zbornik radova (.pdf 11,5 MB) - Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti

obrnuto. Sve ovo dovodi do otežane realizacija postavljenih ciljeva, slični poslovi se obavljaju višeputa pa se na taj način proporcionalno povećavaju troškovi sprovoñenja preventivnih mera .INTEGRISANJE BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU U POSLOVNO UPRAVLJANJEReforme sprovedene u mnogim industrijski razvijenim zemljama u poslednjim decenijama dvadesetogveka izmenile su tradicionalni pristup pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu i podstakle razvojmenadžmenta. Unapreñivanje zdravlja i bezbednosti treba da bude suštinska i normalna funkcijamenadžmenta, slična proizvodnji ili marketingu. Brojne istraživačke studije i praktično iskustvo, uovim zemljama, potvrñuju da je integrisanje bezbednosti i zdravlja na radu u upravljanje kompanijomjedan od glavnih činioca uspeha i unapreñivanja bezbednosti i zdravlja na radu. Mnoge kompanijedaju visok prioritet pitanjima koja su u funkciji bezbednog i zdravog rada, tako što znatno premašujupuko poštovanje propisa i nastoje da stvore kulturu bezbednosti. U pojedinim kompanijama jeupravljanje bezbednošću je integrisano u upravljanje sistemom kvaliteta, u drugim se smatraelementom upravljanja kvalitetom, dok treće bezbednost i zdravlje na radu ne vide kao tehničkiproblem i ova oblast se integriše u upravljanje ljudskim resursima.Dosadašnja praksa u integrisanju bezbednosti i zdravlja na radu u poslovno upravljanje u Srbijiukazuje na postojanje slabosti. Tradicionalno obavljanje poslova u prevaziñenom sistemu zaštite naradu je često u svesti mnogih učesnika u sistemu podrazumeva da „učimo na greškama“ i delujemoreaktivno. Postavićemo zaštitnu napravu na mašini, pa se sledeća povreda neće dogoditi. Sistembezbednosti i zdravlja na radu podrazumeva da se opasnost prepozna, proceni rizik i odmah preduzmupreventivne mere. On odbacuje statična, nasumična, konstantna i „ad hoc“ rešenja, a kao svojaprihvata planske, sistematične, dinamične i optimalne aktivnosti usresreñene na upravljanje rizikom.Procene rizika su suviše statične, ne upravlja se postojećim rizicima, već se sve svode na izradu Akta oproceni rizika čije zahteve poslodavac često nije u stanju da primeni. Postojeći propisi iz ove oblastivezuju rizike za radno mesto, ali se pri proceni rizika često zapostavljaju osnovne karakteristiketehnoloških procesa, pa Akt o proceni rizika ne prati izmene tehnologije rada odgovarajućomdinamikom.ULOGA I ZNAČAJ MENADŽERA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADUBez obzira da li je sistem bezbednosti i zdravlja integrisan u sistem kvaliteta ili ljudskih resursanjegova efikasnost u kompaniji zavisi od stepena angažovanosti svih zaposlenih. Ne može se očekivatida će jedna osoba ili stručni tim, bez obzira na sposobnost i profesionalizam, moći da ostvaripostavljene zadatke ukoliko svi zaposleni nisu uključeni u taj sistem. Menadžer za bezbednost izdravlje na radu je samo osnovni nosilac stručnih, organizacionih i operativnih poslova. Odsposobnosti i profesinalnog odnosa ove osobe, ili tima, zavisi da li će i kako funkcionisati sistembezbednosti i zdravlja na radu. Osnovni preduslov se podrazumeva – da je u kompaniji proklamovanapolitika i angažovanje svih zaposlenih u funkciji stalnog unapreñivanja bezbednosti i zdravlja na radu.Nažalost, u velikom broju kompanija - privrednih društava, posebno malih i srednjih preduzeća onikoji odlučuju o politici bezbednosti i zdravlja na radu nisu svesni njenog značaja. Zato se često celaoblast zanemaruje, poslovi bezbednosti i zdravlja na radu se marginalizuju, ne daje im se važnost kojaim po prirodi posla pripada. Otud činjenica da se inženjeri zaštite na radu i druga lica koja se baveovom oblašću nisu izborila za status koji odgovara visoko stručnom kadru.Deo krivice zbog ovakvog stanja može se pripisati kadrovima koji se bave ovim poslom, jer jenedovoljan broj onih koji su uticali na promenu svesti i proširenje vidika najodgovornijih.Nezainteresovanost, neaktivnost, nezadovoljstvo i nepreduzimljivost odlike su dosta velikog brojaonih od kojih se očekuje promena stanja i implementacija novog sistema bezbednosti i zdravlja naradu.Politiku bezbednosti i zdravlja na radu u kompaniji kreira poslodavac, a od čelne osobe i njegovihnajbližih saradnika zavisi nivo bezbednosti i zdravlja na radu. Ako je do njih doprlo saznanje i sazrelasvest da je bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih nedeljivi deo procesa rada i osnovni preduslov zaproizvodne uspehe onda su stvoreni preduslovi da stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu započne554M&S 8(2013)