zbornik radova (.pdf 11,5 MB) - Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti

Najviše nastradalih je iz sektora poljoprivrede (13 smrtno stradalih na100 hiljada zaposlenih), a sledeindustrija (sa 8) i sektor usluga (sa 3 smrtno stradala). [1]O profesionalnim bolestima tačnih statističkih podataka nema, zbog toga što se izvor bolesti otkrijeposle dužeg skrivenog perioda. Pored propisima priznatih profesionalnih bolesti u značajnom broju sejavljaju bolesti čiji uzroci neposredno mogu biti nepovoljni uslovi radne sredine, odnosno nekielementi te sredine koje rizik pojave profesionalne bolesti prouzrokuju. Broj ove bolesti – premaproceni - duplo je veći od broja evidentiranih profesionalnih oboljenja. Savremeni principibezbednosti i zdravlja na radu zahtevaju humanizaciju radne sredine kao i dalekosežne prepoznavanjeljudskih resursa. Ovo shvatanje je u skladu sa interesima poslodavca i sa ekonomskim interesimazajednice, interesima zaposlenog i njegove porodice, na kraju krajeva i u interesu čitavog društva.Savremena bezbednost i zdravlje na radu ne ograničava se samo na preventivne mere. Njeno mesto jeveć kod planiranja i formiranja svakog radnog mesta. Sa druge strane prostire se i na dobroraspoloženje čoveka, značajni deo života provodimo na radnom mestu i zbog toga fizičko i psihičkoraspoloženje čoveka je od bitnog značaja.Radno mesto nije samo mesto obavljanja radnih zadataka nego predstavlja u izvesnom smislu i životniprostor, čiji oblik i kvalitet predstavlja konkretne elemente kvaliteta života svakog čoveka. Na radnommestu zaposleni koristi razna sredstva rada; mašine i ureñaje, alate, tehničku opremu kao i veliki brojopasnih materija koje se u savremenoj proizvodnji primenjuju. Ove materije ponekad i u najmanjimkoličinama i koncentracijama predstavljaju štetnost i opasnost od trovanja, telesnog oštećenja dokancerogenog dejstva.Radno vreme i organizacija rada su od bitnog značaja kod ostvarivanja bezbednog i zdravog rada.Regulacija radnog vremena,u skladu sa medicinskim normama, ograničenje izloženosti štetnim iopasnim materijalima, smanjenjem ili potpunim eliminisanjem fizičkog opterećenja garancija jesigurnosti na radu i u bitnoj meri pomaže očuvanju zdravlja zaposlene osobe. Delovanjepsihosocijalnih činioca, loše raspoloženje na poslu predstavlja iste opasnosti kao neposredni izvoriopasnosti i štetnosti.Sistem bezbednosti i zdravlja na radu će se zaokružiti donošenjem Zakona o osiguranju od povreda naradu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom radi obezbeñivanja naknade štete. Jedna odosnovnih aktivnosti sistema biće usmerena na utvrñivanja uslova i postupka osiguranja sa očekivanimrezultatima uspeha. Osnovni principi na kojima će se zasnivati oblici osiguranja od povreda na radu,profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, kao i njihovo funkcionisanje, zasnivaće se na proceni istepenovanju profesionalnih rizika na radnom mestu osiguranika i uvoñenju obaveznog doprinosa zaovaj vid osiguranja koji će ići na teret poslodavca. Razlog za usvajanje modela posebnog osiguranjaod povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, sadržan je i u činjenici da bi uvreme samog pridruživanja EU bilo koje države, poslodavci, iz država čije osiguranje od povreda naradu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom ide na teret zdravstvenog i penzijskog iinvalidskog osiguranja, bili u povoljnijem položaju u odnosu na poslodavce u državama u kojima jeuveden poseban sistem ovakvog osiguranja, po kome troškove osiguranja snosi poslodavac. Posebnoosiguranje za bezbednost i zdravlje na radu biće ureñeno posebnim zakonom koji će u potpunosti dauredi deo tog osiguranja, obaveze, odgovornosti i prava poslodavaca, zaposlenih, sindikata i državnihorgana koji budu povezani u cilju ostvarivanja tog osiguranja. [2]CILJEVI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU - PROCENA RIZIKA NA RADNOMMESTU I U RADNOJ OKOLINIČovek značajni deo životnog veka provodi na radnom mestu. Sasvim je prirodno da ovo vreme trebada bude u zdravoj, bezbednoj i kulturnoj sredini. Cilj normativa bezbednosti i zaštiti zdravlja naradnom mestu je da prvenstveno spreči povrede na radu i pojave profesionalnih bolesti nezavisno odorganizacione ili vlasničke strukture. Poslodavac je u stalnoj obavezi da stvara i omogući bezbedne izdrave uslove rada. Ovo jasno definiše Zakon o bezbednosti i zdravlja na radu [3] koji propisujeosnovna prava i obaveze, rukovodeću i nadzornu delatnost države, poslove bezbednosti i zdravlja naradu. Učešće, pored poslodavca je i obaveza svakog zaposlenog u sprečavanju povreda na radu, pojaveprofesionalnih i drugih bolesti. Ostvarivanje bezbednih uslova rada, besprekorna primena normativa494M&S 8(2013)