zbornik radova (.pdf 11,5 MB) - Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti

nije eksplicitno utvrñen. Stаvovi liderа i ponаšаnjа u vezi sа bezbednošću su verovаtno od većegznаčаjа nego strukture, procesi i sistemi.Analiza je pokazala da je u okruženju kakvo imaju aerodromi potrebno dodatno sprovoditi obuke,ustanoviti procedure i način delegiranja ovlašćenja i odgovornosti, a time i uloga koje lideri treba dapreuzimaju. Obuke iz oblasti liderstva (u sva tri organizaciona preseka) podstiču bezbednosnukomunikaciju na svim nivoima. Takoñe, organizacijska kultura podstiče razvoj svesti o bezbednosti.Bezbednosna kultura, u anglosaksonskoj terminologiji poznata kao just kultura, od lidera očekujekonzistentnost i transparentnost u tretiranju bezbednosnih prestupa i politike bezbednosti.Liderstvo i bezbednost su dva komplementarna, a ne sukobljena zahteva u misiji svake organizacije.Dužnost lidera je da obezbedi strateško usmerenje za upravljanje bezbednošću u svojoj organizaciji, ida motiviše osoblje da se efektivno uključi u stvaranje dobrih performansi bezbednosti. Menadžerivišeg nivoa teže da pokažu efektivno liderstvo u bezbednosti, integrisano sa drugim obavezama iodgovornostima. Menadžeri se oslanjaju na strategiju, strukturu i sisteme, dok se lideri oslanjaju nastil, osoblje, veštine i zajedničke ciljeve.Prvi korаk u liderstvu u аvijаciji jeste priznаnje dа je bezbednost osnovnа poslovnа vrednost i sаstаvnideo sаmog postojаnjа orgаnizаcije. Ovo priznаnje imа veliki uticаj nа zаposlene; oni počinju dаuočаvаju dа njihovа odgovornost imа direktаn uticаj nа njihovo finаnsijsku i fizičku dobrobit. Onipostаju аktivni deo izgrаdnje kulture bezbednosti.Pitanje koji stil liderstva može da se najbolje primeni u visoko regulisanom radnom kontekstuaerodroma i dalje ostaje bez konačnice. Za nastavak istraživanja predlaže se pokretanje daljihistraživanja i uporednih analiza i preporučuje se detaljnija analiza svakog zasebnog pitanja uzutvrñivanje korelacija. Takoñe, sve navedeno upućuje na zaključak da na aerodromima postoji potrebada se sprovede dodatno obrazovanje, osposobljavanje i razvoj lidera o primeni SMS na način kojidoprinosi bezbednosti vazdušnog saobraćaja na aerodromima.LITERATURA[1] Adamshick, M.H.: Leadership and Safety Climate in high-risk Military Organizations,Maryland School of Public Policy, College Park, 2007.[2] Börjesson, M.: Leadership and Safety Culture, Karolinska institutet, Stockholm, 2008.[3] Delišimunović, D.: Menadžer sigurnosti i upravljanje ljudskim resursima. Menadžment isigurnost M&S 2012, Čakovec, 2012.[4] Čendo Metzinger, T., Karabatić, M.: Uloga menadžerskih vještina i sposobnosti u procesuupravljanja krizama. Menadžment i sigurnost M&S 2012, Čakovec, 2012.[5] Flin, R., Yule, S.: Leadership for Safety: Industrial Experience. - Qual Saf Health Care, 13,2004(Suppl II), 45–51. http://qualitysafety.bmj.com (11.1.2013).[6] International Civil Aviation Organization: Safety Management Manual. Doc 9859, AN/460. –Montreal: ICAO, 2006.[7] Kaluza, S., Hauke, A., Starren, A., Drupsteen, L., Bell, N.: Leadership and Occupational Safetyand Health (OSH): An Expert Analysis. EU-OSHA, European Agency for Safety and Health atWork, Luxembuorg, 2012.[8] Martínez- Córcoles, M., Gracia, F.J., Tomás, I., Peiró, J.M., Schöbel, M.: Empowering TeamLeadership and Safety Performance in Nuclear Power Plants: A Multilevel Approach. SafetyScience, 51 (2013), 293–301.[9] O’Dea, A., Flin, R.: The Role of Managerial Leadership in Determining Workplace SafetyOutcomes. Research Report 044, HSE Books; Suffolk, 2003.[10] Palačić, D.: Upravljanje ljudskim potencijalima u sigurnosnim procesima. – Zaštita osoba iimovine u Republici Hrvatskoj, Andragoško učilište Zvonimir, 1-7, Opatija, 2007.[11] Petersen, D.: Safety Management: A Human Approach. – Des Plaines; American Society ofSafety Engineers, 2001.[12] Sikavica, P., Bahtijarević Šiber, F.: Menadžment: Teorija menadžmenta i veliko empirijskoistraživanje u Hrvatskoj. Zagreb: Masmedija, 2004.272M&S 8(2013)