Mesta stradanja i antifašističke borbe u ... - Starosajmiste.info

ta u Beogradu i Srbiji. Znao samkako se svaki uhapšenik ponašao urukama neprijatelja, i to skoroneposredno posle saslušanja. Sve jeto bilo od neprocenjive koristi zaodbranu od neprijateljskih udaraca iza uspešnu borbu protiv njegovihplanova za demoralizaciju i razbijanjepartijskih organizacija.“Kada je uhapšena Vera Miletić, uMosorskoj 9 na Voždovcu, agentiSpecijalne policije su u skrovištu ukojem je boravila pronašli originalnepolicijske zapisnike sa saslušanjauhapšenih komunista, na osnovučega je zaključeno da u Specijalnojpoliciji postoji neko ko sarađuje sakomunistima. Pored toga, kod VereMiletić policija je prilikom hapšenjapronašla cedulju pisanu rukomJanka Jankovića, što je bio jasandokaz da je ovaj sarađivao saNOP-om. Janković je uhapšen 8.oktobra 1943. U istražnom zatvoruboravio je neuobičajeno dugo, svedo 17. aprila 1944, kada je prebačenu logor na Banjici. SS-pukovnikEmanuel Šefer, šef BdS, tražio je 17.oktobra da se Janković sprovedenemačkoj policiji bezbednosti, takoda je sutradan Janković zajedno saCvetkom Crnjakom ustupljenNemcima. Janko Janković, CvetkoCrnjak i Dušan Jovanović streljanisu od strane Srpske državne straže,27. aprila 1944. u Marinkovoj bari.Janko Janković rođen je 1909. uKragujevcu. U Beogradu je živeo uUlici Milana Rakića 28 (tada: Mirijevskiput). Ulica Janka Jankovića uJajincima od 1976. memorijalizujeovog antifašističkog borca.M.R.Literatura: Венцеслав Глишић, ДосијеБлагоје Нешковић. Прилози за биографију,Београд, 2011, стр. 51, 55, 57, 61, 95;Београд у рату и револуцији 1941–1945,I–II, Београд, 1984, стр. II/488–470; LogorBanjica: logoraši. Knjige zatočenikakoncentracionog logora Beograd-Banjica,1941-1944, (pr. E, Micković, M. Radojčić), I–II,Beograd, 2009, str. II/523, 526; Милан Леко,Београдске улице и тргови, 1872–2003,Београд, 2003, стр. 149; Улице и трговиБеограда, I–II, (ур. Љубица Ћоровић),Београд, 2004, стр. I/313.Organizatorka atentatana Đorđa Kosmajca:Jelena ĆetkovićJelena Ćetković, krojačka radnica(rođena 1916. na Cetinju), postala jesekretarka MK KPJ za Beograd ujanuaru 1942. Njen zadatak je bio daobnovi rad Mesnog komiteta, čija jestruktura bila ugrožena poslehapšenja najistaknutijih organizatoraKPJ i NOP-a u Beogradu, kao i daorganizuje nastavak borbe protivfašista u glavnom gradu. Jedna odnajznačajnijih akcija koja je organizovanazaslugom Jelene Ćetkovićbio je atentat na zamenika upravnikalogora Banjica i ozloglašenog agentaSpecijalne policije, Đorđa Kosmajca.Za datum izvođenje ove akcije Jelenaje odredila 6. mart 1942. Međutim,Jelena Ćetković je uhapšena nasastanku u stanu Svetlane Krstić uSvetogorskoj 43 (tada, Ulica ŽoržaKlemansoa; zatim Ulica Ive LoleRibara 1946–1997), 3. marta 1942.Jelena je prilikom istrage surovomučena, jer je policija saznala da je56