Mesta stradanja i antifašističke borbe u ... - Starosajmiste.info

odsek, policijska straža, Odeljenje za strance i, u prizemlju, Centralnaprijavnica, u kojoj su overavana lična dokumenta.Kako je istakao Sergije Golubjev, jedan od protagonista tog policijskogaparata, promenom naziva iz Opšte u Specijalnu policiju hteose naglasiti „specijalni značaj ove policije, koja je imala prvenstvenizadatak da se bori protiv komunističkog pokreta“. Specijalnapolicija je tako postala najbrojnije i najvažnije odeljenje policijskognadleštva Beograd.Struktura Specijalne policije gotovo u potpunosti je bila nasleđenaod strukture predratne monarhističke političke policije, s tim da jeukupan broj pripadnika tog represivnog aparata tokom okupacijeuvećan, kao i da su pojedini istaknuti predstavnici predratnog IV(antikomunističkog) odeljenja početkom okupacije postavljeni nasloženije dužnosti. Tako je, na primer, predratni šef IV odeljenjaOpšte policije UGB, Svetozar Vujković, imenovan za upravnikalogora Banjica. Pomoćnik upravnika Banjičkog logora bio jeĐorđe Kosmajac, policijski podnadzornik. Obojica su upamćenikao surovi batinaši u međuratnom razdoblju. Tokom okupacijenjihova zločinačka aktivnost značajno je intenzivirana.Prema evidenciji zabeleženoj u Banjičkim knjigama, moguće jeustanoviti približan broj uhapšenika Specijalne policije koji suprosleđeni u logor na Banjici (4.076), mada je realno pretpostavitida taj broj nije konačan, iako je približan. Međutim, to nikako neznači da raspolažemo konačnim brojem uhapšenika SpecijalneMrtvacina odsustvuNajuspeliji primer literarnogtransponovanja iskustva mučenja uzatvoru na Obilićevom vencu 4, proizašaoje iz pera austrijskog književnikasrpskog porekla, Mila Dora(pravo ime, Milutin Doroslovac), kojije rukovodio Centralnim srednjoškolskimaktivom SKOJ-a u Beogradu,i koji je uhapšen 27. marta 1942.Reč je o romanu Tote auf Urlaub,(Mrtvaci na odsustvu, Stuttgart,1952).Kako ističu hroničari NOP-a uBeogradu, Doroslovac je uhapšenna uglu Južnog bulevara i Ustaničkeulice (tada, Ulica vojvode Gligora).Zahvaljujući intervenciji Doroslovčevihimućnih roditelja, Milutin jeprebačen u Zavod za prinudnovaspitanje omladine, logor uSmederevskoj Palanci, koji je biopod kontrolom fašističke organizacijeZbor i kvislinških organa (videti:Sedište fašističke organizacije Zbor,Krunska 12). U tom mestu zaizolaciju i „prevaspitanje“ postojalesu mnogo veće mogućnosti da seizbegne smrt nego u logoru Banjica.Umro je 5. decembra 2005. u Beču.M.R.Literatura: Milo Dor, Mrtvaci na odsustvu,Novi Sad, 1987; Milo Dor, Mrtvaci na odsustvu,Beograd, 2002.51