Mesta stradanja i antifašističke borbe u ... - Starosajmiste.info

Hapšenječasovničarskog radnikaAleksandra IgnjatovićaNa osnovu prijave Mihaela Šumahera, vlasnika časovničarske radnje naTerazijama 24, 17. septembra 1941. uhapšen je Aleksandar Ignjatović,radnik u Šumaherovoj radnji. Tokom istrage u obližnjem zatvoru Gestapoana Trgu Nikole Pašića, Ignjatović je priznao da je u razgovoru sa Šumaheromi drugom dvojicom radnika nemačkog porekla, istog dana, u radnji naTerazijama 24, izjavio da „uopšte ne veruje izveštajima Vermahta“ o stanjuna Istočnom frontu, da je „pobeda Rusije sigurna“, da komunisti ubijajunemačke vojnike „u čitavoj okupiranoj Evropi“, da je „ispravno ubijatinemačke vojnike“, da „smatra ispravnim što Srbi vrše akte sabotaže idiverzije na vozovima“, da se „ubijanjem nemačkih vojnika šteti nemačkomVermahtu i da je to ispravno, kao i da je „oskudicu životnih namirnica u Srbijiizazvala nemačka vojska“. Na pitanje zašto je tako govorio, Ignjatović jeodgovorio: „Jer sam Šumaheru hteo da dam na znanje da Nemačka nikadaneće pobediti.“ Na konstataciju islednika da tako izneseni stavovi predstavljaju„komunističku propagandu i huškanje stanovništva protiv okupacionearmije“, Ignjatović je odgovorio potvrdno. Aleksandar Ignjatović (rođen 1921.u Somboru) zbog ovako iznesenih i ponovljenih stavova streljan je 12 dananakon hapšenja, 29. septembra 1941.M.R.Literatura: Никола Миловановић, Радмило Кљајић, Београдска општина Врачар, Београд,1981, стр. 266–268.policije i aktivnim simpatizeromKPJ, koji je obavestio da se Strugarizvanredno drži u istrazi, iako jepodvrgnut mučenju. Strugar jepotom prebačen u zatvor Gestapoa.I tokom istrage u tom zatvoru,Strugar je ostao istrajan u preziruprema mučiteljima. Poznate sunjegove reči koje je izgovorioislednicima: „Psi jedni, znammnogo, ali vam ništa neću reći.“Ubijen je u toku istrage, nepoznatogdatuma, oktobra 1941. Đuro Strugar(rođen 1912. u Donjem Ceklinupokraj Cetinja), proglašen je zanarodnog heroja 9. maja 1945.Ulica Đure Strugara od 1946. do1997. nosila je naziv po ovom istaknutomorganizatoru antifašističke borbeu okupiranom Beogradu. Danas ulicanosi predratni naziv: Carigradska.M.R.Literatura: Београд у рату и револуцији1941–1945, I–II, Београд, 1984,стр. I/242; Narodniheroji Jugoslavije, I–II, (ur. P. Kačavenda, D. Živković),Beograd-Titograd, 1983, str. II/230; Венцеслав Глишић,Досије о Благоју Нешковићу. Прилози за биографију,Београд, 2011, стр. 35; Улице и тргови Београда,I–II, (ур. Љубица Ћоровић), Београд, 2004, стр.II/804.67