текст

VOZNI PARK I RAD VOZNOG PARKAIzvod iz knjige:Topenčarević Ljubomir, Organizacija i tehnologija drumskog transporta,Građevinska knjiga, Beograd,1987.5. VOZNI PARK ............................................................................................................................. 25.1 Definicija voznog parka ..................................................................................................... 25.2 Sastav voznog parka......................................................................................................... 25.3 Inventarski vozni park........................................................................................................ 36. RAD VOZNOG PARKA ............................................................................................................. 56.1 TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOG PROCESA ......................... 56.2 ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA................................................................................ 66.3 TEHNOLOŠKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA ............................... 66.4 IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORIŠĆENJA PREĐENOG PUTA............................ 246.5 BRZINE KRETANJA VOZILA.......................................................................................... 306.6 IZMERITELJI ISKORIŠĆENJA KORISNE NOSIVOSTI VOZILA.................................... 357. PROIZVODNOST TERETNOG VOZILA ................................................................................. 441

5. VOZNI PARK5.1 Definicija voznog parkaPod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih transportnih sredstava autotransportneorganizacije (autobusi, zglobni autobusi, teretna motorna vozila, tegljači, prikolice i poluprikolice).Vozni park može biti formiran po organizacionim i teritorijalnim potrebama.Organizacioni vozni park se može formirati za delatnosti javnog prevoza ili za delatnosti prevozaza sopstvene potrebe.Formiranje voznih parkova po teritorijalnim potrebama podrazumeva sve navedene oblikeorganizacionog voznog parka ali sa ograničenim teritorijalnim dejstvom, odnosno zadatkompodmirenja transportnih potreba posmatrane teritorijalne oblasti.5.2 Sastav voznog parkaVozni park drumskih transportnih sredstava sastoji se od drumskih i priključnih vozila čije sueksploataciono-tehničke karakteristike različite i tehničko stanje nejednako. Pod eksploatacionotehničkimkarakteristikama podrazumevaju se gabaritne dimenzije vozila – dužina, širina, visina,razmak osovina, razmak točkova, dužina prednjeg i zadnjeg prepusta, poluprečnici podužne ipoprečne prolaznosti, radijus okretanja, dinamička svojstva vozila, masa praznog vozila,ekonomičnost pogona, pogodnost za tehničko održavanje, kapacitet vozila – korisna nosivost,specifična površinska i zapreminska nosivost u t/m 2 itd.Ukoliko je vozni park sastavljen od vozila iste marke i tipa onda je to homogen vozni park. Sastavvoznog parka po pravilu je retko homogen. Vozni park najčešće je heterogene strukture tj.,sastavljen je od vozila različitih marka i tipova, kategorije korisnih nosivosti su različite pa su itehničko-eksploatacione karakteristike različite.Visoku efikasnost pri radu voznog parka najlakše je ostvariti sa homogenim voznim parkom, kodkojeg je tehničko održavanje vozila lakše i racionalnije. Radi toga, kod formiranja voznih parkovapotrebno je težiti "tipizaciji" vozila ili bar broj marka i tipova vozila zastupljenih u voznom parkusvesti na minimum.Pri organizovanju eksploatacije vozila, radi stvaranja uslova za upoređivanje rada vozila u voznomparku, potrebno je izvršiti podelu na grupe vozila koje imaju iste tehničko-eksploatacionekarakteristike i čije je stanje približno jednako. Vozila se po pravilu svrstavaju u grupe u funkcijimarke i tipa vozila, godine proizvodnje, korisne nosivosti, namene tovarnog prostora (sandučari,cisterne, hladnjače, teretna vozila sa uređajima za samoistovar-kiperi itd; autobusi za međugradskisaobraćaj, autobusi za prigradski saobraćaj, autobusi za turističke vožnje itd.)Vozila se svrstavaju u grupe i u zavisnost od uslova eksploatacije, kako bi se izmeritelji rada vozilamogli upoređivati.2

5.3.3 Eksploataciona podela tehnički ispravnog voznog parkaDeo inventarskog voznog parka koji se nalazi u tehnički ispravnom za eksploataciju sposobnomstanju može u celosti biti na radu ili van rada, kao i delimično na radu, a delimično van rada. Uzrociusled kojih deo voznog parka ili čitav vozni park sposoban za eksploataciju može biti van radamogu biti različiti (nedostatak posla, režim rada voznog parka, viša sila, nedostatak vozača).Ako se kod homogenog voznog parka sa A r označi broj vozila koja se nalaze na radu, a sa A g brojtehnički ispravnih sposobnih vozila koja se nalaze van rada u garaži, onda će eksploatacionapodela dela voznog parka sposobnog za rad biti:A = A + AKod heterogenog voznog parka sastavljenog od n grupa vozila biće:gde je:∑ n1∑ n1Ar iAg i=r r 2rnAs=srn n n∑As= ∑Ar+ii ∑1 1 1A1+ A + ... + A – skup broja vozila na radu po grupama vozilaA1+ A + ... + A – skup broja sposobnih vozila po grupama vozila=g g 2gngAgi5.3.4 Eksploataciono – tehnička podela inventarskog voznog parkaZamenom izraza za eksploatacionu podelu tehnički ispravnog dela inventarskog voznog parka uizraz za podelu inventarskog voznog parka prema tehničkom stanju dobiće se izraz zaeksploataciono – tehničku podelu inventarskog voznog parka.Za homogen vozni park biće:A = A + A + AirgnZa vozni park heterogenog sastava biće:Ai=nn∑ Ai= ∑ Ar+ ∑ Ag+iii ∑11Uspešno organizovanje eksploatacije vozila u inventarskom voznom parku podrazumeva što jemoguće veći broj vozila na radu A r i što manji broj ispravnih vozila van rada i neispravnih vozila.n1n1Ani4

6. RAD VOZNOG PARKA6.1 TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOGPROCESATransportni proces predstavlja proces premeštanja – prevoženja putnika i robe i uključuje svepripremne i završne operacije: pripremu robe, prijem, utovar, prevoz, istovar i predaju robe,odnosno ukrcavanje, prevoz i iskrcavanje putnika. Transportni proces obuhvata i upućivanje vozilana mesto utovara robe – ukrcavanje putnika.6.1.1 Ciklus transportnog procesaPotpuni ciklus transportnog procesa obuhvata:− upućivanje vozila na mesto utovara robe – ukrcavanje putnika− prijem i utovar roba – ukrcavanje putnika− prevoz robe – putnika− istovar i predaja robe – iskrcavanje putnika.6.1.2 Prosta vožnjaProsta vožnja obuhvata potpun ciklus transportnog procesa i sastoji se iz utovara robe (ukrcavanjaputnika), prevoza robe (putnika), istovara robe (iskrcavanja putnika) i dolaska vozila na sledećemesto utovara robe (ukrcavanja putnika).6.1.3 Složena vožnjaSložena vožnja je transportni proces sastavljen od potpunih i nepotpunih ciklusa transportnogprocesa pri čemu se transportno sredstvo – vozilo u toku izvršenja transporta kreće od početnetačke vožnje ka krajnjoj sa usputnim stajanjima radi utovara – istovara tereta, odnosno ukrcavanja– iskrcavanja putnika.6.1.4 ObrtPod obrtom se podrazumeva transportni proces koji se sastoji iz jedne ili nekoliko vožnji sapovratkom prevoznog sredstva – vozila u prvobitnu polaznu tačku.6.1.5 Prevozni putPojam prevoznog puta definiše odabrani i vozaču propisani pravac kretanja vozila pri izvršenjuprevoza između dva mesta. Definisanje pravca kretanja vozila neophodno je kada su te dve tačkespojene sa dva ili više putna pravca i tada prevozni put obavezno propisuje dispečerska služba iunosi u putni nalog vozila.5

Odabrani prevozni put po pravilu mora biti najbolji i najkraći. Za pojam prevozni put u praksi sekoristi i termini ITINERER I MARŠUTA.6.1.6 Transportni rad – jedinice transportnog radaU toku vršenja transportnog procesa putnici ili roba se transportuju na određenim rastojanjima i pritome se ostvaruje transportni rad. Transportni rad je proizvod ostvarenog obima prevoza putnika ilikoličine prevezenog tereta i prosečnog rastojanja na kome je transport izvršen.Transportni rad izražava se putničkim i tona kilometrima. Za jedinicu transportnog rada uputničkom saobraćaju uzima se putnik kilometar (pkm) i to je rad ostvaren prevozom jednogputnika na rastojanju od jednog kilometra.Za jedinicu transportnog rada u robnom - teretnom saobraćaju uzima se tona kilometar (tkm) i to jetransportni rad dobijen prevozom jedne tone tereta na rastojanju od jednog kilometra.6.2 ELEMENTI RADA VOZNOG PARKADobra organizacija drumskog transporta podrazumeva precizno planiranje i optimalnu organizacijueksploatacije transportnih sredstava pri procesu transporta robe i putnika. Precizno planiranjezahteva temeljno izučavanje prevoznih zahteva i uslova pri kojim treba organizovati transport unarednom vremenskom periodu uz analizu ostvarenih rezultata rada vozila u prethodnom periodu.Pri određivanju transportnog rada voznog parka potrebno je izmeriti elemente koji se odnose na:a) vremenski bilans vozila u danimab) vremenski bilans vozila u časovimac) uslove pri izvršenju transportnih procesa (brzina vožnje, rastojanje prevoza)d) pređeni put vozila i stepen iskorišćenja pređenog putae) stepen iskorišćenja kapaciteta vozila.Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije transportnih sredstava omogućava određivanje nivoaproduktivnosti rada istih i utvrđivanje potrebnih kapaciteta za pravovremeno podmirenjetransportnih zahteva klijenata.Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije i njihovog uticaja na proizvodnost vozila omogućavapreduzimanje potrebnih mera za povećanje proizvodnosti rada transportnih sredstava i izvršenjetransporta uz niže transportne troškove.6.3 TEHNOLOŠKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILAZa potrebe planiranja, analize i ocene efektivnosti rada vozila u drumskom saobraćaju (kako uputničkom tako i u robnom transportu) uveden je sistem izmeritelja i koeficijenata kojima jeomogućeno ocenjivanje stepena korišćenja vozila i voznih parkova u celini, kao i vrednovanjeostvarenih rezultata rada.Tehničko - eksploatacione pokazatelje i izmeritelje rada vozila možemo podeliti na:1) Izmeritelje i koeficijente vremenskog balansiranja rada vozila u danima i časovima.2) Izmeritelje i koeficijente iskorišćenja pređenog puta.6

Za ceo vozni park u toku jednog dana to je odnos broja sposobnih vozila prema inventarskombroju vozila.Za ceo vozni park u nekom posmatranom vremenskom periodu to je odnos sposobnih auto-danaprema inventarskim auto-danima.Prema tome, izraz za koeficijent tehničke ispravnosti biće:− za jedinicu voznog parkaα =tDsDi=Di + DnDr + Dg + Dnisto tako− za homogen vozni park u toku jednog danaAs Ai − Anαt= =Ai Ar + Ag + An− za heterogeni vozni parku toku jednog danaαtn∑∑in∑∑AsiAii− An ii11 1= =nn n nAiAnn∑1∑∑Ari+ ∑Agi+ ∑1 1 1∑Aii⋅αtAii⋅αiti11αt= =nn n nAi1in∑Ari+ ∑Agi+ ∑1 1 1Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu biće:niAni− za homogeni vozni parkα =tADsADi=ADi − ADnADr + ADg + ADnisto tako− za heterogeni vozni parkn∑∑∑∑ADsiADii− ADni11 1αt= =nn n nADiADnα =α =ttn∑1n∑11ADi ⋅αn∑1ADi ⋅αn∑1iADiiADiiiititin∑ADri+ ∑ADgi+ ∑1 1 1=1≠nn∑1∑∑ADr +n1αtiin1n∑nADi ⋅α1iADgiti+n∑1iADni10

Koeficijent tehničke ispravnosti ocenjuje uspeh službe opravki i održavanja u pružanju eksploatacijiispravnih kapaciteta vozila i voznog parka koji mogu biti korišćeni za rad.6.3.4 Koeficijent iskorišćenja voznog parka – αKoeficijent iskorišćenja voznog parka α određuje koji deo od ukupno raspoloživog vremena udanima su vozila provela na radu. Za jedinicu voznog parka u nekom vremenskom periodu to jeodnos broja dana na radu prema inventarskim danima.Za ceo vozni park u toku jednog dana to je odnos broja vozila na radu prema inventarskom brojuvozila.Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu to je odnos broja auto-dana naradu prema inventarskim auto-danima.Prema tome, izraz za koeficijent iskorišćenja voznog parka biće:− za jedinicu voznog parkaα =DrDiDr=Dr + Dg + Dn− za homogen vozni parkα =ArAi=ArAr + Ag + Anisto tako− za heterogeni vozni park u toku jednog danan∑∑∑AriAri11α = =nn n nAin∑1∑in∑Ari+ ∑Agi+ ∑1 1 1∑∑Aii⋅αiAii⋅αi11α = =nnnnAi Ar + Ag +1− za homogeni vozni park u ma kom periodu vremenaADr ADrα = =ADi ADr + ADg + ADn− za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremenan∑∑i1in∑1∑i∑ADriADri11α = =nn n nADi1in1An∑ADri+ ∑ADgi+ ∑1 1 1iAniADni11

isto takoα =n∑1ADi ⋅αn∑1iADiiα =i=n∑1∑n∑ADr∑+∑ADii⋅αi1≠nnADi11iin1n1ADi ⋅αn∑iADg1αiii+n∑1ADniKoeficijentom iskorišćenja voznog parka ocenjuje se stepen mobilnosti voznog parka, jer se njimeodređuje koji deo od ukupno raspoloživog vremena u danima je korišćen za rad.6.3.5 Koeficijent iskorišćenja tehnički ispravnog – sposobnog voznog parka – α′Pokazatelji kojima se ocenjuje stepen izlaska ispravnih vozila na rad je koeficijent iskorišćenjatehnički ispravnog voznog parka. Njime se ocenjuje sposobnost komercijalne službe da zaposliispravna vozila.Koeficijent iskorišćenja tehnički ispravnih vozila određuje koji deo od sposobnih dana su vozilaprovela na radu.Za jedinicu voznog parka u nekom periodu vremena to je odnos broja dana na radu prema danimau kojima je vozilo bilo sposobno za rad.Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu to je odnos auto-dana na raduprema broju auto-dana u kojima su vozila bila sposobna za rad.Ovako definisan koeficijent α' može se tačno izračunati i primeniti samo u slučaju kada je režimrada voznog parka takav da su svi dani u posmatranom periodu radni. To odgovara režimulinijskog autobuskog saobraćaja kod koga su svi dani u toku godine radni dani (vozni park radi isubotom i nedeljom i državnim praznicima). U uslovima rada teretnih vozila (ne rade subotom inedeljom i državnim praznicima – petodnevna radna nedelja ili ne rade nedeljom i državnimpraznicima - šestodnevna radna nedelja) ovaj koeficijent dobija poseban oblik.Prema tome izrazi za koeficijent iskorišćenja voznog parka kada je režim rada takav da su svi daniu toku godine radni biće:− za jedinicu voznog parkaα '=DrDsDr=Dr + Dg− za homogeni vozni park u toku jednog danaAr Arα '= =As Ar + Ag− za heterogeni vozni park u toku jednog danan∑∑i∑n∑AriAri= 11α ' =nnnAs Ar + Ag11i∑1i12

isto tako− za homogeni vozni park u ma kom posmatranom vremenskom perioduADr ADrα '= =ADs ADr + ADg− za heterogeni vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodun∑∑∑∑ADriADri= 11α ' =nnnADs ADr + ADgα′=1n∑1n∑1α =n∑iADrADs1nii∑=1n∑∑nADii⋅αi1≠nADs11in1iADri+∑n1ADi ⋅αOvaj koeficijent može imati potpuno različite vrednosti kod teretnih voznih parkova koji rade samoradnim danima i to petodnevnu radnu nedelju sa dnevnim radnim vremenom od 8 h po smeni ilišestodnevnu radnu nedelju sa sedmočasovnim radnim vremenom.U režimu petodnevne radne sedmice godišnji broj radnih dana voznog parka, tj. režim rada parkadobija se na sledeći način:FDr god = 365 – (2 × 52 + 8 ) + 12 = 265 dana FDr god = 265– 52 nedelje– 52 subote– 8 dana državnih praznika+ 12 radnih subota, u mesecu po jedna, za dopunu do 42 h radne sedmice, jer je za5 radnih dana ostvareno 5×8=40 h, a prekovremeni rad vozača nije dozvoljenKod šestodnevne radne sedmice godišnji fond radnih dana voznog parka se dobija na sledećinačin:FDr god = 365 – (52 + 8 ) = 305 dana FDr god = 305Za ispravno računanje koeficijenta iskorišćenja tehnički ispravnog – sposobnog voznog parkanužno je iz podataka o Ds, ADs i ∑ nADs isključiti sposobna vozila i auto-dane sposobnih vozila1ostvarenih u neradnim danima voznog parka, jer sposobna vozila u te dane nije moguće zaposliti.Obzirom da se bilansiraju radni dani u odnosu na sposobne dane, samo će na taj način izračunatkoeficijent α' dati stvaran stepen zaposlenosti ispravnog voznog parka u radnim danima.To znači da je potrebno posebno evidentirati:i∑1n∑1α′iiiADgDs’ 5 – sposobni dani vozila u radnim danima petodnevne radne nedeljeDs’ 6 – sposobni dani vozila u radnim danima šestodnevne radne nedeljeFond sposobnih dana vozila u neradnim danima potrebno je posebno evidentirati:i13

ADs’ 5 – sposobni auto-dani voznog parka u radnim danima petodnevne radne nedeljeADs’ 6 – sposobni auto-dani voznog parka u radnim danima šestodnevne radne nedelje∑ n1∑ n1ADs' – sposobni auto-dani heterogenog voznog parka u radnim danima petodnevne5radne nedeljeADs' – sposobni auto-dani heterogenog voznog parka u radnim danima šestodnevne6radne nedeljeIzrazi za izračunavanje koeficijenta iskorišćenja tehnički ispravnog teretnog voznog parka biće zapetodnevnu i šestodnevnu radnu sedmicu:− za jedinicu voznog parkaa) α 'b) α '56Dr=Ds'Dr=Ds'56Dr=Dr + Dg'Dr=Dr + Dg'56− za homogeni vozni park u ma kom periodu vremenaADr ADra) α '5= =ADs'5ADr + ADg'ADr ADrb) α '6= =ADs'ADr + ADg'− za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremenaa) α 'b) α '56n∑∑6∑∑AD rADr=ii11=nnnADs'ADr + ADg'1n∑∑i51∑ni∑∑AD rADr=ii11=nnnADs'ADr + ADg'1i61ni1∑156i5i6Dg’ 5 , Dg’ 6 , ADg’ 5 , ADg’ 6 , ∑ n1ADgADg' – auto-dani sposobnih vozila van rada u radnim'i5, ∑ n i61danima voznog parkaUkoliko se kod teretnog voznog parka izračunava α’ tako kao da su svi kalendarski dani radni, tadase dobija iskrivljena slika. U tom slučaju takođe je neophodno prikazati broj sposobnih dana vanrada usled neradnih dana voznog parka sa raščlanjenjem na subote i nedelje, državne praznike ivišu silu.Na osnovu datih izraza za koeficijente, može se utvrditi, da je koeficijent iskorišćenja voznog parkaα jednak proizvodu koeficijenta iskorišćenja tehnički ispravnog voznog parka α' i koeficijentatehničke ispravnosti α t .α = α'×α t14

Ova relacija ne važi u uslovima teretnog voznog parka kod primene koeficijenata α' 5 ili α' 6 .Koeficijent iskorišćenja inventarskog voznog parka α po vrednosti može biti manji ili jednakkoeficijentu tehničke ispravnosti voznog parka α tα ≤Kada je α = α t to znači da su sva tehnički ispravna vozila radila i da nije bilo ispravnih vozila vanrada.α t6.3.6 Zavisnost veličine koeficijenta tehničke ispravnosti i iskorišćenja voznogparkaNa veličinu koeficijenta tehničke ispravnosti i iskorišćenja voznog parka deluje toliko mnogoelemenata, da je veoma složen zadatak stepenovanja uticaja svih elemenata na nivo vrednostiistog. Stepen tehničke ispravnosti zavisi u velikoj meri od kvaliteta vozila, opšteg tehničkog stanjavozila, pogodnosti vozila za tehničko održavanje, režima rada i racionalnosti eksploatacije voznogparka, ispravnosti načina rukovanja vozilom, načina posedovanja vozila, redovnog režimaodržavanja vozila, efikasnosti pri opravkama vozila, snabdevenosti voznog parka rezervnimdelovima i pneumaticima, stanja mreže saobraćajnica, klimatskih uslova itd.Visok kvalitet vozila podrazumeva izradu vozila od materijala dobrog kvaliteta, visoku pouzdanost,bezbednost i ekonomičnost eksploatacije. Opšte tehničko stanje podrazumeva promenu tehničkogstanja vozila u funkciji broja godina u eksploataciji i opadanja pouzdanosti i ekonomičnosti.Pogodnost vozila za tehničko održavanje ocenjuje se lakoćom pristupa sklopovima i agregatimavozila (pristup motoru podizanjem kabine).Režim rada voznog parka definiše dnevno radno vreme vozila, rastojanja na kojima vozila rade,putne uslove, stepen iskorišćenja korisne nosivosti, upotrebu priključnog vozila itd. Od režima radavoznog parka zavisi nivo srednje dnevne kilometraže koja u velikoj meri zavisi od dnevnog radnogvremena vozila, tj. od broja smena vozača.Racionalnost eksploatacije podrazumeva takvu organizaciju transportnih procesa u kojoj setransportni zahtevi izvršavaju uz minimum ukupnog broja pređenih kilometara vozila, minimizacijunultog pređenog puta, što manjeg broja praznih kilometara, minimizaciju neproizvodnih dangubavozila i rad sa optimalnim iskorišćenjem nosivosti vozila bez preopterećenja.Ispravnost rukovanja vozilom podrazumeva dobru obučenost vozačkog osoblja sa tehničkimkarakteristikama vozila i režim vožnje koji obezbeđuje ekonomičnost pri radu vozila, uz produženjeveka agregata i sklopova na vozilu.Putni uslovi podrazumevaju ispravan izbor prevoznog puta, jer stanje mreže saobraćajnicaneposredno utiče na intenzitet habanja vozila, učestalost otkaza i nivo tehničke ispravnosti.Klimatski uslovi mogu niti uzrok prekida eksploatacije vozila u voznom parku usled velikog snega,poplava itd.PRIMERI:A. REŽIM RADA VOZNOG PARKA JE Rr = 365 DANA GODIŠNjE1. Za jedinicu voznog parka u periodu od godinu dana ostvareno je:Dr=312, Ds=325, Di=365, Dn=Di–Ds=40, Dg=13Dr 312 Ds 325 Dr 312α = = = 0,854; α t = = = 0, 89 ; α ′ = = = 0, 96Di 365Di 365Ds 32515

α=tα' × α = 0,96×0,89 = 0,8542. Za homogeni vozni park u toku jednog danaAr=89, As=92, Ai=101, An=9Ar 89 As 92 Ar 89α = = = 0,881; α t = = = 0, 911; α = = = 0, 967Ai 101Ai 101As 92α α' × α = 0,967×0,911=0,881=t3. Za heterogeni vozni park u toku jednog danaBroj vozilaGrupe vozila inventar.AiispravnihAsna raduAru garažiAgneispravnihAnGrupa 1 19 17 15 2 2Grupa 2 25 22 21 1 3Grupa 3 10 8 3 - 2Grupa 4 40 29 27 2 11Vozni park 94 76 71 5 18444∑ Ai = Ai1+ Ai2+ Ai3+ Ai4= 19 + 25 + 10 + 40 = 94 ; ∑ As = 76 ; ∑ Ar = 7114∑ArAsAr171176171α = = = 0,755 ; α t = = = 0, 809 ; α ′ = = = 0, 943444949496AiAiAsα∑1=tα' × α = 0,943×0,809 = 0,7554. Za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena4∑∑1Vozni park od Ai=30 vozila u periodu od godinu dana Di=366 ostvareno je:ADi=10980; ADs=9223; ADr=8393; ADg=830; ADn= 1757ADr 8393 ADr 8393ADs 9223α = = = 0,764 ; α ' = = = 0, 91; αt = = = 0, 84ADi 10980ADs 9223ADi 10980α α' × α = 0,91×0,84 = 0,764=t5. Za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremenaU primeru će biti uzeto 5 grupa vozila u periodu od Di=365 danaBroj vozilaGrupe vozila Inventar.ADiIspravnihADsna raduADru garažiADgNeispravnihADnGrupa 1 3650 3051 2980 71 599Grupa 2 1825 1552 1481 71 273Grupa 3 5767 5435 5259 176 332Grupa 4 10950 9211 8853 358 1739Grupa 5 2993 2212 1894 318 781Vozni park 25185 21461 20467 994 37245∑5∑ADiADsADr1251851 1Ai = = = 69 ; As = = 58, 8 ; Ar = = 56, 08Di 365DiDi15∑4∑∑1116

Ag = 2,72 ; An = 10, 25∑ADrADr120467120467α = = = 0,812 ; α ′ = = = 0, 954 ;552518521461ADiADsα t =α∑15∑ADs21461=25185ADi1=5∑1=t0,852α' × α = 0,954×0,852 = 0,8125∑∑1B. REŽIM RADA VOZNOG PARKA JE Rt = 265 DANA GODIŠNjE (PETODNEVNA RADNASEDMICA)1. Za jedinicu voznog parka u ma kom periodu vremena (uzeće se Di=365)Di=365, Ds=343, Dr=253, Dn=22, Dg=90 Dg'=12Vozilo je bilo 90 dana ispravno u garaži van rada, ali od toga samo 12 dana u radnimdanima voznog parka. Ostatak od Dg-Dg'=78 dana ispravnih je van rada ali od toga 52nedelje, 8 dana državnih praznika i 18 neradnih subota.Dr 253 Ds 345 Dr 253α = = = 0,693; αt = = = 0, 94 ; α ′ = = = 0, 738Di 365Di 365Ds 343Ovako izračunati koeficijenti iskorišćenja tehnički ispravnog sposobnog voznog parka moženas navesti na totalno pogrešan zaključak da je čak 26,2% od sposobnih dana vozilo bilovan rada i da je komercijalna služba loše upošljavala vozilo. Koeficijent iskorišćenjasposobnih vozila, ispravno će biti izračunat samo tada ako se fond sposobnih dana buderačunao isključivo u radnim danima parkaDr Dr 253α ′ = = = 0,9555Ds' Dr + Dg'5253 + 12=Izračunati koeficijent α′ daje realnu sliku o uposlenosti vozila.52. Za homogeni vozni park u ma kom periodu vremenaVozni park sastavljen od 58,5 vozila prosečno u toku godine ostvario je:ADi=21352; ADs=18576; ADr=14391; ADn=2776; ADg=4185; ADg’=9ADr 14391 ADs 18576 ADr 14391α = = = 0,674 ; αt = = = 0, 87 ; α ′ = = = 0, 775ADi 21352ADi 21352ADs 18576Izračunati koeficijent α′ nije realan. Potrebno je izračunati tačan koeficijent.ADr 14391α ′ == = 0,9995ADr + ADg' 514391+9Sa ispravno izračunatim koeficijentom imamo praktično potpunu uposlenost voznog parkaprema režimu rada i evidentiranim sposobnim danima vozila u garaži koji se ne moguiskoristiti za eksploataciju.3. Za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremenaZa tačnu sliku iskorišćenja tehnički sposobnog ispravnog voznog parka takođe se ne dobijajasna slika upotrebom koeficijenta α′ . Potrebno je utvrditi ∑ ADg ′daje mogućnost realne ocene zaposlenosti vozila.n1i izračunati α′ koje517

Auto-dani vozilaGrupe vozila inventar. ispravnih na radu neisprav. u garažiADi i ADs i ADr i Dn i ADg ADg' 5 ADg nGrupa 1 9125 6388 6204 2737 184 64 120Grupa 2 5475 4681 3558 794 1123 123 1000Grupa 3 10220 8175 6458 2045 1717 140 1577Grupa 4 7300 6570 5387 730 1183 60 1123Vozni park 32120 25814 21607 6306 4207 387 3820ADg’ 5 – auto dani ispravnih vozila van rada u radnim danima voznog parkaADgn – auto dani ispravnih vozila van rada u neradnim danima voznog parkaADs’ – sposobni auto dani voznog parka u radnim danima voznog parkaADs – sposobni auto dani voznog parka u posmatranom periodu vremenaZa ovaj vozni park sa ovakvom distribucijom auto-dana, ostvarene su sledeće vrednostikoeficijenata α , α ,α′ i α′ .t5ADs ADr ADr ADrαt= ; α = ; α ′ = =; α ′5=ADi ADi ADs ADr + ADg4∑ADs ADr ADr11α ; α ; α ′ = ; α45=ADi ADi ADs1t= 41∑4∑= 41∑Grupa vozila4∑∑4∑∑ADrADsADr=' ADr + ADg'5∑∑ADrADr1=4ADs' ADr + ADg'′ 1445111α αtα′ α′51 0,7 0,68 0,971 0,992 0,855 0,65 0,76 0,9663 0,8 0,632 0,79 0,9794 0,9 0,738 0,82 0,989Vozni park 0,803 0,673 0,837 0,982Poređenjem vrednosti koeficijenata α′ i α′ mogu se lako uočiti razlike vrednosti istih, pa5izračunate vrednosti koeficijenta α′ mogu nametnuti pogrešne zaključke o slabomkorišćenju sposobnih auto-dana po grupama vozila i za vozni park u celini.Za sve koeficijente u tabeli važi takođe zaključak da se srednja vrednost za ceo vozni parkne može izračunati kao prosta aritmetička sredina postignutih koeficijenata po grupamavozilan1αt≠ = ∑αtiveć jeαtn 1n∑ti1=nα ⋅ ADi∑1ADiiiIsta metodologija primenjuje se i kada vozni park ima režim rada sa šestodnevnom radnomnedeljom , tj. kada je Hr=305 dan/god. I uz primenu odgovarajućih formula za šestodnevnuradnu nedelju.Samo korišćenje koeficijenata α′ 5i α′ 6omogućava realnu ocenu uspeha komercijalneslužbe na zapošljavanje ispravnih vozila.4∑1556.3.7 Vremenski bilans – u časovima rada vozila i voznog parkaDNEVNO RADNO VREME VOZILAKorisnim i proizvodnim delom radnog vremena vozila smatra se ono vreme koje vozilo provede uvožnji sa putnicima ili sa robom. Nekorisnim ali neophodnim – pripremnim vremenom pri izvršenjutransportnih procesa vozila smatra se vreme koje vozilo utroši na ukrcavanje – iskrcavanje putnika18

i utovarno – istovarne operacije pri transportu robe. Pripremnim vremenom smatra se i vremevožnje praznog vozila u slučaju kada je to neophodno za izvršenje prevoza, odnosno kada jevožnja praznog vozila sastavni deo transportnog procesa.Vreme stajanja vozila na istovarno – utovarnim operacijamaUtovarno – istovarnim radovima naziva se kompleks operacija u vezi sa utovarom robe na vozilo umestima otpreme robe i istovarom robe u mestima isporuke robe.Ukupno vreme stajanja vozila na utovaru i istovaru za jednu vožnju sa teretom t ui sadrži sledećeelemente: vreme čekanja utovara i istovara, vreme manevrisanja vozila u postavljanju na mestoutovara – istovara, vreme efektivnog trajanja utovarno – istovarnih operacija i vreme potrebno zaoformljenje dokumenata vezanih za izvršenje prevoza.Vreme čekanja početka utovara – istovara često čini značajan deo ukupnog vremena stajanja nautovaru i istovaru. Ovo vreme međutim, nije poželjan element ukupnog vremena. Pri dobrojorganizaciji i uslovima sinhronizovanog rada utovarno – istovarnih mesta i vozila ovo vreme možebiti svedeno na minimum ili u potpunosti eliminisano.Vreme manevrisanja vozila u postavljanju na mesto utovara – istovara zavisi od tipa vozila (vučnogvoza), šeme razmeštaja utovarno – istovarnog mehanizma, dimenzija prostora za manevrisanje uprilazu do utovarno – istovarnih mehanizama i rešenja prilaznih puteva.Vreme izvršenja utovarno – istovarnih radova predstavlja glavni element ukupnog vremenadangube vozila na utovaru – istovaru. U ovo vreme uključeni su i otvaranje i zatvaranje stranicakaroserije, podešavanje visine arnjeva, otvaranje i zatvaranje vrata kod vozila sa zatvorenomkaroserijom, pričvršćivanje tereta, nameštanje i vezivanje cirade, merenje i brojanje robe itd.Trajanje vremena izvršenja utovarno – istovarnih radova zavisi od načina izvršenja istih, nosivosti itipa vozila, vrste robe, broja izvršioca i stepena njihove obučenosti pri ručnom načinu utovara –istovara ili od tipa mehanizacije i proizvodnosti iste pri mehanizovanom načinu utovara – istovara.Vreme oformljenja prevoznih dokumenata zavisi od složenosti primenjene dokumentacije, koja jeznatno složenija kada je u pitanju međunarodni transport. Radi iskorišćenja ukupnog vremenadangube na utovaru – istovaru, potrebno je proces oformljenja dokumenata obavljati u tokuizvršenja utovarno – istovarnih operacija.Skraćenje vremena dangube na utovaru – istovaru vozila postiže se povećanjem stepenamehanizovanosti utovarno – istovarnih operacija, korišćenjem visoko produktivnih mašina imehanizama za utovar – istovar, primenom vozila sa uređajima za samoutovar i samoistovar,sinhronizovanim ravnomernim dolaskom vozila na mesta utovara – istovara usklađenim sapropusnom moći utovarno – istovarnih mehanizama.Auto – časoviU toku jednog auto-dana na radu vremenski bilans tehnički sposobnog vozila za vreme od 24 časabiće:Hr + Hg = 24gde je:Hr – broj časova provedenih na radu (dnevno radno vreme vozila)Hg – broj časova provedenih van rada u garaži19

6.3.8 Radno vreme vozilaU toku radnog dana svako vozilo se nalazi određeno vreme na radu Hr gde radeći na liniji (uputničkom saobraćaju) ili na prevoznom putu (u teretnom saobraćaju) izvršava prevoz putnika ilirobe.Dnevno radno vreme vozila Hr (u časovima) se računa se od momenta polaska, do momentapovratka vozila u autotransportnu organizacije sa odbitkom vremena za obavezne zakonompropisane odmore vozača i obedovanja.Dnevno radno vreme vozila Hr se deli na vreme koje vozilo provede u vožnji Hw i vreme kojeprovede u stajanju – dangubi Hd. Prema tome je:Hr = Hw + Hd [h]Vreme provedeno u vožnji može se dalje raščlanjivati na vreme korisne vožnje Hw k i vremenekorisne vožnje Hw n . Pojam korisne vožnje Hw k podrazumeva vožnju sa putnicima – teretom.Pojam nekorisne vožnje Hw n podrazumeva vožnju praznog vozila.Hw = Hw k+ Hw n[h]Neproduktivno vreme dangube vozila takođe se može raščlaniti na vreme koje vozilo provede nautovaru – istovaru Hui i vreme dangube vozila usled tehničke neispravnosti Ht ukoliko je u tokudana došlo do dangube vozila usled otkaza (tehničke neispravnosti).Hd = Hui + Ht [h]Prema tome ukupno dnevno radno može se raščlanitiHr = Hw + Hw + Huik n+Ht[h]Ukupno dnevno radno vreme vozila može se podeliti i na vreme koje vozilo provede na liniji –prevoznom putu Ho i vreme utrošeno za prelazak nultog puta HnHr = Ho + Hn [h]gde je:Ho – časovi rada na liniji (prevoznom putu za izvršenje obrta vozila)Hn – časovi nulte vožnje (vreme utrošeno na vožnju od garaže do prvog utovara –ukrcavanja putnika i na kraju radnog vremena od poslednjeg mesta istovara –iskrcavanja putnika do povratka u garažu)6.3.9 Režim rada i radno vreme voznog parkaRežim rada autotransportne organizacije zavisi od namene kapaciteta voznog parka, režima radaradnih organizacija koje koriste prevozne usluge, trajanja radnog vremena vozača i broja smenarada vozila.Neke autotransportne organizacije rade preko cele godine (svi kalendarski dani su radni). Tuspadaju organizacije čija je delatnost prevoz putnika.Neke autotransportne organizacije za sopstvene potrebe rade 357 dana godišnje (ne rade udanima državnih praznika) kao što je to slučaj kod razvoza hleba i mleka do prodavnica.Sve autotransportne organizacije javnog teretnog saobraćaja i najveći deo autotransportnihorganizacija za sopstvene potrebe radi po režimu petodnevne ili šestodnevne radne nedelje.Autotransportne organizacije, a samim tim i vozni park imaće u kalendarskom periodu od Di dana,Dr radnih dana po režimu rada koji je usvojen (godišnji fond radnih dana voznog parka).20

Broj normalnih dana dangube (neradnih dana autotransportne organizacije) biće:Dd = Di +nDr rPri režimu petodnevne radne nedelje broj normiranih neradnih dana voznog parkaDd n5 = 100 dana, dok je broj radnih dana 265 godišnje.Pri režimu šestodnevne radne nedelje broj normiranih neradnih dana voznog parka iznosiDd n6 = 60 dana, dok je broj radnih dana voznog parka 305.Dnevno radno vreme vozila, pored dnevnog radnog vremena vozača zavisi i od načina posedanjavozila vozačima. Potrebe eksploatacije voznog parka uslovile su sledeće sisteme rada vozača:– sistem pojedinačnog rada vozača – 1 smena dnevno– sistem 3 vozača na dva vozila – 1,5 smena dnevno– sistem para vozača na vozilu – 2 smene dnevno– grupni rad vozača – 2,5 - 3 smene dnevnoKod pojedinačnog sistema svakim vozilom upravlja jedan vozač. Sistem ima prednosti kodočuvanja vozila i nedostatak, jer je dnevno radno vreme vozila kratko.Kod sistema 3 vozača na dva vozila postiže se duže radno vreme vozila , ali je nedostatak što trećivozač odrađuje svoje smenu radeći na dva vozila po pola smene. Jedan od tri vozača pri tomemora imati prekid između prve i druge polovine radnog vremena.Rad vozača u parovima obezbeđuje rad vozila u dve smene ali je nedostatak kod većine slučajevaobaveza stalnog prisustva oba vozača u toku obe smene. Naročito kod prevoza na dugimrelacijama.Grupni rad vozača omogućava maksimalno radno vreme vozila, ali se takav način posedovanjavozila negativno odražava na troškove održavanja i vek vozila.Pri utvrđivanju radnog vremena voznog parka, koristi se složen pokazatelj autočas.Za svako vozilo autočasovi su suma svih časova rada vozila u određenom periodu vremena.DrAHr i= ∑ Hr i1Za grupu vozila ili homogeni vozni park autočasovi će biti:Za heterogeni vozni park autočasovi će biti:AHrAiDr= ∑∑1 1Hr iAHr = AHr1 + AHr2+ ... + AHr n= ∑ AHr iPri eksploatacionim proračunima nemoguće je služiti se stvarnim vrednostima trajanja dnevnogradnog vremena svakog vozila, jer će u dužem vremenskom periodu različitih vrednosti trajanjadnevnog radnog vremena vozila biti veoma mnogo. U te svrhe koristi se prosečno dnevno radnovreme vozila koje se dobija:n1− za jedno voziloHrDr∑1 = 1HrDri[h]21

− za grupu vozila i homogen vozni parkAHrHr =ADr[h]− za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozilaHrn∑AHri1= n∑ ADri1Za homogen vozni park ili grupu vozila iste nosivosti vremenski bilans u autočasovima ostvaren uautodanima rada u kojima su vozila tehnički sposoban biće:AHr + AHg = 24ADrili AHw + AHd + AHg = 24ADr− za heterogeni vozni park bićen∑ AHri+ ∑ AHgi=1n1gde su:AHr – autočasovi radaAHg – autočasovi van rada – u garažiAHw – autočasovi vožnjeAHd – autočasovi danguben[h]24 ∑ ADriili ∑ AHwi+ ∑ AHdi+ ∑ AHgi= 24 ∑1n1n1n1n1ADri6.3.10 Koeficijent iskorišćenja vremena u 24 časa – ρZa odmeravanje koji deo vremena u toku radnih dana je vozilo provelo na radu, koristi sekoeficijent iskorišćenja vremena u 24 h koji se obeležava simbolom ρ.Koeficijent iskorišćenja vremena u 24 časa dobija se odnosom dnevnog radnog vremena Hr premavremenu u 24 časa, a to iznosi:− za jedno vozilo u toku jednog danaHrρ =24− za homogeni vozni park ili grupu vozila iste nosivostiAHr AHrρ = =24ADr24ADi⋅α− za heterogeni vozni parknn∑ AHr 24∑1ρ = =24 ADr 24∑ADr ⋅ ρ∑∑ii ii i i1 11=nnn1i1ADrinADi ⋅α⋅ ρ∑1ADi ⋅αNa vrednost koeficijenta ρ može se uticati organizacionim merama tj. produženjem radnogvremena vozila sa jedne na veći broj smena. Vrednost koeficijenta ρ za rad u jednoj smeni osciliraod 1,2916 do 0,333 (7÷8 h =Hr); za rad sa smenom i po vrednost za ρ je od 0,4379 do 0,5, za radvozila u dve smene vrednost za ρ je u granicama od 0,583 do 0,666; pri radu vozila u 2,5 smenevrednosti za ρ su u granicama od 0,729 do 0,833. Za rad u 3 smene vrednosti za ρ su u granicamaii≠nn∑1ρi22

od 0,875 do 1,0. Donje granice daju vrednosti za koeficijent ρ u uslovima sedmočasovnog radnogvremena smene, dok su gornje granice u uslovima osmočasovnog radnog vremena.6.3.11 Koeficijent iskorišćenja radnog vremena – δPravilna organizacija izvršenja prevoza u drumskom saobraćaju podrazumeva racionalnuorganizaciju transportnih procesa. Kako vozila izvršavaju prevoz, ostvaruju transportni rad iproduktivna su, samo kada se kreću sa teretom, odnosno sa putnicima, to znači da je ciklusetransportnog procesa potrebno organizovati tako da dangube vozila, radi utovara i istovara buduminimalni. Isti zaključak se odnosi na sve vrste stajanja vozila u toku radnog vremena, jer se timeminimiziraju neproizvodni gubitci radnog vremena vozila.Za ocenu stepena iskorišćenja radnog vremena vozila koristi se koeficijent iskorišćenja radnogvremena δ koji se dobija odnosom vremena provedenog u vožnji prema ukupnom radnomvremenu.Prema datoj definiciji koeficijent iskorišćenja radnog vremena biće:− za jedinicu voznog parkaa) u toku jednog danaHw Hwδ = =Hr Hw + Hdb) u nekom posmatranom vremenskom perioduDr∑∑∑Dr∑HwiHwi11δ = =DrDrDrHr Hw + Hd− za homogen vozni park ili grupu nosivosti iste vrednostiAHw AHw AHw AHwδ = == =AHr AHw + AHd 24ADrρ 24ADiαρ1i1i∑1i− za heterogeni vozni parkδ =n∑∑AHwn∑ii i1 11=nn1AHri∑1AHrδAHri≠nn∑1δiKoeficijent iskorišćenja radnog vremena potrebno je odrediti i za cikluse transportnog procesa, tj.za prostu vožnju , složenu vožnju i obrt, a iz razloga ocenjivanja uspešnosti rada vozila. U sva trislučaja to će biti odnos vremena vožnje vozila na liniji – prevoznom putu prema vremenu rada naliniji – prevoznom putu.twλtw'λtwoδ λ= ; δ λ= ; δo=trλtr'λtrogde su:δ λ , δ' λ i δ o – koeficijenti iskorišćenja radnog vremena za prostu vožnju, složenu vožnju iobrttw λ , tw’ λ i tw o – vreme trajanja vožnje vozila u toku proste vožnje, složene vožnje i obrtatr λ , tr’ λ , i tr o – ukupna vremena trajanja proste vožnje, složene vožnje i obrta23

Vrednost koeficijenta δ zavisi od rastojanja prevoza, načina utovara i istovara, količine tereta utoku svake vožnje, korisne nosivosti vozila, saobraćajne brzine, putnih uslova itd.6.4 IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORIŠĆENJA PREĐENOG PUTA6.4.1 Pređeni put i njegovo iskorišćenjeRastojanje u km koje vozilo pređe u određenom vremenskom periodu naziva se PREĐENI PUT.Ukupan pređeni put vozila deli se na PRODUKTIVAN pređeni put i NEPRODUKTIVAN pređeniput.Produktivan pređeni putPređeni put vozila sa teretom ili sa putnicima predstavlja radni – produktivni deo ukupnogpređenog puta, jer vozilo u toku ostvarivanja kilometara sa teretom – putnicima proizvodi jedinicetransportnog rada.Neproduktivan pređeni putPut koji se ostvari u toku transportnog procesa na prevoznom putu, pri kretanju vozila od mestaistovara ka mestu utovara naziva se PRAZAN PREĐENI PUT. Ovaj pređeni put može smatratipripremnim za obavljanje korisnog dela transportnog procesa.Nultim pređenim putem naziva se pređeni put naziva se pređeni put vozila od autotransportneorganizacije – auto baze (ili mesta parkiranja) do prvog mesta utovara i od poslednjeg mestaistovara do povratka u autobazu. U nulte pređene kilometre spadaju i kilometri koje vozilo pređeradi snabdevanja ili tehničkih intervencija.Neproduktivan pređeni put je deo ukupno pređenog puta i sastavni je element transportnogprocesa.Ukupan pređeni put jednog vozila u toku dana se sastoji iz:K = K λ+ Kn [km]gde je:K – ukupan pređeni putK λ – pređeni put na prevoznom putu transportnog procesaKn – nulti pređeni putObzirom da vozilo izvršavajući transportne procese ostvaruje i produktivan i neproduktivan pređeniput, biće:Kλ= ∑ Ktλ+ ∑ Kpλ= Kt + KpodnosnoK = Kt + Kp + Kn [km/dn]Ukoliko se umesto jedinica parka izražava pređeni put homogenog voznog parka biće za ma kojivremenski period:AK = AKt + AKp + AKn [km]Za vozni park heterogenog sastava biće:nn∑ AKi= ∑ AKti+ ∑ AKpi+ ∑11n1n1AKni[km]24

Na osnovu ukupno pređenog puta voznog parka u periodu od godinu dana obično se računaprosečna godišnja kilometraža po jednom inventarskom vozilu kao jedan od pokazatelja intenzitetaeksploatacije vozila u voznom parku.gde je:∑ n1AKK god =1n∑1AK– ukupna godišnja kilometraža voznog parkaADii1Ai – prosečan inventarski broj vozila Ai=DigodAin∑6.4.2 Koeficijent iskorišćenja pređenog puta – βStepen iskorišćenja ukupnog pređenog puta vozila određen je pomoću koeficijenta iskorišćenjapređenog puta koji je jednak odnosu pređenog puta sa teretom (putnicima) – produktivnog puta,prema ukupno pređenom putu.Koeficijent iskorišćenja pređenog puta iskazuje udeo pređenog puta sa teretom prema ukupnopređenom putu.Za prostu vožnju, složenu vožnju i obrt biće:Ktλβ λ= ;Kλβ λKtλ'' = ;K 'λKtoβ o =Kogde su:Kt λ , Kt λ’ i Kto – kilometri sa teretom (putnicima) u toku proste vožnje, složene vožnje iobrtaK λ , K λ ’, Ko – ukupni kilometri u toku proste vožnje, složene vožnje i obrta− za jedinicu voznog parka je:− za homogeni vozni park je:− za heterogeni vozni park je:gde su:Kt, AKt, ∑ n1Kp, AKp, ∑ n1Kn, AKn, ∑ n1AKtiAKpn∑∑β =β =KtKAKtAKKt=Kt + Kp + KnAKt=AKt + AKp + AKn∑∑AKtiAKti11β = =nnnnAK AKt + AKp +1i1in∑– kilometri sa teretom – putnicima1i∑– prazni kilometri bez tereta – putnikaAKn – nulti kilometri1AKni25

Vrednost koeficijenta iskorišćenja pređenog puta β zavisi od razmeštaja mesta otpreme i mestaprijema robe, intenziteta i smerova robnih tokova, strukture robe u robnim tokovima i njihovihspecifičnih osobina, sastava voznog parka i kvaliteta dnevnog operativnog plana rada vozila.Temeljna i pažljiva razrada prevoznog puta vozila vodi ka povećanju vrednosti koeficijentaiskorišćenja pređenog puta. Pored svega kod vozila sa specijalnom karoserijom teško je obezbeditiprevoz u oba smera i tu se retko može postići za koeficijent iskorišćenja pređenog puta većavrednost od 0,5.6.4.3 Koeficijent nultog pređenog puta – ωKoji deo od ukupno pređenog puta u toku nekog vremenskog perioda će vozilo utrošiti nasavlađivanje NULTOG PREĐENOG PUTA zavisi od lokacije auto-baze (garaže) auto-transportneorganizacije, odnosno od rastojanja auto-baze do mesta prvog utovara i rastojanja od poslednjegmesta istovara do povratka u garažu. Nulti pređeni put utiče i na veličinu koeficijenta iskorišćenjapređenog puta.Za određivanje dela nultog pređenog puta u ukupnom pređenom putu koristi se koeficijent nultogpređenog puta, koji označavamo sa ω, i koji je jednak odnosu nultog pređenog puta prema ukupnopređenom putu.Prema tome izrazi za koeficijent nultog puta biće:− za jedinicu voznog parkaKnω =K− za homogeni vozni park u ma kom periodu vremenaAKnω =AK− za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremenaωn∑AKni1= n∑ AKi1U praksi auto-transportnih organizacija neproduktivan pređeni put vozila u voznom parku nerazvrstava se na nulti pređeni put i prazan pređeni put, već se vode jedinstveno kao pređeni kmbez tereta, odnosno bez putnikaIzbor lokacije auto-baze nije beznačajan, jer se kasnije u eksploataciji pojavljuju veliki troškovi naime nultog pređenog puta, ukoliko je auto-baza udaljenija od mesta rada vozila više nego što je tobilo neophodno.PRIMER Auto-baza radne organizacije koja se bavi prevozom putnika smeštena je na 6 kmautobuske stanice. Za održavanje registrovanih linija dnevno polazi iz baze Ar = 200 vozila.Godišnji nulti pređeni put voznog parka autobusa biće:gde je:AKn = 2L × Ar × Dr = 12 × 200 × 365 = 876.000 km/god.L – rastojanje od autobaze do autobuske staniceAr – dnevni broj vozila na radu koji izlazi iz autobazeDr – broj radnih dana voznog parka26

Uzmemo li troškove pređenog po pređenom km u iznosu od 80 din/km dobićemo godišnje troškoveauto-transportne organizacije u iznosu od 70.080.000 dinara, što ni malo nije simbolično kaotrošak.Dobijene vrednosti koeficijenta nultog pređenog puta sve su veće što je srednja dnevnakilometraža vozila manja.6.4.4 Veza koeficijenta iskorišćenja pređenog puta i nultog pređenog putaUzajamna povezanost ova dva koeficijenta može se ustanoviti pomoću koeficijenta iskorišćenjapređenog puta za 1 vožnju β λ .Ako vozilo u toku dnevnog radnog vremena Hr, ostvari Z λ – vožnji sa teretom, sa srednjomdužinom jedne vožnje sa teretom Kst λ i koeficijentom iskorišćenja pređenog puta za vožnju β λ tadaće njegov dnevni pređeni put biti na prevoznom putu izvršenja transportaKstλKλ= Zλ[km]βUkupan pređeni put u toku dana sadržaće još i nulti pređeni put gde je:K = Kλ+ Kn,KstλKstλK = Zλ+ Kn = Zλβλβ[km]gde je:Kst λ – srednja dužina jedne vožnje sa teretomβ λ – koeficijent iskorišćenja pređenog puta za vožnju na prevoznom putuZ λ – broj vožnji za radni danKn – nulti pređeni put za radni danβ – koeficijent iskorišćenja pređenog puta za radni danKnObzirom da je po definiciji ω = i Kn = K×ω to će biti K=K λ +Kn, odnosnoKKstλKstλωKstλZλ+ Zλ= Zλβλβ β1 ω 1+ =1 ω= 1 −β λβ β β λβ ββ=1 −ωi β = βλ ( 1−ω)βλλPrema ovome, što je vrednost koeficijenta nultog pređenog puta manja, time je vrednostiskorišćenja pređenog puta u toku proste vožnje β λ sve bliža vrednosti koeficijenta iskorišćenjapređenog puta β u transportnom procesu.Može se zaključiti da povećanje vrednosti koeficijenta iskorišćenja pređenog puta vodi ka porastuproizvodnosti vozila, te je radi toga potrebno podizati nivo tog pokazatelja rada vozila. Odposebnog je značaja još i činjenica da proizvodnost vozila sa povećanjem koeficijenta iskorišćenjapređenog puta raste bez povećanja ukupnog pređenog puta, a ponekad čak i sa opadanjem istog.U tom slučaju na svaki ostvareni tkm troši se manje sredstava što praktično obezbeđuje nižetroškove transporta po jedinici transportnog rada.27

6.4.5 Srednja dužina vožnje sa teretom – KstλSrednjom dužinom vožnje sa teretom pri radu jednog vozila naziva se aritmetička srednja vrednostsvih dužina vožnji sa teretomgde je:KtλKstλKt=KtZλ1 +λ 2+ ...λ+ Ktλz=i Z∑ −i=1λ 1+ Ktλ2+ ... + Ktλi+ Ktλz– dužina vožnji sa teretomZ – broj vožnji sa teretomObzirom da izraz ∑ nλ1Ktλ iZKtλpredstavlja ukupne kilometre sa teretom vozila – Kt u toku broja vožnjiZ to se srednja dužina vožnje sa teretom može izraziti∑⎛ Q ⎞⎜ Kt ⎟λ⎝ qα⎠ist==λK[km]⎛ Q ⎞ λ∑⎜q⎟⎝ λ ⎠igde je:Q – količina stvarno prevezenog teretaq λ – količina tereta prevezena u toku jedne vožnjeQ / q λ – broj vožnji sa teretomKt – dužina vožnje sa teretom− Za vozni park homogenog sastava ili grupu vozila biće:AKtKstλ= [km]AZλgde je:AAZλ= ∑ Zλi– broj vožnji sa teretom celokupnog voznog parka1KtZAKt – broj kilometara sa teretom voznog parkaλi=KtZλ− Za vozni park heterogenog od n grupa biće:KstλAZλiKstλiAKt= AZλ1Kstλ1+ AZλ2Kstλ2+ ... + AZλnKstλn11==nAZ + AZ + + AZnλ1λ 2...λnAZ AZn∑∑1λin∑∑1iλi[km]Kao i kod svih drugih izmeritelja i za izmeritelj Kst λ važi zaključak da se njegova vrednost ne možeizračunati kao aritmetička srednja vrednost ostvarenih srednjih dužina vožnje sa teretom pogrupama vozila, tj.n1Kstλ≠ ∑ Kstλi[km]n1Pri izvršenju transportnih procesa podmiruju se transportni zahtevi klijenata na velikom brojulokacija, što znači da su dužine vožnje sa teretom različite. Za utvrđivanje prosečnog rastojanja nakome su prevozi – vožnje sa teretom obavljeni uveden je izmeritelj srednja dužina vožnje sateretom kojim su karakterisani uslovi za izvršavanje transportnih procesa.28

6.4.6 Srednje rastojanje transporta jedne tone tereta – Kst1Srednje rastojanje transporta jedne tone tereta određuje prosečnu daljinu transportovanja svaketone tereta i dobija se kao rezultat odnosa ostvarenog transportnog rada u tonskim kilometrimaprema količini prevezenog tereta u tonama.− srednje rastojanje transporta jedne tone tereta u toku jedne proste vožnje biće:qλKtλKst1=qλ[km]gde je:q λ – količina prevezenog tereta u toku proste vožnjeKt λ – pređeni km sa teretom u toku proste vožnje− za složenu vožnju srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta biće:Kst1n∑(q= 1λqKtλi)λ i[km]− za homogeni vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti biće:gde je:UKst1=QU – ostvareni transportni rad u tkmQ – količina prevezenog tereta u t[km]− za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila biće:gde je:U 1 , U 2 , ..., U n –Q 1 , Q 2 , ..., Q n –Kstn∑Ui11= n∑Qi1[km]ostvareni transportni rad u tkmkoličina prevezenog tereta u t6.4.7 Srednji dnevni pređeni put – KsdZa proračune pomoću kojih se može odrediti intenzitet eksploatacije vozila, proračun idimenzionisanje kapaciteta za tehničko održavanje i opravke vozila potrebno je poznavati srednjidnevni pređeni put, jer od dnevnog pređenog puta vozila zavisi frekvencija i broj zahteva zapojedine vrste opsluživanja vozila shodno usvojenom režimu tehničkog održavanja vozila.Srednji dnevni pređeni put vozila dobija se kao odnos ukupno pređenog puta prema broju autodana rada vozila ili voznog parka.Kako su dnevne kilometraže koje vozila prelaze u nekom vremenskom periodu po pravilu različiteto se uvodi pojam srednjeg dnevnog pređenog puta.29

Srednji dnevni pređeni put biće:− za homogen vozni park:Ksd =AKADr[km/dn]− za heterogen vozni park:Ksdn∑AKi1= n∑ ADri1[km/dn]Na veličinu srednjeg dnevnog pređenog puta u velikoj meri utiče srednja dužina vožnje sa teretom,dnevno radno vreme vozila, vreme trajanja utovarno – istovarnih operacija, zatim putni i klimatskiuslovi.6.5 BRZINE KRETANJA VOZILAZa odmeravanje uslova u kojima se odvija eksploatacija vozila u drumskom saobraćaju neophodnoje utvrditi kolike su brzine kretanja vozila. Sve brzine koje se u organizaciji kretanja vozila udrumskom transportu izučavaju su uslovljene srednje brzine kretanja i izražene su u km/h.Za različite proračune u okviru organizacije eksploatacije drumskih vozila definisane su sledećeuslovljene srednje brzine:− saobraćajna brzina – Vs− prevozna ili transportna brzina – Vp− brzina obrta – Vo− eksploataciona brzina – Ve6.5.1 Srednja saobraćajna brzina – VsSaobraćajna brzina podrazumeva uslovljenu srednju brzinu kretanja vozila koja se dobija kada seukupno pređeni put vozila (u km) podeli sa vremenom trajanja vožnje u časovima. Časovi vožnjeobuhvataju i sva kratka zaustavljanja i stajanja vozila koja su prouzrokovana uslovima saobraćaja(čekanje na semaforu, zaustavljanje na neregulisanim raskrsnicama, čekanje na pružnom prelazu,čekanje na polazak kolone vozila pri velikoj gustini saobraćajnog toka, itd.)Srednja saobraćajna brzina prema tome biće:− za jedinicu voznog parkagde je:Vs =KHw[km/hw]K – ukupno pređeni put u km jedinice voznog parkaHw – časovi vožnje vozila− za homogen vozni park biće:Vs =AKAHw[km/hw]Ovde je AK ukupan pređeni put u km voznog parka, dok je Ahw broj časova vožnje voznog parka.30

− za heterogeni vozni park stavljen od n grupa vozila je:n∑∑∑AHwi⋅Vsi1Vs = =nnAHw1in∑11AKiAHwi[km/hw]Ovde takođe važi zaključak da1Vs ≠nn∑1Vs iU praksi, pod brzinom dostave se misli na prevoznu ili transportnu brzinu.UTICAJ RAZNIH FAKTORA NA SREDNJU SAOBRAĆAJNU BRZINUBrzinska svojstva vozila u određenim uslovima eksploatacije najbolje se odražavaju kroz postignutnivo srednje saobraćajne brzine.SAOBRAĆAJNA BRZINA je uslovljena srednja brzina za vreme kretanja vozila i njena veličinazavisi od mnogih faktora kao na primer od konstruktivnih karakteristika vozila, stepena obučenostivozačkog osoblja – veštine upravljanja vozilom, putnih uslova, elementa organizacije transporta,intenziteta saobraćaja i organizacije regulisanja saobraćaja, klimatskih uslova, itd.Na vrednost saobraćajne brzine vozila utiču eksploataciona svojstva vozila, dinamičnost,elastičnost pri vožnji, stabilnost, manevarske sposobnosti, prohodnost i opšte tehničko stanjevozila.Od USLOVA PUTA značajan uticaj na saobraćajnu brzinu imaju širina kolovoza, intenzitetsaobraćaja, vrsta i stanje kolovozne konstrukcije, veličina i dužina uspona, radijus krivina,osvetljenost puta i regulisanje saobraćaja.Od ELEMENATA ORGANIZACIJE TRANSPORTA na veličinu saobraćajne brzine utiču: dužinavožnje i učestalost zaustavljanja (za autobuse), iskorišćenje nosivosti i pređenog puta, vrsta robe injene osobine pri transportu, način njenog učvršćivanja, itd.U praksi srednja saobraćajna brzina određuje se na osnovu probnih vožnji sa uzimanjem u obzirsvih ograničenja brzine koje na putu postoje.Na saobraćajnu brzinu veliki uticaj imaju kvalitet i stanje kolovoza. Prema istraživanjima ako zasaobraćajnu brzinu ostvarenu na putu sa ravnim asfaltno – betonskim kolovozom uzmemo indeks100, onda će saobraćajna brzina na putevima od tucanika od u dobrom stanju imati indeks 75-80,dok će na putevima sa dotrajalim neravnim zastorom indeks biti 50 pa i manji.Pri mokrom putu brzina Vs se smanjuje. To opadanje za asfaltno betonske kolovoze je oko 10%.Pri kretanju po putevima sa snegom osnovni uticaj na veličinu saobraćajne brzine imajuprohodnost vozila i veština upravljanja.Pri noćnoj vožnji saobraćajna brzina Vs je za 5-10% manja je od dnevne.Značajna razlika saobraćajnih brzina dobija se pri radu vozila u gradu i vožnji na putevima, aposebno na auto-putevima.U uslovima intenzivnog saobraćaja u velikim gradovima gde je gustina saobraćajnog toka velika,postiže se saobraćajna brzina Vs koja je uslovljena opštom intenzivnošću saobraćajnog toka. Ugradovima sa velikom gustinom saobraćajnog toka sva putnička vozila u toku (različitih marki itipova, snage motora i dinamičkih svojstava) kao i sva privredna vozila u toku ostvaruju istusaobraćajnu brzinu.31

U uslovima gradske vožnje sa manjim intenzitetom saobraćaja na veličinu srednje saobraćajnebrzine Vs znatno utiču dinamička svojstva vozila (moć ubrzanja), jer pri čestim zaustavljanjimasrednja saobraćajna brzina zavisi uglavnom od tok kvaliteta vozila.Saobraćajna brzina na auto-putevima (na kojima nema ograničenja maksimalne brzine) iznosi oko70-80% od maksimalne brzine vozila.Razlika u saobraćajnim brzinama teretnih vozila sa punim opterećenjem i vožnje bez tereta iznosi10-15%. Značajnija je razlika vrednosti saobraćajne brzine vozila koje radi sa prikolicom ili bezprikolice (zavisnost je vezana za specifičnu snagu po jedinici bruto težine vučnog vozila u KW/t).Saobraćajna brzina vozila može se utvrditi probnim vožnjama ili na osnovu podataka o putuizračunati pomoću metoda iz teorije motornih vozila. Te metode omogućavaju da se iznađe srednjabrzina vozila na određenom putu, pri kretanju sa punim iskorišćenjem snage motora, odnosnomaksimalno moguća srednja saobraćajna brzina. Ovako izračunatu brzinu neophodno je korigovatiu zavisnosti od realnih uslova. Korekcije je potrebno vršiti obzirom na ograničenja brzine napojedinim deonicama puta, promene gustine saobraćajnog toka, vreme vožnje (dan ili noć),meteoroloških uslova (kiša, sneg, magla, poledica), itd.U realnim uslovima eksploatacije vozila, ukupno vreme kretanja vozila možemo raščlaniti nakretanje sa konstantnom brzinom, ubrzanja, usporenja, kočenja i kratkotrajna stajanja, te prematome saobraćajnu brzinu možemo napisati u oblikuKKV s==∑t1+ ∑t2+ ∑t3+ ∑t4+ ∑t5Hw[km/hw]gde su:∑t 1 – vreme kretanja vozila konstantnim brzinama [h]∑t 2 – vreme ubrzanja [h]∑t 3 – vreme usporenja [h]∑t 4 – vreme kočenja [h]∑t 5 – vreme prinudnih zaustavljanja prouzrokovanih uslovima saobraćaja (zaustavljanjana semaforu, prelazu preko železničke pruge itd.) [h]Snimanjem je moguće utvrditi trajanje svih elemenata vremena kretanja vozila, kao i verovatnoću idužinu trajanja prinudnih zaustavljanja.Saobraćajna brzina a time i brzina transportovanja putnika i roba je među najvažnijimpokazateljima uslova rada vozila auto-transportne organizacije. Što je brzina kretanja vozila veća,to je i proizvodnost vozila veća, a samim tim cena transporta niža.Povećanje brzine kretanja vozila u neposrednoj je zavisnosti od stanja saobraćajnica, mera zabezbednost saobraćaja, poboljšanja dinamičkih svojstava vozila, tehničke ispravnosti vozila,stepena kvalifikovanosti vozača, kao i od primene savremenih metoda organizacije transporta.Pri izvršenju transportnog procesa saobraćajna brzina zavisi od velikog broja faktora, i zbog togaona nije konstantna veličina. Prema tome, saobraćajna brzina je uslovljena srednja brzina kretanjakoja se dobija odnosom pređenog puta vozila i vremena vožnje u koje su uključena vremenakratkotrajnog stajanja prouzrokovana regulisanjem saobraćaja. Saobraćajna brzina za jednuvožnju biće:KλVs =twλ32

dok će za nekoliko vožnji biti:KstλZλVs =βλ∑twλgde su:K – dužina vožnje u kilometrimatw λ – vreme vožnje vozila za prostu vožnju [h]Kst λ – srednja dužina vožnje sa teretomZ λ – broj vožnji sa teretomβ λ – koeficijent iskorišćenja pređenog puta za prostu vožnjutw λ – zbir svih vremena vožnje6.5.2 Prevozna – transportna brzina – VpPrevozom – transportnom brzinom naziva se uslovljena srednja brzina transportovanja putnika irobe. Ova brzina se često naziva i BRZINOM DOSTAVE, jer se dobija izračunavanjem odnosarastojanja prevoza putnika ili robe sa vremenom provedenim na putu. U vreme provedeno na putunisu uključeni vreme ukrcavanja putnika – utovara robe u polaznoj tački, niti vreme iskrcavanjaputnika – istovara robe u završnoj tački relacije na kojoj je prevoz obavljen.Prema ovome prevozna ili transportna brzina karakteriše brzinu prevoza putnika ili brzinutransportovanja robe od polazne do završne tačke relacije na kojoj je prevoz obavljen.Za autobuske prevoze koji se izvršavaju na određenim linijama izraz za prevoznu brzinu biće:KlVp =Hw + Hui[km/h]gde je:Kl – dužina linije u kmHw – vreme vožnje u hHui – vreme stajanja za ukrcavanje – iskrcavanje putnika na međustanicama linije− za jedinicu voznog parka biće:KVp =Hp[km/h]gde je:K – rastojanje u km između polaznih i završnih tačaka među kojima su prevoziobavljeniHp – časovi trajanja prevoza (bez tu u polaznim i bez ti u završnim tačkama prevoza)− za homogeni vozni park biće:gde je:Vp =AKAHp[km/h]AK – ukupno pređeni put u kilometrima na izvršenju transportaAHp – autočasovi trajanja transporta – prevoza− za vozni park heterogenog sastava biće:Vpn∑AKi1= n∑ AHpi1[km/h]33

Transportna brzina je obično manja od saobraćajne brzine Vs jer su u časove prevoza uključenavremena usputnog stajanja vozila (ukrcavanja – iskrcavanja putnika na među-stanicama, utovar –istovar robe usput) i vreme trajanja vožnje.6.5.3 Brzina obrta – VoBrzina obrta je uslovljena srednja brzina koju ostvaruje vozilo u linijskom transportu putnika ili robevršeći obrte između dva terminusa linije.Brzina obrta dobija se odnosom dvostruke dužine linije prema vremenu trajanja obrta. Vreme obrtaobuhvata vreme vožnje, vreme zaustavljanja na usputnim stanicama radi ukrcavanja – iskrcavanjaputnika, odnosno utovara – istovara robe, kao i vremena zadržavanja vozila u terminusima linijeradi ukrcavanja – iskrcavanja putnika, utovara – istovara robe, odmora osoblja, pregleda vozila itd.Prema ovome biće za jedan obrt:Ko = 2Kl [km]To = tw + tui + td t[h]kako je: tw =2Kl [h]Vs2 Kl2Kl+ Vs(tui + tdt)to će biti: To = + tui + tdt=VsVs[h]Kobrzina obrta biće: Vo = =To2Kl2Kl+ Vs(tui + tdVs2KVs=) 2Kl+ Vs(tui +t td t)Ko 1odnosno Vo = =[km/h]To 1 ( tui + tdt)+Vs 2Klgde je:Ko ili 2Kl – dvostruka dužina linije u kmTo – vreme trajanja obrtatw – vreme vožnje u toku obrtatui – ukrcaj – iskrcaj putnika na međustanicama linijetd t – vreme zadržavanja vozila u terminusima linije− za jedinicu voznog parka biće:gde je:Ko –Ho –KoVo =Hodvostruka dužina linije u kmukupno vreme trajanja obrta u časovima− za homogen vozni park biće:Vo =AKoAHo34

− za heterogen vozni park na liniji biće:gde je:Von∑AKoi1= n∑ AHoi1AKo – ukupni broj kilometara na liniji ostvaren ostvaren od strane vozila koja rade na tojlinijiAHo – ukupno vreme u časovima utrošeno za izvršenje obrta6.5.4 Eksploataciona brzina – VeEksploatacionom brzinom nazivamo uslovljenu srednju brzinu vozila za ukupno vreme koje voziloprovede na radu (prosečan pređeni put vozila u km za jedan čas rada vozila).Eksploatacionom brzinom karakterisana je intenzivnost izvršenja transportnog procesa.Eksploataciona brzina dobija se odnosom ukupno pređenog puta prema vremenu provedenom naradu.− Eksploataciona brzina za jedinicu voznog parka biće:K KVe = = [ km / hr]Hr Hw + Hdgde je:K – ukupni pređeni put vozila u toku radnog vremenaHr – ukupno radno vreme u časovima− Eksploataciona brzina za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena biće:AK AKVe = =[ km/hr]AHr AHw + AHd− Eksploataciona brzina za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila u ma kom perioduvremena biće:Ve =AKiAKi1 1=[ km / hr]nnnAHr AHw + AHd1n∑∑i∑1n∑i∑1i6.6 IZMERITELJI ISKORIŠĆENJA KORISNE NOSIVOSTI VOZILAEksploatacija vozila u drumskom transportu podrazumeva optimalno organizovanje transportnihprocesa, koje u datim uslovima obezbeđuje maksimalnu moguću proizvodnost transportnihsredstava. Radi ostvarivanja ovog cilja potrebno je pri izvršenju transportnih procesa poredizmeritelja koji bilansiraju iskorišćenje raspoloživog fonda vremena i ukupno pređenog puta utvrditii stepen iskorišćenja kapaciteta – korisne nosivosti vozila. Nedovoljno iskorišćenje kapacitetavozila smanjuje obim prevoza (količinu transportovanog tereta ili broj prevezenih putnika) iprouzrokuje manja ostvarenja transportnog rada (u tkm i pkm) što se posebno intenzivno odražavakod prevoza na dužim rastojanjima. Kao posledica nedovoljnog iskorišćenja korisne nosivostivozila javlja se manja proizvodnost transportnih sredstava.35

Stepen iskorišćenja korisne nosivosti vozila ocenjuje se koeficijentom iskorišćenja korisne nosivostivozila.Za odmeravanje iskorišćenja kapaciteta transportni sredstava u odnosu na obim prevoza uteretnom transportu služi koeficijent statičkog iskorišćenja korisne nosivosti dok se pri transportuputnika koristi koeficijent popunjenosti vozila.Pri odmeravanju iskorišćenja transportnog sredstva u odnosu na transportni rad služi koeficijentdinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti vozila.6.6.1 Koeficijent statičkog iskorišćenja korisne nosivosti vozila – γ i prosečnanosivost heterogenog voznog parka za obim prevoza – qQKoeficijent statičkog iskorišćenja korisne nosivosti predstavlja količine prevezenog tereta premakoličini koja je mogla biti prevezena da je nosivost vozila u toku vožnje sa teretom bila u potpunostiiskorišćena.Prema tome koeficijent statičkog iskorišćenja korisne nosivosti vozila za jedno vozilo u toku jednevožnje sa teretom biće:q γ = λqgde je:qλ– količina transportovanog tereta u toku jedne vožnje sa teretomq – korisna nosivost vozilaZa jedno vozilo u nekom posmatranom vremenskom periodu biće:ZλZλ∑qλi∑qλiQ111γ = = =q ⋅ Zλ ZλλqZqigde je:Q1– količina tereta transportovana jednim vozilom u nekom posmatranom vremenskomperioduq – korisna nosivost vozilaZ λ – broj vožnji sa teretom u posmatranom periodu vremenaZa homogen vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti u nekom posmatranom vremenskomperiodu biće:AZλAZλ∑qλi∑qλiQ111γ = = =q ⋅ Zλ AZλλqAZqigde je:Q – količina stvarno prevezenog tereta u tonamaq – korisna nosivost jednog vozila u tonamaAZ λ – broj vožnji sa teretom voznog parka ili grupe vozila u posmatranom perioduvremena∑1∑136

Za vozni park heterogene strukture korisne nosivosti sastavljen od n grupa pri čemu se korisnanosivost jednog vozila po grupama razlikuje, dok su sva vozila jedne grupe iste korisne nosivostibiće:gde je:n∑1Qi∑n∑n∑∑∑QiAZλiqiγiAZλiqiγi111γ = = =nnnAZ qiAZ qiqQAZ1λiλiii1λi= AZλ q γ + AZλq γ + ... AZ q γ + ... AZ111odnosno ukupna količina transportovanog tereta in∑1AZ222λnq γnnn∑1λiλ iqi= AZλ1q1+ AZλ2q2+ ... AZλiqi+ ...Odnosno količina koju je bilo moguće transportovati da su nosivosti svih vozila, u svim grupama,pri svakoj vožnji sa teretom bile u potpunosti iskorišćenje.AZλnqn6.6.2 Prosečna nosivost heterogenog voznog parka za obim prevoza qQIz izraza za koeficijent statičkog iskorišćenja korisne nosivosti sledinn∑ Qi= γ ∑ AZλiqiγi=11γ qObzirom da su korisne nosivosti vozila različite po grupama vozilaq 1≠ q 2≠ q i≠ q nTo se postavlja problem kako odrediti prosečnu nosivost vozila u voznom parku za proračune nanivou celokupnog heterogenog voznog parka.Prosečna nosivost sa kojom se najčešće operisalo u dosadašnjoj praksi predstavljala je odnosukupne nosivosti vozila u voznom parku sa brojem vozila u voznom parkuqsA1q1+ A2q2=Ai1+ Ai2+ ... Anqn+ ...Ain=n∑1n∑1n∑1AZλiAi qKada u izraz za obim prevoza uvrstimo prosečnu nosivost qsdobiće se za ∑ n∑γ Aiiqni1γ ∑ AZλ iqiγi= ilin1Aiin∑1n∑1AZλAZn∑1niqi∑ Aiqi1= nλii∑1AiiAiii1Qi37

a ova jednakost u opštem slučaju nije tačna, jer je kod prvog izraza faktor ponderacije prosečnenosivosti broj vožnji sa teretom po grupama vozila, a kod druge nosivosti inventarski broj vozila.n∑1n∑1AZλiiAZqλiAZλ1q1+ AZλ2q2=AZ + AZλ1λ 2+ ... AZ+ ... AZλiλiqi+ ... AZ+ ... AZDinamička prosečna nosivost za obim prevoza kod heterogenog voznog parka koji se ujedno možei koristiti pri proračunu predstavlja u stvari prosečnu korisnu nosivost vozila pri svakoj vožnji sateretom celokupnog heterogenog voznog parka:qn∑1Q= n∑1U specijalnom slučaju dinamička prosečna nosivost za obim prevoza celokupnog heterogenogvoznog parka qQidentična je statičkoj srednjoj nosivosti qs . Taj slučaj nastupa ako su ispunjenasledeća dva ograničenja:1) da je inventarski broj vozila u svakoj od n grupa jednak2) da je svaka grupa vozila ostvarila isti broj vožnji sa teretomAi = Ai = Ai = ... = Ain = Aitada je:qs=n∑λ123λAzλAzAz = Az = Az = ... Az = Azn1 λ 2Aiiqi1A1q1+ A2q2+ ... AnqnAi(q1+ q2+ ... + qn)===nn ∗ Ain ∗ AiAi∑1i3iλqiiλλλnλnqnAi= qn∑1Qqn ∗ Aičime se dokazuje identičnost za q Qi q su slučaju kada su ograničenja ispunjena, koji u praksimože nastupiti retko.i=n∑1nqi6.6.3 Koeficijent dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti – ε i prosečnenosivosti heterogenog voznog parka za transportni rad – q UKoeficijent dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti vozila dobija se kao odnos ukupnoostvarenog transportnog rada (u TKM) prema mogućem transportnom radu. (Potpuno iskorišćenakorisna nosivost vozila na celokupnom pređenom putu sa teretom). To praktično znači da se zarazliku od koeficijenta statičkog iskorišćenja korisne nosivosti koji se dobija pomoću stvarnekoličine prevezene robe, koeficijent dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti uključuje ne samostvarno prevezene količine robe već i rastojanja na kojima se teret prevozi. To znači da nedovoljnoiskorišćenje korisne nosivosti vozila utiče na gubitak transportnog rada i to sve više što jerastojanje prevoza veće.Koeficijent dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti za jedno vozilo u toku jedne vožnje sateretom biće:qλKstq K qλ λ stλλε = = =q K q K qstλtλ38

Za jedinicu voznog parka u nekom posmatranom periodu vremena biće:zλzλ∑( qλKtλ)i ∑( qλKtλ)iU11ε = = z =UλzλmaxqKtλi q Ktλigde je:∑1( )Z λ – broj vožnji sa teretom u posmatranom periodu vremenaq λ – količine tereta prevožene u pojedinim vožnjamaq – korisna nosivost vozilaKt λ – pređeni kilometri sa teretom u pojedinim vožnjamaZa homogeni vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti biće:ε =U=AK ⋅ qtAzλ∑1Azλ∑( qλK( qKtλtλ))ii=Azλgde je: A Zλ – broj sa teretom celokupnog voznog parka∑1q( qZa heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila biće:gde je:∑n∑∑n∑∑∑λAzλ∑KKtλtλi∑1)i=Azλ∑∑( qλKtλq ∗ AKtUiUiAKtqiεiAKtqiεii i1111ε = = ==nnnnU AK q AK q q AKn11∑Uimax i1tiin1tiiiinui∑= AKt q ε + AKt q ε + ... AKt q ε + ... AKt q εtj. suma ostvarenog transportnog rada svih grupa vozila u voznom parkun∑1ii1112AKt q = AKt q + AKt q + ... AKt q + ... AKtodnosno mogući transportni rad celokupnog heterogenog voznog parka.112222ii1nq)tininnn6.6.4 Prosečna nosivost za transportni rad heterogenog voznog parkaIz izraza za koeficijent dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti sledi:n∑ U = ε ∑ AKtqi=iiza prosečnu nosivost uvrsti se statička srednja vrednost1n1qn∑A qi i1s= n∑ Ai1ε qin∑1AKti39

pa će biti:εn∑1AKt q = εiin∑1n∑1n∑1niAKt∑i1AKt qiA qiA=iin∑1n∑1A qiA/ : εii⊥n∑1AKtiTvrdnja da je prosečna nosivost kod koje je ponderacioni faktor pređeni km sa teretom identičnaprosečnoj nosivosti kod koje je ponderacioni faktor inventarski broj vozila nema osnova, prematomen∑1n∑1AKt qiAKtiiDinamička prosečna nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka koja se mora koristitipri proračunima dobija se odnosom mogućeg transportnog rada i pređenih kilometara sa teretom,označavamo je sa q U .qu≠n∑1n∑1A qAKtqAKtq + + + + +i1AKtq2... AKtqi... AKitq12n n 1= =nAKt+ AKt+ ... + AK12tnAKqu= q sU specijalnom slučaju prosečna nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka q uidentična je statičkoj srednjoj nosivosti q s. Taj slučaj nastupa kada su ispunjena sledećaograničenja:1) da je inventarski broj vozila u svakoj od n grupa jednak2) da svaka grupa vozila ostvari isti broj kilometara sa teretomAi = Ai = Ai = ... = Ain = Aitada je:qq123AKt = AKt = AKt = ... = AKtn = AKt12Aiq1+ Aiq2+ ... + Aiqnn*Ai i1 1s= = =in*AiAKtq1+ AKtq2+ ... + AKtqi+ ... + AKtq12in nAK + AK + ... + AK3iAiAAK=in∑qn∑nu∑q∑( q1+ q2+ ... + qn)i1tiinAKtqi1=n*AKt1u= =t ttn*AK12nttpa tada nastupa identičnost q = qus∑n∑nqi40

U opštem slučaju je kod heterogenog parka qs≠ qu≠ qQ. Ako su ispunjena ograničenja pogrupama vozila, Ai i =const., AZ λi =const. i AK ti =const. u heterogenom voznom parku će nastupitislučaj kada su sve tri nosivosti jednakeq = q = qOgraničenja pri kojima jednakost nastupa gotovo da su u praksi nemoguća.suQ6.6.5 Odnos koeficijenata dinamičkog i statičkog iskorišćenja korisne nosivostiUtvrđeno je da za jedno vozilo u nekom vremenskom periodu ili za homogeni vozni park, odnosnogrupu vozila iste korisne nosivosti, koeficijent dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti vozila većiili manji od koeficijenta statičkog iskorišćenja za onoliko puta za koliko je puta srednje rastojanjetransporta jedne tone tereta veće ili manje od srednje dužine vožnje sa teretom.U Qε = γ =AKt ⋅ q q ⋅ AzλUε AKt ⋅ q U Azλ= =U Az = Kst i λ 11=γ Q Q AKt QAKt Kstλq ⋅ Azλε Kst= 1 ili Kstλ⋅ε=1⋅γγ KstKstλOva relacija na nivou celokupnog heterogenog voznog parka nije tačna i ne može se koristiti.Razlog netačnosti je razlika u ponderacionim faktorima prosečne nosivosti na nivou celokupnogparka. Kod koeficijenta dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti ε, to su kilometri pod teretom,dok je kod koeficijenta statičkog iskorišćenja korisne nosivosti γ broj vožnji sa teretom.Obzirom da je:ε =n∑1AKtiqiγiεi,nAKt q∑1iiγn∑1n∑1AZλiAZq γλiiqii,Kstλ=n∑1n∑1AKtAZiλi,Kstλ=n∑1n∑1AKt q εAZiλiiq γiiito će biti: εKst = λγKst1nnn∑ AKtiqiεi ∑ AKti∑ AZ111⋅ =nnn∑ AKtiqi∑ AZλ i ∑ AZ111nnn∑ AKtiqiεi ∑ AKti∑ AKt111⋅ =nnn∑ AKtiqi∑ AZλ i ∑ AZn∑ AKtiqiεi ∑ AKti* ∑ AZλqi=i ∑1λ iλ iiq γiqiqiq εii⋅n∑1n∑1AKt q εAZiλ iiiiq γλ i i111nnnnn* AKtiqiεi* ∑ AKtiqi* ∑ AZλi11111i41

n∑1n∑1AZλiAZqλiin∑AKt qi i1= n∑ AKti1ελOva jednakost nije identična i netačna je, prema tome i relacija Kst = γKst1ne važi jern∑1n∑1AZλiAZqλii= qQn∑1n∑1AKt qiAKtii= quqQ≠ qusem u slučaju ispunjenja ograničenja pri kojima identičnost nastupa tj. kada jeq = q = q .suQ6.6.6 Uslov jednakosti koeficijenta statičkog i dinamičkog iskorišćenja korisnenosivosti vozilaKoeficijent statičkog i dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti za jednu vožnju sa teretom jednogvozila su jednakiqγ = λ = ε qZa jedno vozilo u nekom vremensko periodu ili za homogen vozni park sastavljen od vozila istekorisne nosivosti, odnosno za grupu vozila iste korisne nosivosti koeficijent statičkog i dinamičkogiskorišćenja korisne nosivosti biće jednak samo kada su ispunjena sledeća ograničenja:a) da se pri svakoj pri svakoj vožnji sa teretom prevozi ista količina robe, a da pri tomerastojanja prevoza ne moraju biti jednaka, tada je:γ = const. odnosno q q = const.γ= λb) da se pri svakoj vožnji sa teretom prevozi robe obavljaju na jednakom rastojanju, a dakoličine prevezenog tereta – robe ne moraju biti iste. Tada je Ktλ=const.Ukupna količina transportovane robe može se izraziti kao suma svih količina robe u svakoj odostvarenih vožnji sa teretomnQ = qλ1 + qλ2+ qλ3+ ... + qλi+ ... + qλn= ∑qλiUkupno ostvareni transportni rad može se izraziti kao suma ostvarenog rada po svakoj vožnji sateretom, koja se dobije kao proizvod količine prevezene robe i rastojanja na kojem je prevozizvršenU = qgde su:q λ1 , q λ2 , q λ3 , q λi , q λn –Kt 1 , Kt 2 , Kt 3 , Kt i , Kt n –... + qλnKtλ 1Kt1+ qλ2Kt2+ + qλiKti+ ...n1=n∑količine prevezene robe u t, pri pojedinim vožnjamarastojanje transporta pri pojedinim vožnjama1qλiKti42

Izraze za koeficijent statičkog i dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti biće:Q qλ+ qλ+ qλ+ ... + q + ... + q1 2 3λiλ nγ = =qAzλqAzλU qλ1Kt1+ qλ2Kt2+ ... + qλiKti+ ... + qλnKtnε = =qAKt q(Kt + Kt + ... + Kt + ... + Kt )U prvom slučaju u svakoj vožnji prevozi se ista količina tereta pa će biti:q = q = ... = q = ... = q qodnosnopa jeλ1λ 212λi λn=Q = q λAz λi U = ∑qλiKtiqλAzλqλγ = =qAzλqqλ( Kt1+ Kt2+ ... + Kti+ ... + Ktn) qε ==q(Kt + Kt + ... + Kt + ... + Kt ) q12γ = εU drugom slučaju u svakoj vožnji sa teretom prevozi se različita količina robe ali su rastojanjaprevoza ista pa će biti:Kt1= Kt2= Kt3= ... = Kt i= ... = Kt nodnosnon∑1Kt = Kt ⋅ Аz λ odnosno εKtn∑qλiγ = 1 qAzλnKt∑q1ε =nq∑Ktn∑λi11= =qAzλqKt1in∑λiqqAzn1λiλinλnλpa je i u drugom slučajuγ = ε43

7. PROIZVODNOST TERETNOG VOZILAPod pojmom "proizvodnost teretnog vozila" podrazumevamo količinu prevezenog tereta u tonama(ostvaren obim prevoza u tonama) ili izvršen transportni rad u tkm u jedinici vremena.Proizvodnost koja se odnosi na ukupno (kalendarsko) vreme vozila naziva se puna proizvodnost idobija se kada se ostvaren obim prevoza ili transportni rad podeli ukupnim kalendarskimvremenom vozila, tj. Inventarskim auto časovima.Proizvodnost koja se odnosi na radno vreme vozila naziva se radna proizvodnost i dobija se kadakoličinu prevezenog tereta u tonama ili ostvareni transportni rad u tkm u nekom periodu vremenapodelimo sa časovima rada vozila u tom vremenskom periodu. Punu proizvodnost pri tomeoznačavamo simbolima W U i W Q , dok radnu proizvodnost označavamo simbolima W U ’ i W Q ‘.Prema datim definicijama puna proizvodnost biće:UQW U= [tkm/hi] i W Q= [t/hi]24ADi24ADiZa radnu proizvodnost izrazi dobijaju oblik:UQW U′ = [tkm/hr] i W Q′ = [t/hr]24AHr24AHrProizvodnost koja se ostvari za 1 čas rada vozila na prevoznom putu procesa transporta naziva sečasovnom proizvodnošću vozila.Pri tome jedna vožnja sa teretom izvršava se za vreme t λ , te će prema tome broj izvršenih vožnji utoku jednog časa rada vozila biti:1Zλ h=tKako je vreme jedne vožnje sa teretom:gde je:λ=λλt tw + tuit λ – vreme trajanja jedne vožnje sa teretom u časovimatw λ – vreme vožnje vozila u toku jedne vožnjetui – vreme trajanja utovara i istovarato će biti:Ktw = λλVsdok je KstλKλ= jer jeβλβ λ=KstKλλPrema tome biće:tλKstλ=Vs ⋅βλ+ tui =Kstλ+ tui ⋅Vs⋅βVs ⋅βλλ44

Zamenom u izraz za broj vožnji u toku jednog časa dobiće se:Z ⋅βλλ=1Vs=h Kstλ+ tui ⋅ Vs ⋅βλ Kstλ+ tui ⋅Vs⋅βVs ⋅βλλU toku svake vožnje prosečno prevezena količina tereta dobiće se iz relacijeqλ= q ⋅γi izvršiće se transportni radUλ= q ⋅ε ⋅ Kst λgde su:q λ – prosečno prevezena količina tereta u toku vožnje sa teretomq – korisna nosivost vozilaγ – koeficijent statičkog iskorišćenja nosivosti vozilaε – koeficijent dinamičkog iskorišćenja nosivosti vozilaČasovna proizvodnost rada teretnog vozila na prevoznom putu biće:[t]q γ = λ tj.q− u tonama:W ′Q= qλ⋅ Zλh=qγβλVsKst + tuiβVsλλ[t/h]− u tona kilometrima:W ′ = UUλ⋅ Zλh=qεVsβλKstλKst + tuiβVsλλ[tkm/h]45