zbornik radova (.pdf 11,5 MB) - Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti

askine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor. Zlostavljanje, u smislu ovog Zakona,jeste i podsticanje ili navoñenje drugih na ovakvo ponašanje.Zlostavljanje na radu treba razlikovati od diskriminacije na radu koja je, takoñe, obrañena uzakonodavstvu Republike Srbije. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, diskriminacija postoji kadase javi svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje(isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovihporodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože,precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkimubeñenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, roñenju, genetskimosobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuñivanosti,starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugimstvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.Zakon o radu Republike Srbije, takoñe se bavi problemom diskriminacije. Zabranjena je neposredna iposredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, roñenje, jezik,rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost,veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje,socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugolično svojstvo. Neposredna diskriminacija je svako postupanje uzrokovano nekim od pomenutihosnova kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu nadruga lica u istoj ili sličnoj situaciji. Posredna diskriminacija, u smislu ovog Zakona, postoji kadaodreñena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji položaj uodnosu na druga lica - lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog odreñenog svojstva, statusa,opredeljenja ili uverenja. Diskriminacija je zabranjena u odnosu na:1) uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje odreñenog posla,2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa,3) obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje,4) napredovanje na poslu,5) otkaz ugovora o radu.Odredbe ugovora o radu kojima se utvrñuje ovakva dskriminacija su ništave.Zakon o radu zabranjuje i uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. Uznemiravanje je svakoneželjeno ponašanje uzrokovano nekim od navedenih osnova koje ima za cilj ili predstavlja povredudostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko,ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Seksualno uznemiravanje jeste svako verbalno, neverbalno ilifizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao izaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće iliuvredljivo okruženje.Diskriminacija i mobing kao pojave imaju odreñene sličnosti, ali, ipak, različito su motivisane i,samim tim, protiv njih se treba boriti na različite načine. Pitanje je šta je to suštinska razlika na osnovukoje će se napraviti razlika izmeñu njih. Može se reći da kod diskriminacije osoba se lišava prava zatošto poseduje odreñene lične karateristike koje je opredeljuju kao pripadnika jedne šire grupe. Kodzlostavljanja na radu, pak, pokretač lošeg odnosa prema žrtvi jeste lični odnos prema njoj, a motivmože biti ljubomora, netrpeljivost, ljutnja. Ali, u ovom slučaju ne postoji predrasuda prema grupikojoj žrtva pripada.Sličnost diskriminacije na radu i zlostavljanja na radu jesu u samoj prirodi, načinu ispoljavanja i, presvega, potencijalnim posledicama. I jedno i drugo ponašanje može dovesti do poniženja zaposlenog,do izolacije od ostatka kolektiva, psihičkih i, uopšte, zdravstvenih problema [6, str. 192-193].Posledice su i samooptuživanje zaposlenog, preispitivanje svojih postupaka, obezvreñivanje spostveneličnosti, usamljenost, ali i agresivnost, samoizolacija, pa sve do alkoholozma, nekontrolisanoguzimanja lekova, poremećaja ishrane, ili čak samoubistva.Mada, istine radi, u pojedinim situacijama zaista nije uvek jednostavno odrediti da li se radi odiskriminaciji ili zlostavljanju na radu u smislu navedenih zakona.M&S 8(2013) 441