zbornik radova (.pdf 11,5 MB) - Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti

Polazna osnova za kreiranje nacionalne politike, sistema i strategije bezbednosti i zdravlja na radu ineposredno sprovoñenje na nivou poslodavca su meñunarodni dokumenti i aktivnosti meñunarodnihorganizacija 1 koji su u Srbiji, u procesu pripreme za pristupanje EU i istupanje na meñunarodnotržište, implementirani u nacionalni sistem.Ustavom Republike Srbije, pravo na bezbedne uslove rada i zaštitu na radu ustanovljeno je kaoosnovno pravo zaposlenih („Sl.glasnik“, br.98/06). Ustavne odredbe se ne primenjuju neposredno, alise na osnovu ustavnih načela prava i odnosi ureñuju zakonskim i drugim propisima. Zakon obezbednosti i zdravlju na radu („Sl.glasnik RS“, br. 101/2005) predstavlja sistemski zakon za oblastzaštite na radu. U osnovi je usaglašen sa aktima i zahtevima meñunarodnih organizacija (pre svegaMOR – a i EU), kao i sa zakonima država u okruženju i u dobroj meri prilagoñen potrebamasavremenih uslova rada i tržišniom odnosima. Zakon ureñuje obaveze i odgovornostposlodavca/menadžera za bezbednost i zdravlje zaposlenih koje se, izmeñu ostalog odnose, nanormativne aktivnosti (akt o proceni rizika i dr), organizovanje procesa rada i poslova bezbednosti izaštite zdravlja na radu, obaveze prema zaposlenom, u odnosu na radna mesta sa povećanim rizikom,obaveze prema predstavniku zaposlenih u Odboru za bezbednost i zdravlje na radu, obaveze u pogleduodržavanja, pregleda i ispitivanja sredstava za rad i radne okoline, obaveze prema inspekciji rada idrugim subjektima i dr., no za njegovu ulogu lidera u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu svakakosu značajne aktivnosti učenja, osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i usavršavanjeznanja lica za bezbedan rad i zdravlje na radu.Ako se razmotri trijada „poslodavac-lice za bezbednost i zdravlje na radu-radnik“ nije teško shvatiti dau Srbiji na svakom od posmatranih nivoa postoje ozbiljni obrazovni problemi. Nivo znanja većineposlodavaca/menadžera u ovoj oblasti nije zadovoljavajući. Pojedini rukovodioci (obično sa dužimradnim stažom) ostali su na nivou prilično uskih znanja o osnovnim tehnikama i merama zaštite, dok„novi“ privrednici najčešće jednostavno ne poznaju ovu delatnost, ne razumeju njen teorijski osnov,praktične probleme, pravni osnov i socijalni značaj. I pored postojećih profesionalnih kadrova izakonske regulative, može se reći da se ova delatnost ostvaruje prilično „šablonski“ i često na osnovulažne predstave o tome da se pitanjima bezbednosti i zaštite na radu može bilo ko baviti, tako da se,često, za ove poslove angažuju kadrovi koji nemaju odgovarajuće stručno obrazovanje iz ove oblasti.S druge strane, aktuelna su i pitanja kvaliteta obrazovanja i profesionalnog usavršavanja kadrova kojiveć rade na ovim poslovima.Sam radnik često je infantilan kada je u pitanju bezbednost i profesionalna sigurnost. Njemu je običnosvojstven odreñeni nihilizam u odnosu na zaštitu na radu zasnovan na njegovoj slaboj zaštićenosti, ačesto i na osnovu prenebregavajućeg odnosa prema sopstvenom zdravlju. Koreni toga leže u niskomnivou tehničke i zdravstvene kulture, bezbedonosne svesti, sistemu „merljivih“ životnih vrednosti ineodgovarajućem obrazovanju.Sprovedene analize pokazuju da u Srbiji postoji značajna razlika, suprotnost izmeñu dostignutogteorijskog nivoa zaštite na radu i nivoa praktičnog osvajanja tih ideja u radnom procesu [36].Prevazilaženje dualizma teorije i prakse podrazumeva trannsformaciono liderstvo u ovoj oblasti.Rukovodeće i upravljačke strukture moraju da shvate da je učenje i usavršavanje svih zaposlenihključni preduslov transformacije postojećeg stanja u ovoj oblasti. Odlučujući momenat na tom putu jesvakako uspostavljanje i održavanje procedura za obezbeñenje bezbednosne kulture i svesti zaposlenihkoji rade u svakoj relevantnoj funkciji i nivou o:• značaju usaglašenosti sa politikom i procedurama OH&S i sa zahtevima sistema upravljanjaOH&S1 U razvoju zaštitnog zakonodavstva posebno značajna je uloga MOR –a (donela je veći broj konvencija i preporuka kojimaje obezbedila minimum prava iz oblasti radnopravne zaštite, posebno bezbednosti i zdravlja na radu); ali i aktivnostievropskih ekonomskih zajednica i Evropske unije koje su uticale da se izvrši unifikacija propisa zemalja članica na visokomnivou i stvori poseban pravni sistem u ovoj oblasti. U okviru Evropske zajednice odnosno Evropske unije stvoren je tzv.komunitarni, nadnacionalni pravni sistem koji je hijerarhijski iznad nacionalnih pravnih sistema i podrazumeva obavezudržava članica na neposrednu primenu ili implementaciju pravnih akata EU u domaće zakonodavstvo. U EU oblast zaštite naradu se pretežno ureñuje direktivama – Opštom (okvirnom) i posebnim direktivama kojima se regulišu posebni segementizaštite.M&S 8(2013) 257