zbornik radova (.pdf 11,5 MB) - Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti

Lideri moraju takoñe biti svesni su postojanja eksternih uticaja na ishode po pitanju bezbednosti, i to:nacionalna kultura, ekonomska klima, industrijski sektor, konkurentno okruženje, regulator, javnost,zainteresovanje strane, sindikati i dr.U praksi, potrebno je imati niz liderskih stilova kako bi neko postao efektivni lider. Liderima sepreporučuje da prošire svoj repertoar liderskih stilova ukoliko primete nedostatak raznovrsnosti.Razmatra se šest stilova liderstva, od čega četiri vode ka poboljšanju radne klime. [7] Koertivni stilprimenjuje se u doba kriza, podrazumeva snažno odlučivanje od vrha (engl. top-down) i uglavnom imanegativan uticaj na radnu klimu, jer zahteva momentalne promene. Autoritativni stil najboljefunkcioniše u situacijama gde je potrebna nova vizija i jasni pravac, i uklapa rad zaposlenih u većuviziju organizacije. Pozitivno utiče na radnu klimu. Afilijativni stil daje prioritet emocijamazaposlenih u odnosu na zadatke i ciljeve, razvija lojalnost i bolju klimu. Motiviše u stresnoj situaciji i(ponovno) uspostavlja harmoniju u timu.Demokratski stil participacijom dolazi do konsenzusa oko zajedničkih odluka u neizvesnimokolnostima. Pozitivno utiče na radnu klimu i podržava poverenje, poštovanje i posvećenost. Stilpostavljanja tempa uspeva u samo-motivišućim i kompetentnim timovima. Lider ima veoma visokestandarde i pokreće zaposlene na takve performanse kroz naporan rad. Radna klima je negativnopogoñena, zaposleni sa lošim performansama su naglašeni i nestaje posvećenost i inicijativa.Podučavajući stil odgovara razvoju ljudskih resursa, kako bi se dugoročno poboljšale performansezaposlenih. Lideri daju podršku, instrukcije i povratne informacije i omogućavaju zaposlenima darazvijaju svoje veštine. Efekat ovakvog stila je pozitivan na radnu klimu.Na radnom mestu, bezbednost mora uvek biti glavna briga svih, lidera i zaposlenih. Bezbedan i zdravrad podrazumeva vreme i trud da se primene pravila bezbednosti. Za visoko rizične poslove kakva jeavijacija, potenciranje poštovanja bezbednosnih pravila čini velike razlike i to ne samo u unapreñenjuradnog života svih pojedinaca. Liderstvo treba da stvara vrednosti bezbednosne kulture, koja dopire donajdubljih pora u organizaciji, do kojih sistemi zaštite ne dostižu.Moguće su dve vrste obuka za liderstvo u bezbednosti: podučavanje (engl. coaching), kako bi seizgradile dobre performanse, i savetovanje (engl. counseling), kako bi se rešili problemi sa lošimperformansama. Od lidera se očekuje kontinualno podučavanje o najbezbednijem načinu da se nekaaktivnost izvede. Njegova je odgovornost da radno okruženje i ceo tim budu bezbedni. Da bi mogaoda to sprovodi, lider mora da ima znanje o aktuelnim pravilima bezbednosti i da obezbedi njihovuprimenu u celom kolektivu. Lični primer je uvek najbolji način da se promoviše bezbedno ponašanje,imajući u vidu da lider mora da bude svestan lične odgovornosti.Lideri na različitim organizacionim nivoima utiču na bezbednost na različite načine. Studije pokazujuda najefektivniji supervizori pružaju podršku, iniciraju diskusije o bezbednosti i daju povratnuinformaciju (interakcija sa zaposlenima). Menadžeri srednjeg nivoa mogu da demonstriraju svojuposvećenost bezbednosti tako što daju prioritet bezbednosti u odnosu na produktivnost, uključuju se uinicijative za bezbednost i akcentuju aktivnosti supervizora ka bezbednosti. Menadžeri višeg nivoa uhijerarhiji doprinose bezbednosti razvojem i obezbeñivanjem resursa za sveobuhvatne programebezbednosti, pokazujući brigu za ljude, ohrabrujući participtivni stil srednjeg menadžmenta isupervizora, jasno i konzistentno dajući podršku bezbednosti kroz transformaciono ponašanje. [5]Najviše rukovodstvo utiče indirektno na politiku komuniciranja. To upućuje na značaj modelaindirektnog liderstva, u kome poverenje u visoki menadžment stvara neophodne uslove zaparticipaciju zaposlenih. [2]PRAKSA LIDERSTVA U BEZBEDNOSTI NA AERODROMIMA – PUT DO IZVRSNOSTIPraksa je osvedočila nekoliko principa liderstva u bezbednosti. Planiranje unapred je ključ uspeha,uloge i obaveze svih moraju biti jasne, i na kraju, lideri svojim delima moraju da potvrñuju svoje reči(engl. walk the talk). Autori istražuju poželjne osobine i ponašanje lidera kako bi odredili njegovuulogu u stimulusu da takvo ponašanje rezultira ishodima po bezbednost. [5]268M&S 8(2013)