zbornik radova (.pdf 11,5 MB) - Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti

cilj je pored pojedinca i celog društva. Trajna oštećenja, profesionalne bolesti, porodične tragedije suna jednoj strani koja se neposredno tiče oštećene porodice, dok druga strana, čitavo društvo imaogromne ekonomske gubitke zbog izostanka sa posla, neizvršavanja radnih zadataka. Zbog toga jevrlo bitno da primena pravila bezbednosti i zdravlja na radu budu zadatak sa svesnom primenom kakozaposlenog tako i poslodavca. U tom smislu je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu jasno definisaou sklopu obaveze poslodavaca kao jednu od najvažnijih mera u sprovoñenju bezbednosti i zdravlja naradu, da izvrši procenu rizika na svakom radnom mestu i u radnoj okolini, odnosno da predvidimogućnost nastanka povreda, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenih usled opasnosti, sapredloženim merama za smanjivanje ili eliminaciju izvora koji mogu biti uzroci tih zdravstvenihoštećenja.Pod pojmom poslodavca podrazumeva se domaće ili strano pravno lice odnosno fizičko lice kojezapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica. Procena rizika od nastanka povreda na radu ilioštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i način imere za njihovo otklanjanje vrši se na način i po postupku utvrñenim odredbama Pravilnika o načinu ipostupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Odluka o pokretanju postupka procenerizika mora biti objavljena na način kako bi sa istom bili upoznati svi zaposleni, uključujućipredstavnike zaposlenih, sindikata, odbora za bezbednost i zdravlje na radu. Ovim aktom utvrñuju semoguće vrste opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini, vrši se procena rizika od nastankapovreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnojokolini, utvrñuju se način i mere za njihovo otklanjanje, odnosno smanjenje rizika. Uvoñenjem ovogAkta o proceni rizika poslodavac će u svakom trenutku imati u uvid kakvo je stanje bezbednosti izdravlja u preduzeću odnosno da li njegov zaposleni primenjuje propisane mere za bezbedan i zdravrad.Prvi urañeni dokumenti rañeni su vrlo kvalitetno i stručno, u proceni su učestvovali, pored stručnoglica, nosica projekta – lekari, industrijski psiholozi i druga stručna lica vezani za konkretne radnezadatke za koje se procena radila. Vrlo brzo meñutim pojavili su se pojedinci koji su u suštini vrlomalo znali o rizicima, o merama bezbednosti i da ne govorim (advokati, ekonomisti i dr.) koji sukoristili „Resavsku školu“ - prepisivali originalne stručne radove. Inspekcija rada nije reagovala,nažalost ni danas to ne čini, jednostavno kontroliše da li poslodavac ima akt, ali ne ulazi u suštinu, neproverava istinitost podataka a još manje proverava da li se predložene mere za otklanjanje rizikaprimenjuju [4]. Najveći broj poslodavca je zadovoljan, ispunio je zakonsku obavezu, inspekcija ga nedira, a što akt stoji negde u ormaru baš ga briga. Poslodavci su zaboravili da pored donošenja ovogznačajnog dokumenta njihova je dalja obaveza (koju u Zaključku dokumenta prihvaćaju i svojimpotpisoma i potvrñuju) ne samo da donese akt o proceni rizika, već da stalno prate situaciju procesarada u vezi bezbednosti i zdravlja na radu.Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika treba da sevrše neprekidno, tako što se proverava efikasnost sprovedeninih mera i procenjuje uspešnost njihovogsprovoñenja u pogledu otklanjanja i smanjenja rizika. U slučaju opravdanosti – kada se pojave svakenove opasnosti ili promene nivoa rizika - pristupe izmeni ili dopuni svoje procene.Obavljanje daljeg procesa, odnosno praktična primena predloženih mera u proceni rizika zavisi najvišeod toga da li je poslodavac izabrao pravo lice odgovorno za sprovoñenje kontrole procene, bez obzirada li je istu uradio licencirano pravno lice (ili preduzetnik) ili lice iz redova zaposlenih. Vreme će topokazati, ali već ima komentara da ima ’’promašenih izbora”. Za opravdanost promene Akta u prvomredu je razlog može biti, da su se pojavile nove opasnosti, štetnosti ili okolnosti koje nisu bile opisaneu ranijem aktu o proceni rizika. Ove promene u prvom redu javljaju se u izmeni primenjenetehnologije, korišćenje savremenije opreme, promenama redosleda radnih operacija, odnosno promenedrugih činilaca vezanih za rad i čiji rezultati mogu uticati na bezbednost i zaštitu zdravlja zaposlenih.To mogu biti i činioci radne sredine (promena klimatskih uslova, povećana buka, vibracija pojavanovih hemiskih zagañivača, prašine), kada se javlja povećana ekspozicija zbog nepravilne tehnologijeproizvodnje, neispravne opreme, nepravilno izabrane metodologije rada i kada u slučaju promenenivoa rizika u procesu rada primenjene mere nisu smanjile rizik a procena je zasnovana na lošimpodacima.Drugi razlog izmene ili dopune ovog normativa je pojava svake povrede sa smrtnim posledicama ilise kada se javljaju profesionalna oboljenja. Još jedan razlog izmene i dopune akta je pokušajM&S 8(2013) 495