zbornik radova (.pdf 11,5 MB) - Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti

astavljati delove skele pre kompletiranja radova. Obezbediti da širina gazišta na skeli ne bude uža od80 cm. Za penjanje na skelu uvek koristiti odgovarajuće lestve. Obezbediti da pokretne lestve budupostavljene pod odreñenim nagibom, sa vrhom merdevina izmeñu prostora gde se nalaze stopalaradnika, Obezbediti da nogare merdevina budu od neklizajućeg materijala i bez ikakvih prepreka,Nikada ne koristiti lestve duže od 6 metara. Kada se penje ili silazi niz lestve uvek se licem treba bitiokrenutim njima, držeći se sa obe ruke. Alate uvek ostaviti u posebnoj kutiji za to, pri tom koristećiopremu za dizanje kojom ćete ih spustiti ili podići. Tokom rada na lestvama nikada se ne okretatibočno prema lestvama, Nikada ne raditi na krovu pod nepovoljnim vremenskim prilikama, Kada seradi na visini, uključujući i rad na krovu koristiti zaštitni pojas. Nikada se ne kretati po površinipokrivenoj lomljivim materijalom. Svakodnevno uraditi proveru glavnog električnog prekidača nagradilištu i svakog električnog kabla ili aparata koji se nalazi na gradilištu, nikada ne počinjati bilokakav rad pre nego što kompetentno lice ne obavi tu proveru. Čuvati se od otrovne i opasne materije ieksploziva, dobro obeležiti i dati pod kontrolom. Održavati i čuvati gradilište urednim u svako vreme.Obezbediti sve prolaze bez ikakvih pepreka. U gore opisanim aktivnostima faze izgradnje treba dabude jasno svima da bez adekvatnog i odgovarajućeg nadzora radova od strane koordinatora zagradnju imenovanog od strane investitora i lica za bezbednost zdravlje na radu poslodavca, nemabezbednog i sigurnog rada.ZAKLJUČAKBez obzira na činjenicu da primenu mera bezbednosti i zaštitu zdravlja zaposlenih, u većini slučajevarade „ljudi sa srcem i znanjem“, kako je direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu uMinistarstvu rada i socijalne politike Republike Srbije Vera Božić Trefalt navela na skupu uPrivrednoj Komori u Beogradu, održanog pod naslovom „Crno na belo - bezbednost i zdravlje naradu" i potvrdila da je veliki broj poslodavca shvatio da investicija u primeni i sprovoñenju merabezbednosti i zaštitu zdravlja zaposlenih nije trošak, već investicija koja se u budućnosti mnogostrukoisplati, pojedinci i dalje Akt o proceni rizika smatraju samo opterećenje i troškom bez koristi i vrlomalo rade na primeni predloženih mera sanacije [10].Predlog ovog rada je da se Zakonom propisuje obaveza donošenje plana preduzimanja tehničkih,tehnoloških, organizacionih i drugih mera izrañenih od strane stvarno stručnih ljudi sa prikazanimočekivanim rezultatima eliminacije ili smanjenja štetnih posledica delovanja izvora štetnosti iopasnosti koji su utvrñeni u Aktu u proceni rizika. Plan je ustvari dokument koji je rezultat postupkastručne procene izloženosti zaposlenih rizicima za nastanak povreñivanja na radnom mestu,utvrñivanje svih nepravilnosti pri tehnološkom postupku u cilju održavanja i unapreñivanjabezbednosti i zdravlja na radu svakog zaposlenog. Svrha plana je uspostavljanje mehanizma koji ćeobezbediti efikasno i efektivno funkcionisanja svih zainteresovanih službi uključenih u programproizvodnje.Službe treba da pojačanjem odgovornosti, pojednostavljenjem komplikovanih tehnoloških postupaka iprocedura, povećanjem transparentnosti kod donošenja važnih odluka vrše kontrolu ovlašćenja svakogpojedinca, eliminisanje neefikasne, zastarele prakse sa uvoñenjem efikasnog sistema nadzora ikontrole, po principu “zdrav čovek na zdravom radnom mestu”. U aktivnostima kojima se analizirajuprofesionalni rizici, neophodno je potrebno uzeti u obzir činjenicu da potpuna eliminacija rizika nijemoguća, ali ako se rizik na vreme prepozna, utvrdi i definiše moguće je primenom preventivnih mera iaktivnosti držati pod kontrolom.Izrada bezbednih mera za zaštitu života i zdravlja zaposlenih mera treba da se obavlja u tri faze. Prvapripremna faza je detaljna analiza postojećeg Akta o proceni rizika od strane službe ili pojedinca kojavrši poslove bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca. Po potrebi vršenje analize uključuje se ikoordinator imenovan od strane poslodavca. Druga faza se odnosi na procenu i ocenu postojećegstanja izloženosti i otpornosti zaposlenih na radnim mestima prisutnim štetnostima i opasnostima sakonstatacijom da li postoje izmene u odnosu na ranije procenjene izvore opasnosti ili su nastali novirizici zbog nepravilnih, neprihvatljivih postupaka i drugih nepravilnosti. Treća faza ili završna fazapredviñena je predlaganju novih, dosad neprimenjivih novih mera i aktivnosti za poboljšanjeintegriteta bezbednosti i zdravlja na radu. Nakon usvajanja plana preduzimanja sanacionih mera,poslodavac odreñuje koordinatora odgovornog za sprovoñenje plana koji aktivno učestvuje u timu i500M&S 8(2013)