zbornik radova (.pdf 11,5 MB) - Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti

i ekologije i nakon 55 godina predstavlja savremenu organizaciju u cilju postizanja adekvatnogstepena bezbednosti društva u celini. Cilj sektora za vanredne situacije je da izgradi, održi i unapredisposobnost čitave nacije kako da preventivno deluje na rizike, tako da i odgovori na izazove i ublažiposledice od različitih rizika i katastrofa sa kojima je Republika Srbija suočena. [17]Sektor obavlja sve aktivnosti vezane za zaštitu, spasavanje i reagovanje sa ciljem jačanjainstitucionalnih kapaciteta u preventivi u slučaju pojave vanredne situacije. Sektor na teritoriji Srbijeima 27 organizacionih jedinica. Sektor se sastoji iz:• Uprave za preventivnu zaštitu;• Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice;• Uprave za upravljanje rizikom;• Uprave za civilnu zaštitu i• Nacionalnog Trening Centra.Slika broj 2. Dijagram učesnika u procesu integrisanog upravljanja rizikom i komunikacijom o rizikuu Republici Srbiji (vodeća uloga Sektora za vanredne situacije)Izvor: Sektor za vanredne situacije Republike Srbije (www.mup.gov.rs)Srbija je zemlja izložena različitim vrstama rizika. [18] Aktuelne okolnosti i nasleñe iz prošlosti kojisu inicirali donosioce odluka da organizuju integrisani sistem za upravljanje rizikom nije rešio i pitanjena koji način kreirati sve neophodne preduslove za njegov efikasniji rad. Ovi preduslovi su neophodniupravo u oblasti smanjenja rizika koja je ocenjena kao neadekvatna u mnogim zvaničnimdokumentima ali i potvrñena načinom reagovanja u odreñenim vanrednim situacijama u poslednjih pargodina. [19] U ovoj oblasti uloga obrazovnog sistema kako u formalnoj tako i neformalnoj oblasti,ima za cilj da kreiranjem studijskih programa u oblasti upravljanja rizikom u zaštiti životne sredine ikomunikacije o riziku doprinese povećanju broja lica koji poseduju znanja i veštine da odgovoreizazovima u oblasti komunikacije o riziku. Obrazovanje predstavlja ključni činilac promena i razvojakritičke refleksije, ekološke svesti i kulture, odgovornosti i kompetencija tako da vizija i konceptodrživog razvoja budu shvaćeni, a metode i sredstva njegove realizacije razvijeni i u praksiopšteprihvaćeni. [20]Najznačajnija potreba unapeñenja u komunikaciji o riziku je evidentirana mnogobrojnim primerima uoblasti politika zaštite životne sredine. Svaki od tih pojedinačnih primera ukazao je na nedostatakstrateškog pristupa u komunikaciji meñu učesnicima u procesu. Nekoliko pozitivnih primera susugerisali da je uspostavljanje savremenog konepta o komunikaciji o riziku moguće na način definisanu Strategiji o društveno odgovornom poslovanju. [21]M&S 8(2013) 5