zbornik radova (.pdf 11,5 MB) - Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti

smanjenja delovanja procenjenog rizika tehničkim rešenjima ili ako to nije moguće obezbeñivanjem ikorišćenjem ličnih zaštitnih sredstava. Procenu rizika treba ponoviti uvek, kada se rizik menja kao štoje kod izmene (poboljšanja) tehnologije, korišćenja nove mašine, novog materijala, promenaorganizacije rada ili radne sredine, podrazumevajući tu i izgradnju ili rekonstrukciju samog objekta.Kada je obavljena nova procena, vrlo je bitno, da rešenjem jedne problematike ne stvorimo drugiproblem. Zabranjeno je rizik preneti na drugi teren, npr. ventilacijom odstraniti toksične materije natakav način da se u drugoj radnoj ili javnoj sredini stvara rizik. Na osnovu procenjenih rizika naradnom mestu i okolini, poslodavac definiše mere za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje, ato su najčešće: održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju, obezbeñivanje propisanih uslova,osposobljavanje zaposlenih, obezbeñenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu, upućivanje zaposlenih naprethodne i periodične preglede i drugo. Za sve ove opisane delatnosti poželjno bi bilo da poslodavacuradi strategiju bezbednosti zdravlja na radu i da vodi brigu prvenstveno o primenih predočenihpreventivnih mera.U Zakonu spomenuta rečenica da „procena rizika treba da se vrši neprekidno“, bez konkretnijepropisanih normativa, nije garancija uspešne provere efikasnost sprovedeninih mera i tako ni procenauspešnosti njihovog sprovoñenja u pogledu otklanjanja i smanjenja rizika, likvidacija nepovoljnihuslova rada, odnosno smanjenja štetnog delovanja, ne dovodi uvek do sprečavanju pojave novihopasnosti u proizvodnji, ne vrši se otkrivanje novih štetnosti i opasnost koje se mogu javljatiuvoñenjem nove tehnologije, promenama u ekonomskoj ili društvenoj sferi, itd.U zemljama Evropske Unije, konkretni primer iz Mañarske, izrada ovakve strategije je obavezaposlodavca zakonom predviñenom kontrolom iste svake treće godine [5]. Strategija preventivnogdelovanja nije zamena postojećih normativa bezbednosti i zdravlja na radu, već poboljšanje uslova zarad, usavršavanje i osposobljavanje rukovodećih kadrova i organizatora proizvodnje u cilju uvoñenjasavremenijih oblika i metoda rada, razvoj i unapreñenje osnovnih elemenata proizvodnje u celini. Ovajjedinstveni sveobuhvatni dokument koji obuhvata proces proizvodnje, organizaciju rada, uslove naradu, socijalne uslove i na delovanje činioca radne i životne sredine treba da je osnovni dokumentbezbednosti i zdravlja na radu kod svakog poslodavca.Ovaj rad ne bavi se načinom i postupkom procene rizika, već želi prikazati program koji sadržipostupke i mere kojima se procenjeni rizici eliminišu ili pak smanjuju na razumne, prihvatljivegranice.Cilj rada je da poslodavci shvate svoj ekonomski interes u tom cilju:a/aktivno treba da su prisutni u propagiranju ekonomskog interesa zaposlenog za pravilan, dobroorganizovan i bezbedan radb/da primene odredbe zakona o obaveznom osiguranju od povreda na radu, profesionalnih oboljenja ioboljenja u vezi sa radom radi obezbeñivanja naknade štete svakoj povreñenoj osobi,c/ što većoj meri primene pravila Evropske Unije, nastojeći da one budu u skladu sa domaćimnormativima,d/periodično proveravaju svih prethodnih aktivnosti, procene postignutih rezultata i u opravdanimslučajevima primena novih, savremenijih prihvatljivijih metoda unapreñenja bezbednosti i zdravlja naradu,e/ angažuju službu medicine rada u identifikaciji i proceni rizika sa posebnim naglaskom naidentifikaciji izvora nastanka profesionalnih oboljenja.496M&S 8(2013)