zbornik radova (.pdf 11,5 MB) - Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti

MEðUNARODNA PRAVNA REGULATIVA O ZLOSTAVLjANjU NA RADUNasilje na radnom mestu kao pojava prisutno je širom sveta. Ono poprima globalni karakter. Nakonuočavanja ovog problema, kao odgovor na ovu sve učestaliju pojavu, u Evropi počinje borba zadostojanstvo na radu. Tako, Savet Evrope 1996. godine u Izmenjenoj Evroskoj socijalnoj poveljipredviña pravo na dostojanstvo na poslu [4. str. 551].U Evropskoj uniji se sprovodi veliki broj aktivnosti u cilju borbe protiv mobinga. Veliki broj direktivapredviña zaštitu od mobinga. Na primer, Okvirna direktiva br. 89/391/EEZ o uvoñenju mera zapodsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu iz 1989. godine predviña obavezuposlodavca da se stara o zdravlju i bezbednosti u svakom aspektu koji se odnosi na rad, pa se izlostavljanje zaposlenog na radu pod ovu odredbu može podvesti. Zatim, Evropski parlament je 2001.godine usvojio Rezoluciju o uznemiravanju na radnom mestu koja uzkazuje na brojne negativneposledice mobinga na zaposlene i poslodavce. Takoñe, navodi potrebu da se države suprotstave ovojpojavi i da preispitaju postojeće zakonodavtsvo, pa i izgrade efikasne mehanizme za pravnu zaštitu.Rezolucija, meñutim, ne daje definiciju mobinga.U okviru Ujedinjenih nacija može se reći da je borba protiv zlostavljanja na radu počela još Opštomdeklaracijom o pravima čoveka gde se navodi da se sva ljudska bića rañaju slobodna i jednaka udostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i jedni prema drugima treba da postupajuu duhu bratstva [2, str. 474].Dalje, Generalna skupština je 1966. godine usvojila dva pakta – Meñunarodni pakt o grañanskim ipolitičim pravima i Meñunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Značaj ovihdokumenata ogleda se u tome što su stvorili zajednički svetski standard za unapreñenje i zaštituličnosti, jer se rukovode time da sloboda, pravda i mir u svetu ne mogu da se ostvare bez priznanjauroñenog dostojanstva ljudske ličnosti [1, str. 109].Meñunarodna organizacija rada, kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija koja se bavisocijalnim i radničkim pravima, bavi se i problemom mobinga. Ona mobing odreñuje kao uvredljivoponašanje koje se ispoljava kao surovi, osvetoljubivi, zlonamerni ili ponižavajući pokušaj da sesabotira pojedinac ili grupa zaposlenih [3].Ova meñunarodna organizacija 2003. godine donela je Globalnu strategiju o bezbednosti i zdravlju naradu gde je nacionalna preventivna bezbednost i zdravstvena kultura definisana kao ona u kojoj sepravo na bezbedno i zdravo radno okruženje poštuje na svim nivoima, gde vlade, poslodavci i radniciaktivno učestvuju obezbeñivanju bezbedno i zdravog radnog okruženja kroz sistem definisanih prava,odgovornosti i obaveza i gde se najveći prioritet daje principu prevencije.Na kraju, svakako, treba napomenuti da su pojedine države donele svoje zakone u cilju borbe protivmobinga (mada njihov broj nije veliki) – Francuska, Švedska, Holandija, Švajcarska itd. RepublikaSrbija svoj zakon o mobingu dobila je 2010. godine.ZLOSTAVLJANJE NA RADU U REPUBLICI SRBIJIOpšte napomenePoslednjih godina mobing je predmet velikog interesovanja u Republici Srbiji. Ovo je donekle irazumljivo, jer su zaposleni sve više pod stresom i skloni konfliktima, a sve to zbog nepovoljnihdruštveno-ekonomskih prilika. Mobing je posebno izražen u zemljama u tranziciji gde su radna mestapostala mnogo nesigurnija. Mogu se posebno uočiti i njegovi specifični oblici, kao što je „stečajni“ ili„tranzicioni“ mobing. Naime, u privatnim preduzećima poslodavci često žele da se na što lakši načinreše velikog broja zaposlenih koje su zatekli, pa pribegavaju različitim vrstama mobinga radinavoñenja na „dobrovoljni“ otkaz [4, str 555].Ustav Republike Srbije, kao osnovni i najviši dokument jedne države, propisuje da je Republika Srbijadržava srpskog naroda i svih grañana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi,načelima grañanske demokratije i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Pred Ustavom izakonom svi su jednaki, svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije, zabranjenaje svaka diskriminacija, neposredna ili poseredna, a naročito po osnovu rada, pola, nacionalnepripadnosti, društvenog porekla, imovnog stanja, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta i u drugimslučajevima. Dalje, svako ima pravo na poštovanje svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave usloverada i potrebnu zaštitu na radu. Kao što se može uočiti, brojne odredbe Ustava predviñaju da jeljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga štite i poštuju, da je fizički i psihičkiintegritet čoveka nepovrediv.442M&S 8(2013)