Mesta stradanja i antifašističke borbe u ... - Starosajmiste.info

analizu ovog pristupa, koja postavlja paralelu između istorije i sećanja, uz opoziciju između„toplih“ i „hladnih“ društava koju je postavio Lévi-Strauss, up. Dominick LaCapra, „Historyand Memory. In the Shadow of the Holocaust”, cit., 18–22.31 Perry Anderson, La pensée tiède, Seuil, Paris 2005, 53.32 Edward Said, Freud and the Non-European, Verso, London 2003. Definiciju arheologijekao „nacionalne religije“ razvio je Neil Asher Silberman, „Structurer le passé. Les Israéliens,les Palestiniens et l’autorité symbolique des monuments archéologiques“, u: FrançoisHartog, Jacques Revel (prir.), Les usages politiques du passé, Éditions de l’Ehess, Paris 2001.33 Primo Levi, I sommersi e i salvati, Einaudi, Torino 1986.34 Pierre Vidal-Naquet, Mémoires. I. La brisure et l’attente 1930–1955, Seuil – La Découverte,Paris 1995, 12.35 Martin Broszat, Saul Friedländer, A Controversy about the Historicization if theNational-Socialism, u „New German Critique”, 44, 1988, 85–126.36 Isto, 48.37 Up. Nicolas Berg, Der Holocaust und die westdeutschen Historiker. Erforschung undErinnerung, Wallstein, Göttingen 2003, 420–424, 613–615.38 Up. Ulrich Herbert, „Deutsche und Jüdische Geschichtsschreibung über den Holocaust”,u: Michael Brenner, David N. Myers (prir.), Jüdische Geschichtsschreibung heute.Themen, Positionen, Kontroversen, C. H. Beck, München 2003, 247–258.39 V. Winfried G. Sebald, Luftkrieg und Literatur, Fischer, Frankfurt 2001, 21 (Storia naturaledella distruzione, preveo na italijanski A. Vigliani, Adelphi, Milano 2004, 27).40 Amos Funkenstein, Collective Memory and Historical Consciousness, u „History &Memory”, I, 1, 1989, 11. Videti takođe od istog autora: Perception of Jewish History, Universityof California Press, Berkeley 1993, 3 i 6.41 Saul Friedländer, Trauma, Transferece and “Working Through” in Writing the Historyof the Shoah, u „History & Memory”, 1, 1992, 39–59. Od istog autora videti takođe: History,Memory, and the Historian. Dilemmas and Responsabilities, u „New German Critique”, 80,2000, 3– 5.42 Dominik LaKapra (Dominick LaCapra) je analizirao na veoma oštrouman načinpotencijalne prednosti ovog empatičnog nemira (empathic unsettlement) u kritičkomistraživanju traumatičnih događaja (Writing History, Writing Trauma, John HopkinsUniversity Press, Baltimora 2001, 41). U jednom drugom eseju, LaKapra ukazuje na dvabazična pravila kojih se treba pridržavati: „empatija prema egzekutoru podrazumevapriznavanje činjenice da u posebnim okolnostima svako može počiniti ekstremna dela, dokempatija prema žrtvi podrazumeva poštovanje i saosećanje koji ne znači ni identifikaciju nigovorenje umesto drugih (Tropisms of Intellectual History, u „Rethinking History“, vol. 8, 4,2004, 525).43 Saul Friedländer, Nazi Germany and the Jews, I. The Years of Persecution 1933–1939,Harper & Collins, London 1997 (La Germania nazista e gli ebrei, 1. Gli anni della persecuzione1933–1939, preveo na italijanski S. Minucci, Garzanti, Milano 2004).44 O radovima istoriografske škole koju je vodio Martin Broszat u „Institut für Zeitgeschichte“u Minhenu, up. Martin Broszat (prir.), Alltagsgeschichte. Neue Perspektive oderTrivialisierung?, Oldenbourg, Müchen 1984. Delo nastalo unutar ove škole koje se pakoglušuje o ovu tendenciju napisano je od strane istoričara novije generacije. U pitanju jeDetlev J. K. Peukert, Inside Nazi Germany. Conformity, Opposition and Racism in EveridayLife, Penguin Books, London 1987.45 Andreas Hillgruber, Zweierlei Untergang. Die Zerschlagung des deutschen Reiches unddas Ende des europäischen Judentums, Siedler, Berlin 1986, 24–25.46 Walter Benjamin, „Über den Begriff der Geschichte”, u Illuminationen, cit., 254 (italijanskiprevod „Tesi di filosofia della storia”, cit., 78). Gianfranco Bonola i Michele Ranchettiprevode Benjaminov pojam Einfühlung kao „emotivna identifikacija” (v. njihove „Lemmi”,u: Walter Benjamin, Sul concetto di storia, prir. G. Bonola i M. Ranchetti, Einaudi, Torino1997, 169–171).28