Mesta stradanja i antifašističke borbe u ... - Starosajmiste.info

Pravne mere premafašističkim zločincima injihovim žrtvamaNataša LambićNakon široko rasprostranjenog nasiljanad određenim društvenim grupamau Drugom svetskom ratu, zločina„koji do tada nije imao ime“ (V. Čerčil,avgust 1941), trebalo je stvoriti novupolitičku i pravnu praksu koja ćeodgovoriti na novu situaciju. Međunarodnivojni tribunal u Nirnbergu(20. XI 1945 – 1. X 1946) bio je prvimeđunarodni tribunal koji je korišćenkao mehanizam za utvrđivanjeodgovornosti i kažnjavanje počinilacazločina u posleratnom periodu. Pravilasuđenja nastala su kombinovanjemanglosaksonskog i kontinentalnogpravnog sistema. Svaka od velikih sila(SAD, Sovjetski Savez, Francuska iVelika Britanija) dale su sudiju, zamenikai tužilački tim.Predstavnici političkog, diplomatskog,ekonomskog i vojnog vrh nacističkogrežima (ukupno 24), optuženi su zaratne zločine i zločine protiv čovečnosti,podsticanje agresije i sudelovanjeu drugim zločina protiv mira. Četvrtatačka, za učestvovanje u zaveri, dodataje da bi se u optužnicu mogli uključitizločini koji su bili u skladu sa nacističkimzakonodavstvom pre rata, alii da bi u budućim suđenjima postojalapravna osnova za procesuiranjeindividualnih slučajeva. Kao zločiniprotiv čovečnosti tada su označeni:ubistvo, istrebljivanje, porobljavanje,deportacije i progoni, na političkoj,rasnoj i religijskoj osnovi. U optužnicije upotrebljena i reč „genocid“, ali udeskriptivnom smislu, još uvek ne kaodefinisani pravni termin.Nakon glavnog suđenja, trebaloje uspostaviti pravne principe, naosnovu kojih bi se nastavili procesidrugim zločincima. Zaoštreni odnosipočetkom Hladnog rata prekinuli suorganizovanje zajedničkih sudskihprocesa. Pred zasebnim vojnim tribunalimanastavljeno je procesuiranjeniže rangiranih zvaničnika i oficira(stražara u koncentracionim logorima,policajaca, pripadnika streljačkihodreda (Einsatzgruppen) i lekara kojisu izvodili medicinske eksperimente.Obnova pravosudnog sistema bilaje bitan deo procesa denacifikacije,tako da su, od decembra 1945. godine,nemački sudovi vodili procese u vezislučajeva kada su žrtve bili Nemci (naprimer, slučajevi eutanazije).U zoni SAD, organizovano je Dvanaestnaknadnih procesa (9. XII 1946 – 13.IV 1949), dok je Tokijski tribunal (29.IV 1946 – 12.XI 1948) sudio japanskimratnim zločincima. Tokom 1946.godine, sudski procesi protiv kolaboracionistaodržani su u Norveškoj,Francuskoj, Holandiji, SSSR, Finskoj,Rumuniji i drugim zemljama. Suđenoje i u zemljama u kojima su se zločinidesili – u Čehoslovačkoj, SovjetskomSavezu, Mađarskoj, Rumuniji,Poljskoj, gde je Rudolf Hes (Höss),komandant logora Aušvic, osuđen nasmrt (1947, Krakov).Uporedo sa suđenjima, na kojima jeoptužen vrlo mali broj počinilaca, zaodbeglim nacistima su tragala mnogadržavna tela (Kancelarija za posebneistrage u SAD), ali i privatne organizacijei istražitelji/ ke. Pripadnici Izraelskeslužbe bezbednosti su u Argentiniuhvatili Adolfa Ajhmana (Adolf Eichmann,maj 1960), jednog od glavnihtvoraca i izvršitelja ideje „konačnogrešenja“, koji je, posle januara 1942,kao načelnik Odeljenja za jevrejskapitanja u Gestapou, koordinirao deportacijeJevreja na istok i kontrolisao290