zbornik radova (.pdf 11,5 MB) - Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti

Značajnija diskusija o pitanjima potrebe kreiranja platforme za komunikaciju o riziku treba da služi zastvaranje mreže (networking), razmenu novih ideja, transfer znanja i prezentovanje najboljih primeraiz prakse u oblasti komunikaije o riziku. U realnosti ova diskusija izostaje iz različitih razloga, a meñunjima je neophodno dotaći se i aktuelnog pitanja medijske slobode u Srbiji.Na tržištu u Srbiji postoje registrovanih svega nekoliko privatnih organizacija koje nude usluge uoblasti upravljanja rizikom i komunikacije o riziku generalno, zatim izradu planova komunikacije oriziku, obezbeñenju treninga i komunikacionih veština neophodnih za reagovanje u vanrednimsituaciama i drugo. Institucionalni aspekt se u oblasti komunikacije o riziku u mnogim segmentimadruštvene zajednice ogleda isključivo u izboru osobe koja je zadužena za odnose sa javnošću (publicrelations).Uloga medija je važna radi iniciranja učesnika u procesu da se krene u neophodne promene pristupa uoblasti komunikacije o riziku koja se zasniva na naučnim činjenicama, a ne na senzacionalizmu ikratkoročnim ciljevima nekih od ‚‚uticaja moći‚‚ o kojima se javno govori, ali ih niko ne deklariše.Bez obzira na mnogobrojne probleme potrebno je ukazati na pomake i poboljšanje u oblastireagovanja medija u odreñenim situacijama i javnosti u celini. I institucije se okreću nekim drugimmetodama rada, ranije nezamislivim u društvu koje još uvek ima karakteristike ranijih razvojnihepoha.Jedna od izuzetno značajnih aktivnosti u cilju poboljšanja komunikacije jeste projekat Evropske unijenaziva: Razvoj Strategije planiranja i implementacije horizontalne komunikacije u Ministarstvuunutrašnjih poslova Republike Srbije. [22]Ministarstvo unutrašnjih poslova je usvojilo Strategiju komunikacije za period od 2010-2012 kojapredstavlja vodič u oblasti razvoja u komunikaciji. Strategija označava jasnu potrebu unutrašnjekomunikacije (uključujući horizontalnu komunikaciju u ministarstvu meñu oganizacionim jedinicama)i kao jedan od prioriteta, transparentnost i javnost u radu. Ona se obezbeñuje kontinuiraniminformisanjem javnosti o trenutnim aktivnostima i postignutim rezultatima kroz rad vladinog Biroa zasaradnju sa medijima i Biroa za informacije od javnog značaja, publikovanjem raznih biltena o raduministartsva i na druge načine. Dokument promoviše dvosmerni dijalog meñu svim zainteresovanimstranama.Strategija je definisala interne i eksterne ciljne grupe. Unutrašnja grupa predstavlja osoblje (personal)ministarstva. Eksterne grupe čine:• Mediji (domaći i strani);• Grañani i nevladine organizacije;• Meñunarodna zajednica (meñunarodne organizaije i ambasade) i• Ostale državne institucije.Bez obzira na ove očigledne pomake aktuelno stanje komunikacije o riziku se u Srbiji u mnogimoblastima može prepoznati u opisu Sandman-a kao ‚‚prva faza razvoja komunikacije o riziku uAmerici, koja je imala za posledicu jednostavno ignorisanje javnosti.“ Radi toga uprkos razvojunormativno pravnog okvira komunikacija o riziku u Srbiju se može uporediti sa onim‚‚karakterističnim za Ameriku u vremenskom periodu pre 1985 godine.“ [23]U budućnosti se komunikacija o riziku treba kreirati na način koji neće ostavljati prostora laičkommišljenju već se isključivo zasnivati na stvaranju uzajamnog poverenja uvažavajući različitostuverenja i prepreka, u razumevanju potreba ostalih zainteresovanih strana i putu ka opštem dobru kaojedinom cilju a ne kratkoročnim, često političkim interesima čije su posledice drastične a odgovornostpo pravilu izostaje.6M&S 8(2013)