Mesta stradanja i antifašističke borbe u ... - Starosajmiste.info

27. oktobra 1941. Prethodno su, na dan otvaranja, izložbi prisustvovaličlanovi kvislinške vlade i predstavnici nemačke okupacioneuprave.Kvislinške vlasti su preduzele niz mera u cilju obezbeđivanjamasovne posećenosti izložbi. Organizovane su kolektivne poseteučenika srednjih i osnovnih škola, državnih činovnika i radnika.Posetioci su bili privučeni, između ostalog, toplim prostorijama (uvreme nezapamćeno oštre zime), ali i primamljivim poklonima jubilarnimposetiocima („novo vuneno ćebe, dve kokoške, kilogrammasti, paket šećera, metar drva za ogrev“).Izložba je zatvorena 19. januara 1942. Prema podacima iz kvislinškeštampe izložbu je navodno posetilo preko 80.000 posetilaca.Realizacija izložbe se podudara sa vrhuncem masovnih represalijau Srbiji. Prema rečima istoričara Milana Koljanina, „jedan od glavnihzadataka izložbe bio je da pruži ideološko opravdanje za masovnerepresalije, među kojima su i one usmerene protiv Jevreja.“M.R.Literatura: Надежда Јовановић, „Однос окупатора и квислинга према масонерији уСрбији, 1941-1942.“, Годишњак града Београда, XVIII, Београд, 1971, стр. 77-108; MilanKoljanin, „Antisemitski stereotipi i propaganda u Srbiji 1941-1942.“, Istorija 20. veka, 1/2003,Beograd, 2003, str. 83-118.Pokušaj diverzije natakozvanoj„Antimasonskoj izložbi“Kvislinške vlasti su 1941. organizovalepropagandnu izložbu antisemitskog iantikomunističkog karaktera, koja jekolokvijalno bila poznata kao „Antimasonskaizložba“, zbog činjenice daje organizovana u sedištu masonskelože u Ulici Svetozara Markovića 46(tada: Garašaninova 8), ali i zbog realneantimasonske konotacije jednog delapostavke.Partijska organizacija MK KPJ zaBeograd odlučila je da 31. avgusta 1941.postavi eksploziv u prostorije u UliciSvetozara Markovića 46 u kojima se bilapostavljena izložba. Akcijom jerukovodio Mihajlo Pjevac, molerskiradnik. S obzirom na to da je VladimirRajković, zaposlen kao radnik naizložbi, poznavao raspored prostorija uizložbenoj zgradi, planirano je da onpostavi eksploziv, dok bi ostala dvojicaučesnika (Mihajlo Pjevac i AleksandarPavlović) bili obezbeđenje. Rajković sekolebao da uđe u zgradu tražeći da onostane napolju, a da postavljanjeeksploziva obavi neko drugi. U tomprepiranju primetila ih je straža zapucavšina trojicu komunista, koji su uspeli dapobegnu zahvaljujući tome što je MihajloPjevac bio naoružan i uzvratio vatrom.Rajković je prilikom bekstva ranjen ulakat. Nedugo potom, Rajković jeuhapšen, pod nerazjašnjenim okolnostima.Svi oni će, nakon istrage u zatvoruSpecijalne policije, stradati kao banjičkilogoraši.M.R.Literatura: Београд у рату и револуцији1941–1945, I–II, Београд, 1984,стр. I/238-240; Анка Кумануди, „Неки подаци о радушестог рејонског комитета КПЈ и партијскеорганизације на његовом подручју уБеограду од априла 1941. до фебруара1942“, Народно-ослободилачки покретБеограда, 1941–1944, у сећањима учесника,(ур. Богдан Луцић), Београд, 1974, стр.65–68. Izvori: IAB, BL-190, Sećanje Anke Kumanudi;IAB, BL-750, Sećanje Petra Nikezića.76