zbornik radova (.pdf 11,5 MB) - Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti

UPRAVLJANJE RIZIKOM U ŽIVOTNOJ SREDINI S AKCENTOM NA POTREBUKOMUNIKACIJE O NJEMUUpravljanje rizicima u životnoj sredini se ne razlikuje od upravljanja drugim vrstama rizika kojipostoje u savremenoj društvenoj zajednici. Upravljanje ovakvim (ekološkim rizikom/rizicima) semože definisati, odrediti kao zbir aktivnosti koje se odnose na logičan i sistematski metod definisanjapojma rizika u životnoj sredini, identifikacije, analize, ocene, tretmana, monitoringa i komunikacijeekološkog rizika u cilju preduzimanja mera, funkcija ili procesa na način kojim se rizik svodi nanajmanju meru. [7] U Nacionalnom Programu Zaštite životne Republike Srbije rizik je definisan kaomera odreñenog nivoa verovatnoće da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnost poživotnu sredinu, život i zdravlje ljudi. [8]U literaturi i praktičnim aktivnostima mnogobrojnih učesnika u oblasti zaštite životne sredine u zemljii inostranstvu postoje različiti predlozi metodologije procesa upravljanja rizikom. Jedan u praksi odnajprimenjivijih jeste postupak upravljanja rizikom koji se sastoji od šest koraka i koji je prikazan naslici broj 1.Slika broj 1. Šema procesa upravljanja rizikom u životnoj srediniIzvor: Sopstveni izvorOno što je značajan izazov za sve učesnike u procesu implementiranja politike zaštite životne sredinejeste na koji način je neophodno komunicirati o riziku u njoj kako bi se ukoliko je to neophodnoodreñena politika izmenila u skladu sa realnim okolnostima i željenim ciljevima koji su njomedefinisani. Različiti su alati koji su u tom cilju kreirani u akademskoj zajednici, pri čemu se ne možedefinisati jedno univerzalno rešenje o adekvatnom načinu komunikacije o riziku. Zato je jedan odosnovnih elemenata upravljanja rizikom u životnoj sredini komunikacija o njemu koja obezbeñujetačne informacije koje doprinose donošenju pravovremene odluke za sveopštu dobrobit društva.Naučna oblast komunikacije o riziku nastala je osamdesetih godina dvadesetog veka i dinamički serazvija u 21 veku. U istoriji razvoja ove naučne oblasti prepoznaje se značajna veza izmeñupsihologije, spoznaje, komunikologije i informaciono-komunikacionih tehnologija. Naučnici se sveviše bave istraživanjem spoznajnih procesa, tražeći način da izgrade sisteme koji doprinoserazumevanju sistema razumevanja, predikcije o generisanju ljudskih misli i akcija (informacionogprocesuiranja). [9] Naučnici pokušavaju da pronañu odgovor na pitanje kako informacioni procesioblikuju misao o nekom problemu i na koji način razumeti kako će ljudi reagovati u nekoj vanrednojsituaciji koja ih ugrožava na različite načine. Plough i Krimsky su istakli ‘’da je komunikacija o rizikuznačajan skup različitih tema, koje su povezane i tiču se političkog upravljanja percepcijom javnosti oriziku i individualnog odgovora na njih.” [10]M&S 8(2013) 3