Lovac (Broj II 2009) - Lovacki Savez Srbije

www.lovacki-savez-srbije.comГ о д и н а - X L V I I - Б Р О Ј 2 - Д Е Ц Е М Б А Р 2 0 0 9 .ТЕМА БРОЈА:ЕКОНОМИЈАСРНЕЋЕ ДИВЉАЧИ•VUCI SITI A OVCE NA BROJU•LOVITI KOKE DA ILI NE?•JEDAN KALIBAR ZA SVE

SA^UVANA LOVA^KAORGANIZACIJAНа иницијативу Управногодбора Ловачког савезаСрбије и прихватања исте од странеМинистра пољопривреде, шумарства иводопривреде др Саше Драгина у среду21. октобра 2009 године одржана је новаседница Стручне групе за израду нацртазакона о дивљачи и ловству.Како је Ловац, информативно гласилоЛСС, писао до обрта је дошло када јепредлагач покушао променити кључнечланове нацрта а који су се односилина савез и ловачка удружења. ПремаВелики напорПредседник ЛСС Зоран Поповић исекретар Ференц Ирмењиинформацијама које смо добили од проф.др Зорана Поповића, председника ЛССседница Стручне групе протекла је у врлоконструктивној атмосфери и уважавањуставова Ловачког савеза Србије.Шта је договореноЛовачки савез Србије ће према новомнацрту Закона о дивљачи и ловствуобављати дистрибуцију ловних карата.Ловачки савез Србије према овомпредлогу треба да региструје привреднодруштво или предузеће. Пореддистрибуције Савез ће прикупљати иобрађивати податке везане за газдовањеловишта, издавати чланске карте,организовати полагање ловачких испита,организовати издавачку делатност,4заступати ловачку организацију уиностранству, чувати трофеје однационалног значаја и формиратиНационалну комисију за оцењивањеврхунских ловачких трофејаШто се тиче права ловачких удружењечини се да је Стручна група направиланајвеће помаке у члановима који говорео додели газдовању ловиштима. Кључнапозиција и велики камен спотицањабила је одредба по којој досадашњикорисник може имати предност приновој додели ловишта на газдовање.Став представника ЛСС и ЛСВ био је датреба да има предност. У новом нацртуЗакона управо то је изборено. Дакле, приновој додели предност ће имати правниследбеник досадашњег корисника,односно ЛУ које је до тада газдовалопод условом да је испунило све обавезепрема држави. Уз ово треба нагласити даће по формирању ловишта а уколико онаостану у истим границама ловне основеважити до доношења и изласка новогПравилника.Често помињане гаранције које овајзаконски пројекат третира остале су алии даље се не инсистира на банкарскојгаранцији. Шта ће бити гаранцијаодредиће Министра подзаконскимактом и ту ће ЛСС морати поново запреговарачки сто и бранити инетересеЛовачких удружења.Помак је направљен и коддефиниције ловишта па је у том смислуи члан који говори о минималнојповршини ловишта претрпео промену.Дакле ловиште је дефинисано каозаокружена природна целина. По овојдефиницији и минимална површиналовишта која је означена са бројком од2000ха мора бити заокружена природнацелина. Ово практично значи да уколикоземљопоседник има прописаних 2000хаа они не представљају природну целинузбог евентуалног пресецања површинепутевима, рекама, каналима не може сеиздвојити као посебно ловиште.Наравно промена има још каошто је случај са Управником ловишта.Минимална стручна спрема по овомпредлогу Закона је V степен илиспецијалиста за ловство односно заловишта посебне намене 7 степен.Ово практично значи да запослени уловачким удружењима не треба дабрину за своја радна места односноЗакон даје могућност отварања новихи запошљавање нови стручних људи.Корисник ловишта овај посао моженаправити уговором и са овлашћенимпредузећем за пружање таквих услуга.Што се тиче ловаца они остају везаниза своја ЛУ, одбачена је могућност дакуповином ловне карте могу ловити гдежеле.На крају питали смо председникаЛСС, проф.др Поповића да ли ће овакавпредлог бити коначан за седницу Владеи Скупштине Србије или ће опет некомењати текст по сопственом нахођењу.- Овог пута апсолутно сам сигуранда ће управо овај текст бити предметскупштинске расправе. Просто мисмо активностима УО ЛСС зауставилипретходни процес. Урадили смо много усреду на седници Стручне групе и мислимда смо сачували ловачку организацију,права Ловачког савеза Србије и Ловачкихудружења. Захваљујем се министру дрСаши Драгину на разумевању и на томешто је препознао и јасно уочио да јеЛовачки савез Србије као историјска итрадиционална вредност српског ловствакатегорија без које се не може правитиЗакон о дивљачи и ловству. Такођесам му захвалан што је подржао нашграђански концепт организације ловствау Србији Истовремено се захваљујеми члановима Стручне групе који суу заиста конструктивној атмосфериимали разумевања за наше ставове. Накрају морам нагласити да ово није крајборбе за наша права. Остаје велики бројподзаконских аката и правилника коједоноси Министар и ми ће морати окосваког учествовати и у аргументованојрасправи изборити набоље могућепозиције за ловачка удружења. Овопосебно када су у питању Правилници ододели ловишта, гаранцијама, границамаловишта, ценама одстрела дивљачи иживе дивљачи, спречавању штета од и надивљачи рекао је председник Ловачкогсавеза Србије проф.др Зоран Поповић заЛовац.Ј.Т.

Предлог статута ЛССZAKAZANA SKUP[TINA LSSSRBIJEУправни одбор Ловачког савеза Србије,на 10. седници, одржаној 18.11.2009.године у Београду, утврдио је ПредлогСтатута Ловачког савеза Србије и упутио гаСкупштини на усвајање.На истој седници Управног одбораодлучено је да седница Скупштина накојој ће бити одлучено о усвајању новогСтатута Ловачког савеза Србије будеодржана 27.12.2009. године у Београду,у просторијама Факултета ветеринарскемедецине.Усвајање новог Статута врши се ускладу са одлуком Скупштине Ловачкогсавеза Србије, са седнице одржане7.2.2009. године и по одредбама члана78. и 79. Закона о удружењима, (Сл.гл. РСбр. 51/09), који обавезују на усклађивањерада Савеза са новим Законом оудружењима.Предлогом новог Статута утврђеноје, између осталог, да ће се, у складуса одредбама Закона о регионалномразвоју, одлуком Скупштине, образовати7 Ловних региона, са саветима Ловнихрегиона, (осим на подручју АП, где ћеСа седнице Надзорног Одбора ЛССфункције савета вршити Скупштинепокрајинских ловачких савеза) и узмогућност трансформације Ловнихрегиона у Регионалне ловачке савезе.Савети ловних региона, између осталихактивности, предлажу кандидате запредседника Савеза и чланове Управногодбора, Надзорног одбора и Суда части.Предложено је такође и раздвајањефункција председника Ловачког савезаСрбије од функције председникаСкупштине, а надлежности Скупштинеи осталих ораганаусклађене су саодредбама новогЗакона о удружењима.Начин предлагања,избора и опозивасвих органа Савезапрецизно је уређен,а питање учлањењаи престанка чланстватакође је усклађеноса одредбама новогзакона.У сусрет новомЗакону о дивљачиСа седнице УО ЛССи ловству предвиђено је и обављањепривредне делатности у Савезу, узпосебан упис у регистар у складу сазаконом, као и могућност оснивањапривередног друштва-предузећа чији биоснивач био Ловачки савез Србије.Одредбе предложеног новог СтатутаЛовачког савеза Србије у свему суусклађене са одредбама новог Закона оудружењима и Предлогом новог Закона одивљачи и ловству.В.М.TEMEQNO I ODGOVORNOОдговорно, Са седнице НО ЛССДана 30.10 2009. у просторијама ЛССодржана је редовна седница Надзорногодбора ЛСС-а, којом је председаваопредседник, Драган Костадиновић.Начин и приступ на који се разматраообимни дневни ред доводи до закључкада ово тело ради савесно, темељно иодговорно. Акценат је дат на разматрању/ анализи финансијског пословања у токукалендарске 2009. до октобра ове године,контроли исплаћених зарада, давањаи осталих доприноса за првих деветмесеци ове године, контроли трошковапо путним налозима, горива, одржавањавозила, трошкова мобилних телефона,готовинске благајне и сл. Посебно серазматрало о контроли и процедуриисплата са текућих рачуна ЛСС и основа заисплату. Одбор је инсистирао на увиду заначињене трошкове који су предвиђенигодишњим финансијским планом истепену његовог извршења и евентуалногпрекорачења истих.- Врло је важно да се средства трошепо позитивним законским прописима,плански или по одлукама Управногодбора и строго наменски, - истакао је усвом излагању Дејан Милков , члан НО.Одбор је поред осталог закључио дастручне службе ЛСС морају припремитидетаљније и јасније финансијскеизвештаје, са више упореднихприказа и показатеља које ће редовнодостављати Надзорном одбору на увид.Договорена је и форма и обрасци који ћециркулисати у виду финансијских анализаи индексација. Одбор је затражиода њиховим седницама обавезноприсуствује руководилац стручне службеили секретар ЛСС и да то треба постатипракса без преседана. Закључено једа стручне службе морају прецизније,благовремено и јасније достављатиподатке које од њих затражи НО. - Сваконе придржавање ових одредби сматраћесе прекршајем и упослени ће бити позванна одговорност уз дисциплинске мере,закључили су чланови Одбора. Седниције присуствовао и председник ЛСС Проф.др. Зоран Поповић.Lorist pressЛист ловачког савеза Србије5

На основу члана 18. Статута Ловачког савеза Србије и Финансијског плана Ловачког савезаСрбије за 2009.годину, на предлог Комисије за гајење и заштиту дивљачи са седнице одржанедана 18.09.2009. године, Управни одбор ЛСС, на X седници доноси :П Р О Г Р А МУНАПРЕЂИВАЊА ГАЈЕЊА ДИВЉАЧИУ ЛОВНОЈ 2009/2010 ГОДИНИIУ ловној 2009/2010. годиниизвршиће се радови наунапређивању гајења дивљачи, изсредстава Фонда за унапређење гајењадивљачи и то: Израда ловно-техничкихи ловно-узгојних објеката; Уношењедивљачи и Израду објеката за прегледдивљачи, мини хладњача и еколошкихспалионица.Средства за унапређивање гајењаII дивљачи, у ловној 2009/2010.години, у износу од 3.000.000 динара,користиће се као подстицајна средства,и то за:1.Израда ловно-техничких и ловноузгојнихобјеката- у износу од 1.000.000 динара2 . У н о ш е њ е д и в љ а ч иу износу од 1.000.000 динара3.Израду објеката за преглед дивљачи,мини хладњача и еколошких спалионицау износу од 1.000.000 динараРасподелу средстава заIII унапређивање гајења дивљачиу ловној 2009/2010. години утврдићеУправни одбор Ловачког савза Србије, наоснову спроведеног јавног огласа, који јесаставни део овог Програма.Образложење Финасијским планомЛовачког савеза Србије за 2009.годинуобразован је Фонд за унапређењегајења дивљачи па Комисија за гајење изаштиту дивљачи предлаже Управномодбору Савеза да средства из тог Фондабуду коришћена за: Израду ловнотехничкихи ловно-узгојних објеката;Уношење дивљачи и Израду објекатаза преглед дивљачи, мини хладњачаи еколошких спалионица, у износимаутврђеним Програмом. Конкретнарасподела средстава извршиће сепосле спроведеног јавног огласа, који јесаставни део Програма.ПредседникПроф. др Зоран Поповић, с.р.6Ловачки савез СрбијеБрој:775-3/1/0918.11. 2009.годинеБеоградНа основу члана 18. СтатутаЛовачког савеза Србије и Програма унапређења гајења дивљачи уловној 2009/2010 години, Број:775-3/09, од 18.11.2009.године, Управниодбор ЛСС, на X седници утврђује текстО г л а с аза доделу средстава за унапређивањегајења дивљачи у ловној 2009/2010.годиниIРасписује се оглас за доделусредстава за унапређивање гајењадивљачи у ловној 2009/2010. годиниу складу са утврђеним Програмомунапређивања гајења дивљачи у ловној2009/2010. години број 775-3/09 од18.11.2009., године, за следећи вид рада,и то:1 Израда ловно-техничких и ловноузгојнихобјеката - у износу од1.000.000 динара2. Уношење дивљачи у износу од1.000.000 динара3. Израду објеката за прегледдивљачи, мини хладњача и еколошкихспалионица - у износу од 1 . 0 0 0 . 0 0 0динараIIЗахтев за доделу средстава заунапређивање гајења дивљачиу ловној 2009/2010. години (у даљемтексту: захтев) из тачке I овог огласаможе поднети ловачко удружење,члан Ловачког савеза Србије, преко когаЛовачки савез Србије газдује ловиштем,(у даљем тексту: ловачко удружење), акообезбеди сопствено учешће од најмање50 % предрачунске вредности.Захтев се подноси у два примеркаЛовачком савезу Србије, АлексеНенадовића 19-23/II, Београд, у рокуод 30 дана од дана објављивања огласау службеном гласилу Ловачког савезаСрбије.Уз захтев ловачко удружење је дужнода достави следећу документацију:1. Програм и Одлуку надлежногоргана о доношењу програма и Пројекатизраде ловно-техничких и ловно-узгојнихобјеката и извод из Ловне основеловишта-део који се односи на планиранеловно-техничке и ловно-узгојне објекте.2. Програм уношење дивљачи,Одлуку надлежног органа корисника одоношењу програма и извод из Ловнеоснове ловишта-део који се односи напланирана уношења дивљачи.3. Програм и Одлуку надлежног органао доношењу Програма и Пројекат израдеобјеката за преглед дивљачи или минихладњача или еколошких спалионицаЗа тачке од 1-3 Доказ о обезбеђенимсредствима сопственог учешћа у висиниод 50% предрачунске вредности утврђенеПрограмом-извод из финансијског делаГодишњег плана газдовања ловиштем ѕа2009/2010.годину .IIIЗахтеви који се не поднесуу предвиђеном року, каои захтеви уз које није приложенадокументација наведена у тачки II овогогласа неће се узети у разматрање.Уговором који закључујеI V Ловачки савез Србије саловачким удружењем утврђује сеправо коришћења средстава из тачке Iовог огласа, а у зависности од временаизвршења поједине врсте радова.Овај оглас објавити у службеномгласилу Ловачког савеза Србије.ПредседникПроф. др Зоран Поповић, с.р.

На Цетињу одржана седница кооординационог форума CIC-aOPROSTIO SE VEQKO VARI]AKНа састанку 10-те јубиларне сједницеКоординационог Форума ЦИЦ за Средњуи Источну Европу одржане 8-ог Октобра2009 године на Цетињу, још једном јепотврђено да је хармонизација контроледивљачи у свим границама један битандопринос очувању нашег еко система каои боље разумијевање људи.Делегацију ЛСС сачињавали супредседник др Зоран Поповић и секретарФеренц Ирмењи.На сједници је понуђена сва подршкаЦИЦ-овој одлуци да створи новерегионалне центре на основи успјешногдосадашњег рада ЦИЦ координационогфорума за Средњу и Источну Европу.Сви учесници ове сједнице поздрављајуоснивање ЦИЦ координационог форумаза земље Медитерана и подржавајуидеју ЦИЦ-а о заједничким покушајимазаштите дивљачи кроз контролисани лову земљама Централне Азије.На сједници се такође поменулаважност прилагођавања ЦИЦ системамјерења трофеја, који уврштава и питањестаросног доба дивљачи. Учесниципрепоручују да легално обавезујућерегулације појединих држава којеупотребљавају ЦИЦ-ов систем мјерењаПРИЈАТЕЉСКЕ ВЕЗЕСпоразум о сарадњи у областиловства, потписали су представнициАустрије и Србије. Проф. др ЗоранПоповић, у име Ловачког савеза Србијеи др Петер Леберсоргер, у име Централеаустријских покрајинских ловачкихудружења, обавезали су се да ће радитина развијању пријатељских веза и јачањуловачких интереса.Председници после потисивањаповељетрофеја биће надгледане,те сходно томе дивљачкоја је прије временаодстријељена:-неће бити препознатаод стране ЦИЦ-а- и једино ће битимјерена по амандману“погрешна селекција”Учесници се даље веомадистанцирају од било којеги свих неприродних начинаузгоја дивљачи у покушајукреирања “екстремних” трофеја.У наставку примијењене кооперацијеконтроле дивљачи у границамакоординација ће се трудити да пропратиодлуку донесену на ЦИЦ сједници уМаракешу и радиће под три одјељка“Закони и Правила”, “ПримијењенаНаука” и “Култура”.На сједници је још једном потврђензахтјев координационог форума заСредњу и Источну Европу да поднесеадекватну трошковну - позицију у ЦИЦбуџету.Вељко Варићак, оснивач и предсједниккоординационог форума за Средњу иИсточну Европу по завршетку мандата• Амбасада Аустријеотворила врата ловцимаКолико се у Аустрији цени ловствои подржава национална ловачкаорганизација, потврдио је и амбасадорЦлеменс Која, који је у свечаној салиАмбасаде Аустрије у Београду, заједноса др Кристијаном Браwенцом и дрГерхардом Дицкингером, љубазнодочекао чланове српске делегације, међукојима су се нашли и др Саша Орловић,директор управе за шуме МПШВ РС иДушан Пајкић, директор генералногинспектората МПШВ РС. У име ЦИЦсвечаном потписивању су присуствовалиМилорад Перовић, потпредседникЦИЦ и Антон Вршчај, председник ЦИЦкоординацијског форума за средњу иисточну Европу.• Промоција ловстваСекретар Ловачког савеза Србије,Ирмењи Ференц, је присутне водиокроз видео презентацију "Ловачки савезСрбије -јуче, данас, сутра". Речено једа савремено ловство захтева знање,поштовање ловачке традиције каоУчесници форумапредсједника испраћен је аплаузомза изузетан рад. Примио је признањасвих учесника координационог форумаи специјално признање ЦИЦ-а, који гаје именовао као Почасног Амбасадораи оснивача – почасног предсједникакоординационог форума ЦИЦ за Средњуи Источну Европу. Његов наследник ТониВршчај и замјеник предсједника ИмрицхШуба су једногласно одабрани и примилису израз пуног повјерења свих учесника.Присутне делегације:Албанија, Босна и Херцеговина,Бугарска, Чешка, Предсједник ЦИЦ-а,Црна Гора, Румунија, Русија, Србија,Словенија и Словачка.Lorist pressдела културне баштине једног народа,перманентно образовање и додатнуедукацију чланства, како стоји и у текстуспоразума.• Ловна култураЛовачка традиција је очигледанпример националне културе. Овимспоразумом желимо да допринесемомеђусобном разумевању, неговањукултуре лова, одрживог ловства и очувањаприродних ресурса, мислећи на будућегенерације и њихове потребе, нагласилису српски и аустријски ловци.• Рекли послепотписивања СпоразумаПроф. др. Зоран Поповић:"Овоје важан дан за нас. Задовољни смопотписаним споразумом и желимо даучимо на искуствима Аустрије, која је ушлау Европску унију 1995. године. "Др Петер Леберсоргер :" ДржаваАустрија никада не би могла да мењапрописе у области ловства, без сагласностиловачке организације. То се не можедесити. Наша сарадња је изузетна."С.М.Лист ловачког савеза Србије7

EKONOMIJA SRNE]ED I V Q A ^ IС обзиром да срна настањује преко90% ловне површине Србије и притомпружа просечну вредност излова преко600000 евра годишње, адекватноуправљање популацијама ове дивљачипредставља веома значајно питањефункционисања како појединачнихловишта, тако и укупне ловно-привреднеактивности Републике Србије. Управљањезахтева мултидисциплинаран приступкоји обједињује биолошке и социоекономскеелементе. Они се, с једнестране, рефлектују преко атрибутаеколошке равнотеже одређеног подручја,а с друге стране преко економскихрезултата првредних субјеката којигаздују ловиштима. У ту сврху овимрадом обухваћена је анализа газдовањаловиштем “Барајевска река”, којимуправља ловачко удружење “МићаПоповић”– Барајево (што представљапредмет истраживања). Имајући у видуда економски ефекти зависе од бројнихузгојно-експлоатационих параметаракоји се могу померати у одређенимбиолошки прихватљивим границама,циљ овог рада је сагледавање утицајапромена појединих детерминанти узгојаЕлементи / Године– 2003/4 2004/5 2005/6 ПросекПролећна бројност 625 700 596 640Прираст (број) 156 175 149 160Бројност пред лов 781 875 745 800Одстрел (број) 27 37 27 30Губици (број) 54 242 38 111Јесења бројност 700 596 680 659Вредност одстрела (Евра) 3 984 6 587 2 941 4 504Трошкови производње (Евра) 3 729 5 696 2 921 4 115Добит (Евра) 255 891 20 389на економске ефекте газдовања срнећомдивљачи.Како смо радилиИстраживање је засновано наорганизационо-економским моделимакоји су проистекли из трогодишњеанализе газдовања срнећом дивљачи уловишту “Барајевска река” (таб.1).Модели су формулисани по два основа.Први одражава просечне резултате изпосматраног периода, а други, померањаузгојно-експлоатационих параметара убиолошки и економски прихватљивимграницама.Тако, у одговарајућим варијантамамодела, пројектовани годишњиприраст ланади, уместо постојећих 25%,износи 30%; планирани губици, уместопросечних 14%, износе10%; а бројностпопулације срна, уместо 4,46 грла, износи6,00 јединки на 100 ха ловно- продуктивнеповршине за ову врсту.У обрачуну вредности производње(одстрела) коришћене су званичне ценеЛовачког савеза Србије. При том, уваженаје околност да су у структури одстрелаловци туристи, ловећи срндаће трофејневредности од 50 до 114,99 поена, у 2003/4години учествовали са 48%; у 2004/5 са62% а у 2005/6 години са 33%. Односно,да су остатак излова (где доминирајусрне и ланад) обавиле стручне службеи чланови ловачког удружења“МићаПоповић”.Трошкови производње срнећедивљачи су обрачунати на основуинформација из књиговодственеевиденције и финансијских исказаЛовачког удружења. Калкулативнимпоступком, из укупне масе трошкова,издвојени су трошкови директно везаниза срнећу дивљач.8

ЗАКЉУЧАКАнализом остварених и пројекцијомпотенцијалних резултата производњесрнеће дивљачи утврђено је са померањемузгојно-експлоатационих параметара уоквирима биолошки дозвољених граница,могу значајно побољшати економскирезултати. На пример:- свођењем губитака са 14%на 10% добит би се повећала 3,26пута, економичност за 19% а стоперентабилности производње 2,65 пута;- повећањем прираста срна са 25%на 30%, остварила би се преко четирипута већа добит док би се коефицијенатекономичности повећао за 28%;- повећањем заступљеностисрнеће дивљачи са постојећих 4,46 набиолошки оптималних 6 јединки на100 ха ловно-продуктивне површине исвођењем губитака на 10%, при осталимнепромењеним параметрима, повећалаби се економичност производње за 83%,док би се на 100 ха ловно-продуктивнеповршине, уместо 2,71, остваривало 56,46евра добити од ове врсте дивљачи.Проф.др Зоран Поповић,Пољопривредни факултет ЗемунКолики су прирасти губициОд укупно евидентираних губитакакод срнеће дивљачи, категорија ланадиучествује са 24,59%. Узроци губитаканастају као последица дејства различитихбиотичких и абиотичких фактора средине,тако и под утицајем антропогеног фактора.У категорији ланади, услед применепољопривредне механизације страда31,67% грла, од паса који се без контролекрећу по ловишту 20%, док 16,67% ланадинастрада услед хватања и неадекватноггајења у првим данима живота. Осталосу губици проузроковани: постављањемзамки, саобраћајним удесима,механичким повредама, ловокрађом,криволовом, предаторима и др.Реални прираст срна варирао је узависности од године и огледне површинеу распону од 0,65 до 1,10 ланади по једнојполно зрелој срни. Резултати т-тестауказују да статистички значајне разлике(п

NASELIMO DIVOKOZENA NOVA STANI[TAКомлекс разноврсних шумскихекосистема у брдско планинскимподричјима Србије, пружа трајнеоснове и могућности за успешно гајењесвих врста ловне фауне. Поједине врстесу веома угрожене и проређене инасељавају дислоцирана и ограниченастаништа ( тетреб, дивокоза, медвед,камењарка). Ареали појединих врстасе поклапају, користе исте станишнепросторе шумских екосистема који у уукупној обраслој површини под шумомбрдско планинског подручја Србијечине високе изданачке шуме на 90%територије. Преосталих 10% заузимајупланински кршеви, стене, шикаре ишибљаци непродуктивних или малопродуктивних станишта за шумскуили другу производњу. То су углавномкомплекси планинских пашњака,кршевитих страна планина и сливовиклисура и кањона малих простора,величине од 1000 па до 10000 хектара.Ове површине се уз огромне напореи економске издатке могу привестиу више узгојне облике различитефункционалне намене.Међутим ова станишта суфлористички веома богатаразноврсним врстама, што предтављавелику предност и погодност за узгојдивокоза и других врста дивљачикао и успостављање билошкеравнотеже у природи. Успешнонасељавање дивокоза подручјаЂердапа (Д.Бојовић 1964) и у Злотскојклисури ( М. Хаџипавловић 1982-1984), које су некада припадалеаутохтоној фауни тих биотопа, стекласу се одговарајућа стручна искуства и10сазнања, која представљају основнаначела и принципе за будуће интенцијепопуњавања празних еколошких ниша.Екологија станишта ипопулација дивокозеДивокоза је плеистоценска врстакоја насељава станишта врло израженогрељефа у шумском појасу на горњојграници шума и планинских пашњака,као и клисура и кањона река у којимасу се задржала реликтна вегетација изњеног постанка.У великом дијапазону надморскихвисина станишта од 100 до 2500метара дивокозе живе у најразличитимклиматским условима и вертикалномраспрострањењу биљних заједница.Вертикалне миграције, дневне исезонске су карактеристична потребау начину живота дивокоза на овимспецифичним стаништима.Дивокоза је друштвена животиња,креће се у групама које чине породицеод 3-7 јединки, као и у сезонскимкрдима која броје од 30-100 грла.Свако крдо има своју територију иу нормалним условима станишногпростора заузима 400-500 хектараукупне површине. Стадо је приличноверно станишту у оквиру својихнормалних прехрамбених миграција.Спонтане миграцијеМеђутим, понекада се миграцијадивокоза дешавају и на већеудаљености, условљене повећаномгустином популације у ловишту,тражењем нови слободних потенцијалаи услед прогона од стране предатора ичовека.Такве миграције су пјединачне,нису сталне, периодично се јављају иобично једно до пет грла напушта стадои станиште, те крене у освајање новихпростора. Иако ретке, ове миграцијемогу бити понекада добра основа заширење и насељавање нових стаништаи простора. Ово потврђује изоловананалазишта северно од Драве уАустрији, на надморском висинамасредњегорја од 430-1000 м надморскевисине. Дивокозе са планине Таревиђене су 1980- 1982 године кодЉубовије и Косјерића, затим у КањонуКамишине, а 1988 године у кањонуРзава одстрељен је јарац од 100 поена.Ту се и сада налази до 30 грла.Предзнаци ширења ареалазабележени су и у источној Србији салокалитета Ђердапа и Злотске клисуре,где је дивокоза раније успешнонасељена.Спонтана насељавања на овелокалитете не дају гаранцију опстанкаи формирање бројних- оптималнихпопулација услед пјединачно малогброја јединки испод биолошкогминимума и одлучијећег антропогеногфактора мира и заштите.Сaдашња станишта ибројностДо пре само једну деценијудивокозе су у много већем бројунастањивале аутохтона стаништау Србији. Међутим све оно што седогађало у протеклих десте годинаоставило је дубоке трагове и у ловствуи сада су потребни огромни напори заповећање бројности ове дивљачи.Садашња бројност дивокозе јеиспод оптималних, па и минималнихкапацитета за поједина станишта.Бројност у кањону Дрине у НП „Тара“сведена је на 60 грла (1996 године) анекада је бројала 500 грла(1992 године).Нешто је бројнија шарска поулација одоко 500 грла а на Проклетијама лов језабрањен јер је стање са 240 грла исподкапацитета тог станишта.На наовонасељеним стаништимау Ђердапској и Злотској клисурипопулације су стабилне са бројнимстањем од 120 до 150 грла у матичномфонду.Врло значајно је напоменути дасу насељавања вршена 1964 годинеу Полимљу-кањон Дубочице са 11грла и на Столовима у Ибарскојклисури са 13 грла. Обе популациједо средине седамдесетих година судостигле бројност од око 150 грла.Данас су нажалост у Ибарској клисуриистребљене а у Полимљу се виђајупојединачни примерци.Дипл.Инж Љубиша Мариновић

V U C I S I T I AУ недирнутим екосистемима измеђупопулације вука и срнеће дивљачипостоје избалансирани односи и ове двепопулације се налазе у равнотежи.У свим осталим условима, где сепојављују сукцесије, са повећанимпрехрамбеним потенцијалом станишта,густина популације срнеће дивљачисе повећава изнад границе до којеможе бити контролисана од страневучје популације. Ово се дешава збогтога што код вучје популације постојигорња граница густине популације којасе не може прекорачити, али се можеодржавати. Величина ревира вучјегчопора одређена је простором на којемчопор задовољава потребе за храном,заклоном и размножавањем, заједноса механизмом понашања(системдоминантности и потчињености) иостајања у ревиру у облику породице,омогућава веома ефикасну контролупопулације против пренамножавања.Овај простор брањен је од стране чопораи он представља минимални захтев запростором, јер само на довољно великомпростору чопор може да обезбеди свеживотне потребе. Уколико су условисредине повољнији величина овогпростора је мања. Захтев за просторомпредставља основни регулатор густинепопулације коју вучја популација не можеда прекорачи, али настоји да је трајноодржи. Када дође до пренамножења,са аспекта гајења шума, неопходна јередукција густине популације срнећедивљачи на економски подношљивумеру. Самим тим неопходан је ловод стране ловаца каододатна мера засмањење густинепопулације срнећедивљачи.Вучја популација,чија је густина условљенап р е х р а м б е н и мпотенцијалом станишта,настоји да губиткепопулације (настале избило којих разлога утоку године)надокнадиодговарајућим стопамаприраста и да изједначигустину популацијескапацитетомстаништа. Теоретски,вучја популацијау непромењенимусловима срединеостаје бројно константнаако је морталитет једнак наталитету. Уодређеном периоду изједначења стопеморталитета једнаке су стопама прираста.Према томе, величина одстрела заодређени период истодобно представљаи величину текућег периодичног прирастапопулације(Зоф). Када утврдимо постотакприраста популације (пп) величинуосновног фонда рачунамо по формулиОФ= Зоф / пп.Структура чопораУ вучјем чопору размножавају сепо правилу само вук и вучица највишипо рангу. Уколико дође до парењасубдоминантне вучице, услед стресадолази до ресорпције ембриона а акосе чак и окоти доминантни вук и вучицапоједу штенад. Дакле, у структури чопорајесно се разликују доминантни вук ивучица(алфа пар), субдоминантни вуковикоји заједно са алфа паром учествују уодбрани територије чопора, и на крајуштенад доминантног пара.У току лета доминантна вучица којаучествује у репродукцији, налази сена релативно малој, за одгој штенадинајповољнијој површини, а у јесен сепридружује остатку чопора и формира секарактеристична структура чопора.Просторни распоред популацијеВучју популацију карактеришепрстенаста просторни распоредпопулације.Обично 6 чопора чини карактристичанпрстен у чијем центру се налази штенадиз прошлогодишњег легла.Шема просторног распоредамикропопулације1. најјачи чопор у прстену2-5. следећи чопори по рангу6.једногодишњи вукови7.центар активности чопора у ком сеналази овогодишња штенадИнтересантан је начин како сеформира овај прстен.Концем децембра почиње парењеу најјчем чопору. У микропопулацијидолази до спајања два најјача чопора( чопори 1 и 2) и ту се врши рангирањеунутар чопора. Формира се нови чопоркоји се враћа на најбоље станиште иту се паре доминантни вук и вучица. Ујануару се по истом сценарију од остаткачопора (1 и 2) и следећег чопора порангу формира чопор који остаје натериторији означеној са 2. У исто времеод чопора 3 и 4 формира се чопор којиостаје на територији 3. Концем фебруара12

O V C E N A B R O J Uи почетком марта завршава парење унајмлађим чопори који су најслабијерангирани у микропопулацији(чопори 4 и 5) која чини прстен.Бројно стање попуњава се изцентра прстена где се налазе вуцииз прошлогодишњег легла. Остатакједногодишњака запоседа територију6, тако да територија 7 остаје празна ињу насељавају штенад из овогодишњеглегла. Новоформирани чопори изсвојих ревира протерују штенад, тако даони морају да дођу у центар круга којије слободан. Губици који су у чопориманастали у току године попуњавају сеса најјачим јединкама из следећег порангу чопора. Оваквим механизмомспречава се парење у сродству.Срнећа дивљач и вукУ планинским условима, у зимскомпериоду највећи део срнеће дивљачипрезимљава на јужним експозицијамау средогорју .У изданачким шумама сбогатим подрастом зимска крда имајуоптималне услове за презимљавање.Почетком априла најјачи срндаћипочињу да се издвајају из крда и да чистепарогове. Они обележавају и бранепривремене ревире који су формиранина периферији прстена у ком се налазиостатак популације срнеће дивљачи.С топлим данима снежна границапомера се према врховима планина,на јужним експозицијма брже, насеверним спорије.По рангу највиши срндаћи заузимајунове ревире, богате свежим зељастимбиљем богатим беланчевинама, ањихово место заузимају следећи порангу срндаћи .Ово се наставља сведок цели простор не буде запоседнутод стране ревирних срндаћа. У центрупрстена остају најмлађа грла, као исва грла која представљају биолошкивишак у популацији(престарела иболесна грла). Просторно овај прстен сепоклапа са централним прстеном вучјепопулације у коме се налазе најмлађејединке и престарели самци који супротерани из најјачег чопора. Иако сумеханизми формирања “прстена” кодвука и код срнеће дивљачи различитина терену се одређене староснегрупе поклапају и у том смислу постојивисок степен корелације.У ревирима где се налазе трофејнонајјачи срндаћи одстрељују се вучјагрла са највећом трофејном вредношћу.Природна селекција дивљачи дешавасе у овим централним “прстеновима”и комплетан биолошки вишакпопулације бива уграбљен од странепредатора управо на овом простору.Овакав просторни распоред омогућаваи једној и другој популацији оптималнеуслове за опстанак.Вуци сити, а овце набројуЗаштитари природе тврде каковук не треба да се лови и да никад неби правио штете на овцама да ловомнису на минимум сведени фондовисрнеће и друге дивљачи. С друге странеловци тврде да вукови чине огромнештете на дивљачи и да их треба свестина минимум. Ни једни ни други нисуу праву. У карактеристичном “вучјемпрстену” који на одређеном просторучини вучја микропопулацијачопори су рангирани по сназитако да доминантни чопор заузимаревир са оптималним условимамира и адекватним прехрамбенимпотенцијалом. Затим следи следећипо рангу чопор…Младе и престарелејединке налазе се у централномпрстену. У централном прстену, опстајусамо оне најмлађе јединке које имајунајбоље предиспозиције за самосталанлов основног плена (срнеће дивљачи).Упрвом реду то је штенад доминантногчопора која је прва дошла на свет,затимштенад другог чопора по рангу. Јединкекоје представљају биолошки вишак увучјој популацији морају да тражедодатне изворе хране и налазе их надивљим депонијама и неуређениммрциништима у близини насеља.Понекад лове сеоске псе. Јединке којеегзистирају у субоптималним условиманападају и стоку која се неадекватночува. У таквим случајевима, са циљемда створе залихе, покољу далеко вишеоваца него што могу да поједу. Управоовај део популације најлакше страдаод ловаца, локалних сточара или одвозила приликом прелаза путева илипруге. .И тамо где живе у оптималнимусловима вуци понекад начине штету настоци, али се увек или готово увек радио појединачним грлима. По разлици упонашању приликом напада на стокуможе се проценити да ли се вуци натом простору налазе у оптималним илисубоптималним условима средине.Како газдовати савукомСа вуком треба да се газдује каои са сваком другом врстом дивљачи.Циљ газдовања треба да буде дасе трајно очува вучја популација.Да би се то постигло морамо датежимо да популација има нормалнустаросну структуру. Према томе,ловом из популације треба да сеуклоне првенствено јединке којепредстављају биолошки вишак икоје живе у ревирима који пружајусубоптималне услове за опстанаквука. Треба дозволити одстрел иједног дела средњедобних, али и делазрелих (трофејних вукова). При томтреба водити рачуна да се не нарушинормална структура популације,алов јединки из доминантног чопоратреба свести на минимум. Самона тај начин имаћемо нормаланприраст популације који гарантујеопстанак популације. Теоретски, вучјапопулација у непромењеним условимасредине остаје бројно константнаако је морталитет једнак наталитету.У одређеном периоду изједначењастопе морталитета једнаке су стопамаприраста. Према томе, величинаодстрела за одређени периодистодобно представља и величинутекућег периодичног прирастапопулације. На основу овог податкаи постотка прираста популацијеједноставно израчунамо величинуосновног фонда популације, као игустину вучје популације.Да би могли да израчунамо овевредости за свако ловно подручје требада се води тачна евиденција одстрела.За сваког одстрељеног вука требазаписати податке о ловишту и ревиругде је одстрељен, тежину, пол, трофејнувредност.Дипл.Инж Јово ПлећашЛист ловачког савеза Србије13

REDOSLED AKTIVNOSTINAKON ODSTRELA DIVQA^Iциљу што боље одрживостиУ прехрамбене вредности ихигијенске исправности меса дивљачи,упознаћу вас са низом мера и активностикоје сте дужни предузети као ловци иодговорни у ловачким удружењима идруштвима. Дакле, све те активности одмомента одстрела и на месту одстрела,транспорта, расхлађивања, чувањаи складиштења и те како су важне заквалитет, одрживост и трајност меса,као и производа од меса.Будући да су процеси зрења икварења у месу дивљачи бржи ибурнији од истих у месу домаћихживотиња неопходно је наведенепоступке скратити на најмању могућумеру. Наиме, месо дивљачи никада неискрвари довољно, што представљаопасност и идеалну подлогу за развојбактерија и других микроорганизама,те протеолитичког деловања ткивнихензима на масти и масно ткиво.У месо дивљачи убрајамо месодобијено одстрелом зечева, срна,јелена, дивокоза, муфлона, дивљихсвиња, медведа, јазаваца и пернатедивљачи.При ветеринарско-санитарномнадзору меса превасходно требаутврдити да ли је дивљач одстрељенаили је угинула, да ли је сумњива наоболење, да ли је месо свеже или јемесо захваћено процесима трулења.Према одредбама правилникао прегледу стоке за клање и месаза људску исхрану, сматра сенеупотребљивим месо дивљачи којаболује од црног пришта, беснила,шуштавца и других гасних едема,туларемије, псеудотуберкулозе изаразних болести пернате дивљачи.Такође је неупотребљиво месоотроване дивљачи, јако мршавих уследпаразитарних и других болести, старихрана као последица рањавања, а имесо са јаким мирисом по сполу.Одстрел дивљачи представљазавршну меру узгојног рада којомселективно искључујемо из узгојанепожељну и прекобројну дивљач,или дивљач која се налази на врхунцуразвоја након чега следи опадањетрофејне вредности, квалитета иквантитета меса као и репродуктивнихкарактеристика. Зато и разликујемоодстрел типа санитарног, узгојног,редукцијског и редовног.Како је успех лова неизвестан аветеринар ретко присуствује чинуодстрела морамо познавати устаљениред потеза како би сачували квалитетмеса а и накнадно проверилиздравствено стање и хигијенскуисправност меса дивљачи.Шта урадити послеодстрелаТрадиција је да се наконодстрела о одстрељеној дивљачи усклопу ловачке етике одаје почаст изахвала на успешном лову. Након тогаследи што хитнија обрада, посебнокрупне дивљачи, што је битан условза очување свежине и квалитета меса,нарочито у летњим месецима.Најважнија мера подразумева штобрже вађење утробе, тзв. евисцерацијаили егзентерација која такође погодујеи бржем хлађењу трупа. Зато се обрадиприступа одмах на месту одстрелаили најближем прикладном месту.На месту одстрела непожељно је изабрањено скидање коже и расецањетрупа на полутке, а ево зашто! Већ саму уводном делу рекао да месо дивљачиникада довољно не искрвари а да је крвидеална подлога за развој бактеријаи активност ткивних ензима за процескварења меса. А управо кожа јебаријера која спречава контаминацијумеса, не само на месту одстрела већ и утоку транспорта. Кожа такође спречаваутицај спољашњих фактора који утичуна процес зрења меса па је и то разлогда месо дивљачи оставимо у кожи.Труп се отвара целом дужином иваде унутрашњи органи, првенственопробавни који су богати бактеријамаи ензимима, а отварањем постижемои ефекат бржег хлађења. При поступкуевисцерације пажљиво извадитипробавне органе и онемогућити дањихов садржај дође у контакт са месомдивљачи и контаминира га. Зато јепожељно подвезати једњак и завршноцрево, поготово код преживара као штосу срна, јелен, дивокоза и муфлон.Код мушких животиња, пре свегакод вепра, треба одмах уклонитисполне органе, а код јазаваца подрепне,односно парааналне жлезде.Приликом вађења унутрашњихоргана, наглашавам обавезу узимањаузорака за накнадни санитарноветеринарскипреглед. У посебнепластичне кесе издвајају се срце,плућа, јетра, бубрег и слезена, и свакакеса означава посебном етикетом заодстрељену дивљач. Неискориштенидео утробе потребно је дубоко закопатиили нешкодљиво уклонити.Након евисцерације дужности обавеза ловаца је да дивљачтранспортују до објекта наменскиурађеног и одобреног за хлађење гдесе дивљач охлади до +7° Ц. Приликомтранспорта дивљач обавезно упаковатиу јутане вреће или пластичне фолије.Крупну дивљач обесити за задњеноге да боље искрвари, а у циљу бољегхлађења, полутке раздвојити илиделимично одвојити плећку од грудногкоша.При одстрелу дивље свиње,медведа и јазавца обавезно узетиузорак меса за преглед на трихинелозу.У ту сврху најбоље је узети мишићнидео дијафрагме, језик, жвакаћеили међуребарне мишиће, јер су топредилекциона места где се најчешћеналазе узрочници овог паразитарногоболења.Уколико са трупова није скинутакожа, обележавање се врши саунутрашње стране обе потрбушнице.Принцип обраде зечева је исти, алиједна од првих мера након одстрела јеизмокравање. Истискивање мокраћеиз мокраћног мјехура ради се тако штосе зец ухвати за предње ноге и подигне,а затим притискује дланом на доњи деотрбуха. На тај начин уклањамо мокраћукоја има негативан утицај на месо ињегов мирис.О чувању и складиштењу месадивљачи – у следећем бројупроф. др Миленко Стеванчевић14

L O V I T I I L I N EF A Z A N S K E K O K EМеђу ловним стручњацимапостоји подељено мишљење да литреба ловити фазанке - коке илине. Неки сматрају да коке требаодстрељавати, али се други томепротиве.Поред природних односа, за ловцеважну улогу играју још и гледишталовне привреде. Како с тог аспекта изгледапитање одстрела фазанских кока? Неможе се дати уопштен одговор. Одстрелвеома зависи од густине популације уревиру, а да се одстрел кока забрањујеу ревирима с малом популацијом, пресвега онда када се жели повећање њенегустине, то не треба коментарисати.Опасност да ће коке овде престаритине постоји, због високих губитака однепријатеља.У ревирима са средњом густиномпопулације просечно се годишњеодстрели од 50 до 300 мужјака на 1.000хектара. Страдање популације је овдемање због одстрела грабљивица и другихнепријатеља. Стога расте природнадужина животног века кока, те постојиопасност од њиховог „престаривања“, акосе потпуно одрекне одстрела. Јер, старијекоке потискују младе и понекад их иистерују из ревира. Осим тога, фазанскимкокама после четврте године нагло опадамоћ размножавања. У ревирима сасредњом популацијом, дакле, не самода се умереном лову на коке не можеприговорити, него се он чак и препоручује.Ипак, удео кока у целокупном одстрелуне би требало да пређе 20 одсто.У ревирима с добром густиномпопулације фазана, а ту спадају они укојима се на 1.000 хектара улови од 300до 1.000, па и више мужјака, заштитакока не води само до престарелости, негопостоји и појачана опасност да мањи иливећи број кока напусти ревир. Осим тога,ако се коке не лове, брзо ће се постићитаква густина популације при којој ће сеукључити феномен природне регулације.Фазан, наиме, у том погледу подлежеистим биолошким законима као и многедруге животиње у слободној природи,односно прираштај му опада кад сеповећа густина.З а к љ у ч а к :П о т п у н ои з о с т а в љ а њ елова у добримревирима нијесамо биолошкипогрешно, него јеи неекономичнопошто сеп о т е н ц и ј а лразмножавањане користи употпуности.Често се чујеи од ловацада морају, даби се избеглештете од фазана,безусловно далове и фазанскекоке. Ова метода је погодна само за тода се униште многе скромне популацијефазана. Пољске штете од фазана сунемогуће, нарочито где, на пример,на 500 хектара ревира може да сеодстрели само 30 до 100 фазана. Да неморају настати штете и када је могућеодстрелити 3 мужјака по хектару, доказујевећ 20 година ревир Коленфелд западноод Хановера. Његов „део с фазанима“састоји се од језера величине 20 хектара(удолина прошарана трском), око когасе шири 30 хектара земљишта засејаногпшеницом, зоби, јечмом и шећерномрепом. На тих 50 хектара број кока сталносе креће око 100 примерака у пролеће, ада се оне никада не лове.Какви би аргументи још били потребнида се човек залаже за одстрел кока?У причу о одстрелу престарелих кока,вероватно, нико више не верује. У добровођеним ловиштима већ деценијама сефазанке не лове, пошто се планирају каохрана за звери. Куда бисмо стигли кадаби се одстрељивале коке, поготово штосу и непријатељи фазана под заштитомвећом него икад - јастреб, мишар и другипернати и длакави предатори.Последњих неколико година биле суизузетно неповољне временске приликеу доба лежења (хладноће), те су у великојмери смањиле број излежених пилића.У годинама када су повољне временскеприлике, највише 2 до 3 млада фазана поједној коки из пролетњег бројног стањамогу да доживе зрелост за лов. А у лошевођеним ревирима и знатно мање.Изузетно треба одобрити лов на коке,према овом аутору, тамо где се границатежине мужјака приближава границиод 1.000 грама. За то може бити кривапренасељеност.Закључак: Коке не треба ловити,јер већ и због заморености власникаревира у погледу одгоја опада бројностање фазана, зато што фазани само уекстремним случајевима праве штетуна пољима (нарочито у виноградима) изато што фазанске коке више него икадаслуже као храна птицама грабљивицамаи зверима.УЗГОЈНИ ОДСТРЕЛАко је негде учињено да се под„узгојним одстрелом“ сажме само оношто је у узгојном смислу најнеопходније,онда је то учињено у узгојном одстрелуфазанске дивљачи, односно учињеноје онда када се у одређеном ловиштуодстрељују само фазани. Ту се ловципонашају као узгајивачи у правом смислуте речи. Можда би неким млађимловцима ваљало поновити зашто требаодстрељивати само петлове и у чему су туелементи узгоја.Као што је изнето, фазанка снесеЛист ловачког савеза Србије15

око 18 јаја и из њих се излегу фазанчићи,међу којима је подједнак број мужјака иженки. Дакле, пред почетак ловне сезонеу овогодишњем потомству однос половаизносиће 1:1. Међутим, зна се да је увреме парења у пролеће најповољнијиоднос који се креће негде око 1:5. Дакле,у ловишту има вишак петлова, који ће изњега бити изнесени изловљавањем, такода пред зиму крајем ловне сезоне будепостигнут жељени однос полова.Врло су наивне, често тенденциознеи потпуно нестручне тврдње да петловетреба штедети да би их остаодовољан број за парење, ада уместо њих треба ловитикоке. Није далеко од истинеона стара ловачка изрекада је фазанских петловадовољно у ловишту теккада се приликом лова ненаиђе на њих, а да је свеостало вишак. До тога суловци дошли на основудугогодишњег искуства.Нормално је да ће се уловишту увек наћи известанброј престарелих фазанкикоје не доносе прираст.Међутим, приликом њиховогодстрела страдају и коке којесу у најбољој доби, па је утаквом лову, нарочито ако јенестручно изведен, већа штета од користи.У појединим ловачким друштвимаповремено се одстрељују и фазанске коке,које ће и иначе угинути услед старости,те их је, по њима боље одстрелити. Овоје, углавном, појава у оним ловачкимдруштвима која немају довољно фазанскедивљачи, чак ни биолошки минимум, пада би донекле задовољила своје чланове,дозвољава и одстрел кока.Сматра се да овде нема дилема. Стварису потпуно јасне. У ловиштима у којима суеколошки услови неповољни за фазанскудивљач, а жели се ловити и ова врстадивљачи, те се с тога уноси из вештачкогузгоја сваке године и на ове терене, требаловити до последњег примерка и певцеи коке. У оним ловиштима у којима суповољни еколошки услови за фазанскудивљач и у којима се узгаја, не требауопште ловити фазанке - коке. Зашто?По биолошкој законитости, фазанскадивљач се леже у односу полова 1:1. Истотако, а с обзиром на то да фазанска дивљачживи у фамилијама у односу полова 1:6 укорист кока, путем природних губитакаи одстрела фазанских певаца пролећнобројно стање, пред почетак репродукције,треба да буде у наведеном односу полова.Из руке у рукуСама природа се постарала дафазанском певцу да такво рухо да будеуочљивији од коке и самим тим изложенијиприродним непријатељима. Код кока јеобрнут случај. Њихово рухо је такво да сумање уочљиве, што наводи на закључакда је и сама природа заштитила коке, каоносиоце репродукције, путем мимикрије.Међутим, иако је то тако, природнигубици кока су ипак већи. Познато је даоне више страдају од косачица када лежена гнезду, као и од штеточина, јер су мањеопрезне од мужјака. О старосном саставу,путем деловања човека - ловца, не можебити речи. Познато је да су у фазанскимловиштима с осредњим еколошкимусловима, у повољним годинама,нарочито у односу на климатске и условеисхране, једногодишње коке таквогузраста (кондиција, оперјаност, дужинарепа) да их је немогуће неидентификоватиса старим кокама. Који је тај стручњак којиће с вероватноћом од макар 80 одсто битиу стању да одстрели коке које су на границибиолошке старости, односно у добакада је њихова могућност репродукцијеминимална?Са гледишта ловне привреде, шта јекорисно по ловиште: да ли оставити старекоке да угину по биолошким законимаврсте, или одстрелом одстранити изловишта један број, без обзира колики,и младих кока? И ту је одговор потпунојасан. Све зависи од густине популације уловишту. У ловиштима у којима је густинапопулације још недовољна, што је случај увећини наших ловишта, ни у ком случајуне треба одстрељавати коке. У појединимловиштима у којима је густина популацијевелика, у нашим условима, у некимрезерватима где је фазанска дивљачсувише намножена и постоји могућностепидемија, нарочито у оним ловиштима укојима дивљач долази у додир с домаћомживином, или постоји могућност штетана пољопривредним културама, требаодстрељивати фазанске коке јединоради регулисања бројности у односу наекономски капацитет ловишта.Међутим, то није случају нашим ловиштима укојима је, познатим начиномизловљавања фазанскедивљачи, бројност исподкапацитета ловишта.Сигурно је једно, а праксаје то и доказала, у најбољимфазанским ловиштима укојима су ловљене и коке,бројност фазанске дивљачи јенагло опала, а повећала се текпосле 2 до 3 године.Разлози који се честонаводе да се морају ловити икоке да би се избегле штете,само су изговор да би се штовише могло ловити. Најлакшеје одстрелити коку која седиже испред наших ногу,док је код певца то далеко теже (пешачи- извлачи се, брже полеће и брже лети).Наведени разлог је врло погодан начини изговор за лов, па су тако у појединимловиштима смањене популације фазанскедивљачи. У ловиштима у којима се фазанкене лове, сигурно је висина популацијезнатно већа. Престареле коке! Чак ипод предпоставком да смо у стању да ихидентификујемо, да ли у ловиштима требада остану и као храна штеточинама, које суу потпуности или ловостајем заштитили.И још један аргумент. Климатскиуслови у периоду репродукције су честотакви да се годишњи прираштај крећесамо до 0,5 пилета по коки. Па, зар притаквом прирасту и постојећој густинипопулације у већини наших ловишта требаодстрељавати и коке?!Из свега изнетог једини закључци могубити:При садашњем бројном стањуфазанске дивљачи и густини популацијеу нашим ловиштима, не треба ловитифазанске коке уопште, утолико пре штофазанска дивљач само у екстремнимгодинама прави минималне штетепољопривредним културама.16

У ловиштима, у нашим условимаједино у неким резерватима, у којимаје густина популације велика, могу селовити и коке, једино у сврхе регулисањабројности у границама економскогкапацитета ловишта, или у комерцијалнимловиштима која служе искључиво за овесврхе.У оним ловиштима у којима суеколошки услови мање повољни зафазанску дивљач и у која се дивљач уносисваке године, треба одстрељивати ипевце и коке, да би се постигао што већиекономски ефекат, јер је фазанска дивљачу таквим ловиштима, услед непостојањаповољних услова за живот, нарочито збогнедостатка хране и заклона у току јесени,а нарочито зиме, осуђена на пропаст иостављена на милост и немилост разнимдлакавим и пернатим предаторима.Проф.др Зоран РистићКАДА ЛОВИТИ КОКЕ?Наша је препорука да се фазанске кокелове у почетку ловне сезоне, односноодмах по отварању сезоне лова, а то је16. октобар. Ово с тога што у то времепостоји највећа концентрација фазана уловишту и тада, ако се не отвори сезоналова, дешавају се највећи губици. Да бисе смањили губици и да би разредилипопулацију (да је не би „разређивали“предатори) потребно је календарскиотварати сезону.Препорука је да се коке лове на почеткусезоне, зато што ће касније остати све онекоје су највиталније и најздравије и оне ћеући у зиму припремљене, а кроз лов ћебити одстрељене све оне коке које не бипреживеле у суровим зимским месецимабило због хладноће, било од пернатих идлакавих предатора којих стално има уловишту.проф. др Зоран РистићОдређивање старости зечеваO^NA SO^IVA SIGURNAЗа одређивање старости зечевапостоји више метода. Неке од њих врлосу једноставне и у примени не захтевајупосебну стручност, нити техничку анализу,док су друге знатно компликованије, паје за њихову употребу неопходна, поредобученог техничара, и не ретко доброопремљена лабораторија. Наравно,прецизност одређивања старости зечеваје далеко већа, а подаци добијени овомдругом групом метода су и поузданији.У утврђивању старости зеца познатесу методе засноване на боји длаке чела,лакоћи цепања ушију, тежини тела,степену окоштавања сузне кости и си.Закључци о старости, донесени на основуњих, треба да буду коришћени са достарезерви.Мењањем схватања улоге и значајазеца, као члана савремених биоценозаи развојем ловног газдовања, каопривредне гране, долази до развоја новихметода.На основу тежине очнихсочиваВише других истраживача користилосе методом одређивања тежине осушенихочних сочива за утврђивање старостине само зечева, већ и других врстадивљачи. Неки од њих су испитивалиутицај различитих третмана фиксирањаи сушења очних сочива на прецизнострезултата.У лабораторији за ловствоПољопривредног факултета у НовомСаду овај метод одређивања старостизечева користи се од 1967. године.Поступак фиксирања и обраде је што сеодстрељеном зецу пажљиво извади очнајабучица која се ставља у 10% раствораформалина (формалдехида) и у њемудржи 3-4 дана. Сочива се после тог временаваде и суше 72 часа на температури од55-60 степени C у термостату, а затим,као потпуно сува, мере на Метлеровојваги са тачности од 5 мг. Униформностначина препарирања, сушења и мерењасочива од самог почетка усвајања овогметода од стране лабораторије гарантује иотвара могућност упоређивања резултатаиз различитих година. Овако добијениподаци већ су коришћени за испитивањеутицаја различитих метеоролошкихфактора на прираштај зеца. исто иодређивању реалних одстрељенихквота зечева, као мере активне заштитепопулације зеца у ВојводиниНа основу тежине у сувом стању,урађена је подела популација на шестстаросних класа.И стар.кл. до 100 мг- зечеви су стари до 3 месецастар.кл. од 100 до 200 мг- зечеви су стари од 3-6 месецистар.кл. од 200 до 280 мг- зечеви су стари од 6 -12 месецистар.кл. од 280 до 310 мг- зечеви су стари од 1-2 годинестар.кл. од 310 до 370 мг- зечеви су стари од 3-4 годинестар.кл. преко 370 мг- зечеви су стари преко 4 године.Данас се овом методом успешноодређује страост и учешће младих упопулацији у лабораторији Ловачкогсавеза Војводине.У следећем броју ће мо писати вишео значају одређивања старости код зецаметодом мерења тежине очних сочиваи газдинских мера на основу добијенихподатака.Lorist pressЛист ловачког савеза Србије17

JEDAN Kalibar za sveDA ili NE?Дали нам је потребно да имамовише од једног карабина-калибра? Усвету одавно знају одговор на овопитање. Ми још трагамо.У ловачким круговима Србије се већдеценијама води полемика о изборууниверзалног калибра за “све и свашта”.Једна пушка, један калибар, од лисицедо медведа. Правиле су се анкете,анализирана је продаја, рађени су сетестови и прикупљала су се искустваиз практичног лова. Наравно, у игри суодувек били калибри који могу покритисве врсте ловова на нашим теренима. Урешавању те једначине појавиле су семноге “непознате” као што су ставови,навике, афинитети, култура, географскопорекло, историја, струка, маркетинг…Безмало, стигосмо до теоријерелативитета. И све то око једногјединогкалибра што у преводу значиједан карабин. И одмах сви помисле наобртночепни, Маусер систем.На крају, по старом правилу, дваловца – три мишљења, отвара сеПандорина кутија и редовно се око оветеме ломе копља која и два најбољапријатеља могу завадити. Овде требабити опрезан, поготову у земљи Србијигде се и за мање важне теме раскидакумство, губи пријатељство или севише не долази на славу.Наслеђе прошлостиНа нашим просторима се увектрагало за једном пушком којарешава све ситуације у лову. Кажемотрагало, не у смислу који је то калибарвећ како доћи до њега. Ловачкикарабин је одвек значио једно…8x57и модификације војног М-48/М-24.Друштвене околности су до почеткаосамдесетих година прошлог векарешиле проблематику “универзалногкалибра” у Србији. Зашто? Прво, билоје тешко доћи до ловачког карабинаа сретници који су идошли до њега… ималису само један избор.Просто, 8x57 је биоједини доступан, биоје “најбољи” и одмах јепостао “универзални”.Међутим, у последњих30 година популарност.30-06 је већ увеликонарасла тако да јепочела да угрожава већустоличену “икону”.Американац противЕвропљанина. Звезда илиПартизан? Ко је у праву?Ста је боље? Попило сету поприлично шприцера и појелодоста прасића приликом извођењазакључака и анализа. Многи јагањции данас плаћају главом у доказивањуовог питања. Али све се увек “вртело’око једног-јединог калибра.Времена су се променила.Просечном ловцу је данас доступанпоприличан избор домаћег и страногасортимана у свим актуелнимкалибрима. И даље су супер популарни.30-06 и 8x57 али још увек као одлукао избору “универзалног”. Провуче сету и неки 7x64 али опет као једини.Економска ситуација, рецидивпрошлости или ствар навике, тек увектежимо ка “једном“ који мора да решисве ловачке задатке. Многи ловцисе тешко одлучују за други карабин/калибар у својој витрини . Забога,шта ће им два кад је један довољан -свемогућ.. И то траје деценијама. Далису у праву? Наравно да не.ИскустваТеорија о једном-једином карабинује одавно пала у воду. Таква теоријаједноставно не постоји. Један-јединије неприхватљив из рационалнихразлога. Како спојити употребу уОбртночепни карабин идеалан за одстрелсрнеће дивљачи у калибру .243шумским и отвореним ловиштима, одострела лисице до одстрела медведа,на даљинама од 100-300 метара, наразличитим висинским нивоима иразличитим временским утицајима?Како спојити употребу у зависностиод методе лова и врсте дивљачи?Искуства познатих светских познаваоцалова и балистике су категорични дасу три калибра / карабина неопходна.Минимум два, ако се мора. У томправцу постоји пуно препоруказа “батерију” која ће обезбедитиадекватан одабир за сваку врсту лова.Примера ради, у зависности од укусаи афинитета, једна од препорука гласи:.223 рем. 7x64, 9.3x62. Уколико желитедва карабина, предлог би био 6.5x57и 8x57. Препознајете, ово су предлозиевропских ауторитета. Англосаксонциби препоручили: 6 мм.рем, .270 wин.и .338 wин.маг. Ако се задовољаватеса два калибра, одабир би био .243wин и 300 wин маг. Сви предлози сувише него изврсни. У Србији, све врстелова би могли покрити са .243 wин,.30-06 спринг. и 9.3 x62 и све их радиЗастава. Јефтино, поуздано, дуговечно.За одабир два карабина, добитнакомбинација може бити .270 wин. и9.3x62 .18

Полуаутомат добар за више хитаца на краћем растојањуКао што можете приметити, упредлозима царују три пречниказрна / групе. 6-7 мм, 7-8 мм. ипреко 9 мм. Заправо у томе је исуштина избора. Овом поделом седефинише потребна снага и дејствозрна на телу дивљачи приликомодстрела. Потребе диктирају одабири сигуран одстрел. Такође, у изборсу увек уткани афинитети, етика,практичност неопходност и методалова. Да појаснимо. Са високе чекеће одстрел дивље свиње перфектноодрадити кал.7x64 и на 200 мет..Међутим, ту исту црну дивљач једалеко боље и ефикасније дочекатина шумској просеци, у пуном тркуна 20 мет, са 9.3x62 или 9.3x74 илиса .30р Бласер.. Неко ће рећи, свеје то лепо, али мој 30-06 са 8 гр.зрном може оборити лисицу наДвокуглара идеална за дочек црне дивљачипристојној даљини а са 13 грамскимзрном ће бити убитачан за вепра напросеци. Тачно, сложићемо се, алиуз једну корекцију. Колико нам требамуниције, времена и живаца да свакидруги дан, у сезони, препуцавамооптику на различите грамаже зрна.Или да понудимо другачије решење…где мењамо за сваку грамажу зрна- другу оптику. Скупо , зар не. Добраоптика кошта скупље него карабин.Због специфичне балистике, чак ида желимо, код 8x57 не можемоупотребити исти рецепт и остаје намкао једно решење опробано зрно од12.7 гр. Једноставно, овај калибар нетрпи превише лаке пројектиле и збогтога можемо бити у хендикепу.СмисаоПостоји јос много примера којиби послужили као доказ теорији дасу два или три калибра неопходанизбор сваког ловца. Пре свега, разнеметоде лова по правилу захтевају иразличиту конфигурацију оружанихсистема. Узмимо за пример.300wин.маг., 8x57 или .9.3x62 уполуаутоматској верзији са краткомцеви. Убитачан избор за лов црнедивљачи на просекама, шумскимчекама, обраслим теренима. Да ли јето добитна комбинација за одстрелсрндаћа у Војводини на 150-200мет? Да ли њиховаенергија имапотребе за дивљачтелесне масе до 30кг? Овде долазимодо општег закључкада је енергетскипотенцијал узспољну балистику,основ за одабиркалибра и бројцеви који ће мопоседовати. Дане заборавимо,важан значај имаи конфигурацијакарабина и његовак о н с т р у к т и в н ан а м е н а .Конбинована пушка по правилузахтева још један обртночепникарабин у мањем калибру.Полуаутомат, такође. Двокугларе су ионако прављене за хице до 100 мет.,максимално, и по навици су у тежимкалибрима. Обртночепни карабинису дуги и незграпни за непрегледнетерене и немају брз “други “хитац.Ако смо свесни претходних навода,јасно је да је потреба за вишекарабина…нормална појава.Без намере да се уовим нестабилним економскимвременима неко наводи напрекомерни, непотребни трошак,подсетимо да половни Заставинкарабин кошта око 200-250 евра. Имаи јевтинијих. По правилу су у доброми очуваном стању. Признаћете да јето разумна сума, за нешто што ћеслужити деценијама и нешто штоће унапредити ловачку и културуоружја. За мале паре.Размишљамо на гласКод одабира “универзалног”,јединог, морамо бити свесни да јето чедо просека и изнуђено решење.Тешко је са једном “цевком”задовољити све чиниоце кододстрела где је диапазон биомаседивљачи од 10 -300 кг. Просто јенемогуће сачинити такав компромис.Треба размислити о томе и збогздраве памети и због ловачке културе.Није ли мало дегутантно када се умају, у богатом ловишту са срнећомдивљачи, појави ловац наоружанса полуаутоматом у кал. 300wин.маг.? Да ли ће одстрелити срндаћа…вероватно да. Одстрелио би га и сапротив-авионским митраљезом да јето дозвољено, али да ли је то суштиналова, етике, смисла и односа премадивљачи.?На послетку, писац ових редовапрепоручује минимум две пушке/калибра. Рецимо, 6,5x57 и 9.3 x62.Слажемо се и са .243 и .30-06. Акодозволите да искажемо свој суд докраја, топла препорука би била три.Која? Рецимо, .243 wин., .308 wин. и9.3x62. Мешавина Европе и Америкесе најбоље слаже. Схватите нашепредлоге као ствар укуса. А о укусимасе не расправља. Зато, сачините својизбор.А они који поседују само једнукарабинску цев, нека размисле оовом тексту.Дипл.Инж Предраг Ђурђев.Лист ловачког савеза Србије19

Практична употреба ловачког ножаO[TRICOM NIZ DLAKUНож је кроз еволуцију човека остаоједина материјална веза измеђумодерног и праисторијског ловца.Мењали су се материјали од којих јеправљен, мењали су се и услови у којимаје коришћен али његова намена у ловује и даље остала непромењена.Идејада користи оштрицуполомљене кости,рога, шкољку, кљун, панџе угинуле илиубијене животиње као и комада оштрогкремена које је могао наћи у околиниу којој је обитавао, учинила је човекасупериорнијим у односу на врсте сакојима је делио територију. Поимањемупотребне вредностиоруђа које је “открио”древни ловац у његовимверовањима тој алаткипридаје и духовну вредност.Ова два фактора уњеговој свести отварајунове димензије у његовомживоту…Израду, употребуи поседовање, што јебило сасвим довољно дапостане… Хомо Сапиенс.Неће проћи многовремена, а нож ће почетида својим новим облицимаи материјалима од којих јеизрађен оцртава не самокарактер, начин живота, статус, физичкеи менталне способности власника, већи читавих народа. Ма колико карикаизмеђу древног и данашњег ловца којунож чини - била јака, модерна временасу искреирала модерног ловца и модераннож и исту су ту везу довела до… апсурда.Суочен са обиљем понуде, аистовремено драматично ускраћен заприлику да га користи, модеран ловацчесто чини грешку у избору ножа.Наравно, ствар је сасвим прихватљивауколико нож има искључиво декоративнусврху која ће власнику првенственослужити као статусни симбол.Наредни редови заиста неће иматисврху да потенцирају укус аутора, нитида фаворизирају или куде било којегпроизвођача или модела који ће битипоменути или критиковани.ИскустваМоја искуства са ловачким ножевимапочињу у детињству старим солингеномкласичног облика оштрице и дршком одпластике која је изгледом потсећала најеленски рог. Јевтин и једноставан ножкоји је са лакоћом секао лескове прутовеза пецање и рашље за праћке, чистиорибу, отварао украдене лубенице и гулиокожу зечева. После њега су дошла и прваразочарења у форми традиционалногнемачког ловачког ножа са длакавоми неудобном дршком од срнеће ноге,танком и дугом оштрицом коју је задршку спајао комад изгравираног челика.И дан данас покушавам да схватимлогику креатора и корисника истог.Можда када би сви у лов носили вуненечарапе до колена и такав нож уденут упосебан џеп на страни кратких панталонаса трегерима…можда. Неколико годинакасније крајем седамдесетих жељени“Wхите Хунтер” пуца по пола, а сањиме и веровања у име и у стварнуупотребљивост те оштрице…У осталом уСлавонији у то време није било ни бизонани слонова. Окрећући се ножевимаза које сам сматрао да им се функцијапоказала у пракси, ношен још једномзаблудом, на ремен поносно качим“боwие” са оштрицом од 15 цм.Не нешто вешт али не баш ни невешту оштрењу никада га нисам успеонаоштрити, а облик, величина и баланс сусе показали једино добрим за забијањеу тарабе. И данас поседујем један пумин“боwие” који је у колекцији више иземотивних разлога…док га као ловачкинож срдачно не препоручујем. Сувишедугачка оштрица, лоше криве и пресекаса дисропорционално танком и лаганомдршком чини већину боwие моделапректично неупотребљивом за свху којојслужи ловачки нож.Веровање да је један нож у ловудовољан је оправдано уколико му јепримарна сврха сецкање сланине и лука.У том случају заиста не треба ићи даљеод џепног ножа просечног квалитета ицене. Међутим, ако ловац сам обављаобраду улова (посебно високе дивљачи)потребна су најмање два ножа…усупротном би и професионалнимесари користили само једаннож. Мој најчешћи избор судве карбонске оштрице накоје сам сам ставио дршке икоје задовољавају све захтевеу обради свињске, јеленске иостале крупне дивљачи .Први је скоро два векастар и по облику и материјалунепромењен Греен Риверов“скиннер”, а други јекратка ламинирана оштрицаскандинавског порекла измале приватне радионицекоју користим и за обрадуситне дивљачи. Уколико ловзахтева вишедневни боравак на теренуи камповање, велика и тешка оштрицаса дебељом дршком старијег брата безпроблема обавља и назахтевније послове.Премда су резултати “сам свој мајстор”подухвата и намера да направим ножпо мери задовољили њихове примарнеи секундарне намене , респект премареномираним произвођачима ножевакоји су успели да задрже квалитет и ценуће увек постојати. Руски “кyзил”, шведски“фаллкнивен’, амерички “барк ривер” ијапански “хаттори” су само неки које сампробао, које користим и на којесе ловац може ослонити и неће гаизневерити.Иделан и универзалан нож не постоји,исто као што не постоји идеалан илиуниверзалан калибар, аутомобил…жена.20

Потребе или заблудеПрогрес у “квалитети” израде, дизајнаи материјала у односу на сврху за коју секористи не иду увек у прилог оном ко ћеих на концу користити. Рецимо, фамознакука или “гут хоок” на крају оштрице пригорњој страни не само да нарушава изгледножа него својом наменом ма колико утеорији била оправдана у пракси задајеглавобоље (и прстобоље). Вековималовци отварају стомак дивљачи без теружне куке и не просецају црева јерједноставно знају како се нож користи.Често такви ножеви имају ергономскизакривљену дршку која прилично леполежи у руци када се нож нормално држиали када га треба окренути на другу странуда би се користила кука таква дршка губисваки смисао. На концу, и по питању њенеоправданости…има ли хируршки скалпелгут хоок!?Друга ствар су штитници на дршциножа који по опште прихваћеномверовању требали да спречеклизање руке са дршке наоштрицу. Када? При убадањуножем! Покушајте, снага којомчините замах и коначан ударацје еквивалентна сили којомстишћете дршку или што бинаш народ рекао рефлеx. Сврхаштитника је да заустави продордршке у предмет обраде. Њихованамена је такође разумљивакод борилачких ножева и дугихсечива где у ствари штите прстеод опонентове оштрице али уруковању ножем у лову штитницивише сметају него што користе. Довољноје погледати облик било којег Пукко ножа,јапанског Аикуцхи или поједини моделиТанто ножа и размислити зашто врхунскимајстори у изради ножева нису стављалитакве штитнике за њихову клијентелу…одговор је једноставан…Није билопотребе.Омча на крају дршке би по свемусудећи требала да има исту сврху као иремен на женској торбици. Да се пребаципреко зглоба руке и да се нож слободнољуја на удаљености од вена која јекраћа од дужине сечива. Језиво. Која јеоправданост омче? Ако нож случајноклизне из руке да не оде у воду или да непадне на земљу? Јесте ли икада видели данеко гули дивљу свињу изнад олимпијскогбазена? Ни један месар нема омчу на свомножу и никада не покушава да га ухватикада му је испадао из руке.ОдабирДебате еxперата измедју избора висококарбонске острице и оне од нерђајућегчелика ма колико биле аргументоване иутемељене са обе стране, често доводе доситуације у којима је потезање заступанеопције сасвим могуће.Карбонске оштрице су тврђе и дужедрже оштрину али када се деси да сеоштрица потпуно иступи прилично тешкосе поново формира и оштри. Проблем кодкарбоских оштрица је… склоност корозији.Такви ножеви по правилу после употребетребају бити очишћени и осушени јеркорозија на самом сечиву управо збогмикронске дебљине најлакше и најбрженагриза материал. Уколико се не користедуже време не препоручује се да остану уфотроли због стварања конденза.Мало компликовано, али ако је првипосао после лова чишћење пушке немаразлога да се и ножу који је обавио деопосла не посвети пар минута.Оштрице од нерђајућег челикасу углавном скупље због цене самогматеријала и једноставније су заодржавање мада, ни оне, упркос називу неостају потпуно имуне на корозију. Лакшесе тупе него карбонске али се и лакшеоштре. Код јефтинијих изведби стањенаоштрица је због мекоће материјалаизузетно подложна оштећењима која сеуглавном манифестују у облику зубаца наоштрици.Материјали од којих се раде дршкесу далеко разноврснији по особинамаи пореклу од оних од којих се правеоштрице.Дрво је најзаступљеније и вероватноиз тог разлога и најкритикованијиматеријал. Ни најјефтиније дрво као инајскупље и најегзотичније неће издржатидуго уколико није прописно обрађено изаштићено .( барк Ривер-ов “”wоодланд“ са дрском од десерт иронwоод) Као иостали природни материјали подложно јеатмосферским, хемијским и механичкимутицајима. Дршка од рога ловачком ножудаје имаге, поузданост у квалитет дршкеи сигурност у корисћењу ножа. Неколиковрста јелењих рогова, а посебно рогод Самбара које је својевремено Пумакористила за њихове златне серије судавали тим ножевима уникатан и изгледи удобност. Козији и овчији рог су ређезаступљени али добро урађени не заостајуза јелењим.Кост је углавном јефтина замена зарог. Осим готово занемариве разлике уизгледу (када се површина кости рељефнообради слично рогу) по другим особинамакост као материјал парира рогу кадасу одређени облици и намене дршке упитању.Синтетика по правилу нађе жртву. Упрвом реду због стабилности материјалакоји премда вештачки немора увек да изгледа мањеатрактивно од природног.Мицарта и Цориан сусинтетички полимери сашироком употребом који сеу последње време све чешћевиђају на дршкама ножева.Можда не изгледају елегантнои не дају импресију исконскоги ловачког на ножевима алису веома захвални на “раднимножевима”.Свет у којем живимо ипотрошачки менталитет којинам полако намеће нормеи мења навике веома често не иде укорист последњем у ланцу. Све чешће,стара изрека “ако не знаш шта је доброкупи шта је скупо” губи на тежини када јетржиште ножева у питању. Данас добар иупотребљив нож мозе да се нађе за 100еура…скроман износ у поређењу са векомтрајања и осталим трошковима које ловпотражује. Непосредна размена искуставапа и она преко медија са људима који делеово врсту интересовања често доводи досусрета са особама за које је добар нождобар али који увек траже више и боље.Човек чије познавање ножева и чијемишљење у вези са њима ценим јеједном изрекао следеће: ”Можда никда уживоту нећу имати прилику да поседујем“Холланд & Холланд” пушку али самсигуран да могу приуштити себи нож ...утаквој категорији“.“Fair enough” што би Енглези рекли.Рајко КрнићЛист ловачког савеза Србије21

Ловна кинологијаLOVA^KI PSI U LOVUNA DIVQE SVIWE PRIGONOMГрупни лов на дивље свиње пригономтоком јесењих и зимских месеци, посебноу ограђеним ловиштима са повећаномгустином насељености дивљачи, веомаје омиљен у свим земљама Европе, па икод нас. Постоје бројне организованегрупе ловаца које не жале новаца дадоживе овај изузетно узбудљив лов нанајборбенију и најпаметнију дивљачнашег континента и зато су ловиштакоја су у стању да такав лов приредетоком читаве сезоне лова пуна ловацатуриста.би лов на дивље свињеДа пригоном потпуно успеоније довољно да се располажедобро уређеним ловиштем, са свимнеопходним ловно техничким објектима,да су дивље свиње бројне и да су стручноособље и погоничи добро увежбаниза овај начин лова. Као најпаметнијаврста наше дивљачи, дивље свиње, апосебно старија, трофејно највреднијагрла, веома брзо схвате и добро запамтекакве их све опасности вребају из правцау коме их погоничи желе усмерити и већпосле неколико ловова почињу озбиљнетешкоће да се дивље свиње из шумскихгустиша покрену и усмере у правцу линијестрелаца. Ту више никаква галама нитибука коју погоничи производе не помаже,већ дивље свиње остају притајене унајвећим густишима не померајући се никада им погоничи прошђу на сасвим малорастојање од свега неколико метара. Већна почетку ловне сезоне веома брзопостаје скоро правило да најкрупнијивепрови,и када се покрену, бежеуправо у супротном правцу од жељеног,пробијајући се кроз линију погонича.Једино право решење за успешнијилов на дивље свиње пригоном јекоришћење добро обучених ловачкихпаса, што има бројне предности. Својимлавежом ловачки пси, са једне стране,уносе живост и целокупан ловачкидоживљај чине још узбудљивијим, садруге стране, пси лавежом упозоравајуловце да је дивљач покренута иозначавају правац њеног кретања, иконачно, својим њухом и способношћуда се завуку и у највеће густише, псинепогрешиво откривају дивље свињекоје су се притајиле чекајући да линијапогонича прође, и тако омогућавајупогоничима да их покрену у бег или их исами покрећу.Добар, употребљив пас за лов наПред полазак у лов, ловиште Плавнадивље свиње пригоном мора поседоватиследећа својства: добар њух да осетии открије скривене дивље свиње угустишима као и да прати траг здраве илирањене дивљачи, неопходну храбростда им приђе на мало растојање, јак ичујан глас којим их мора непрекиднооблајавати док се не покрену и гонитикада су у покрету, неопходну опрезностда би вешто избегавао нападе дивљихсвиња и опасне повреде које могу нанети,довољну упорност при облајавањудивљачи у месту да би омогућио ловцуили погоничу да се откривеној дивљачиприближи, довољну али не и претерануупорност при гоњењу покренуте дивљачида би омогућио успешан хитац ловцимана ватреној линији али био спреман ипри руци водичу када се крене у следећепогоне у току истог ловног дана, једнакоспособан за самосталан рад као и за раду групи и водљив и послушан да би увекслушао наредбе водича и био и од правепомоћи у лову. Одличне ловачке псе којиодговарају свим овим захтевима нијелако одгајити и обучити али се уз нештоупорности то свакако може успешноучинити што ће се вишеструко каснијеисплатити ,јер је њихова помоћ у ловунепроцењива.Свако квалитетно ловиштена дивље свиње пригоном скоро да се неможе замислити без групе од неколико паи до више десетина добро обучених паса,без чије помоћи лов бива неупоредивомање успешан.У погледу расе паса које сунајпогодније за овај начин лова на дивљесвиње, може се закључити да сама расаније увек од пресудног значаја јер у свимрасама гонића и јамара, па чак и птичара(посебно немачких оштродлаких) ицуњаваца а неретко и мелеза постојепримерци који се изразито успешно могукористити у овом лову. Ипак, уопштеносе може закључити да се у ограђенимловиштима са великом бројношћудивљачи, у којима се организује вишепригона у току дана, кратконоге расе којесу спорије у свом кретању и мање упорнеу гоњењу покренуте дивљачи, показујукао боље прилагођене овом начинулова од раса дугоногих, често изразитоупорних гонића. Због свог доброг њуха,храбрости и разборитости и јаког и чујноггласа, брак јазавичари и јазавичари(пре свега оштродлаки) веома се честокористе и то са веома добрим успехом.Немачки ловни теријери су услед сјајнефизичке грађе, велике ловачке страсти,неустрашивости и (понекад и претеране)агресивности , а истовремено и мањесклоности за предуго гоњење дивљачи,такође сјајни помагачи у овом лову,посебно они примерци који поседујудобар њух и склоност да се гласнооглашавају на трагу дивљачи.Сличнеособине поседују и фокс теријери, велштеријери, џек расел теријери и другесличне расе. У свету постоје и другепогодне расе кратконогих гонића, међукојима су најпознатији биглови који имајуи ту предност да као шарени, тробојнипси, не могу бити у брзини и при слабојвидљивости у густишу замењени заназиме дивље свиње, што се понекаддешава расама тамне боје (теријерима,јазавичарима, брак јазавичарима).Удобро организованим ловиштима у светуи погоничи и ловачки пси који учествују упригону носе упадљиве црвене прслукетако да је свака забуна онемогућена.мр Михајло Хаџи-Павловић22

Млади и ловZA BOQITAKLOVA^KOG PODMLATKAКомисијаза рад саловачкимподмладком Ловачког савеза Србијеодржала је 26.новембра 2009.годинеу Нишу у просторијама Ловачкогудружења “Ниш” своју седницу накојој је констатовала да је рад у односуна претходни период има позитивногпомака у раду са децом у ловачкимудружењима али комисија сматра да је тонедовољно јер се ради о појединачнимслучајевима. Такође се констатује да неманикаквих контаката са децом из ловачкихудружења са подручја Косова и Метохијеи да би требало проширити комисијуједним чланом из ове покрајине. Радомседнице руководио је Драган Курјачки,председник Комисије за рад са ловачкимподмладком ЛСС.Комисија даље предлаже да битребало одржавати седнице по ловнимобластима уз обавезно присуство ловнихрадника који раде са децом или којижеле да раде и то из удружења која суиз те области, вршити презентације половним областима о раду са ловачкимподмладком именовати члановекомисије за координаторе за рад саловачким подмладцима за све ловнеобласти, урадити јединствени списакчланова ловачких подмладака по угледуна списак чланова ЛСС и инициратида само деца која су на том спискунепрекидно дуже од 3 године могуполагати ловачки испит без обавезногприправничког стажа како би се избеглемогуће злоупотребе ових повољностипри полагању и наставити са израдомПриручника о раду ловачког подмладкачувараприроде који је инициран изапочет од стране Комисије за рад саловачким подмладком ЛС Војводине.Прикупити, наснимити и поделити поудружењима едукативне материјале којимогу ловним радницима бити од користиу раду са децом.У даљем раду на овој седнициКомисија је усвојила коначан текстПредлога Правилника о ловачкомподмладку-чуварима природе и упућујеУправном одбору ЛСС на одобравање.Такође је УО ЛСС прослеђен Предлог заизмену и допуну Правилника о програмуи условима за полагање ловачког испитаи то у члану4. који би требало да гласи:„Члан ловачког подмладка ловачкогудружења, до стицања пунолетстваСа седнице комисијеима статус млађег приправника. Млађиприправник који је у континуитетуимао овај статус дуже од три године,а у последњој години пре стицањапунолетства водио Дневник, стичеуслов да може полагати ловачки испиту календарској години у којој навршава18 година а даном стицања пунолетствадобија статус редовног члана. „Поред ових Правилника УО ЛСС упућенје и Предлог Правилника о одржавањуловно-стрељачких дисциплина Ловачкогсавеза Србије за чланове ловачкогподмладка а покренута је иницијативаза израду нове чланске карте, амблема ибеџа за ловачки подмладак ЛССКурјачки Драган, председникКомисије представио је члановимаједну тему за рад са децом коју јеприпремила стручни сарадник ЛССФилиповић Софија као један од основаза даљи рад. Материјал је рађен напримеру теме „Природа је мој завичај“.Оваквих и сличних тема би требалообрађивати што више и максималноукључивати децу у њихову примену.СТИЖУ МЛАДИОРЛОВИДеци из подмлатка ловачкихудружења и осталој деци која волеприроду и животиње Слађана Ђурђевић,ловџика из Ниша посветила је књигуу којој детаљно обрађује програмшколовања ловачког подмладка подназивом „Орлови“- Дарујем на дар програм школе јерсу деца најбољи чувари природе и знамда ће је сачувати, рекла је Слађана за нашлист..У оквиру трајања предавања узетоје у обзир да се раде многе активности,као што су акције у ловишту, посетафазанерији, посета гатера, ликовнеактивности, покретање дечијег ловачкогчасописа у коме би се обрађибвалетеме о свему што буде урадио ловачкиподмладак, прављење солишта ихранилишта, изношење прихране задивљач, пребројавање дивљачи.Предвиђен је и дечији фонд гдемогу да се укључе донатори и од тихсредстава да могу да учествују у куповинифазанчића, чувању у прихватилишту ииспуштање у ловиште.Сврха ове школе ловачког подмладкаје да деца могу да покажу своју љубавпрема природи, животињама па идружење са другом децом из другихловачких удружења.У програм образовања биће укључениеколози, шумари, агрономи, ветеринари,управници ловишта, ловочувари, оружар,Слађана Ђурђевићинспекција, лекар, наставник ликовногваспитања и новинари.На крају школе предвиђен језаједнички испит и такмичење младихловаца. Школа иначе траје четирисеместра.Lorist pressЛист ловачког савеза Србије23

ИЗ ЛД „Фазан“Банатско АранђеловоКОЧОВАТСКАЛИСИЦА ПООСМИ ПУТМиша ТеофановИНФО70 чланова Ловачког друштва“Фазан“ из Банатског Аранђелова газдујеловиштем површине 10000 хектара усаставу Ловачког удружења“Срндаћ“Нови Кнежевац.Са фондовима срнеће дивљачи од1000 грла на пролетњем пребројавањуи овогодишњим планом одстрела од237 грла, са великим фондовима зецаи планом одстрела од 370 јединки иуношењем 1000 фазанских пилића усвоје прихватилиште од једног хектараи планом одстрела од 750 јединки иплановима ове године са комерцијалнимловом од 400-500 фазана.Агилни ловци ЛД БанатскоАранђелово су уз прихватилиште зафазане изградили ловачку кућу- Салаш засмештај ловаца туриста.У ловишту ЛД „Фазан“ БанатскоАранђелово налази се и резерват дропљеи тренутно има пет јединки од укупнепопулације од тридесетак колико сеналази на простору ширег резервата.Уз агилног председника МишуТеофанова ловци Банатског Аранђелованастављају крупним корацима напред узаштити дивљачи и очувању природе.ЛОВ НА КОЧОВАТСКУЛИСИЦУ16.1.2010 године, осми пут по реду ЛД „ФАЗАН“ Банатско Аранђелово организујетрадиционални лов на „КОЧОВАТСКУЛИСИЦУ“, уз традиционални банатскидоручак, ручак и томболом котизација половцу је 1000 динара. Окупљање је од 7-9часова испред ловачког дома у БанатскомАранђелову. Више информације се можедобити путем телефона 0230/89027На седмој КОЧОВАТСКОЈ ЛИСИЦИбило 150 учесника из свих местаВојводине, Београда, Крагујевца,Богатића, Шапца.Н.В.Искуства Бачке Паланке уповећању популације зечије дивљачиС М А Њ И Т ИБ Р О Ј Н О С ТЛИСИЦАДецембра месеца 2000. годинеУправни одбор Ловачког друштва „Јелен“из Бачке Паланке донело је одлуку дасе лов лисица мора интензивирати. Утом смислу усвојен је предлог да се засваку одстрељену лисицу ловцу исплатинакнада од 500,00 динара. Такође једонета одлука да сваки ловац можесамостално да иде у лов на лисице (што јеу складу са Правилником ЛСС).На ову одлуку Управни одбор ЛД„Јелен“ се одлучио због тога што јебројност зечије дивљачи у ловишту билонезадовољавајуће, а у једном часописукоји се бави ловном проблематикомпрочитали смо текст у коме Др. HeinrichSpittler из института за ловство Државногзавода за екологију, пољопривреду ишумарство из Бона тврди да лисица утиче75% на губитке на зечијој популацији.До ових резултата дошао је вршећиистраживања у појединим ловиштима уНемачкој.Разрађујући даље ова сазнања иискуства немачког научника прво смоу оквиру ловачког друштва направилистриктна правила игре како сваки ловацмора да се понаша приликом одласка идоласка из лова, али смо с друге странедозволили да се лов на овог предаторапо жељи обавља 365 дана у годинипридржавајући се Правилника ЛСС.Већ у првој години број одстрељенихлисица је премашио 100, а затим се у тихпрвих 3 – 4 године кретао између 110 и122 комада по години. С друге стране већ2004. године бројност зеца се фрапантноповећала да би у 2005. години одстрелзеца био повећан за 400% у односу на2000. годину. Морамо напоменути ичињеницу да смо на једном ловномтерену приликом пребројавања упролеће 2001. године на 100 хектараизбројали свега 4 зеца да би на истој тојповршини на пролећном пребројавању2009. било преко 50 комада.Током протеклих 3 године одстрелнаквота у нашем ловном ревиру је око 800комада зеца.Ову квоту испуњавамо утоку 6 – 7 ловних дана у предвиђеномкалендарском року, а ако узмемо у обзири број јединки које страдају од рањавањау току лова, а не буду пронађене, тај бројсигурно премашује 1000 комада. И поредоваквог лова на крају ловне сезоне остајематични фонд који је прилично великшто се потврђује и сваке наредне годинеприликом пролећног пребројавања.Овакав начин рада неспорно јепоказао у пракси своје добре странедрастичним повећањем фонда зечиједивљачи на терену, али је показао иодређене проблеме. У последње 2године повеаћан је број жалби од странепољопривредника на штете које зечевиправе поготово у пролеће на тек изниклимкултурама које се тада сеју. Но, без обзирана ове можемо рећи и „слатке проблеме“,морамо истаћи и чињеницу да се још увеку многим друштвима лов на предатореили не спроводи или чак забрањује, илисе спроводи рестриктивно уз могућностодласка у лов 3 пута недељно као далисица не једе сваки дан, а присутне суи забране употребе ловачког карабинаи слично. Ако овој проблематицидодамо и нагло повећање и ширењешакала које је присутно у свим ловнимревирима широм Србије неспорно једа лов на предаторе треба максималноинтензивирати како би се спасао фондкорисне ловне дивљачи. Наравно, свакилов мора бити под контролом и у складуза Законом о ловству и Правилником ЛСС.Мр. Лазар Шарац24

Лов ловили побратимиЗАЈЕДНОБАЧКОТОПОЛЧАНИИ НЕГОТИНЦИУ оквиру дугогодишње сарадње,која је трасирана с краја прошлог века,између Ловачких удружења „Панонија“у Бачкој Тополи и „Хајдук Вељко“ уНеготину, крајем новембра организованје традиционални сусрет ова двапобратимска удружења.Циљ оваквих сусрета је, заправоразмена ловачких искустава на планугаздовања племенитом дивљачи. Например од Неготинаца се много моженаучити о узгоју дивљих свиња, јеленаи срнеће дивљачи, а од БачкотополчанаТРЕБИЊЦИ УКЛЕКУЛовачко друштво „Бегеј“ у Клекугаздује на 2600 хектара ловнеповршине и налази се у саставу ЛУ„Зрењанин“ Зрењанин. Село познатопо кршним Херцеговцима које јеовде донела чувена Осма офанзива.Познато и по великом броју врхунскихспортиста који су прославили српсковитештво у спортском надметању.Требали посебно напомињати да јеКлек изнедрио такве асове као што субраћа Грбићи или Бодирога.Ловну сезону отворили су како тои доликује са својим побратимима изТребиња. Зов старог завичаја и завичајадедова и прадедова из Херцеговине јенешто што у Клеку има посебну дражи поштовање. Видело се то и на овомдружењу и заједничком лову.о мерама за гајењефазанске дивљачии зеца. Заједничкодружење оплемењеноје и са разговоримао привреднојсарадњи ова дваграда где су ловцисамо катализатор уразговорима, а наЗадовољни учесници лова и дружењапривредницима остаједа се договоре.У атару Његошева, гдеФурњикић.се ловило, било је фазана и зеца па су свиОвим путем, преко ловаца желим даучесници у лову били намирени.се захвалим свима који су допринели да- Чекамо да у Крајини падну снегови,се у Бачкој Тополи и Његошеву пријатнопа да се ловцима Његошева домаћинскиосећамо.Како се очекује, ловци Паноније,реванширамо – каже председник ЛУњих око тридесетак, ће пут Неготина„Хајдук Вељко“ у Неготину др. Душанкренути половином јануара.С. Стојановић- Целу годинусе веселимо дадођемо овде и даса браћом ловимо идружимо се. Овде сеједноставно осећамокао да смо код куће.Жељни смо једнидругих и сваки путнам потекну сузе нарастанку, рекао јеповодом заједничкогдружења председникЛУ „Леотар“ Требиње Томислав-ТоњоЋурић.Председник Ловачког друштва„Бегеј“ из Клека Слободан Дурсун видноодушевљен и задовољан доласкомпријатеља и земљака из Требиња занаш лист изјавио је:- Дружимо се девет година и заловце Клека је данашњи дан празник.Клек је после ИИ светског рата насељенстановништвом управо из ТребињаОдушевљени ХерцеговциИНФОи околине. И ја сам као беба од двегодине донет у Војводину. ДолазакТребињаца је просто мирис и зовродног краја. Данас код нас ловимозеца а у децембру ће мо ићи кодпобратима у Требиње где ће нам онипоред лепог дружења приредити ловна дивље свиње, шумску шљуку и вука.Требињци иначе у децембру славе90 година од оснивања свог удружењаа позив на ову свечаност добила је инаша редакција.ЕКСПАНЗИЈАБРОЈНОСТИШАКАЛА УВОЈВОДИНИСпретни ловац Дејан Милков у Футогучлан ЛУ „Подунавље“ Футог одстрелиоје четири шакала за петнаест дана.Шакали мужјак, женка и два младаодстрељени су у ловишту „Подунавље“Футог, ловни ревир „Јаребица“ Футог укасним вечерњим сатима са ловачкимкарабином „Застава“ цал. 223 рем. Упољском делу ловишта званом „Ђипови“.Први шакал у ловном ревиру Јаребицаодстрељен је 2008 године, а сада сепроцењује да их има око 10 јединки. Уприобаљу Дунава у ревиру „Фаза“ Бегечбројност популације шакала је још већа ипроцењује се на 30-так комада. Познатоје да ова врста предатора зна направитиштете на популацији ловостајем и трајнозаштићеним врстама дивљачи уколикосе пренамножи у ловишту. Сматрамо даконтролисана бројност овог предаторапо јединици површине има право наопстанак у природи и никако не требатежити ка потпуном истребљењупопулације.У сваком случају а обзиром на наглоширење популације у целој Европи,ловци с правом очекују реч стручњакакоји су позвани и прозвани да дају својсуд о будућности овог предатора.Д.М.Лист ловачког савеза Србије25

ПОВЕЉА ОБРАТИМЉЕЊУ28.11.2009 у Великом Градиштупотписана повеља о братимљењуЛовачког Удружења Нова Молдава ,Председници Слађан Марковић иЉуца КиселицаИНФОРумунија и Ловачког Удружења ГолубВелико Градиште. Испред ЛУ НоваМолдава исту је потписао председникЉуца Киселица уз присуство секретараЗвездана Константиновића а испредЛУ Голуб Велико Градиште председникСлађан Марковић.У разговору са секретаромЛУ Нова Молдава ЗвезданомКонстантиновићем сазнајемода газдују ловиштем површине80000 хектара и да има 250чланова, ловиште је од низијскогдо брдско планинског саизласком на Дунав. Од гајенихврста дивљачи у ловишту језаступљена јеленска дивљач,дивља свиња, срнећа дивљач,зец, фазан, медвед, вук.Ловачко удружење НоваМолдава има запослено 7професионалних ловочувара и једногрибо чувара те управника ловишта исекретара обједињеног у једној особи.Систем ораганизације ловства уРумунији иде од Ловачког удружења,Жупанија, централни савезИнтересантноје напоменути да Румунија са 23 милионастановнка има 86000 ловаца, и да суобавезе сваког ловца годишње око 200евра.Поводом потписивања ове повељепредседник ЛУ“Голуб“ Велико ГрадиштеСлађан Марковић рекао је за наш лист:- Ова повеља представља докуменато трајној сарадњи ловаца нашег Ловачкогудружења и ловаца Нове Молдаве.Према овом споразуму константно ћемо вршити размену искустава у областиловства, културе и сарађивати на свимпољима од заједничких изложби додружења и лова.ЈЕПУРИЈАДА28.11.2009 године у селу Тополонвниккод Великог Градишта у организацијиЛовачке секције из истоименог селаодржана је девета по реду манифестацијау кувању зечијег гулаша под називомЈепуријада. А Јепуријада носи називПобедници Јепуријадепо зецу. Село Тополовник је претежнонасељено Власима а на влашком зецједноставно гласи ЈЕПУР.У организацији ЛУ „Голуб“ ВеликоГрадиште и секције Тополовникучествовало је 13 екипа из околних местаи екипа из Ловачког удружења Ниш.У препуној сали Дома културе одржанје културно-уметнички програм узсплет народних кола које је извело КУД„Властимир Павловић-Царевац из ВеликогГрадишта након чега супроглашени победници.Најмлађи учесникдевете Јепуријаде био јеНемање Стојимировић изТополовника најстаријиучесник је био РаткоМишић из Заплања.Треће место у кувањучувеног Тополовничког гулаша од зецаосвојила је екипа из Ловачке секцијеВелико Градиште, друго место припало јеекипи Ловачке секције Рам а победила јеекипа ловаца из Заплања. Победницимасу уручени пехари Ловачког савезаСрбије а које је предао подпредседникИлија Елезовић који је и поздравио овајимпозантни скуп ловаца.Иначе ова манифестација јерепубличког карактера и у званичномје календару ЛСС. Према речима ЗвонкаПерића, председника Ловачке секцијеу Тополовнику, иначе највеће у ЛУ, већследеће године Јепуријада ће битимеђународна смотра јер ће на њојучествовати и екипе из Румуније и БиХ.Јепуријаду су осим ЛСС подржалијош и СО Велико Градиште и Туристичкаорганизација општине.Ненад ВурдељаИз ЛУ „Врла“ Сурдулица“ВУКОВИ ХАРАЈУПрема информацији коју смо добилиод Славише Костића, управника ловиштау ЛУ „Врла“ у Сурдулици вукови ових данахарају овим крајем. У моменту писањаове вести вукови су у једном засеокупоред Сурдулице само за једну ноћзаклали 16 оваца, две козе и неколиколовних и неловних паса.Ово је огромна штета за овадомаћинства јер ово је сточарски краји људи живе од тих закланих оваца икоза. Зато ми ловци предузимамо сведа смањимо бројност овог предатора.Ове сезоне одстрелили смо два вукаали бројност и даље расте. Уз то морамнагласити и велике штете које вуковиправе на фонду срнеће дивљачи, рекао језа Ловац управник Костић.Ловци овог удружења чине све дадивљач има оптималне услове за својразвој. Тако су изнели 2,5 тона зрнастехране. Сами су засејали кукуруз, посејалиовас и чичоку.- Ове културе смо засејали како бидивље свиње одвратили од штета напољопривредним усевима. И код вуковапокушавамо сличном одржавањемсталних мрциништа. Имамо успеха.Дивље свиње чине мање штете аштете од вукова покушавамо свести наминимум, закључио је у разговору заЛовац управник Славиша Костић.Драган Костадиновић26

ДОМАЋИНСКИУ БАШАИДУЛовити у Башаиду зеца представљазадовољство које нећете моћи осетитиу другим ловиштима . Овде ће васна зборном месту сачекати сређен иБашаидски ловци, после успешног ловареновиран ловачки дом. Двориште сасвим потребним пратећим објектима.Посебно се истичу новосаграђенибоксови за псе. Одлазак у ловиштеовде је посебна прича. За ову наменуспецијално су направљене двеприколице са тапацираним седиштима.Обе су прекривене зеленом церадом накојој је исписан назив ловачког удружења,,Ловачко удружење „Фазан“ Башаид. Уједној седе пушачи у другој непушачи.Лов изводи до перфекције ловникБранко Јанков. И за лов су Башаиђанидобро опремљени. Лови се дубокомпотковицом а кретање се цело времекоординира са пет радио станица којеје за овакве прилике набавило Ловачкоудружење.Сваки ловац јео трошку удружењадобио ловачки прслук.О трошку удружењаће и доручковати уловишту. Није овдекрај привилегијамачланства у овомд о м а ћ и н с к о мловачком удружењу.З а х в а љ у ј у ћ иизванредној сарадњиса ловцима из Улциња,15 чланова о трошкуЛУ „Фазан“ Башаидлетује у овом познатомЦрногорском летовалишту. За узвратУлцињани четири дана лове у Башаиду.Спојено лепо са корисним.Председник Ловачког удружења јеБранислав Чолак, гази други мандат и петгодина је на челу Башаидских ловаца.- Наше опредељење је перманентноулагање у дивљач, ловно-техничке иловно узгојне објекте. Тако смо поредреновирања ловачког дома где смоИНФОзаменили инсталације, опремиликухињу посебну пажњу посветилидивљачи. Подигли смо нова појилишта,нове високе чеке али и посебну пажњупосветили заштити дивљачи. Посебноистичем да смо у последњих пет годинауспели повећати фонд срнеће дивљачи завише од три пута. Пре пет година у нашемловишту од 7500ха имали смо само 100јединки а сада са поносом можемо рећида је пролећно пребројавање показалобројку од 350 грла, истиче председникЧолак у разговору за наш лист.Што се тиче бројности зеца, довољноговори податак да је овде пролећнобројање показало 55 јединки на 110ха.Ова бројност требала би обезбедитиквалитетну туристичку понуду али….- Мислим да је цена у одстрелу од33 евра велика и да одбија туристе. Мидодуше имамо неколико ловова прекоРотари клуба али то није довољно. Овегодине нисмо испунили план ни кодтуристичког одстрела срнеће дивљачијер због економске кризе изостали ловцикоји лове слабије срндаће. Дошли сусамо они који хоће јака грла а то нијебило довољно за испуњење плана, кажепредседник Бранислав Чолак.Но и поред тога Башаидски ловциимају резултате за понос. Њих скоро сточланова овде заиста домаћински раде игаздују. Овде је бити лепо и гост. Тако сеосећао и ваш извештач.Ј.Т.У ЈАМЕНИНАВАЛА ЦРНЕДИВЉАЧИ- Ове године дивље свиње су уекспанзији на теренима на којим ловинаша секција. Сва срећа што је бербаРадивоје Вецићкукуруза при крају. Имамо одстетнихзахтева од пољопривредника и ускороће мо салдирати потраживања. Нашеловиште се граничи са РепубликомХрватском и последњих година нам одсуседа долази значајан број дивљихсвиња. – рекао је на почетку разговораВецић Радивоје, председник секцијеГраницар-Јамена из ЛУ Шид. – Бранилисмо усеве колико смо могли, ималисмо велики број излазака на чеке а ујесењем периоду организоваћемо икомерцијалне ловове како би редуковалиброј свиња на оптимални ниво у оквирупланираног одстрела – наставио јеВецић. – Ове године смо доста радилина унапређењу ловног туризма,ревитализацији ловно техничких објекатаи проширењу ловачког Дома. Вишегодина уназад настојимо да подмладимочланство и бавимо се регрутацијомловачког подмладка. Посебну пажњупоклањамо дисциплини. Газдујемо наоко 5800 хектара разноликим типовималовишта и примарно смо фокусирани наузгој дивљачи. Желимо да се вратимона капацитет ловишта из 1990 године.Наши ловни терени су у пограничнојерији са две државе / Босна и Хрватска/ и овде су тутњали ветрови рата који суоставили трага на бонитету и квалитетудивљачи у нашим ревирима. Последњихгодина успевамо у томе. Надамо себољим данима. Мало смо затеченидешавањима везаним за нови Законо дивљачи и ловству. Немамо правихинформација али колико чујем, ЛСВ иЛСС ради на интересу ловаца у Војводинии Србији…па видећемо. Надамо се, датруд који смо уложили све ове године неоде у погрешне руке,- завршио је краткопредстављање своје секције председникВецић Радивоје.П.Ђ,Лист ловачког савеза Србије27

ЛУ „Јелен“ у Кучеву обележио 110 годинаорганизованог ловстваДА СЕ ПАМТИИ ПРИПОВЕДАБила је то светковина за овај малиградић у Хомољу, а место збивања је,са оправдањем, славило за храм духа икултуре. Сцену је отворила богиња ловаАртемида, у лику Јелене Анђелковић,Награђени и одликованиЛовачки подмладак понос удружењаИНФОда би сви присутни саслушали „Молитвуза лов“ и одгледали премијерудокументарног филма „Оставштина забудућност“ коју је за ту прилику урадилаКомисија за информисање Ловачкогсавеза Србије.У свечаној беседи, председник ЛУ„Јелен“ у Кучеву, Кузман Јеремић јеистакао „да ко нема прошлост, нема нибудућност“, алудирајући пресвега, на изазове које ловстводанас доноси.- Основ је одрживи развојкажеЈеремић. Нови Закон одивљачи и лову нам доносисасвим друге погледе наловство и ми ловци се морамоприлагодити, уосталом , зар„Ловачки подмладак“ који јепред нама, није наша будућност.И, заиста подмладкари судобили громогласан аплауз ипоклоне.У наставку свечаности,присутни су имали приликуда одслушају фрагменте изкњиге Мирослава Недића, „Закрст часни и слободу златну“,а круну ловачког хепенингаје представљао пионирскифолклор Основне школе изНереснице који је дочараоколорит Хомоља.Заслужним ловнимрадницима су додељенезахвалнице, дипломе и плакетеа подељена су и признањаЛовачког савеза Србије.ГОСТИМеђу званицама „Свечанеакадемије“ били су бројни гости, међукојима Начелник Браничевског Управногокруга Горан С. Петровић, Народнипосланик Радослав Миловановић, ловниинспектор Ненад Петровић, инг. ЖивкоРадосављевић, побратими из Звезданакао и многи други.ПОБРАТИМИУ оквиру свечаности, потписана јеПовеља о ловачком братимљењу измеђуЛУ „Јелен“ Кучево и ЛУ „Фазан“ Звездан..Суштина Повеље је размена искуства коједоносе сливови Пека и Тимока, као и узгојдивљих свиња за које ловци Кучева имајуизузетно искуство.Повељу су потписали Кузман Јертемићи Миодраг Ристић, председници.ЛАУРЕАТИПлакете Ловачког савеза Србиједобили су Месна заједница Дубока, ЛУ„ Јелен“ Кучево и Полицијска станицаКучево. Златни ловачки орден је добиоКузман Јеремић, сребрене су добилиДејан Миладиновић, Дејан Јовановићи Ивица Стојановић, а бронзанеВитомир Стевић, Раде Марковић, ВељаМилошевић, Славољуб Шоршковић,Славиша Мариоковић и Микица Јовић.С.С.А МИСЛИЛИ ДАГА НЕМА ПУНО?У ЛУ “Срндаћ” - Нови Кнежевцнамножио се шакал. Свакакоупозоравајућа вест за ово ловиште у комеСпретни ловци28се до сада спорадично дешавао сусрет саовим интелегентним предатором. Првоупозорење је стигло прошле године кадасу одстрељена два примерка телеснетежине преко 25 кг по јединки. Ове годинесе у атарима могао видјати учесталије.Када се почне цешће примећивати,пракса говори да је ловиштеугрожено, јер то значи да се“разбојник” већ добро запатиона том терену. И онда је стиглавест :- Ловац Јован Станков,из поменутог удружења, узпомоћ колега Јерас Јосипа иПап Золтана, одстрелио је двашакала у размаку од 10 минута.Поменути ловци су чекалисвиње 05.11.2009 у ревиру“Ловачка шума” када је у 17.20 часована нишан је досао мужјак процењен наскоро 28 кг. Само десет минута каснијесвоју “хајдучију” платила је и женка којује имала непуних 21 кг. Ста рећи? Кинг–Сизе шакали, не уобичајено крупни. Јошједном се показало да су неоснованеприче да шакал не може достићи килажупреко 20кг.У тренутку писања ових редоваочекивао се трансфер одстрељенихпредатора на Биолошки факултет уБеограду. Мр Дуско Цировиц, из поменутеУстанове, треба да изврши анализугенетске структуре, желудца и осталихпретрага које ће дати јаснију слику онавикама и развоју шакала на појединимстаништима. Ловцима честитке и Добарпоглед.Lorist press

РачаШУМАДИНЦИ УСЛОВЕНИЈИЛовачко удружење „Градиште“ изРаче газдује ловиштем Буковац са око20000 хектара ловне површине на нивоуопштине Рача са скоро 110 година одоснивања.У 2008 години пријатељи ловаШумадинци на Похорјууговарају долазак 12 ловаца из општинеЗрече из Словеније и они долазе у ловна фазана и зеца нормално дружење иупознавање, по њиховим изјавама дасу лепо примљени задовољни ловоми проводом обећали позив ловцимаиз Раче на дружење у њиховој Ловскојдружби.Месеца септембра 2009 године стижепозив са гаранцијама за визе од ловацаЗреча да ловци из Раче буду њихови гости9.10 и 11. октобра. На управном одборуудружења доноси се одлука о посети,припрема се документација пасоши иостало за амбасаду и добијају се визе ипланира се одлазак за позвани термин. Ураним јутарњим часовима крећу: ШовићДраган, Живановић Милорад, ПавловићМирослав, Тошанић Зоран, РадосављевићБранко, Костић Марко,Благојевић Зоран,Станојевић Марко,Костић Небојша,Станојевић Небојша,Стевановић Драга,Стевановић Зоран,Дугић Александар,Милановић Слађан,и Гавриловић Дарко.У поподневнимчасовима групауспешно стиже гденас чекају нашипријатељи будућипобратими у свом Ловском дому инакон срдачног пријема и нормалноуз закуску и неизбежни боровничекорганизују одлазак на олимписко итуристичко скијалиште на Рогли на1500 метара, приредивши нам лепдоживљај и вожњу на боб санкама наметалној конструкцији у дужини одИНФО1600 метара, сви су се провозали осимаутора овог текста јел за његову тежинуније атестирана стаза. Субота јутро скупловаца ловник поздравља ловце и кажеда ће у преподневном лову да се ловизец и лисица а у поподневно јелен иредукциони лов јеленског телета, вршисе распоред и пустају се гоничи. Поредвеликог ангажовања и залагања домаћинаније било одстрела али су ловци из Рачекоји су видели дивљач задовољни а којинису такође су одушевљени Похорскимпределима и теренима. Недеља је биларезервисана за обилазак знаменитостина општини Зрече а посебно на Скомаријумузеј кућа стара 206 година, затим посетафарми Абрајтер који гаји јелене лопатареи муфлоне где смо били почашћениспецијалитетима од дивљачи са њиховефарме. Доста времена је проведено узаједничком дружењу у ловачком дому, аи у породицама пошто је сваки гост имаодомаћина.На растанку након захвалностина топлом пријему и незаборавномдружењу договорено је да се дваудружења побратиме што значи да заловце не постоје и не треба да постојегранице.На растанку Председник удружењаДраган Шовић упутио је позив ловцимаЗреча да кад год зажеле дођу у Рачу и улов и на породично дружење.Мирослав Мика ПавловићУ ЛУ „Војвода Миленко“ ПожаревацРАСТЕШАКАЛАДраган МитићБРОЈП р е м аинформацијамакоје смо добилиод председникаЛУ „ВојводаМиленко“ уП о ж а р е в ц уДрагана Митића, бројност шакала и даљеје у повећању.- И поред организације Шакалијаде иперманентног одстрела, шакал и даље унашем ловишту повећава бројност. Штетесу евидентне пре свега на фондовимасрнеће дивљачи а на теренима где јеу великој бројности шакал десеткујебројност зеца. Доказ за то је да зецаимамо само на оним теренима где немашакала, рекао је за Ловац председникМитић.Да једно зло не иде никада само доказје и Пожаревачко ловачко удружење.- Иако формално и по планскимдокументима газдујемо са 29000ха,урбанизам и стално ширење града, узчињеницу да у старом Римском градуВиминациуму имамо забрану лова,практично нашу ловно продуктивнуповршину стално смањује. Ми данасимамо практично ловне површинесамо 20000 ха док оних девет хиљадахектара су прогутали урбанисти и градВиминацуиум, закључио је разговор заЛовац председник ЛУ „Војвода Миленко“Драган Митић.Ј.Т.ПРЕВЕНТИВАУ СЛУЖБИЛОВСТВАСтални атаци ловокрадица наподручје села Дрен, подно Мокре Горе,где су станишта медведа и тетреба, имајупрворазредни значај за превентивноделовање на том подручју. Ловокрадицене бирају ни време и доба дана а необазиру се ни на ловостај. Због тога јеЛовачки савез Косова и Метохије подузеониз акција на спречавању ове појаве.Циљ нам је да заштитимо оно што намје природа подарила каже ловни радникиз засеока Дрен Милун Радић.Ловокрадице немају националност,често то раде и Муслимани, Црногорци,Албанци и Срби. Због тога су учесталепатроле КПС, у сарадњи са стручњацимаиз Ловачког савеза КИМ и Ловачкогсавеза Србије. Свесрдну помоћ је даоГоран Стојановић из Косовске полицијскеслужбе.Лист ловачког савеза Србије29

ИНФОЛУ НишЛОВ ЗАЛОВЏИКЕ ИВЕТЕРАНЕДана 17.10. традиционално у ЛУ Нишорганизован је лов за најстарије члановеудружења и наше ловџике. Сви члановиса 70 и више година и најмање 20 годиналовачког стажа ловили су на Винику, ублизини фазанерије. У лову је учествовало52 ловца, који су ловили у седам група,групе су водили најмлађи цланови УО ЛУНиш, ловник је био секретар друштва. Улову је одстрељено 9 зечева, 9 фазана и 4јаребице, док је покренуто и виђено пуновише дивљачи.Лов је трајао од 08,00 до 12,00 сати,по завршетку лова јеорганизован ручакна фазанерији ЛУНиш.Учесници ловасу истакли да суп р е з а д о в о љ н ио р г а н и з а ц и ј о млова, као и самимловом и да им једраго да њиховоЛУ води рачунаи о најстаријимчлановима који суБаш се лепо ловило и дружилосвојевремено градили и стварали ЛУНиш.Никола ВојиновићЛовно кинолошки куп у СомборуДАВОР ИЂОРЂЕ ИДУ УЧЕЛАРЕВОНа отвореном а за сомборске ловнекинологе и квалификационом купуловачког удружења "Западна Бачка"Сомбор, одржаном у Сомбору, у недељу07.11.2009.године, прво место је освојиоВелимир Мастиловић из Бачке Паланкеса псом Дак, други је био Давор Врдољакиз Сомбора са псом Дик ( пласман напрвенство Бачке) док је трећи био ЂорђеЛУ “Јабланица” ЛебанеВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈЛОВАЦА УЛЕБАНУЛовачко удрузење у Лебануформирано је 1899 године где је билоУ средини председник др Горан Јањић сапредседником ЛСС и директоромИнспектората Душаном ПајкићемГњатовић из Станишића са псом Хунтер (пласман на првенство Бачке ).За куп који је одржан у ловиштуловачког друштва "Сомбор" Сомборпријавило се 20ловаца са псима (10 паса се борилоза пласман напрвенство Бачке уЧеларево ). Куп сусудили МиодрагВерац ( Сивац ) иДушан Маџаров( Сивац ). Наконзавршеног купа,у "Кући ловаца иПобеднициседиште ловаца Бојника, Медвеђе иЛебана и то три године после формирањаЛовачког Савеза Србије,чији је чланодмах и постало.Тако је функционисало до избијањарата 1941 године, када је бројало 63чланова.Током рата престаје да радиали се рад удружења обнавља 1947године када броји 147 чланова.Тако функционише до 1955 годинекада се из удружења одвајају ловцииз суседних општина. Данас се унашем удружењу окупља око 400ловаца који газдују ловиштем од27.400 хектара ловне површине. Одловне дивљачи присутно је дивљасвиња а у поновном насељавањује и срнећа дивљач.Од ситнтнедивљачи присутан је зец и фазанриболоваца" сумирани су резултати,подељени пехари и послужен је ловачкиручак.Томислав Лемићкао и атрактивна пољска јаребица.Свечаној прослави 110. годинапостојања присуствовали су ловциудружења као и гости између осталих ипредседник ЛСС Проф. др Зоран Поповић,директор генералног инспекторатаДушан Пајкић, побратимска удружења ипријатељи и љубитељи лова.Председник удружења Др.ГоранЈањић и председник ЛСС Пр.Др ЗоранПоповић доделили су две златне медаље,четри сребрне и шест бронзаних медаљазаслужним ловцима као и две златнеплакете колективима који сарађују саЛовачким удружењем “Јабланица”ЛебанеПрослава је протекла у међусобномдружењу и весељу.Бојан Јањић30

ЛУ ВрањеБОРБАПРОТИВКРИВОЛОВАЛ.У."Фазан" из Врања газдује са око80000 хектара и има преко 700 чланова,Ђорђе Маринковић и Дејан Трзиншто га сврстава у већа удружења у Србији.Велики проблем овог удружењаје недозвољени лов и на ту темуразговарамо са управником ловиштаДејаном Трзином и ловочуваром ЂорђемМаринковићем.-Постоји ли проблем криволова и уИз ЛУ БраничевоТРЕЋИ ЛОВШАКАЛА ИЗПЕШЧАРЕ 2010Трећа по реду, већ традиционална,ловачка манифестација „ЛОВ ШАКАЛА ИЗПЕШЧАРЕ“, одржаће се 2.01.2010. годинеу Браничеву.Очекује се да на манифестацији узмеучешће преко 300 ловкиња и ловаца изкојој мериПо нашем мишљењу криволов јесмањен,али јос увек није доведен уподношљиве оквире, казе Трзин и додаједа највише има неовлшћеног кретањакроз ловиште наоружаних лица, ноћноглова зечева уз помоц фарова, излазаку лов лица који нису чланови и одстрелвећег броја дивљачи од дозвољеног.-Које сте резултате на спречавањукриволова постигли у овој годиниОд 22.02. до 27.10. откривеноје 9 лица која су се без дозволекорисника налазилАа у ловишту, 5лица која су ловила помоћу фароваи више "ситнијих" неправилности гдесу ловци опоменути.Против свих откривених поведенису дисциплински поступци а поднетесу и кривичне пријаве.-Постоји ли сарадња ваше службеса полицијомРаније је та сарадња била слаба,али је у задње време за сваку похвалуи готово у свим нашим акцијамаучествовали су припадници МУП-а.-Каква је ситуација кад је правосуђе упитањуТу се јавља највеци проблем.Тужилаштво и судије као да не схватајуозбиљно проблеме у ловству. Процесисе одуговлаче а казне обично благе ицеле Србије и Војводине.На претходној манифестацији нијеуловљен нити виђен ни један шакал, ализато су уловљена 3 вука!!! Вероватнонајуспешнија ловна манифестација саодстрелом у претходној сезони.Ове године велике штете на дивљачиима од шакала а има и уловљенихпримерака. Било је блиских сусрета иса младим вуковима, ШТО НА НЕКИНАЧИН ОБЕЋАВА МОГУЋИ СУСРЕТ наманифестацији.- Зато после бурне новогодишње ноћиИНФОне делују превентивно на друге па седешава да неке које је суд ослободиоза дело за које смо поднели пријавупоново затичемо у ловишту кад имвреме није, разочарано прича ловочуварМаринковић.- Ви за свој рад одговарате руководствуУдрузења. Каква је ту сарадња.Ту је ситуација шарена. Највећазамерка је што се слабо поштује стручнаслужба, слаба опремљеност радника ипокушаји да се утиче на наш рад и одлуке.Примера ради лице коме смо поднеликривичну пријаву је врло благо кажњенона дисциплинској комисији.- Како сте опремљениДок су криволовци све бољеопремљени и то софистицираномопремом, добрим превознимсредствима, уређајима за везу и ноћнилов, ми смо још у прошлом веку.Осим тога криволовом се баве иљуди са јаким"везама" а неретко имајулогистику од неких ''изнутра''.У задње време било је и претњи,физицких обрачуна, па чак и потезањаоружја а врхунац су неколико кривичнихпријава против нас од стране људи којису затечени у криволову са пуно горчинепричају Трзин и Маринковић.Саша Катићдођите да се поново видимо, дружимо иопет надмећемо с лукавим предаторима.А после лова, зна се, ловачки гулашмузика, богата лутрија и још по нешто.Посебан позив шаљемо девојкама иженама ловцима, поручују из ЛУ.Све информације у вези учешћа наманифестацији можете добити на:064 325 43 27/ 063 859 76 24 / 063415 889/ fax 012-666 978 или на сајтуwww.lupekbranicevo.comLorist pressНово руководство ЛУ "Срндаћ" ЖитковацПЕТРОВИЋПРЕДСЕДНИКНа редовној изборној скупштини којаје одржана крајем октобра месеца овегодине изабрано је ново руководство.Може се слободно рећи да суизабрани млађи људи који ће у нареднечетири године водити ово удружење.На чело удружења изабран је ДејанПетровић а његов заменик ДрагољубБулајић.Делегати су добили обећањеновог руководства да ће радитиза побољшање ловства у овомудружењу и више бриге одивљачи; набавци дивљачи,њиховом чувању и прихрани.Делегати су ову поруку новогруководства аплаузом бурнопоздравили.Текст и фото: Драгољуб Булајић Ново руководствоЛист ловачког савеза Србије31

ИНФОСЕДНИЦА САВЕТАПОДРИЊСКО-КОЛУБАРСКЕЛОВНЕ ОБЛАСТИДана 13.11.2009 године са почеткому 13 часова у Сали за седнице ГрадаЛозница одржана је седница СаветаПодрињско-Колубарске ловне области.Седницом је председавао Председниксавета ловне области господин МитрићЗоран уједно и председник ЛУ „Гучево“из Лознице који је био домаћин овогсастанка а седници поред члановаСавета присуствовао је и господин ЗоранПоповић, председник ЛСС и координаторловне области господин СветиславТатовић.На дневном реду биле су информацијео изради предлога Закона о дивљачи иловству, примене Закона о удружењима иизради предлога Статута Ловачког савезаСрбије.Очекивано, чланове Савета сунајвише интересовале информацијеповодом израде Нацрта Закона одивљачи и ловству а председник ЛСС јеупутио је присутне у све проблеме накоје су представници ЛСС у радној групиза израду нацрта Закона о дивљачи иловству наилазили.Након дуже дискусије присутнису констатовали да је последњаверзија Закона објављена на сајтуМинистарства пољопривреде, шумарстваи водопривреде значајно побољшанау односу на претходне верзије,констатовали да је доста учињено одстране ЛСС, да је ЛСС максималноискористио своју улогу у изради Закона идали подршку тој верзији затраживши дасе Закон покуша у појединим сегментимаизменити подношењем амандмана уСкупштини приликом његовог усвајањакако би се кровна организација ЛСС иловачка удружења максимално сачувала.Присутнима су пренете информацијеи дате инструкције поводом применеЗакона о удружењима и поводом нацртаСтатута Ловачког савеза Србије.Председник Савета ловне областиЗоран Митрић, упознао је присутнеса активностима Управног одбораистакавши да је доста седница одржанозбог наслеђених проблема у ЛСС иповодом израде свих Закона који удиректној вези утичу на пословањеловачких удружења и Ловачког савезаСрбије.Lorist pressЛАЛЕ УШУМАДИЈИУ Венчанима, срцу Шумадије, срелису се ловци ЛД Венчана (ЛУ “Букуља”Аранђеловац) и ЛД Лазарева (ЛУЗрењањин). Ово друзење не понавља итраје већ педесет година. Започели су јошдалеке 1959 године пријатељи КристивојеЈоксимовић из Венчана и Перо Зубан иТика Крстић, обојица из Лазарева.На овој прослави, где су били гостииз Лазарава, било је присутно људииз Ловачког савеза Србије, Ловачкогудружења Букуља као и других гостију.Дан предиван за лов, сунчано и ведро,сви су одушевљени.После заједничкихснимака кренуло се улов. Лов је био веомауспешан а по повраткуиз лова одлази се назаједнички ручак.За време ручка делесе захвалнице као излатни орден гостимаиз Лазарева.Поновно дружење је заказано уЛазареву за следећу годину.Зоран РадовановићДа се не заборави, 50 година дружењаУ ИВАЊИЦИ ЛОВЕСРНДАЋЕЛовачко удружење „Чемерница“Ивањица газдује са 76 447 ха и заузима2/3 површине једне од најлепшихопштина у Србији.У богатом ловиштуоивиченом Маличем, Кукутницом,Мучњем, Јавором, Голијом, Радочеломи Чемерном поред фазана, јаребице,зеца и дивље свиње после седамгодина успешно спроведеног пројектанасељавања срнеће дивљачи у ловиштеЈУНОШЕ КОЛОВОДЕ32„Чемерница“, први пут је у званичномлову сходно годишњем планугаздовања ловиштем одстрељенсрндаћ у узгојно-селективномодстрелу. Срндаћ је одстрељен наподручју ловачке секције „Луке“ наместу званом „Ратковићи“. Срећуда изврши овај успешан одстрелимао је Милинко Мијаиловићиначе председник УЛ“Чемерница“Ивањица.А.А.На слици с лева на десно: АцоАлексић (управник ловишта), МилинкоМијаиловић (председник) и ДраганОд Пожаревца и Кучева, па доВеликог Градишта и Раброва многосе пажње поклања раду са младима.Низ је примера добре сарадње измеђуловачких удружења из околине.Чести су сусрети подмладкараВасилијевић-Цуце (члан управногодбора).са едукативним предавањима иприказивањем филмова из продукцијеЛовачког савеза Србије. Не ретко, каошто је то случај и овом приликом, радисе и практична настава. Углавном наеколошким принципима. С. Стојановић

ИНФОУ Средњеву за ГинисаЧЕКА ТЕШКАДЕСЕТ ТОНАДозлогрдило ловцима ЛУ „Фазан“у Средњеву да им јесењи пожарипосле паљења стрњика, уништавајуловотехничке објекте, па су решили датом проблему доакају главе. Идеја јерођена у Алпима, а дао ју је Рота ЂаваниЗАЈЕДНИЧКИЛОВ НИШКИХИ ЋУПРИЈСКИХЛОВАЦАНа позив ЛУ “Морава“ из Ћуприје,нишки ловци и ловџијке су били гостиу Ћуприји. Гости из Ниша су две дамеЂурђевић Слађана и Јовановић Миленаса колегама, Златковић Крстимир, МитићДушан Гадафи и Чуљковић Момчило.Ловник је био Војиновић Саша сасвојим ловцима Стојиљковић Танасије иМијајловић Предраг а ловио се зец, фазани препустио Љубиши Марковићу иПредрагу Стокаићу да је реализују.Учињено- спроведено. Уз помоћРадослава Пантића,Радише Ђорђевића,Ненада Перића, Боре Панића, СлађанаМилетића и Драгољуба Миловановића,бетонска чека, тешка преко десеттона, допремљена је у атар ловиштаПечаница.- Са начим радом, коштала јеи јаребица. Председник ЛУ „Морава“господин Милан Пецић је уважио дведаме и потрудио се да им остане у сећањулов и дружење које се наставило после нафазанерији ЛУ „Морава“. Гошће и гостису били презадовољни и одушевљениловиштем које је пуно ситне и крупнедивљачи.Домаћини су пример другимловачким удружењима како требабринути о фонду дивљачи. Самаслика говори да је било обостранозадовољство ловити и дружити се адоговорено је да се настави дружењеи лов па су даме позване и у лов надивље свиње, што су и прихватиле.ПОРУКА ЛОВЏИКИ ЈЕ ДА ТРЕБАЖЕНЕ ЛОВЦИ ДА СЕ ВИШЕ ДРУЖЕоко 800 евра- каже председник ЛУ„Фазан“ Скендер Миловановић, алисмо се решили паљевина, Намеравамода свим секцијама изградимо по једнуи тиме би решили део проблема.- Немерљив допринос дали су ирадници Електромораве из Пожаревца,као и житељ села Печаница ПераЈанковић са својим „УЛТ“-ом.С. СтојановићИ ИДУ У ЛОВ И У ДРУГИМ ЛОВАЧКИМУДРУЖЕЊИМА И ДА ШТО ВИШЕ ИМАЖЕНА ЛОВАЦА ЈЕР ОНЕ СУ ПРАВЕ ДАМЕУ ЛОВУ И ТАКО СУ ЈОШ ВИШЕ УВАЖЕНЕИ ПОШТОВАНЕ А БОГА МИ И ДОБРИ СУСТРЕЛЦИ И НЕ ЗАОСТАЈУ НИ У ЧЕМУ.Слађана ЂурђевићБаш се лепо ловилоЛОВЦИ ПРАВИАМБАСАДОРИУ Лужницама, преко двестотинегостију из Румуније и Србије,заједно садомаћинима, пригодном свечаношћуобележили петнаестогодишњу сарадњуловаца овог места и Белобрешке уРумунији.Традиционални сусрети пријатељстваловаца Србије и Румуније у Лужницама,селу срцу Шумадије, започели су испредновоизграђеног Дома пријатељства,подизањем државних и ловачкихзастава обе земље. Петнаести караванпријатељства из Румуније, поред ловаца,довео је и бројне сликаре, књижевнике,просветне раднике, спортисте ифолколрце. Стигле су и читаве породице,јер је ово дугогодишње пријатељство,повезало преко 150 породица изЛужница, Крагујевца и Шумадије.- Ви сте успели да трајно учврститесардању народа наше две пријатељскеземље. Тиме сте ловачку организацијусврстали у највеће мисионарепријатељства, јер данас румунска заставадостојно лепрша у Србији: на конзулатимау Вршцу и Београду, амбасади у Београду,као и овде, испред Дома пријатељстванаша два народа, рекао је Јон Маковеи,амбасадор Републике Румуније уБеограду, отварајући ове сусрете.Док су се ловци надметали у гађањуглинених голубова и кувању ловачкоггулаша, дотле су сликари промовисалирадове са Сликарске колоније“Ђурђевданско даворје”, на изложби којује отворила сликарка Божица ЧоботинИлић, из Темишвара. Славко Николић,познати крагујевачки фотограф и мајсторуметничке фотографије представиоје збирку фотографија “Старе куће ипредели Шумадије”, која је привуклапосебну пажњу посетилаца.Књига “Откривање Срба”, је антологијасрпског књижевног стваралаштвау Румунији, први пут представљенаширој јавности на овим сусретима, узприсуство др Славомира Гвозденовића,председника Савеза Срба из Румуније,као и неколико књижевника.Велики аплауз добио је, заслужено,познати румунски ловац др Дан Шипош,који је, одлуком Месне заједнице уЛужницама, проглашен за почасногмештанина овог шумадијског села.Представници Српске круне, каои ловачких удружења “Сребрница” уСтрагарима, “Шумадија” у Крагујевцуи “Књаз Милош” у Пожеги, уручили супригодна признања амбасадору Румунијеи гостима.- Ова признања су израз захвалностипроистекла из нераскидивогпријатељства, а стечена су остваривањемзаједничких програма. Ми ће мо, каои до сада, и даље донирати све вашепрограме, рекао је Боривој Николић, изСтаре Молдаве, координатор сарадњеловаца, несебичан донатор бројнихподухвата на овим просторима.Друштвосрпско-румунскогпријатељства ловаца “Ризница”, уКрагујевцу, доделило је и повељезахвалности учесницима ових сусрета.Наредни сусрети одржаће се крајемгодине у близини манастира Базјаш,у дунавској клисури, у Румунији, гдеће започети и изградња новог Домапријатељства ловаца Румуније и Србије,по истом пројекту по коме је саграђен илужнички Дом.Lorist pressЛист ловачког савеза Србије33

МАЛИ ОГЛАСИЦЕНЕ У ЧАСОПИСУЛОВАЦ- До 20 речи цена је… 920 дин,свака следећа реч је 30 дин.-Уоквирени мали оглас до 20 речи је 1400 дин.свака следећа реч је… 35 дин.- Мини рекламни оглас у оквиру Малих Огласавеличине 9x5цм 5.000 дин- Фотографија у малим огласима захтевадоплату од 800. дин- у цену је урачунат пдвУПЛАЋУЈЕ СЕ НА ТЕКУЋИ РАЧУН160-213600-58ПРИМАЛАЦЛОРИСТ АГЕНЦИЈА, ПЕТРОВАРАДИНСВРХА УПЛАТЕ:ЗА МАЛИ ОГЛАСМале огласе можете доставити на адресу ЛористАгенција, Томе Маретића 23, 21131 Петроварадин илина E-mail: loristns@gmail.com Више информација нател: 021 432 222, 064 15 710 78VMSD servis optike i precizne mehanike-bavi seopravkom snajpera,dvogleda za dnevno i noćno gađanjei osmatranje-generalna reparacija i zamena končanica.064/2869418 064/1252645Продајем 2 керуше брак јазавичара старости 3године, 6 штенади и керушу посавку.062/8469-304Немачки оштродлаки птичари и јазавичариоштродлаки из одгаивачнице са гаранцијом, напродају током целе године, штенад, млади и ловнообучени пси- повољно. Увежени приплодњаци(екстеријерни и радни шампиони) слободни запарење. Све слике и подаци на www.family-urban.com УРБАН ТЕМЕРИН 063/500088Рефлектор са микропрекидачем за ноћнилов и стерео уређај за дозивање предатора иосталу дивљач. Сачмаре (положара и бокерица),амерички телетакт за обуку и уређај за одвикавањеод лајања и завијања ловачких паса( служи завише паса) локери (стампе) патке и гуске на комадповољно. Могућност доставе. Урбан- Темерин063/500088RadioONLINEWWW.LORIST.CO.RS„ЛОВАЧКИ КАЛЕНДАР 2010.“За пасиониране ловце, узгајиваче дивљачи и љубитеље природе изштампе је, управо, изашла књига „Ловачки календар“ за 2010. годину. Овоиздање доноси најсавременија сазнања из области ловства: све о радовимаи домаћинском газдовању у ловиштима, узгоју и заштити дивљачи, ловнојбалистици и кинологији. Књига садржи и блокове из екологије, ловачкекухиње и занимљивости, а богато је илустрована фотографијама природеи дивљачи. Публикација је едукативног карактера, негује традицију ловаи ловства на нашим просторима и чита се током целе године. Поредпосебног осврта на нови Закон о удружењима грађана, доноси ловни иправославни календар за 2010. годину. Цена књиге је 300 динара у којусу урачунати и ПТТ трошкови. Сви заинтересовани могу да је наруче нателефоне: 063/866-75-76 и 064/138-76-75.

NACIONALNI LOVAČKI MAGAZIN1620 DIN GODIŠNJETEL: 021 432 222WWW.LORIST.CO.RSFORUM, PORTAL,PRVI SRPSKI LOVAČKI RADIOLORIST