zbornik radova (.pdf 11,5 MB) - Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti

smrtnih ishoda u avijaciji oboren na rekordne minimume u poslednjih deset godina. No, dokle god imažrtava avionskih nesreća, strateški planovi vazduhoplovnih organizacija fokusiraju se na to da setransformiše i ojača bezbednost u avijaciji. To podrazumeva promenu kulture vazduhoplovnihorganizacija, meñu njima i aerodroma, kao i distinkciju izmeñu liderstva i rukovoñenja.Bezbednost predstavlja prioritet meñu svim ciljevima i aktivnostima u avijaciji. Stoga, lideri naaerodromima imaju obavezu da preuzmu odgovornost da pozitivno utiču na bezbednost, kao ključnuodliku u sistemu vrednosti svih učesnika u vazdušnom saobraćaju. Kako bi se postigao viši nivobezbednosti, tradicionalne metode analize uzroka nesreća i nezgoda a posteriori (nakon što se onedogode) nisu više dovoljne. Zahteva se proaktivni pristup, analiza trendova i sistema za upravljanjerizicima a priori, pre nego što doñe do nesreće ili nezgode.Koncentracija mnogo različitih aktivnosti na aerodromu stvara jedinstvene okolnosti sa značajnimpotencijalom za dogañanje nezgoda i nesreća. Ovom potencijalu doprinose: obim i strukturasaobraćaja; vremenski ekstremi (nepogode, slaba vidljivost); opasnost od životinjskog sveta; planaerodroma (raspored rulnih staza, pristanišnih platformi, zgrada i mogućnost za neovlašćen ulazak naPSS); neodgovarajuća signalizacija (znaci, oznake, osvetljenje); neprimenjivanje ustanovljenihprocedura; problemi u prenosu informacija (komunikacija); kontrola kretanja vazduhoplova ivozila/opreme (zagušenja u radio vezama, korišćenje nestandardne frazeologije itd.); ograničenjavazdušnog prostora (topografija, prepreke, zahtevi umanjenja buke itd.); bezbednosna pitanja;grañevinske aktivnosti na aerodromu i dr.Da bi se rizici sveli na minimum, ICAO zahteva od država članica da vrše stalne provere ispunjenostipropisanih kriterijuma za bezbednost kao prioritet na aerodromima koji se koriste za meñunarodnisaobraćaj. Nakon nesreće 2001. godine na milanskom aerodromu Linate, svetska vazduhoplovnaprivreda usvojila je sistemski pristup upravljanja bezbednošću 2006. godine kao obaveznu poslovnufunkciju u entitetima vazdušnog saobraćaja. [6] SMS pomaže da se stvori bezbednosna kultura, kojadoprinosi većoj bezbednosti oslanjajući se na četiri komponente za upravljanje rizicima:• politika bezbednosti: izrada procedura i procesa u nekoj organizaciji, potrebnih da seuspostave i postignu ciljevi bezbednosti;• upravljanje rizikom po bezbednost: procena sistemskih rizika da bi se identifikovale i umanjileopasnosti;• osiguranje bezbednosti: kontinualni nadzor i ažuriranje politike i aktivnosti, kako bi seobezbedilo da procesi funkcionišu tako da se rizici sistematski i kontinualno smanjuju;• promocija bezbednosti: kreiranje bezbednosne kulture za svaku oblast rada po svim nivoimaorganizacije.Liderstvo i bezbednost moraju ići skupa kada je reč o aerodromima. Faktori poput odgovornostimenadžmenta, individualne odgovornosti, zadovoljstva poslom i komunikacije važni su jer doprinosepozitivnoj bezbednosnoj kulturi. Praksa aerodroma smatra rukovodioce odgovornima, izmeñu ostalog,za te aspekte bezbednosti, te je itekako u interesu rukovodilaca da se posvete unapreñenju svojihliderskih veština u užoj specijalističkoj oblasti. Nije mnogo urañeno da se ovi aspekti liderstva proučei uporede uticaji različitih modela liderstva u oblasti bezbednosti u avijaciji. Izvrsni lideri moraju biti ustanju da izbalansiraju četiri konkurentna kriterijuma: [9]• profitabilnost i produktivnost;• kontinuitet i efikasnost;• posvećenost i moral;• adaptabilnost i inovacije.Utvrñeno je da postoje tri različita nivoa rukovoñenja na aerodromima, sa posebnim odgovornostimaza bezbednost, i to menadžeri višeg hijerarhijskog nivoa (korporativnog), menadžeri srednjeg nivoa(po procesima) i supervizori (linijski menadžeri, poslovoñe). Uloge i odgovornosti lidera su veomarazličite zavisno od pozicije u hijerarhiji organizacije. Stoga se istraživanju liderstva pristupa u triorganizaciona preseka: operativni (linijski supervizor ili tim lider), taktički (rukovodilac jedinice iliodeljenja) i strateški (viši menadžment, generalni direktor).266M&S 8(2013)