljudi koji su u njima, neki su aktivni, obilaze „parohiju“ isamoinicijativno reaguju čak i pre krizne situacije.- S druge strane, imamo „spavače“, koji su se učaurili i čekaju da im neko sa problemomzakuca na vrata. Reaguju oni tada, jer uz svakog poverenika na terenu imamo i angažovanogadvokata, tako da u tehničkom smislu ima uslova da se sporne situacije razreše, ali tu nemainicijative, ističe Čanak.Branislav Čanak ističe da je veliki problem za normalno delovanje sindikata u Srbiji to štodržava toleriše poslodavce u privatnim čak i velikim firmama, koji na sve načine, sprečavajuorganizovanje sindikata. Razlog je jasan, jer ako nema organizovanih radnika, ne može seostvariti ni legitiman štrajk.- Širok je spektar metoda koje privatnici primenjuju kako bi obezbedili takvu poziciju, ima tui mobinga i ignorisanja zakona, a uz sve to, naruku im ide država koja ne radi posao koji bimorala, tvrdi Čanak. Ni inspekcije rada to ne čine kako valja, niti bi preko Socijalnoekonomskogsaveta to moglo da se popravi, jer on praktično ne funkcioniše.- Ja se ipak uzdam da će te „male tajne“ koje je država delila samo sa nama, sada morati daobelodani i pred Evropom, da će pitanja koja je Štefan File doneo obuhvatiti i civilizacijskodostignuće radničkog organizovanja, i da će pravila koja važe u EU početi i kod nas da seprimenjuju, ističe Čanak.- Praktično gledano stepen decentralizacije države mi smo organizaciono spremni da pratimo,ali ukoliko regionalizacija zemlje bude više formalna nego suštinska, mi se nećemobespotrebno usitnjavati, zaključuje Čanak.I u Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da su reforme neizbežne, ali da je još uvek utoku rasprava o modelu koji će biti najprimereniji sadašnjoj strukturi članstva. Prema rečimaLjubodraga Cvrkotića, sekretara Samostalnog sindikata metalaca Srbije, plan i nacrt promenaje napravljen, a o tome se poslednjih dana izjašnjavaju organizacije na terenu.- Pitanje je da li su potrebni svi nivoi organizovanja koje smo do sada imali, jer se u praksičesto dešava da se prepliću stavovi opštinskih veća i sindikata u granama, pa će u tom delubiti promena. Na primer, metalci imaju organizacije u firmama, zatim opštinski nivo,regionalni i gradski i na kraju republički. Promene koje predlažemo trebalo bi da ublažeteškoće koje je proizvela privatizacija, jer po pravilu, novi vlasnici na sve moguće načinepokušavaju da ograniče rad sindikata u firmama, kaže Cvrkotić i dodaje da su otvorena ipitanja finansiranja, centralizacija računa kao i dilema da li, kao što je trend u Evropi,sindikati treba da „izađu“ iz firmi.- U ovom prelaznom periodu za nas bi to bilo loše rešenje, jer bi centrale izgubile kontakt sačlanstvom, a to može da bude pogubno po radnike u uslovima kada je nestabilan i zakon oradu i kolektivni ugovor, tvrdi Cvrkotić.Miodrag Milojević, predsednik Sindikata u PIM-u i potpredsednik Samostalnog sindikatagrađevinara kaže da se o reformama u organizaciji dugo govori, ali da je teško u ovomtrenutku naći pravo rešenje.- Sindikalni rad je mukotrpan, ljudi su zastrašeni i po svaku cenu pokušavaju da sačuvajusvoje pozicije u firmi, pa ako kao predsednik pokrenem nešto, niko me od radnika nećepodržati javno. Ako uspem da sprovedem, svi će biti uz mene, ako ne „pustiće me niz vodu“.I sami sindikati nisu složni, razbili smo se na brojne organizacije, nemamo isti cilj, mnogipostoje samo na papiru, a poslodavci to koriste, pa čak imaju i sindikalce koji rade unjihovom interesu, kaže Milojević.Antrfile:Politički „model“ veoma bitan174

Branislav Čanak ističe da je UGS Nezavisnost spreman da organizaciono prati novu strukturuvlasti, kada se (i ako se) Srbija regionalizuje. To znači, da u meri u kojoj novi regioni dobijuovlašćenja i centri UGS će moći da ih prate. Ako sistem bude kao u Evropi, da regioni imajusvoju skupštinu, budžet, vladu, onda će i granski sindikati na odgovarajući način bitiorganizovani na regionalnom nivou, objašnjava Čanak. Znači, imaće veća ovlašćenja uodnosu na centralu, moraće da imaju kompletne službe, da obezbede svoja sredstva zaaktivnosti i zarade, i da za teritoriju koju pokrivaju imaju nadležnost u pregovaračkimprocesima sa poslodavcima.„Direktorski sindikati“ kao tajno oružje- Nije sporno da treba reformisati sindikate, s obzirom na izmenjene okolnosti, a to bi presvega trebalo da se uradi u smislu jačanja uloge poverenika na regionalnom nivou, tvrdiJelena Češljević, potpredsednica Saveza sindikata Vojvodine. - Mi imamo dosta iskustva utome da sindikalci u firmama nisu operativni jer su izloženi raznim vrstama pritisakamenadžmenta. Imali smo prilike da vidimo da su sindikati u sukobu sa rukovodstvima gotovobespomoćni, a jedno od „tajnih oružja“ druge strane jesu i takozvani direktorski sindikati.Pojedini radnici se potkupljuju i formira se novi sindikat, i tako se opstruiraju protesti ištrajkovi. Tim sindikatima se vrlo vešto manipuliše. Zato mislim da bi mnogo efikasnije bilodelovanje sa veoma obučenim, odnosno obrazovanim i jakim sindikalnim poverenicima nanekom višem nivou.B. Cvejić, Privatni mediji bez sindikataDanas, 16.3.2011.Beograd - U većini privatnih medija u Srbiji ne postoji sindikalno organizovanje zaposlenih, aposlodavci samo na osnovu ugovora o radu odlučuju koga će da otpuste i kako će i koliko daplaćaju zaposlene, ocenjuju sagovornici Danasa. Prema njihovim rečima, sindikalnoorganizovanje postoji uglavnom u glasilima u čijem vlasništvu država ima udeo, afunkcionišu u okviru granskih sindikata neke od većih organizacija kao što su Savezsamostalnih sindikata Srbije, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata i Nezavisnost.Rajko Simić, predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj,informativnoj delatnosti i kinematografiji Srbije , kaže za Danas da u oko 65 odsto medija uSrbiji postoji sindikalno organizovanje, ali da je ono mnogo manje zastupljeno u privatnim,ali i elektronskim medijima. On dodaje da oni funkcionišu uglavnom u okviru dve sindikalneorganizacije, a da je veoma mali broj nezavisnih sindikata.- Jedan od glavnih problema u ovoj oblasti jeste i nepostojanje granskog kolektivnog ugovora.Mi smo kao granski sindikat pripremili jedan takav ugovor, koji je naišao na otpor medijskihpreduzeća, jer tamo praktično i ne postoje reprezentativne sindikalne organizacije koje suovlašćene da ugovor potpišu - objašnjava Simić.Prema njegovim rečima, vlasnici medija se uglavnom oslanjaju samo na ugovor o radu, „naosnovu kojeg mogu da rade šta im volja“. Simić, naime, napominje da tako postoji i rad nacrno, da se ne isplaćuju redovno zarade, koje su često na minimalnim nivoima, kao i da sučeste određene vrste mobinga. Na pitanje zašto medijski radnici ne organizuju proteste ištrajkove kao zaposleni u drugim oblastima, on ističe da je „medijska sfera vrlo podeljena ikontrolisana“, ali i da se zaposleni plaše da bi to moglo da ima pogubne posledice.- Zainteresovani smo da uđemo u medije i pomognemo zaposlenima da se organizuju, kao ida se potpiše kolektivni ugovor u toj oblasti. Međutim, sve je manje upornosti i hrabrostimeđu medijskim radnicima - navodi Simić.Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa kaže za naš list da je u okviru ovogsindikata tridesetak medija, od kojih četiri veća iz Beograda, dok su ostali lokalni mediji. Ona175

objašnjava da sindikalnog organizovanja ima samo u medijima u kojima je država suvlasnik ,ali da se zaposleni u poslednje vreme organizuju i u privatnim i privatizovanim glasilima .- Zaposleni u medijima počinju da se organizuju tek kada po više od nekoliko meseci neprimaju zarade, jer su u strahu od gubitka posla. Takođe, i vlasnici medija teško dozvoljavajufunkcionisanje i organizovanje sindikata unutar medija - napominje Čabarkapa. Kako navodinaša sagovornica, u ovoj oblasti država nije stvorila ambijent za socijalni dijalog , „bez kojegnema ni slobodnih i nezavisnih medija“.Lj. Malešević, Prošireno dejstvo praznih obećanjaDnevnik, 21.3.2011.Opšti kolektivni ugovor, koji je potpisan 2008. godine kada mu je dato i prošireno dejstvo umaju ove godine prestaje da važi a da se u praksi on zapravo nije ni primenjivao. Naime, iakoje Vlada Srbije na početku svog mandata 2008. godine pokazala razumevanje za problemeradnika u Srbije i potrebu da im kroz najvažniji akt za zaposlene poveća mesečna primanja ipristala ne samo na potpisivanje Opšteg kolektivnog ugovora već i na njegovo proširenodejstvo, što znači da moraju da ga primenjuju svi poslodavaci u Srbiji a ne samo Unijaposlodavaca Srbije koja je učestovala u njegovoj izradi i prihvatanju, ekonomska kriza jestopirala njegovu primenu početkom 2009. godine. Kako su od početka ove godine odmrznutei plate i penzije, koje su takođe bile zamrznute zbog ekonomske krize, po istom principu jetrebalo da se odmrzne i Opšti kolektivni ugovor ali to niko, pa ni sindikati koji su to moralitražiti i pritiskati državu, zapravo nije ni tražio.Da je Opšti kolektivni ugovor, čije prošireno dejstvo je potpisao aktuelni ministar rada isocijalne politike Rasim Ljajić, odmrznut početkom godine značilo bi to da sve gazde imajuobavezu da radnicima pored plata za redovan rad svakog meseca isplaćuju i 15 odsto prosečnezarade na ime toplog obroka i 75 istog proseka na ime regresa. Taj regres gazde su mogle dapodele na sve mesece u godini ili da ga isplate kada radnik ide na godišnji odmor. Dakle,radnici primenom Opšteg kolektivnog ugovora dobili veća primanja. Međutim, kao da su svizaboravili da je OKU zamrznut do izlaska iz krize po istom principu po kojem su zamznuteplate u javnom sektoru i penzije. Logično bi, stoga bilo, da je po istom principu i odrznut pada je nakon što su zaposleni u javnom sektoru i penzioneri u januaru dobili povećanje od dvaodsto i radnici u privatnom sektoru kroz topli obrok i regres osetili poboljšanje.Kako je dejstvo proširenog Opšteg kolektivnog ugovora još prilikom potpisivanja oročeno namaj 2011. godine, a da se onda nije znalo da će biti krize i da će on odmah nakon stupanja nasnagu biti “zamrznut” za dva meseca će se sva prava koja su radnici po prvi put dobila njimaugasiti a da zapravo nikada nisu ni zaživela.Pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Katić Bukumirić priznaje da je OKU nasnazi i da se odluka o njegovoj primeni odnosi na sve poslodavce u Srbiji kao i da on ističe umaju ove godine ali procenjuje da će se problemi kolektivnog pregovaranja, a to drugimrečima znači konkretnih dogovora zaposlenih i gazda, rešavati kroz granske ugovore. Kaonagoveštaj toga navodi se da je u poslednjih mesec dana došlo do potpisivanja granskihkolektivnih ugovora za delatnosti poljoprivrede, prehramene industrije i vodoprivrede Srbije adonet je i Poseban kolektivni ugovor za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala.- Kolektivno pregovaranje je u značajnoj meri razvijeno u oblasti javnih službi, državnihorgana i javnih preduzeća – kaže je Radmila Katić Bukumirić.Međutim, zaštita prava zaposlenih, i to nadležni u državi dobro znaju, kod privatnih gazdanije ni približna onoj koju imaju zaposleni u oblastima koje pomoćnica ministra rada pominje.Jer, teško je privatne gazde naterati, jer ih sam Zakon o radu na to ne tera, da prihvatisindikalno organizovanje i obezbeđivanje svih uslova za njegov nesmetan rad a kamoli da176

potpiše kolektivni ugovor u kojem će radniku dati veća prava i primanja od onih koje onsmatra da treba a to je najčešće minimalac i ništa više od toga. Dakle, da bi kada već nema ineće biti Opšteg kolektivnog akta kao zajedničkog nacionalnog dokumenta za sve zaposlene,onda država mora kroz izmenu Zakona o radu naterati strogim pravilima svakog poslodavacana kolektivno pregovaranje a granski kolektivni ugovor propisati kao obavezu a nemogućnost.Milan Dobromirović, Sindikalci punih novčanikaKurir, 29.3.2011.Predsednici sindikata, dok radnici jedva sastavljaju kraj s krajem, odlično unovčavajusindikalnu borbu!Tako predsednik Sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ Tomislav Živanović, posopstvenom priznanju u emisiji „Utisak nedelje“, mesečno zarađuje ukupno oko 1.500evra. Kako kaže, naknada u sindikatu iznosi „malo više od polovine profesorske plate“.- Radim na Poljoprivrednom fakultetu. Dobijam ukupno 1.500 evra, ali šta to znači!Mnogo dobijam, izvinite, ali to nije presudno za platu prosvetnih radnika - rekao je uemisiji Živanović.Platu od 80.000 dinara, bar prema svedočenju u istoj emisiji, ima i čelnik Sindikataobrazovanja Srbije Branislav Pavlović.- To su pravilnici koji važe, a ja sam profesionalac u sindikatu. Imao sam veću platu kadsam radio kao profesor - rekao je Pavlović.Da sindikalnim vođama nije tako loše, govori i podatak da, osim što pojedini dobrozarađuju, neki pored sindikalne plate dobijaju i mesečne apanaže za članstvo u savetima iupravnim odborima.Tako predsednik UGS „Nezavisnost“ Branislav Čanak mesečno ima čak tri prihoda -platu u sindikatu, naknadu za članstvo u Upravnom odboru Nacionalne službe zazapošljavanje i naknadu u Socio-ekonomskom savetu.- Zar bi trebalo da umrem da bih se borio za prava radnika?! Pravilo u svetu je da susindikalci plaćeniji od premijera. Razlog tome je što ih onda niko ne može kupiti. Meneniko ne pita za to što sam 11 godina bio bez primanja, kada sam ostao bez posla - ističeČanak u izjavi za Kurir i dodaje:- Prozivaju me da sam dvadeset godina na čelu sindikata. Pa, nisam ja sam sebe birao.Mene su izabrali u trenutku kad sam bio van zemlje. Kada govorimo o Nacionalnoj službiza zapošljavanje i Savetu, taj posao odradim najbolje što mogu, rmbačim - poručujeČanak.I njegov kolega Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata, osim plate usindikatu ima i naknadu u Socio-ekonomskom savetu. Član je i Saveta za evropskeintegracije, ali tu ne prima novac. Orbović juče nije bio dostupan za komentar.Gojko Vlaović, Reprezentativnost u raljama politikeDanas, 6.4.2011.Nove razmirice o tome koje sindikalne i poslodavačke organizacije treba da budu u sastavuSocijalno-ekonomskog saveta- Konfederacija slobodnih sindikata (KSS), koja okuplja sindikate javnih preduzeća, zatražilaje nedavno od Ministarstva za rad i socijalnu politiku da donese rešenje o reprezentativnosti teorganizacije na nivou Srbije. U Konfederaciji ističu za Forum da će u slučaju da ministarRasim Ljajić ne donese takvo rešenje „pokrenuti pitanje njegove odgovornosti“.177

- Priznata nam je reprezentativnost u 11 grana, od kojih su neke od strateškog značaja iispunjeni su svi zakonski uslovi za reprezentativnost naše centrale na nivou Republike . KSSje dokazala da je jedini reprezentativni predstavnik zaposlenih u državnom i javnom sektoru .Stoga nam nije jasno zašto ministar još nije potpisao rešenje kako bismo mogli daprisustvujemo sednicama SESa, ističe Ivica Cvetanović, predsednik KSSa.On dodaje da dosad nisu dobili ni obrazloženje zbog čega im ministar ne potpisujereprezentativnost, pa su čelnici te sindikalne centrale uputili pismo Ljajiću u kome traže susretsa njim. Cvetanović ističe da je KSS pisala i predsedniku Srbije Borisu Tadiću.- U SES-u sede nereprezentativni članovi koji nemaju kredibilitet da predstavljaju nizaposlene ni poslodavce. Zbog toga odluke i sporazumi koji budu u suprotnosti sa interesimaradnika neće biti obavezujući za zaposlene u sektorima koje „pokriva“ Konfederacija,naglašava Cvetanović.KSS naglašava da privatizacija strateških sektora koje ona zastupa ne sme da se sprovodi bezaktivnog učestvovanja sindikata, javnosti i bez zastupanja nacionalnih interesa.Zoran Stojiljković, potpredsednik UGS Nezavisnost, kaže za Forum da ne postoji nikakavproblem što predstavnici Nezavisnosti sede u SESu, iako im nadležni nisu potvrdilireprezentativnost.- Po svim kriterijumima Nezavisnost jeste reprezentativna. Da nije, ne bi bila član uglednihmeđunarodnih sindikalnih organizacija . Sigurno je da među bitne kriterijume spada i taj da lije sindikat međunarodno priznat. Takođe, bitno je da sindikat bude demokratski orijentisan,ali i programski i kadrovski autonoman. Naša organizacija ispunjava te kriterijume jer nitismo na jaslama javnih preduzeća, niti se finansiramo od izdavanja poslovnog prostora,objašnjava Stojiljković.Naš sagovornik ističe da priču o reprezentativnosti koriste političari kao manevarski prostorza dobijanje glasova na izborima. On dodaje i da je određen veoma visok procenat zautvrđvanje reprezentativnosti, koji ne odgovara realnosti.- Matematički gledano, to bi bilo jednako cenzusu za ulazak u parlament sa 20 do 25 odstoglasova biračkog tela. Veliki problem je i to što se u Srbiji barata pogrešnim podatkom dapostoji 1,8 miliona zaposlenih, a nema ih više od 1,2 do 1,3 miliona. Dakle, parametri zaodređivanje reprezentativnosti postavljeni su na pogrešnim i nerealnim osnovama. Sasvim jejasno da UGS Nezavisnost ispunjavaju sve kriterijume reprezentativnosti i potpuno je logičnošto imaju svoje predstavnike u SESu, naglašava Stojiljković.Dilema ko se sve kvalifikovao da delegira svoje predstavnike u SES postoji i međuposlodavačkim organizacijama. Naime, Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnikaSrbije tvrdi da je odlukom Ustavnog suda iz jula prošle godine tom udruženju potvrnareprezentativnost, a ministru Ljajiću naloženo da im dodeli rešenje.- Nije nam potvrđena reprezentativnost, a nismo dobili nikakvo objašnjenje zašto se kršeodluke Ustavnog suda, kaže za Forum Žarko Milisavljević, predsednik Asocijacija malih isrednjih preduzeća i preduzetnika Srbije. - Pored toga, odluka SESa na sednici od 17. februarao konstituisanju Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti je nezakonita, jer je Ministarstvoselektivno uputilo poziv za predlaganje kandidata za člana Odbora samo nekim sindikatima iudruženjima poslodavca. Kako se samo rešenjem o reprezentativnosti stiče uslov za učešće uradu SESa, a s obzirom na podatak da je samo Savezu samostalnih sindikata odobrenareprezentativnost, nije nam poznat kriterijum za pozivanje UGS Nezavisnost i Unijeposlodavaca Srbije na navedenu sednicu.Milisavljević ističe da takve postupke APRS ocenjuje kao grubo narušavanje ustavnogprincipa jednakosti, principa slobode udruživanju i načela ravnopravnosti i zbog toga traže dase pokrene postupak za raspuštanje Odbora.- Tražimo i da se na sednice SESa pozivaju sve organizacije sindikata i udruženjaposlodavaca organizovanih na nacionalnom nivou i upisanih u registar do okončanja postupka178

za utvrđivanje reprezentativnosti, ističe Žarko Milisavljević i dodaje da je u pitanju klasičanslučaj opstrukcije i da ne očekuje od aktuelnog odbora da će priznati pravo APPS-u začlanstvo.- Jedina novina u ovom sastavu Odbora jeste ta što u njenim redovima više nema trojeslužbenika koji su ranije tvrdili da se proces utvrđivanja reprezentativnosti odvija nezakonito ,odnosno da je pun nepravilnosti. Nama ne preostaje ništa drugo nego da se obratimo zapomoć zaštitniku građana za ljudska prava i predstavnicima Evropske komisije za integracije ,ističe Milisavljević.Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije (UPS) negira da ta asocijacija neispunjava parametre za reprezentativnost i takođe tvrdi da je dokazivanje reprezentativnostipoligon za političke igre.- Imamo saznanja da je Upravni sud u Beogradu doneo odluku o brisanju APPSa iz registrakao poslodavačke organizacije. Kako onda mogu da osporavaju brojnost UPSa? Naša unija ječlan Međunarodne organizacije poslodavaca, a u junu na skupu u Budimpešti treba dapostanemo i pridruženi član Biznis Juropa, organizacije koja okuplja slične organizacijezemalja EU.Da UPS ne ispunjava kriterijume reprezentativnosti sigurno je da ne bi mogao da bude učlanstvu tih međunarodnih organizacija, tvrdi Rajić i podseća da je Međunarodna organizacijarada sugerisala da se kao kriterijum za utvrđivanje reprezentativnosti računaju samo onapreduzeća koja predaju završni račun, dakle ona koja zaista postoje i rade.Ako se taj kriterijum uzme u obzir, Srbija nema 130.000 preduzeća kako se tvrdi već 70.000.Te parametre UPS ispunjava, tako da je naše učešće kao reprezentativne organizacije u SESunesporno, tvrdi Rajić.Antrfile:Bez ispraznih sporazuma- Spremni smo da pregovaramo sa vladom o svim vitalnim pitanjima ukoliko konačnobudemo u SES-u, ali nemamo nameru da te aktivnosti svedemo na puko zaključivanjesporazuma od kojeg radnici neće imati korist. Zalažemo se za istinski socijalni dijalog, alismo svesni da on mora istovremeno da se odvija i na nivou grana i velikih gradova, poručujeIvica Cvetanović, predsednik KSS-a.Biljana Stijelja, Klasa pognute glave!Večernje Novosti, 30.4.2011.Radno vreme od 12 sati, skraćeni odmori, bolovanje samo „kad dogori“, plata neredovna inedovoljna... Ovi su razlozi pre tačno 125 godina pokrenuli radničku klasu da izađu na ulicegrada Čikaga i izbori se za bolje sutra.Da li je to bolje sutra, posle dvanaest i po decenija, stiglo i u Srbiju?I mada će gotovo svi do jednog teoretičari rada kazati da te ulične demonstracije, u kojima suživote ostavili oni najglasniji, nisu bile uzaludne jer je svet dobio osmočasovno radno vreme isavremene zakone o radu, danas se većini radnika čini da se ćurak ipak okrenuo. Sudeći poštrajkačkim paroloma većina bivših proletera strahuje da se vraća mračno doba liberalnogkapitalizma u kojem se, ponovo, ne zna ko šta radi i za koliko para.Zato će i ovaj Prvi maj, svečano onomad nazvan Praznik rada, u Srbiji proći tiho. Energiju isilu kojima je nekada radnička klasa pokazivala svoju snagu zameniće roštiljijada natravnjacima, narodnjaci i uranak. Ni sindikati ovaj datum ne obeležavaju. Čak ni simbolično,zarad tradicije.Prestravljeni179

- Naša radnička klasa je ista kao i u svetu. Rasturena i razorena - ocenjuje sociolog OgnjenRadonjić. - U poslednjih trideset godina razbijeni su i sindikati pa je i njihov uticajminimalan.Radnici su ostali sami i nezaštićeni i ne mogu da se bore ni za kakva svoja prava.Radonjić ocenjuje da je opštem razdoru kumovala i katastrofalna privatizacija u kojoj nekinovi vlasnici nisu ni imali nameru da „ožive biznis već samo da rasprodaju građevinskozemljšite“.- Kupovale su se firme novcem sumnjivog porekla, a ti su vlasnici potom činili sve da ihupropaste. Radnici su ostali bez ičega i danas su naučeni samo da strahuju za svoje radnomesto koje je sasvim nesigurno. Prisiljeni su da rade za malu platu jer ako neće oni ima ko ćei tako u nedogled.Radonjić obrazlaže da su čak i firme, koje su ušle u Srbiju kako bi investirale, slaba garancijaoporavka jer su posao sklopile samo zahvaljujući tome što im država subvencioniše zarade zaperiod od tri godine.- A šta će biti posle toga? Čak ni ti radnici nisu sigurni u svoju budućnost i opstanak u firmi.Zato radnička klasa danas više nema nikakvu moć. Pristaju na sve kako bi zadržali posao.Uplašeni su i bez novca.ZasićenjeDa su radnici u apatiji i bez volje da se izbore sa izazovima u vreme kada je na birou skoro800.000 duša, smatraju i njihove sindikalne vođe. A za to je odgovorna - vlast.- Država se ponaša kao da joj radnici uopšte nisu potrebni - kaže Ranka Savić, predsednikAsocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata , koja po njenim rečima ima 162.000 članova. –Ona je dobar poslodavac samo svojim činovnicima. U državnoj administraciji, upravi ijavnom sektoru su plate redovne, nema tehnološkog viška, poštuju se praznici, godišnjiodmori i prekovremeni rad. A u realnom sektoru je raspad. Prvi put se događa da suopravdano nezadovoljni i poslodavci i njihovi radnici koje država tretira kao građane drugogreda. Ovima prvima je nametnula 50 taksi, dažbina i poreza koji ne dozvoljavaju nikakavprofit, zbog čega se to odražava na radnike koji bivaju proglašeni tehnološkim viškom. Onikoji ostaju u firmama to čine po svaku cenu jer nemaju drugog izlaza i svoje nezadovoljstvo,u najboljem slučaju, mogu da pokažu samo unutar svog fabričkog kruga. Zato su svi potpunoizmoreni, iscrpljeni, a sada su i bezvoljni.Ipak, Savićeva dodaje da je pogrešno za ovakvo stanje kriviti radnike.- Odgovornost je i na sindikalnim liderima koji nisu uspeli da to sve promene . Neki su naistim funkcijama i po dvadeset godina pa se postavlja pitanje i njihove odnosno našeodgovornosti.Da li smo mi učinili sve što smo mogli i morali? - pita se Savićeva.UstupciNjene kolege u drugim sindikalnim organizacijama ne misle mnogo drugačije , ali za ovakvuapatiju više krive - okolnosti.- Živi se veoma teško i svi su izmučeni - priča Dragan Zarubica, potpredsednik Savezasamostalnih sindikata Srbije, koji okuplja oko 500.000 članova. - Sa prosečnom platom od36.000 dinara i potrošačkom korpom od 50.000 dinara malo se ko može osećati zadovoljnim.Ipak, i pored toga što je ovo nedovoljno novca, mnogi ostaju na svojim radnim mestima jernemaju alternativu. Zato je naš radnik u daleko nepovoljnijem položaju od njegovih kolega uEvropi. Tamo makar imaju siguran posao, bolje uslove rada i veću zaradu. A sa takvompozicijom lakše ispoljavaju nezadovoljstvo.Zarubica ocenjuje da uprkos okolnostima koje našoj radničkoj klasi nikakao „ne idu naruku“,oni ipak imaju potencijal za menjanje stvarnosti. S druge strane, plaši se i da je došlo dozasićenja. Zato sindikati okreću novi list. Iako će u mnogim „konkurentskim“ organizacijama180

ovaj najveći sindikat Srbije optužiti za kolaboraciju sa državom - jer se oni tradicionalnonalaze na suprotstavljenim stranama - Zarubica objašnjava:- Moramo da razgovaramo sa vlastima. Socijani dijalog je najbolji način da se nešto učini zaradnike. A kao i u svakom dijalogu, ustupci i kompromisi se podrazumevaju i očekuju. A mito upravo i radimo. Razgovaramo i dogovaramo se.Antrfile:Tako je nekad bilo ...Slobodan Avramović, novinar i pokretač „Beogradskog radnika“, zapisao je kako su poslerata radnici u Srbiji proslavljali Prvi maj.- Bile su velike parade, pa je to bila prilika da se pokaže šta je sve industrija uspela danapravi. Najdužu tradiciju ima proslava u Košutnjaku i tamo je sindikat uvek organizovaokulturno-umetnički program. A svaka ozbiljnija firma je davala višak na platu, da radniciimaju da proslave. Bilo je lepo tada raditi, jer su firme imale između 300 i 400 radničkihodmarališta na moru, na planinama i banjama širom bivše Jugoslavije. Zaposleni bi svakedruge godine dočekali svoj red da otputuju i da se odmore. Postojao je samo jedan sindikat,ali je bio toliko jak, da kada „Rakovica“ zapreti štrajkom, predsednik partije odmah dotrči dasmiri radnike.Sedam godina štrajkaRadnicima u Srbiji retko „puca fitilj“, a kada do toga dođe uglavnom se radi o periodičnimispadima. Veliki štrajkovi - izuzev ovog poslednjeg kada je povećanje plata tražilo pravosuđa,zdravstvo i prosveta nisu česti koliko u zemljama okruženja. Ipak, u našoj zemlji suzabeleženi i radikalniji primeri u iskazivanju nezadovoljstva. Tako je u toku prošle godine 80radnika „Metal sistema“ iz Kragujevca ležalo u prostorijama Poreske uprave, novopazarskištrajkač iz „Iskra-metala“ je zbog stresa, posle 190 dana protesta, preminuo, a radnicizrenjaninskog „Banata“ i „Luksola“ su tražili obroke u narodnoj kuhinji. Rekord u dužiniprotesta drže radnici „Mašinoteksa“ i „Cvećare“ iz Leskovca koji štrajkuju još od 2004.godine!Aleksandar Apostolovski, Radničke olimpijade na toplim morimaPolitika, 19.6.2011.Uprkos sve većoj krizi i teškom materijalnom položaju radničke klase, popularne radničkosportskeigre finansiraju čak i neka preduzeća u većinskom vlasništvu državeIako je samoupravni socijalistički poredak odavno mrtav, jedan od njegovih poslednjihrelikta, radničko-sportske igre, uveliko žive. Kao pred svako veliko takmičenje, članoviorganizacionog odbora Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, otputovali su naKrf kao prethodnica, kako bi pregledali terene na kojima se održava još jedna radničkaolimpijada.Oko 2.400 zdravstvenih radnika okupiraće Kavos, najjužnije mesto ovog ostrva. Za 140 evrapo osobi, bez uračunatog prevoza, beli mantili Srbije popuniće polovinu smeštajnih kapacitetagradića, učestvujući u novom ciklusu popularnih radničko-sportskih igara. Uoči svakog leta,radnici i radnice istrčavaju na terene za fudbal, košarku, odbojku…Bacaju pikado, zatežukonopac, plivaju, ili pucaju na strelištima širom turističkih centara Srbije, mada se poslednjihgodina ovi radnički kupovi, uprkos sve većoj krizi i teškom materijalnom položaju radničkeklase, održavaju i na toplim morima. Mahom na obalama Crne Gore i Grčke.– Na Krfu će se održati najmasovnije sportsko-radničko takmičenje – kaže Zoran Savić,predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije. Ovu mediteransku181

smotru radničkog sporta, prema tvrdnji Savića, finansiraju sami učesnici, putem sponzora,dok manji deo troškova snosi sindikat.Savić, međutim, ne isključuje mogućnost da će troškove nadmetanja nekih učesnika snositinjihov poslodavac, odnosno država, što bi moglo da znači da će boravak dela zdravstveniholimpijaca pasti na teret poreskih obveznika.Iako kritičari radničkih letnjih olimpijada tvrde da su one samo nepotrebna zaostavštinasocijalizama i bespotrebno rasipanje para „na ovu skupoću”, sindikalni lideri smatraju da suradničko-sportske igre tradicionalan oblik druženja i opuštanja zaposlenih, koji se organizuju iu mnogim zemljama EU.Dok većina sindikalaca tvrdi da se ove manifestacije finansiraju od sindikalnih članarina,Miroslav Joksimović, predsednik sindikata „Telekoma” Srbije, kaže da je najprofitabilnijasrpska kompanija u većinskom vlasništvu države, ove godine sa pet miliona dinaraorganizovala radničko-sportske igre, održane od 2. do 5. maja na Zlatiboru, u hotelu„Palisad”. Učestvovalo je više od 500 takmičara, među kojima su bili i zaposleni u„Telekomu” RS i Crne Gore.– „Telekom” je, osim pet miliona dinara, koje je dao Jedinstvenom sindikatu „Telekoma”Srbije i Sindikatu „Telekoma” Srbije, pomogao takmičenju preko putnih naloga, finansirajućidolazak, smeštaj i prenoćište radnika. Predtakmičenja po gradovima širom Srbije, koštajutakođe oko pet miliona dinara. Te troškove snose sindikati – kaže Joksimović.Poput zaposlenih u sektoru telekomunikacija, i 1.500 radnika EPS-a imaju ozbiljne smotre u15 sportskih disciplina. Takmičenje se obavlja – po granama elektroprivrede.– Ove igre se upravo održavaju u Malom Zvorniku, Kladovu, Vrnjačkoj Banji i Budvi, uhotelu Park, koji je u vlasništvu EPS-a – kaže Milan Đorđević, predsednik Sindikataelektroprivrede Srbije, dodajući da jedno od najvećih javnih preduzeća u zemlji ipak nećefinansirati ove manifestacije.– Takmičenja finansiraju radnici od svoje sindikalne članarine. EPS za to ne daje ni dinara.Postoji mogućnost da se održi finalno takmičenje, gde bi poslodavac mogao da uđe u igru safinansiranjem, ali s obzirom na to da je kriza velika, mislim da finale neće biti održano.Mislim da je pametnije trošiti novac na druge stvari. Pre nekoliko dana, sindikat EPS-a je odsvoje članarine kupio inkubator za bebe koji košta oko 1,3 miliona dinara – napominjeĐorđević, koji je istovremeno i član UO EPS-a.I zaposleni u državnoj administraciji ove godine će istrčati na teren. Trudbenici vlade,ministarstava i lokalnih samouprava okupiće se u Soko Banji od 22. do 26. juna. NjegošPotežica, predsednik Sindikata uprave Srbije i potpredsednik Saveza samostalnih sindikataSrbije, kaže da će 1450 učesnika praktično popuniti sve kapacitete Soko Banje, kao i privatnismeštaj.– U najtežim vremenima, raspadu zemlje i NATO bombardovanju, radničko-sportske igrenisu prekidane. Naše igre organizujemo isključivo iz sindikalne članarine i ne trošimo pareporeskih obveznika. Troškovi boravka po učesniku iznose 10.000 dinara, a imamo i popustdomaćina na cene pića – ukazuje Potežica. Kritičarima radničkih olimpijada, on postavljapitanje: Zar radnicima treba ukinuti odmor, rekreaciju i psihičku relaksaciju?-----------------------------------------------------------„Fijat” finansira svoju reprezentacijuPotpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže da su radničkesportske igre metalaca Srbije ove godine održane u Budvi, za razliku od ranijih godina, kadasu se metalci borili u Čanju. Reprezentaciju „Fijat automobila Srbije” u različitim sportskimdisciplinama, sa 30 odsto, finansirao je italijanski poslodavac.– Logika „Fijata” je da je radnik mnogo bolje motivisan ako se bavi sportom. I u Kragujevcuse podstiču rekreaciju radnika – napominje Mihajlović.-----------------------------------------------------------182

Privilegija javnih sektora„Radničko-sportske igre se zapravo nikada nisu prekidale i one su privilegija onihorganizacija koja imaju sredstava za takvu vrstu manifestacija. Ja nemam ništa protiv njih,ako su zaista sportske i osmišljene za razvijanje sindikalne borbe. Ali mislim da su to običnomanifestacije koje sebi mogu da omoguće preduzeća i sindikati u javnom sektoru”, ukazujeZoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.Ljubinka Malešević, Valensa ne živi u SrbijiDnevnik, 7.8.2011.Ako čak i zvanična statistika ne spori da je u protekloj deceniji srpske privatizacije polamiliona radnika ostalo bez radne knjižice onda je sasvim sigurno da je ta brojka u stvarnostimnogo veća. Radnici na prelasku iz jedan u drugi ekonomski sistem su se jednostavnopogubili, a kada su shvatili gde to vodi – već je bilo kasno. Oni koji su trebali da im pomognuu tom lutanju i tumaranju od jednog do drugog gazde, nisu mogli ili nisu hteli ili nisu znali daih zaštite. Zbog toga su radnici digli ruke od sindikata koji su, pak, odustali čak i od podelepolutki i džakova krompira. Na kraju, svelo se na to da se njihov glas čuje još samo kada sedeza pregovaračkim stolim sa državom, dok su nemi kada je na drugoj strani privatni gazda.Sada kada ni demokratske vlasti, nakon decenije vladanja, nisu makle dalje od praznihpredizbornih obećanja o poboljšanju radničkih prava i otvaranju novih radnih mesta, sindikatibi, barem tako najavljuje lider SSSS-a Ljubisav Orbović – da uplove u političke vode. Odlukuće biti doneta u oktobru ali za sada je, ističe Orbović, sigurno da neće izaći kao političkastranka, već sa nekom drugom političkom opcijom, mada ideja o stranci još uvek nije upotpunosti odbačena. Jedino što je sigurno, kaže on, jeste da „sindikat mora da se umeša uizbore”. Da su sindikati oduvek bili “folklorni” deo politike , to je opšte poznata stvar. No,isto tako je nesporno i da su svi sindikati, koji su se uhvatili u političko kolo, na kraju biliiskorišćeni i odbačeni kao krpa. Takođe, sve vlasti, pa tako i ova, imale su svoje sindikate, asindikalni aktivisti koji su bez saglasnosti članstva vodili takvu politiku dobijali su kaonagradu napredovanje u politici. Pa zar nije odmah nakon što je legendarni Leh Valensa,sinonim za uspešnog i hrabrog sindikalnog vođu, postao predsednik Poljske – njegova“Solidarnost” otišla u istoriju?Sociolog dr Mladen Lazić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu koji je nedavnoobjavio knjigu “ Čekajući kapitalizam”, ocenio je da je dominatna karakteristika političkogstava radnika – politička apatija, a da istraživanja pokazuju da radnici u suštini ne podržavajumoderne trendove, da su tradicionalno i autoritarno orijentisani, kao i da cene snažno vođstvo,bez obzira na način na koje je ono ustrojeno. Zato on i samu najavu sindikata da će preći upolitičke vode ocenjuje kao – veliku konfuziju.– Ta ideja, prvo, ukazuje na nemoć sindikata da se izbori za svoj osnovni cilj, a to je snažnijiuticaj na dugoročno poboljšanje položaja zaposlenih. Istovremeno, ona pokazuje inerazumevanje načina na koji funkcioniše savremeno društvo, koje karakteriše naglašenainteresna diferencijacija, u ovom slučaju sindikata, s jedne, i političkih stranaka, s drugestrane – objašnjava dr Lazić.Po njegovim rečima, dosta toga se krije i u činjenici da su političke partije, koje bi trebalo dazastupaju interese nižih društvenih slojeva, kod nas slabašne. One jače izrazito su programskii mobilizacijski usmerene na sve društvene grupacije (tzv. „uhvati sve“ stranke), pa tako i naradnike, ali u praktičnoj ekonomskoj politici one nastoje (naravno, kada dođu na vlast) dadeluju pre svega u korist viših slojeva.– Najzad, najava direktnog političkog angažovanja sindikata još jednom razotkriva kako secelokupni naš društveno-politički život odvija na principu: odozgo prema dole. Rukovodstvo183

ez ikakvih inicijativa odozdo, ili barem širih javnih rasprava sa članstvom, odlučuje, ili barnajavljuje odluku, o radikalnoj promeni delovanja. Pri tome, ono nedvosmisleno razotkrivavlastitu nekompetentnost: kao da se efikasna politička organizacija, koja pre svega usavremenom svetu podrazumeva razgranatu mrežu profesionalnih kadrova, može osnovati parmeseci pre izbora – objašnjava za naš list profesor Lazić.On takođe upozorava i da bi već i sama najava uplovljavanja sindikata u političke vode mogladovesti do uništavnja i ono malo vere da sindikati, kao socijalni partneri u socijalnoodgovornoj državi, jedini mogu pomoći zaposlenima.– Eventualan neposredan politički angažman sindikata bio bi , zato što bi sigurno bio krajnjeneuspešan, samo još jedan samoporažavajući čin, u seriji njihovih promašenih angažmana odpočetka devedesetih godina prošlog veka – ocenjuje profesor Lazić.Radnička klasa u Srbiji, a ostalo je jako malo od nje u pravom smislu reči, jemarginalizovana, odnos države i javnosti prema sindikatu je negativan a sindikati surazjedinjen. To jeste slika koju je danas – kada je armija nezaposlenih milionska i kada jeimati bilo kakvo radno mesto postalo privilegija – teško izmeniti i popraviti ma koliko“visoka” bila politika o kojoj pojedini sindikalni lideri govore i ma šta ko obećavao.– Poslednjih se godina, ne samo u relativnom, nego i u apsolutnom smislu pogoršavaekonomski položaj velike većine pripadnika srednjih slojeva. Iz takvog stanja stvari mogućasu dva puta: u autoritarne poretke (o čemu svedoči naglašena tendencija jačanja u Evropidesnog ekstremizma i stranaka koje ga zastupaju), ili, pak, u obnovu socijalne, a to znači iredistributivne države. Stranke koje bi zastupale takvu obnovu za sada su još uvek udefanzivi, ali upravo svetska ekonomska kriza otvara mogućnost nižim i srednjim slojevimada uoče da je njihov interes da podrže stranke (obnovljene) leve političke orijentacije. Tek utakvom eventualnom evropskom (ili još bolje – svetskom) političkom okruženju mislim da sei kod nas mogu profilisati i ojačati stranke koje bi zastupale interese nižih i srednjih slojevadruštva – zaključuje profesor Lazić.Antrfile:Vojvođani traže jasnu vizijuNakon što je dobio par „šamara” od članstva zbog izletanja s najavom da će SSSS prerasti upolitičku partiju, Ljubisav Orbović je pokušao da spusti loptu objašnjavajući da je to samoideja o kojoj će se tek raspravljati. Uz to, on je naveo da će „baza” imati priliku da iznesusvoje mišljenje, istovremeno naširoko i nadugačko navodeći šta ga je sve – od štrajkova,neisplaćenih plata, do malih zarada – nateralo da tako “opasno zapreti”. Pokrajinski savezsamostalnih sindikata Vojvodine odmah je, međutim, zaključio da se pre bilo kakve odlukemora imati jasna vizija i model za bilo kakvu promenu statusa sindikata. I ne samo to, nego jeupozoreno da se mora biti krajnje oprezan i da se nikako ne sme zaboraviti dosadašnjeiskustvo sindikata s političkim partijama, a ukazano je i na heterogenost političkeopredeljenosti članstva.Vojvođanski sindikalci su takođe decidirano naveli i da je preduslov za bilo kakav koraksindikata ka ulasku u politički život neophodno da bude dovoljno jak i da vrati poverenječlanstva u sebe i najviše sindikalno rukovodstvo. Na kraju, Vojvođani opominju da, i poredtoga što saradnja sindikata sa političkim partijama može doneti dosta dobrih rezultata iprednosti, ona isto tako može imati i negativnih posledica – ukoliko se ovom pitanju suvišeolako priđe.Biljana Stijelja, Strah od otkaza čuva disciplinuVečernje Novosti, 15. 8. 2011.Vreme u kojem su radnici (samo)upravljali preduzećima, živeli lagodno i pored kredita,184

šefa oslovljavali sa "ti", doručkovali za radnim stolom, a uz sve to stizali i da trošeslobodne dane po odmaralištima na Jadranu, danas se može videti samo u domaćimfilmovima. U "novoj eri" zaposleni se oblače po "dres kodu", komuniciraju mejlom iunutar "ofisa", a slobodno vreme - ne tako retko - troše na "tim bildinge".Menadžeri evropskog kalibra rekli bi da su ovakva poslovna politika i rečnik pun terminakao što su revizije, evaluacije, projekcije, prezentacije... neminovnost i u našoj zemlji.Prosečan srpski radnik bi, s druge strane, ove manire pripisao pomodarstvu. Svoju tezudokazao bi time što se, i pored krutih pravila, ne možemo pohvaliti dobrim učinkom.Raste samo nezadovoljstvo.- Još malo pa će početi da nam stavljaju i lanac oko noge - crnohumorno konstatujeDragan Zarubica, potpredsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije. - Ipak, sindikatimase radnici zbog takvih stvari ne žale. Oni ćute, ne iz razloga što nemaju zamerke, već izstraha da će izgubiti posao. Zbog takve opšte klime u stanju su da istrpe mnogo toga i dapodnose razne torture.Ipak, organizacija posla mora da postoji - rekli bi i ekonomisti i sociolozi. Samo jepitanje mere.- Teško je da uopšte i govorimo o "dres kodu" u situaciji kada moramo da počnemo dasređujemo stvari od samog početka - ocenjuje Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnikministra za rad u Ministarstvu rada i socijalne politike. - U vreme kada su plate niske astandard loš, nemamo ni pravo da zahtevamo određenu poslovnu profesionalnost poputoblačenja ili nekih poslovnih manira.Prema rečima pomoćnice ministra rada, da bismo se uhvatili ukoštac sa Zapadomneophodno je štošta da nadoknadimo. Umesto toga, i dalje se hranimo zabludama.- Varamo se kada tvrdimo da su naši radnici kvalifikovani. Zapravo, mi uopšte nemamorazvijenu instituciju rada jer smo se za sve ovo vreme borili samo da ostanemo na poslu,a ne i da radimo. U poslednjih 15 godina nije se ulagalo ni u obrazovanje zaposlenih ni utehnologiju. Mašine su stare po 30 godina, a najlošija situacija je u tekstilnoj igrađevinskoj industriji. Te posledice i dalje osećamo - ocenjuje Radmila Bukumirić-Katić.Upravo se zato među radništvom mogu čuti pitanja koliko su, zapravo, u našimokolnostima primenjivi recepti koji su već ovladali Zapadom. I koliko je uopšte poželjnoinsistirati na njima.- I Srbija, poput drugih koji su prošli kroz tranziciju, ima sklonost da prepisuje zakonekoji su se pokazali kao dobra rešenja na Zapadu - priča prof. dr Darko Marinković,sociolog sa Univerziteta "Megatrend". - Ali zanemarujemo činjenicu da su to dobrarešenja za zemlje koje su razvijene i socijalno pravedne. Mi još nemamo ni moralne, niljudske, ni političke, ni stručne kapacitete za njihovu primenu, pa većina takvih propisaostaje mrtvo slovo na papiru.Prema oceni ovog sociologa, korporativna kultura je svuda preovladala, a ljudski resursise u svim razvijenim društvima tretiraju kao pokretačka snaga i preduzeća i društva.- Gotovo da postoji matematička srazmera između nivoa ulaganja u ljudske resurse irazvoja kompanije. I to se ne odnosi samo na ulaganje u obrazovanje, znanja i veštine,već na stvaranje dobrih uslova rada i pozitivnu međuljudsku atmosferu - objašnjava drMarinković. - Sve se više ulaže u stvaranje uslova za pozitivnu utakmicu u kojoj vladajufer pravila. One kompanije koje su u tome manje uspešne plaćaju ceh na samom tržištu.Antrfile:Truli pakt s poslodavcimaKompanije koje posluju na Zapadu daleko su od nas u razvoju - ocenjuje sociologMarinković. - Tamo već decenijama vlada klima u kojoj nikome ne pada na pamet davam zakine na plati ili ne uplati doprinose. Za razliku od takvih zemalja, kod nas država185

ima truli pakt s poslodavcima, pa se ovakve stvari tolerišu, naročito onima koji imajuzajedničke interese sa državom, odnosno nekom partijom. A oni koji tvrde da država nijeta koja bi trebalo da štiti radnike, u najmanju ruku su bezobrazni i bezobzirni, jer je tosvuda praksa. Države se razlikuju samo po uspešnosti da to ostvare.Bojan Lađevac, Sindikati pred izboromDanas, 30.9.2011.U periodu predizbornog zagrevanja, na prilično iznenađenje političkih aktera, ali i članstvasindikata oglasio se predsednik najveće sindikalne centrale Ljubisav Orbović, sa najavomjačeg angažovanja njegovog sindikata u politici, pri čemu tada nije isključio ni stvaranjesindikalne partije. Orbović je ovu odluku obrazložio nedovoljnom snagom sindikata, kojiuprkos velikom angažovanju, ne uspeva da ostvari uticaj na procese donošenja odluka uzemlji i tako spreči eroziju životnog standarda radništva. Iako su, nakon prekjučerašnjegsusreta ovog sindikalnog lidera sa Tomislavom Nikolićem, predsednikom Srpske naprednestranke, gde su obojica naglasili da neće praviti „politički savez“, ove najave relativizovane,očigledno je da ovaj sindikat opipava politički teren. Podsetimo, Orbović je sada rekao daSamostalni sindikat neće ulaziti u vlast i da su razgovori sa partijama jedan vid „političkogangažovanja“. Da je odsustvo bitnog uticaja sindikata više nego vidljivo nije potrebno mnogodokazivati. Ono je prisutno u Socijalno-ekonomskom savetu, gde se na primer i „minorni“minimalac, s obzirom na vreme potrošeno na pregovore oko njega, može slaviti kao uspeh. Toje vidljivo i po mobilizacionoj nemoći sindikalnih centrala , koje nisu uspele da organizujuveće zajedničke proteste za sve godine stagnacije položaja radnika u Srbiji.U izjavama zamagljenim objašnjenjima o proceduralnim internim savetovanjima , još uveknema jasnijih signala o formi i obimu ovog političkog angažmana. Ipak, mogu se zamisliti triscenarija delovanja sindikata ili više njih:1. Osnivanje nove političke partije, čime poverenje svog članstva stavljaju na vagu na jednomod sledećih izbora.2. Javno podržavanje neke političke opcije, odnosno stranke u predizbornoj kampanji.3. Mnogo aktivnije uključivanje u lobiranje za sindikalne i radničke interese u demokratskiminstitucijama, a pre svega u parlamentu.Valja naglasiti da formiranje političko-sindikalne stranke ne bi bila specifičnost srpskihokolnosti, već pre anahronost razvoja istočnoevropskih političkih i industrijskih odnosa.Samostalni sindikat u Srbiji vukao je za sobom preteški teg transemisionog aparata prethodnihrežima. U periodu posle demokratskih promena ovu ulogu zamenjuje rolom relativnopasivnog i nemoćnog posmatrača u brutalnoj privatizaciji i deindustralizaciji zemlje.Poverenje javnosti u sindikalni pokret uopšte pada na najniže grane.Istovremeno, personalizacija organizacije kao fenomen, nije zaobišla ni sindikate. Verovatnoje da će i sindikalne organizacije biti poistovećivane sa svojim dugogodišnjim funkcionerima.Birači u tom slučaju teško mogu da vide reformisane demokratske institucije sa kapacitetomza ostvarivanje šire postavljenih društvenih ciljeva, naprotiv, prepoznaće relativno istaknutamedijska lica i imena, koja, po njima, pokušavaju da ih na ovaj ili onaj način zavedu. Poredtoga, malo je verovatno da se uskoro može zamisliti prevazilaženje fragmentiranostisindikalnog pokreta, koja bi pomogla ubedljivijoj kampanji i utemeljenju biračke baze.Ono što ipak može biti izvesni početni kapital, jeste već izgrađena regionalna mrežapoverenika i veća, koja se lako može prekomponovati u partijsku infrastrukturu, kao i udeosindikalno organizovanih radnika u ukupnom broju zaposlenih od 25 do 30 procenata. Ovaj186

elativno veliki broj potencijalnih birača ne sme se potceniti s obzirom na trenutni„ucenjivački“ karakter manjih stranaka u koalicijama, a može služiti i kao objašnjenje zainicijalna razmatranja eventualnog stupanja u političku arenu.Ako se neka od centrala radničkih organizacija, kao što razmatraju u Savezu samostalnihsindikata, ipak odluči da se opredeli za javnu podršku nekoj političkoj opciji, imaće veomatežak zadatak pri izboru partnerske partije. Tradicionalna veza sindikata i socijaldemokratskihpartija, kakvu znamo iz industrijskih evropskih zemalja, blago rečeno ne funkcioniše dobro uovdašnjim uslovima. Srpsku scenu karakteriše drugačija politička i ideološka matrica, pa se ipartije koje su članice evropskih socijaldemokratskih udruženja, kao što je to socijalističkainternacionala, ne mogu pohvaliti jasnijom ideološkom orijentacijom u istom pravcu.Sindikatima nedostaju i konkretniji socijalno-ekonomski programi sa kojima bi mogli da seidentifikuju. Trenutno najjača politička opcija sa socijaldemokratskom etiketom jeste svakakoona koju nudi Demokratska stranka. Međtim, pojedini kadrovi ove partije direktno suučestvovali u jednoj od najneuspešnijih tranzicija Evrope, koja još traje, i svakako se poekonomskoj osi i biračkom telu mogu više porediti sa građanskim centralnim blokom, amanje sa tradicionalnom evropskom levicom. Ostatak levo deklarisane strane političke scenečini još nekoliko partija manje snage, doduše sa solidnim koalicionim potencijalom, kao islučaj recentnom istorijom opterećenog SPS-a. Odlučujući se za jednu od ovih partijasindikati ulaze u enorman konfliktni rizik, jer pružajući podršku pri izborima nastajeasimetrični aranžman, u kome izvorni ciljevi sindikata, kao što su sigurnost, zapošljavanje,dostojan rad, postaju drugorazredni u grozničavoj borbi za moć, vlast i funkcije. Ovi„programirani“ konfliktni odnosi mogu još više oslabiti i diskreditovati sindikalni pokret.Kako inicijative za važne državne odluke još uvek dolaze od Vlade i manje ili višeharizmatičnih lidera, a onda se direktnim i bočnim putevima spuštaju u društvene grupe narazmatranje, teško se može govoriti i o ozbiljnijem lobiranju sindikata za svoje interese. Zasuprotstavljanje ovom inverznom lobiranju vlasti sindikalna moć je još uvek nedovoljna. Onisu, doduše, rado viđeni gosti partijskih kongresa i proslava, a onda bivaju zaboravljeni unekom zapećku, da mole za pažnju i učešće u razmatranju i kreiranju zakonskih predloga, udonošenju odluka o ublažavanju posledica krize, u savetovanju sa MMF-om... Ovakvusudbinu okretanja leđa verovatno bi doživela i eventualna inicijativa o uvođenju takozvanesindikalne stolice u parlamentu i slične inicijative.Sindikati bi zato trebalo da analitički sagledaju situaciju i identifikuju svoje opcije . U tomsmislu, korišćenje navedenih opcija dozvoljeni su i poželjni samo ako koriste sindikalnojrevitalizaciji. Jedan ozbiljan „igrač“ se ne prepušta iluziji dramatičnog poboljšavanja svojihinteresa kroz odabir jednog od ova tri puta. Ali on ih se, svakako, ne odriče. Neophodno je iuporedo fokusiranje na modernizaciju i jačanje sopstvenih pregovaračkih i organizacionihkapaciteta kroz postojeće resurse.Valjalo bi okrenuti se organizovanju sindikata u novim, nekonvencionalnim delatnostima,grčevito se držati tradicionalnih sindikalnih grana, i ujedno voditi agresivne metoderegrutovanja novih članova, stilom i tehnikama sličnim kao u kampanjama nevladinihorganizacija i raznih društvenih pokreta. Pored ovih načina delovanja, sindikat se, pogotovone u izbornoj kampanji, ne sme odreći ni snage šireg socijalnog pokreta i valja da nastupi saakcijama i parolama formulisanim i prihvatljivim za šire slojeve i van radničkog konteksta .Tako bi na duže staze moglo doći do jačanja društvene uloge i otvaranja mogućnosti zaučešće u traženju adekvatnog političkog pravca zemlje.Radmila Janićijević, Treniranje radnika za izbornu trkuAkter, 26.9.2011.187

Sindikalni flert pred izbore“Svaka bitka svakog sindikata, bilo kog trenutka, neminovno prelazi u sferu politike”Drugi talas ekonomske krize koji se najavljuje najviše će osetiti radnici. Do sada je oko750.000 ljudi ostalo bez posla, a sindikati procenjuju da će se ta brojka do kraja godineuvećati za još od 150.000 do 200.000 radnika. Imamo najmanje plate u regionu, a najvećunezaposlenost. Dinar je za nepune tri godine doživeo najveći pad u odnosu na evro od svihevropskih valuta – pet puta više nego albanska valuta lek, sedam puta više nego turska lira.Srbija je država sa najviše penzionera u odnosu na broj stanovnika, zemlja s najstarijomstrukturom stanovništva u Evropi.Sindikalci upozoravaju da će novi talas ekonomske krize izazvati ogromne nemire, iakopremijer Mirko Cvetković tvrdi da će najavljeni drugi talas krize Srbija dočekati na nogama.Sindikalni predstavnici najavljivali su poslednjih meseci i aktivno uključivanje u politiku , uzobrazloženje da je to jedini način da zaštite prava radnika o kojima niko ne vodi računa.Različita mišljenjaI dok predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da “nije bilodruge nego da ovaj sindikat podrži neku političku opciju na predstojećim izborima , jer je tojedini način da neko iz vlasti čuje šta se zaista događa sa radnicima” , te da će podržati “onupolitičku partiju koja je ispunila predizborna obećanja , i čiji je program u interesu radnika igrađana Srbije”, nešto drugačije mišljenje ima Branislav Čanak, koji kaže da sindikat„Nezavisnost”, na čijem je čelu, ne sarađuje sa strankama.“Na drugoj strani nema partija koje su osnovane da rade za radnike i za njihove sindikate.Njihove preokupacije su suprotne od naših, i taj jaz čini nas bolno usamljenim. Svaka bitkasvakog sindikata, bilo kog trenutka, neminovno prelazi u sferu politike i ako tamo nematesaveznika sve što ste uradili pada u vodu. Tako je svuda u civilizovanom svetu, tako je već150 godina, tako je nastala socijalna demokratija. To se zove levica, ne zato što se tako zove,već zato što tako radi”, navodi Čanak.Ljudi ne traže milostinju, već posaoLider Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović smatra da je jedini način da seprava radnika shvate ozbiljno angažovanost sindikata u politici .“Ovako nemamo nikakvih rezultata. Upravo razmatramo način na koji način ćemo političkidelovati. Možda ćemo samo podržati neku političku opciju, a ne isključuje se mogućnost ni daformiramo stranku. Situacija u zemlji je katastrofalna, o radnicima više niko ne brine. Ranijesu štrajkovali veliki sistemi, firme, zbog zaostajanja zarada. Nezadovoljstvo je sada ogromnoi među ljudima koji nemaju nikakav posao. Zvanično na birou rada ima oko 750.000nezaposlenih, a da ne govorimo kakvo je realno stanje, jer mnogi koji nemaju posao uopštenisu prijavljeni na biro”, kaže Orbović za “Akter”.Prema njegovim rečima, teško da će sindikati moći da se udruže i zajednički deluju. Iako jepredsednica ASNS-a Ranka Savić najavljivala da će svoju ideju da sindikati podrže nekupolitičku partiju u zamenu za mesto u vladi i parlamentu , pokušati da ostvari udruživanjem saostalim sindikatima, Orbović smatra da to nije dobro rešenje.“Ne želimo da ucenjujemo. Nije nam prihvatljiva ideja da partijama damo glasove da bismodobili fotelje. Ipak još uvek razmatramo, a konačnu odluku donećemo do kraja oktobra”,ističe Orbović.Udruživanje sindikata i njihovi flertovi i veze sa politikom normalni su i u svetu . Prvaradnička partija britanska Laburistička stranka nastala je iz sindikata , a na sličan načinnastajale su i socijaldemokratske partije u skandinavskim zemljama i Nemačkoj. Svi velikisindikati u Srbiji povremeno su pravili neke dogovore sa vlašću, od toga su uspeli da sesačuvaju samo neki manji sindikati u javnim preduzećima.188

Ministar i sindikatiMinistar rada i socijalne politike Rasim Ljajić smatra da vlada ima strategiju koju može dasprovede, ali sindikati moraju da obećaju da neće štrajkovati.“Najveći problem ove zemlje je nezaposlenost. To je veći problem od svih političkih. Uzpolitički dogovor neophodan je i sporazum sa socijalnim partnerima. Vlada treba da predočisvoje obaveze do kraja godine, poslodavci da iznesu plan za očuvanje radnih mesta, asindikati da obećaju da neće protestovati i štrajkovati. Pokušaćemo u narednim danima dapostignemo takav socijalni dogovor. I što je najvažnije, da podignemo stepen zaposlenosti, jerljudi u Srbiji ne traže milostinju, već posao”, kaže Ljajić.U ASNS-u, međutim, tvrde da kada god se ovaj sindikat obraćao ministru za rad i socijalnupolitiku nije uspeo da uradi nijednu stvar koja bi poboljšala prava radnika . Članovi ovogsindikata smatraju da Ljajić ništa kao ministar nije uradio da se radnicima poboljša položaj ,samo su doneseni zakoni da im bude još gore i strahuju da će, ako se produži rad na određenovreme sa godinu na tri, na kraju svi raditi na određeno vreme i mali broj ljudi u Srbiji bićestalno zaposlen.Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, kaže da sindikati imaju krizuindentiteta i da inicijativa da aktivnije uđe u politiku može imati dobar ishod .“Umesto da pregovaraju sa poslodavcima i zakonodavcima sindikati kod nas pregovaraju savlastima. Usitnjeni su i nemaju sindikalni pokret, a to ih čini neefikasnim i nerelavantnim.Oni ne žele da se izjasne kao levi pokret, a zna se da ne mogu da brane kapital. Sindikati nemogu izbegavati da se bave politikom. Zna se da su u Nemačkoj podržavali SDP, u VelikojBritaniji Laburističku stranku, a u Americi demokrate”, objašnjava on. /.../ŠtrajkoviPre nekoliko meseci radna verzija Nacrta zakona o štrajku izazvala je opštu polemiku, čak jeujedinila sindikate i poslodavce. U predlogu zakona između ostalog piše da radnici ubudućeneće moći da šrajkuju tako što će blokirati ulice i saobraćajnice, već će svoje nezadovoljstvomoći da iskazuju samo u prostoru gde rade. Tokom štrajka neće biti plaćeni, a da apsurd budeveći radnici najčešće i štrajkuju jer ne primaju ili im kasne zarade. Iako je najavljivano da ćese u parlamentu naći po hitnoj proceduri, do današnjeg dana vlada ga nije prosledilaparlamentu na usvajanje. Predsednik UGS “Nezavisnost” Branislav Čanak smatra da takavzakon štiti isključivo interese vlasti, jer ga nisu tražili ni radnici ni poslodavci .“Taj zakon je agresivan i prost, jer ni radnici ni poslodavci ga nisu tražili i ne vide svoj uinteres u njemu. I što baš Srbiji treba ovakav zakon, zašto vlast žuri da donese nešto što je sene tiče, ona nije poslodavac? Ako vlast predviđa u budućnosti mnogo štrajkova, pa stogamoraju da budu i zakonski uređeni, onda teško nama”, kaže Čanak.Kako saznajemo, radna grupa je završila posao, ali Vlada Srbije neće se izjašnjavati o zakonudok se ne poklope mišljenja predstavnika vlade, sindikata i poslodavaca.Jelena Cerovina, Sindikalni lideri „merkaju” parlamentPolitika, 10.10.2011.Samostalnom sindikatu je dosta „donkihotovske borbe” sa vlašću i poslodavcima. Pokazalo seda dijalog i ulični protesti ne daju neke posebne rezultate i potreban je neki dodatni oblikborbe, ali mnogo žešći. Ovako Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikataSrbije, obrazlaže zašto u ovom sindikatu razmišljaju o eventualnom prerastanju u partiju iučešću na narednim izborima. Uostalom, kako kaže, politički su se aktivirali i penzioneri krozsvoju stranku koja je deo vladajuće koalicije, a i poslodavci najavljuju nešto slično.„U Skupštini se ruke dižu po automatizmu i tako usvajaju mnogi zakoni koji nisu u interesuradnika. U proteklih desetak godina se smišljeno, polako, tendenciozno zakida na radničkim189

pravima. Pokazalo se da klasični oblici borbe više nisu dovoljni.Na primeru Grčke vidimo da čak i protesti koji su vrlo masovni ne daju neke posebnerezultate”, objašnjava Orbović.Ova ideja koja je iz Samostalnog sindikata „lansirana” još pre nekoliko meseci, uglavnom jenaišla na podozrenje i kritike u javnosti dok su mišljenja kolega u drugim sindikalnimcentralama podeljena.I dok je predsednik UGS „Nezavisnost” Branislav Čanak kritički nastrojen prema najavamakolege Orbovića, predsednica ASNS-a Ranka Savić kaže da njima ta ideja uopšte nije strana.„Ulazak sindikata u politiku? To se u istoriji nikada nije desilo i ne znam zašto bi se to uSrbiji desilo. Događalo se da sindikat osnuje partiju, ali ne pretvarajući sebe u partiju.Problem je, međutim, što je to bilo poslednji put u 19. veku”, ovako Branislav Čanak,predsednik UGS „Nezavisnost”, komentariše Orbovićeve namere.Prema njegovim rečima, kada neko pravi stranku mora da svom članstvu jasno i glasno kažeda to radi zato što su ga izneverili neki ljudi i da kaže poimence koji i kada . Ali ako ništa nekaže, a pravi stranku, jedino što može da se pomisli jeste da to radi po nalogu onih koje nijenaveo kako bi se uvećala zabuna na političkom polju uoči izbora, odnosno da bi se voda jošviše zamutila i time olakšao lov u mutnom.Iako nema ništa protiv političkog angažmana Samostalnog sindikata, Ranka Savić kaže da ustvari ne zna šta ovaj sindikat hoće.„Čas najavljuju da će osnovati svoju stranku, čas da će nekoga podržati. U ovako teškimvremenima po radnike Srbije sindikat ne može da bude nemi posmatrač i da se po želji vladebavimo radnopravnom zaštitom, a sa druge strane se svakodnevno suočava sa miniranjem odstrane te iste vlade ”, objašnjava predsednica ASNS-a.Iz vlasti, kako kaže, stalno sindikatima saopštavaju da ih ima dvadeset hiljada , a ne kažu koje kriv za takvu situaciju. „Ako imate takav zakon o radu koji predviđa da svaki sindikat morada se registruje normalno je da nas ima toliko, ali su svi ti sindikati u okviru nekih centrala.ASNS ima 2032 registrovana sindikata, znači 2032 predsednika, 2032 žiro-računa i tolikopečata”, priča Ranka Savić.Ona takođe kaže da će njen sindikat, kao što je to radio i na prošlim izborima, dati podrškujednoj partiji, „što rade svi sindikati u Evropi i u svetu”. Kada neko ima 170.000 članova kaooni, ne može, kako kaže, da bude apolitičan.„Za sada imamo u vidu tri stranke, ali se još nismo odlučili. Na prošlim izborima smopodržali Demokratsku stranku, ali nismo zadovoljni kako su nas oni zastupali u proteklomperiodu.ASNS je dokazivo (predstavnici DS znaju šta to znači) ovoj stranci doneo 112.000 glasova”,objašnjava Ranka Savić, a na pitanje da li to onda znači da DS ovoga puta neće dobiti njihovglas kaže da se može „izvući zaključak, ali da ipak nije ništa zakucano”.Predstavnici Samostalnog sindikata tvrde da ni kod njih nije ništa „zakucano”. Nedavno suimali sastanak sa čelnicima Srpske napredne stranke, a najavljuju da će razgovarati i sadrugima. Orbović, doduše, kaže da ne krije da bi prve razgovore o partnerstvu poveli upravosa SNS ako odluče da se politički aktiviraju.„Svesni smo da ne možemo dobiti većinu glasova. Ali se sa određenim procentom glasova uparlamentu ipak mogu postići određeni efekti”, ocenjuje Orbović.Branislav Čanak, metim, kaže da je za ono što planira Orbović potrebno dve trećineglasova, odnosno većina u parlamentu. Jer, ako nema većinu mora da napravi sa nekim dil, ataj neko će tražiti da se ne raščišćava tamo gde je on zainteresovan. Onda Orbović mora da seokrene nekom drugom pa i taj ima neki interes. I tako da bi se zadovoljili koalicioni interesiništa ne može da se uradi.I sociolog Milan Nikolić smatra da su mali izgledi na uspeh sindikata u političkom životu .Sindikalni lideri su, prema njegovim rečima, pokazali da su veoma slabi, nesposobni da190

sarađuju, da naprave jake i velike sindikate i da organizuju i armiju nezaposlenih .„Sindikalci uopšte ne komuniciraju međusobno, ne uče na tuđim iskustvima, stalnoponavljaju iste greške. Ne koordiniraju svoje napore, neko u klin, neko u ploču . Sad imajuideju o ulasku u politiku što samo znači da niti šta znaju niti šta uče i da su , na kraju, potpunonesposobni”, smatra Nikolić.On kao primer za to što tvrdi navodi činjenicu da sindikati nisu uspeli da prodru u privatnefirme koje brane sindikalno organizovanje. „Kažu da je tamo zabranjeno sindikalnoorganizovanje i oni kažu: ’dobro‘ – i odu dalje. Ali privatnici nemaju pravo da zabraneradnicima sindikalno organizovanje. U politici će tek da uprskaju stvar, ali možda im to trebakako bi shvatili da moraju da se drže svog domena, ali moraju i tu da budu dobri”, ocenjujeNikolić.Antrfile:Šta su uradili za svoje članstvoSSSS:Na ovo pitanje Orbović odgovara da su pokušali da što je moguće više utiču na zakonskuregulativu te da su tako imali 31 primedbu na Zakon o radu, od čega je 29 prihvaćeno. I poredtoga, tvrdi, nivo radničkih prava je spušten u odnosu na protekli period. Zakidanja na pravimaima i u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, kolektivnim ugovorima vezano za radna određno vreme.UGS „Nezavisnost”:Branislav Čanak tvrdi da su ispali naivni jer su mislili da rade zajedno sa ostalim sindikatima.A pošto nisu privilegovani kao Samostalni sindikat već se bore za goli opstanak skoncentrisalisu se na rešavanje pojedinačnih slučajeva.„Svakodnevno kada nam neko dođe ko je dobio otkaz pravna služba ’Nezavisnosti‘ stupa uakciju i tu imamo dosta uspeha. To je suština sindikata, štitimo članstvo, to smo radili odprvog dana. Nikada nismo davali polutke, ne organizujemo radničke igre”, objašnjava Čanak.ASNS:Ranka Savić, pak, kaže da niko od sindikata ne može da se pohvali nekim velikimrezultatima, samim tim Srbija ima milionsku armiju nezaposlenih. Zato, kako ističe, nikonema moralno pravo da govori da su rezultati posebno veliki.„Prošle godine smo vratili na posao 1280 radnika koji su nezakonito dobili otkaz. Ponosim sei predlogom ekonomskih i socijalnih mera koje smo dostavili i predsedniku i vladi i 40-50odsto naših predloga je ušlo u predlog mera vlade. Ali svi ti rezultati nisu dovoljni jer nemasindikalnog jedinstva”, kaže Ranka Savić.Bojan Cvejić, Zapostavljen internet i društvene mrežeDanas, 12.10.2011.Nedovoljna medijska aktivnost u radu sindikata u Srbiji i njihovo slabo prilagođavanje ukomunikaciji novim medijima i mlađoj publici jedan je od razloga, kako se ocenjuje, zbogčega su sindikalne i teme o pravima radnika zapostavljene u medijskom izveštavanju. Iakovećina sindikalnih centrala, ali i njihovih grana ima svoje internet prezentacije, one suuglavnom neatraktivne „internet publici“ i na njima nema mogućnosti za interakciju.Društvene mreže, koje sve više uzimaju maha u svim oblastima, sindikati još ne prepoznajukao efikasno sredstvo informisanja i komunikacije, iako su u svetu one već postale mesto nakojima se organizuju različiti protesti.191

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) jedina je od sindikalnih organizacijakoja na svom sajtu ima link za prelazak na stranicu Fejsbuka, na kojem, zasad, ima svega 46„lajkova“, odnosno ljudi koji prate ASNS na ovoj društvenoj mreži. Savez samostalnihsindikata Srbije (SSSS), takođe, nalazi se na Fejsbuku sa 13 lajkova, ali ova stranica nijeaktivna. UGS Nezavisnost jedini je primer koji ima svoju stranicu na najposećenijojdruštvenoj mreži u obliku profila sa skoro 2.000 „virtuelnih prijatelja“, dok Konfederacijaslobodnih sindikata nije aktivna na društvenim mrežama. Na Tviteru, s druge strane, nijeuočeno nijedno od ovih sindikalnih udruženja.Profesor Fakulteta političkih nauka i potpredsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljkovićističe za Forum da u sindikatima postoji razlika u eksternim i internim načinima informisanja.Interno informisanje okrenuto je prema članovima sindikata, ali se sindikalna periodika svelajedino na opsežni, ali neatraktivni list „Sindikalni poverenik“. Prema njegovim rečima, većinaasocijacija sindikata ima svoje sajtove, koji se „donekle ažuriraju i donekle pružaju korisneinformacije“.- Sa retkim izuzecima, većina tih prezentacija je stereotipna, jednosmerna i bez mogućnosti zaneposrednu komunikaciju. U sindikalnim aktivnostima, naime, nema još dovoljnorazumevanja za alternativne društvene pokrete, kao ni za otvaranje prema mogućnostima kojepružaju socijalne mreže. Trebalo bi da sindikati pojačaju aktivnosti u takozvanoj onlajnkomunikaciji, kao što su putem Fejsbuka i Tvitera, kako bi se otvorili ka novoj i mlađojpublici jer među njima ima dosta nezaposlenih, objašnjava Stojiljković.On ocenjuje da bi sindikati danas morali da kombinuju internet i nove medije satradicionalnim načinima informisanja kako bi javnost bila upućenija u njihove aktivnosti.Stojiljković navodi da se sindikalni aktivisti u elektronskim medijima, inače, pojavljuju samokao „periferni učesnici u raspravama o socijalno ekonomskim temama“, kao i da se u štampiretko objavljuju ozbiljni i analitički tekstovi o ovim temama.- Sindikati su oslikani u medijima jedino kada se dogode određeni protesti i štrajkovi, dok seniko ozbiljnije ne bavi temama o pravima radnika. Između ostalog, zato smatram da bisindikalni aktivisti u budućnosti morali da imaju razumevanja za politiku novih medija -napominje Stojiljković.Predsednica ASNS Ranka Savić kaže za Forum da je medijska aktivnost, odnosno saradnja smedijima, veoma važna u radu sindikata, kao i da ova asocijacija ulaže mnogo u takveaktivnosti.Navodeći medijske aktivnosti, ona navodi da ASNS ima svoju PR službu, kao i da organizujekonferencije za novinare „najmanje jednom mesečno, a ponekad i češće“, ukoliko imakonkretnih događaja. Ipak, kako kaže, slab je odziv novinara jer oni „veruju da sindikati nemogu ništa da učine“. Savićeva dodaje da bi u narednom periodu možda trebalo organizovatiokrugli sto na kojem bi predstavnici medija izneli svoje ideje i predloge u vezi sa odnosnomsindikata prema medijima.Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović napominje za Forum da bisindikalne teme trebalo da budu više zastupljene u medijima, ali da mnoge kvalitetne stvarikoje sindikati rade ne budu iznete u javnosti. Saopštenja o pozitivnim stvarima ili predlozimazakonskih rešenja, kaže Cvetanović, retko se objavljuju, a da je, s druge strane, odzivnovinara veliki samo kada je reč o štrajkovima i protestima.- Trebalo bi da postoji kontinuirani odnos i saradnja između medija i sindikata. Sami sindikatimogu to više da postignu putem većeg broja saopštenja za javnost i kroz direktne kontakte smedijima kako bi se steklo poverenje građana u sindikate i kako bi javnost bila informisana onjihovom radu - kaže Cvetanović. Prema njegovim rečima, skoro 90 odsto članicaKonfederacije ima svoje internet stranice, ali se razmišlja i o otvaranju profila i stranica nadruštvenim mrežama.Antrfile:192

Sindikalni TV program- Jedna inicijativa ASNS bila je i da se pokrene televizijski program u okviru neke TVstanice, koji će isključivo pratiti sindikalne aktivnosti. Takav program, na primer, postoji uSloveniji, koji se svakodnevno emituje po osam sati dnevno i koji se bavi upravo ovimtemama, ističe za Forum Ranka Savić.Fondacija Fridrih Ebert naručila istraživanjeU nedostatku egzaktnih podataka i istraživanja o tome kolika je zastupljenost sindikalnih temau medijima i analiza o kvalitetu izveštavanja o njima, udruženje „Centar za razvojsindikalizma“ za potrebe Fridrih Ebert fondacije u ovom trenutku radi na istraživačkomprojektu „Sindikati u javnosti“ koji će konačno pokazati pravu sliku o ovom pitanju. Delovirezultata istraživanja trebalo bi da budu predstavljeni krajem oktobra.193

P r i l o z i (4)Metodološke napomene o istraživanjuMetodološke procedure - izvori podataka. Podaci na kojima se temelji ovo istraživanjepotiču iz četiri izvora:(1) javnomnjenska istraživanja – „Sindikalni barometar“ - na opštim uzorcima punoletnepopulacije Srbije ili na uzorcima radnika, u periodu 2001-2010. godina, a koja suobavljena za potrebe različitih naručilaca;(2) međunarodno istraživanje – EVS (2008. godine);(3) analiza sadržaja medijskih priloga u uzorku medija i posmatranog vremena shodnopotrebama ovog istraživanja;(4) dubinski intervjui sa manjim brojem radnika (8), novinara koji prate rad sindikata (11)i manjim brojem sindikalnih aktivista (16).Javnomnjenska istraživanja – Sindikalni barometar, na uzorcima ili poduzorcima zaposlenihradnika, započeta su 2000. godine, a poslednje je obavljeno 2010. godine 40 . Jezgroistraživačkog toma najčešće su činili Srećko Mihailović, Zoran Stojiljković i Gradimir Ivanić.Rezultati ovih „sindikalnih“ istraživanja su objavljivani u posebnim publikacijama.U ovom sadašnjem istraživanju najviše smo se oslonili na podatke prikupljene 2010.godine u okviru istraživanja koje su obavili Srećko Mihailović i Zoran Stojiljković (terenskufazu istraživanja obavio je Cesid) a za potrebe SLA. Deo rezultata pomenutog istraživanjaobjavljeni u knjizi: Stojiljković, Zoran i Srećko Mihailović. 2010. Stanje socijalnog dijalogau Srbiji u 2010. godini. Beograd: Swiss labour assistance.Prvi put u nas koristili smo podatke koji se odnose na sindikate i radnike iz Evropska studijavrednosti (http://www.europeanvaluesstudy.eu/). U većini od 47 evropskih zemaljaistraživanje je obavljeno 2008. godine; te godine je istraživanje obavljeno i u Srbiji. Takođesmo ovde koristili i podatke iz Svetske studije vrednosti (http://www.worldvaluessurvey.org/).Analizu sadržaja medijskih priloga o sindikatima obavili smo na kvantitativnim podacimakoje je obradio Medijski arhiv Ebart, tj. oni su za potrebe našeg istraživanja obavili pretragukompletnog sadržaja svih tekstova o sindikatima i o „radničkim“ temama, na osnovu40 SB1 (Sindikalni barometar 1) obavljen je 2000. godine; SB2 – 2002; SB3 – 2003; SB4 – 2007; i Sindikalnibarometar 5, u junu 2010. godine.194

određenih pojmova, ključnih reči i drugih kategorija sadržaja koji smo im dostavili, udnevnim i nedeljnim listovima u periodu od tri tromesečja iz 2010. i 2011. godine. – Detalji ouzorku listova, vremenskom uzorku i kategorijama za analizu sadržaja, dati su na početkupoglavlja u kojem je prezentirana analiza sadržaja.Dubinski intervjui sa radnicima, novinarima koji prate sindikate i sindikalnim aktivistimaprotekli su uz prilično teškoća. Naime, neočekivano, novinari koji prate sindikate nisu se radoodazvali našem pozivu na razgovor, odnosno anketu. Najčešći odgovor koji smo dobijaliglasio je da u redakcijama više ne postoje „sektorske podele“, da oni nisu „zaduženi zasindikate“, da se moramo obratiti glavnom uredniku za dozvolu... ili su, u krajnjoj liniji,prihvatili razgovor/anketu, a onda nisu nalazili vremena da to stvarno i obavimo (sve jeostajalo na nivou obećanja). Kao svojevrsna „nadoknada“ za ovo neprihvatanje, imali smo 11izvrsnih razgovora, odnosno popunjenih upitnika – sa isuzetno kvalitetnim materijalom koji jerazbio svaku sumnju u eventualnu nekompetentnost novinara koji prate sindikate. Oni su sepokazali kao vrsni poznavaoci sindikalne i radničke problematike.Još veće probleme imali smo sa sindikalnim aktivistima. Razgovori nisu prihvatani,beskonačno su odlagani, prekidani su napola... Ove teškoće javljale su se samo na nivou„krovnih“ sindikalnih organizaicja i na nivou granskih organizacija. Problema jedino nije bilosa sindikalnim aktivistima na nivou preduzeća. Na višim sindikalnim nivoima suočavali smose zahtevom da se prvo obratimo sindikalnim liderima ili da od njih tražimo dozvolu zarazgovore. Na ove probleme nismo nailazili u slučaju osoba koje su zadužene za informisanjeili imaju funkciju PR u svom sindikatu, tako da smo neplanirano i sa jendim brojem„zaduženih za informisanje“ obavili razgovore.Ovakav odnos prema istraživanju sindikalnih tema upućuje na potrebu oficijelnogobraćanja sindikalnim rukovodstvima uz molbu da se uključe u istraživanje.Ukupno uzev, kvalitet konsultovanih javnomnjenskih i drugih emirijskih istraživanja, kvalitetgrađe koju je obezbedila Medijska arhiva Ebart i kvalitet odgovora novinara koji prate radsindikata – bili su dovoljna, kvalitetna i pouzdana osnova, za izvođenje ovog istraživanja ianalizu koju smo obavili.195