zbornik radova (.pdf 11,5 MB) - Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti

Postoje mnogobrojne definicije o komunikaciji o riziku u skladu sa okolnostima u kojima se onaprimenjuje. Za potrebe ovog rada autorka je izabrala definiciju zajedničkog projekta Svetskezdravstvene organizacije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj iz njihovog zajedničkogprojekta. U njemu je komunikacija o riziku definisana kao interaktivan proces razmene informacija imišljenja (o zdravlju ili životnoj sredini) izmeñu pojedinaca, medija, zainteresovanih strana i širejavnosti. [11]Peter Sandman, jedan od naznačajnijih eksperata u oblasti komuniacije o riziku ističe da je “aktuelnaverzija komunikacije o riziku kreirana kao vodič za stvaranje partnerstva i dijaloga vlade(kompetentnih institucija za sprovoñenje politika) i industrije sa javnošću.” [12] Komunikacija oriziku je subjekat nekoliko naučnih društvenih teorija i modela koji tragaju za objašnjenjem kako ljudirazmišljaju, rezonuju, deluju i donose odluke u vanrednim situacijama. Neke od ovih teorija se odnosena društveno učenje, grupno odlučivanje, analize odluka i druge teorije i modele.Naučna istraživanja u oblasti komunikacije o riziku se zasnivaju na rezultatima dobijenim u naučnimoblastima: komunikologije, psihologije, sociologije, političkih nauka, lingvistike, novinarstva,antropologije i ekonomije, kao i organizacionih nauka i njihove primene u društvenoj zajednici. [13] Usavremenoj akademskoj zajednici se kreira sve više studijskih programa koji se bave odnosomkognitivnih nauka i komunikologije. Takoñe donosioci odluka koriste teoriju o odlučivanju u ciljupredviñanja reakcije ljudi (stanovništva) u nekoj vanrednoj situaciji. Mnogobrojni su faktori kojidoprinose rastu značaja komunikacije o riziku , pri čemu se moderno društvo karakteriše vladavinominformacionih i komunikacionih tehnologija kao areni za komunikaciju o riziku meñu zainteresvanimstranama.AKTERI KOMUNIKACIJE O RIZIKU U REPUBLICI SRBIJIU Republici Srbiji je normativno-pravnom regulativom koja je u skladu sa onom koja je u upotrebi uEvropskoj uniji definisan značajan broj aktera u oblasti redukcije rizika od prirodnih i antropogenihnesreća u životnoj sredini. Ovi subjekti na osnovu tih ovlašćenja aktivno učestvuju i u oblastikomunikacije o rizicima i implementaciji politike zaštite životne sredine u Srbiji. [14] Zakon ovanrednim situacijama je stvorio jedinstveni pravni okvir za efikasnu zaštitu grañana i imovine uvanrednim situacijama, tj. kada postoje intenzivni rizici, pretnje i posledice za stanovništvo, životnusredinu i imovinu koji zahtevaju pokretanje posebnih mera za njihovo ublažavanje. Ovaj Zakon imaposeban značaj u sistemu redukcije u katastrofama zato što njegove odredbe pomeraju fokus saaspekta spremnosti na odgovor i samog odgovora na katastrofe na prevenciju i smanjenje rizika.Zakon obuhvata smernice i predloge Meñunarodne Strategije za smanjenje rizika od katastrofaUjedinjenih nacija (UN ISDR). [15] Meñunarodna strategija za smanjenje katastrofa je strateški okvir,usvojen od strane država članica Ujedinjenih Nacija sa ciljem da vodi i koordinira napore širokogspektra partnera da se postigne suštinsko smanjenje gubitka od katastrofa i poveća bezbednostzemalja. Ovaj sistem obuhvata brojne organizacije, države, meñuvladine i nevladine organizacije,finansijske institucije, stručne organe i civilno društvo, koji rade zajedno i dele informacije kako bi sesmanjio rizik od opasnosti.Drugi važan dokument za redukciju rizika u Srbiji jeste Nacionalna strategija zaštite i spašavanja. [16]Ova Strategija ima za obavezu da razvije višegodišnji multidisciplinarni program koji treba dainkorporira u sebi upravljanje rizikom i komunikaciju o riziku u cilju njihove redukcije. U njoj jedefinisana uloga predstavnika svih nadležnih institucija, naučnih i obrazovnih i organizacijanevladinog sektora (Crveni krst Srbije, humanitarnih organizacija i različitih udruženja grañana).Najvažniju ulogu u čitavom procesu upravljanja vanrednim situacijama u Republici Srbiji imaju:• Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP-SVS)• Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZS),• Direkcija za vode (DV), Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV);• Republički Seizmološki zavod (RSZ).Sektor za vanredne situacije ima osnovni zadatak da izgradi, održi i unapredi sposobnost preventivnogdelovanja na rizike i odgovori na izazove kao i da ublaži posledice katastrofa koje mogu pogoditiSrbiju i region. Sektor je objedinio ranije postojeće resurse ministarstava unutrašnjih poslova, odbrane4M&S 8(2013)